Paradajz okruglo – srcoliki crveni plod istoimene biljke već vekovima je poznat kao „čuvar mladosti i zdravlja“ i bez njega je danas nezamisliva mediteranska kuhinja. Svež, kuvan, kao začin, sok ili kečap koristi se širom sveta. Paradajz (lat. Solanum lycopersicum L.) je biljka iz porodice pomoćnica i u bliskom je srodstvu sa duvanom, krompirom, plavim patlidžanom, paprikom i otrovnim velebiljem.
Zbog izuzetnog lekovitog učinka na ljudsko zdravlje Pjetro Andrea Matioli, italijanski lekar i botaničar iz 16. veka ga je nazvao „pomo d’oro“ ili zlatna jabuka.

Biljka Asteka i Maja
Paradajz vodi poreklom je iz Južne Amerike, u ishrani su ga koristili Asteci i Inke. Prema legendi ovu biljku u Evropu je doneo španski istraživač Hernan Kortez, ali pojedini istričari smatraju da je za to zapravo zaslužan Kristifor Kolumbo. Bilo kako bilo, u počeku paradajz je bio ukrasna biljka jer se verovalo da je otrovan. Međutim, vremenom ljudi su se odvažili i počeli da uživaju u konzumiranju sočnih, crvenih i ukusnih plodova paradajza. Postoje brojne vrste ovog ploda - goveđe srce, kruškasti paradajz, bez semenki, sitan paradajz u grozdu, žuti i zeleni, jabučar, čeri ... Paradajz na našim prostorima se uzgaja od maja do oktobra, ali zahvaljujući plastenicima i staklenicima može da se kupi tokom cele godine u prodavnicama. Paradajz je glavni izvor likopena najsnažnijeg prirodnog antioksidanata i beta-karotena koji dodaje živopisnu crvenu boju biljkama i utiče na zdravlje kože i imuno sistem. Paradajz se sastoji od 94
posto vode, bogat je vitaminima C, B1, E i K, kao i folatima i kalijumom koji blagotvorno deluje na krvne sudove i srčani mišić, pa se opravdano veruje da redovna konzumacija paradajza smanjuje rizik od moždanog i srčanog udara. Zanimljivo je da čak i kada se preseče na pola paradajz izgledom neverovatno podseća na čovekovo srce. Brojna naučna istraživanja pokazala su da učinak ove biljke na ljudsko zdravlje zavisi od vrste i veličine zbog količine minerala i vitamina u njima. Iako mnogo manji od običnog, čeri paradajz ima veći sadržaj beta-karotena nego njegov veći „rođak“. Paradajz je
najdelotvorniji kao sok i reguliše metabolizam, jača otpornost i izbacuje suvišnu tečnost iz organizma. Ukoliko nije slan snižava krvni pritisak, popravlja krvnu
sliku, reguliše varenje, efikasan je protiv bolesti jetre, pankreasa i reume.
Sok od paradajza preporučuje se i kod premora, jer krepi i čisti organizam, dobar je prirodni lek protiv prevremenog starenja, kašlja, plućnih i bolesti mokraćnih organa, alergije, anemije, artritisa, astme, bolesti usta, zuba i ždrela, ekcema…Sok od paradajza smanjuje slepljivanje trombocita, te sprečava trombozu, naročito kod osoba sa dijabetesom tip 2. Osim toga smanjuje nivo lošeg holesterola i njegovo taloženje na krvnim sudovima

Paradajz- voće ili povrće?
Iako mnogi paradajz smatraju za povrće, botaničari su ga klasifikovali kao voće, ali se u svakodnevnoj upotrebi koristi kao povrće ili garnir. Prilikom kupovine birajte najsvetlije crvene plodove, jer sadrže najveću količinu antioksidanasa. Preporuka je da se drži podalje od sunčeve svetlosti na sobnoj temperaturi, a ne u frižideru, jer mu to može pokvariti ukus. Kuvanje paradajza će pomoći u oslobađanju likopena, a uz dodatak maslinovog ulja telo ga lakše apsorbuje. Međutim, treba napomenuti da postoji i mogućnost neželjenih dejstava. Naime, paradajz sadrži jabukovu i limunsku kiselinu, pa prevelika konzumacija može izazvati gorušicu, posebno kod osoba koje imaju probleme sa digstivnim traktom. Zato stručnjaci osobama sa ovakvim problemima preporučuju da dnevno pojede po jedan paradajz srednje veličine ili sedam čeri paradajza u jednoj porciji.
Paradajzu je, verovali ili ne, posvećen i festival La Tomatina koji se već osam decenija održava poslednje srede u avgustu u španskom gradu Bunjol. Tog dana tačno u 11 sati počinje svojevrsna borba, odnosno međusobno gađanje paradajzom. Zbog velikog interesovanja turista za ovaj festival broj učesnika je ograničen na 20.000. Za gađanje se koristi isključivo prezreli paradajz koji više ne može da se upotrebi u ishrani. Festival se održava na gradskom trgu Plaza del Pueblo i međusobno gađanje traje tačno sat vremena. Kako bi se izbegle moguće povrede paradajz se najpre izgnječi u ruci, a najčešće se koriste
i zaštitne naočari. Kada se borba paradajzom završi svi učesnici prema „Kodeksu časti“ pomažu da se očiste ulice i okolne zgrade od ostataka paradajza, dok se oni sami peru pod šmrkovima vode. Rekord festivala bio je 2004. kada je učestvovalo oko 38.000 ljudi, a potrošili su 125.000 kilograma paradajza.

Izvor: Agrobiznis magazin

Proteklog vikenda u Čalmi, u opštini Sremska Mitrovica, održan je skup proizvođača paradajza. razgovarano je o mogućnostima udruživanja povrtara radi boljeg plasmana „crvenog zlata” jer sve češće veliki kupci traže da kupe odjednom po deset i više tona. U Čalmi postoji otkupno mesto, ali udruživanjem bi se moglo više postići jedinstvenim nastupom pred velikim izvoznicima, industrijom i državom, smatraju povrtari. Na području Čalme, Divoša, Sviloša, Manđelosa, Erdevika… ovog proleća posejano je oko 50 jutara paradajza i rod bi trebalo da teži bar 200 tona.

Proizvođače može ohrabriti, kako se čulo, to što paradajzom počinju da se bave mladi ljudi u nameri da od njega ostvare egzistenciju i budućnost. Proizvođači ističu i da im ulaganje u posao kvari i klima pošto su iz godine u godinu vremske (ne)prilike sve manje naklonjene poljoprivredi na otvorenom prostoru pa je sa skupa poručeno da bez osiguranja useva ne vredi kretati u biznis.

– Nema leka protiv ćudi vremena pa je samo u osiguranju roda spas jer u slučaju klimatskih neprilika povrtari mogu da naplate štetu od osiguravajućih kuća – kaže Zoran Trebovac. On, kako kaže, sav rod proda na kvantaškim pijacama, i da ove godine cena paradajza ide naruku velikim proizvođačima. Trenutno je kilogram paradajza na veliko 30 i 35 dinara, a pre nedelju dana mogao se prodati i za 80. Lane je u ovo doba na veliko bio jeftiniji, koštao je 20 i 25 dinara. Domaćin skupa bio je Zoran Čavić, koji sadi paradajz već 20 godina i ima zaokruženu proizvodnju. U kućnim uslovima kuva, cedi, naliva u flaše i prodaje.

– Neki kupci dođu, a nekima nosim – kazao je za „Dnevnik” Čavić, navodeći da sada u poslu on i supruga imaju pomoć od sina i snahe. – Svake godine imamo između 15.000 i 20.000 litara paradajza i bez problema se sve proda jer svako domaćinstvo godišnje potroši bar 15 litara kuvanog paradajza. On je u tom biznisu sve postigao samostalno, kupujući svake godine ponešto od opreme za preradu. Sada ima registrovanu robnu marku „Fruškogorac” i zadovoljan je kako posao ide.Već pet godina kuvani paradajz je 110 dinara litar, pa prerađivači paradajza kažu da bi tolika cena trebalo da bude i ove jeseni i zime.

Što se tiče cene svežeg paradajza, ona nije ni izbliza kao pre desetak dana, kada je kilogram bio iznad 150 dinara, a sada se može kupiti, bar je tako na novosadskim pijacama, za 80 i 90 dinara.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/povrtarima-treba-udruzene-za-crveno-zlato-12-08-2019

Povodom viših cena pojedinog povrća na tržištu, iako je sezona u jeku, npr. paradajza, ekipa RTS-a je razgovarala sa povtrarima u Tamnavi, koja je u valjevskom kraju poznata po povrtarstvu.ko 250 domaćinstava se u ubskom selu Sovljaku bavi povrtarstvom. Većina meštana se bavi plasteničkom proizvodnjom.Zadovoljni su ovom sezonom. Proizvodnja pojedinog povrća je manja ali je cena u odnosu na prethodne godine veća.

Božidar Marković smatra da su na to uticali vremenski uslovi i manjak radne snage. Drugi razlog za to ima Milisav Krstonošić.

"Krenu svi da rade paradajz pa sad krenu svi da ga ne rade", kaže Krstonošić i dodaje da je takva situacija i u okruženju. Navodi da na Kvantašu cena nije prelazila 150 dinara.

"Sad je tu nekih od 50 do 100 dinara, znači što se tiče tezge, marketa – tu trgovci zaračunavaju njihovu maržu", rekao je Krstonošić.

I povrtari iz Sovljaka, kao mali proizvođači, prilagođavaju se tržištu i promenljivim uslovima proizvodnje.

Kada bi imali veće, savremenije staklenike, proizvodnja bi bila stabilnija, a samim tim i cene prihvatljivije.

"Da u mom selu ima 200 plastenika, staklenika po jedan hektar i da svi rade taj paradajz, nikad se ne bi desilo u Beogradu da skoči cena na 150 dinara. U ovim sad uslovima kad se gaji, mora da bude i skuplje jer je mnogo veća muka", objašnjava Krstonošić.

Povrtari iz Sovljaka su zainteresovani za veću i savremeniju proizvodnju.

Za to su im potrebni dugoročni krediti države sa minimalnom kamatom, slično iskustvima u Holandiji. Onda bi, kažu, i povrće bilo jeftinije a moglo bi se dobro zaraditi i od izvoza.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3618086/povrtari-objasnjavaju-zasto-je-paradajz-ovog-leta-skup.html

Paradajza će u ponudi biti više od sredine avgusta, a pojeftiniće bar četiri puta u odnosu na sadašnju cenu od 150 do 200 dinara po kilogramu, jer stiže plodovi iz bašta na otvorenom polju, rekao je stručni savetnik za semenarstvo u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu Adam Takač.

Dodao je da su biljke paradajza krajem proleća i početkom leta bile izložene nepovoljnim vremenskim prilikama, niskim temperaturama, visokoj vlazi, pa zatim naglim visokim temperaturama zbog čega cvetovi na prvom i drugom nivou cvetne grane nisu oprašeni, a rod se odmetnuo tek na trećem i četvrtom nivou.

- Klimatski uslovi pomerili su vegetaciju za dve nedelje, pa će paradajz pojefitniti od 15. do 20. avgusta - rekao je Takač.

Dodao je da su bele žile, koje se čestio nalaze u pradajzu, posledica previsokih temperatura i nedostatka kalcijuma i magnezijuma.

Idelna dnevna temperatura za paradajz je, prema njegovim rečima, od 25 do 27 stepeni Celzijusa, a noćna do 14 stepeni, a takvih je do sada bilo malo.

Takač je rekao da će ove godine biti loš prinos pasulja i ako nije zalivan biće prepolovljen rod, dok je paprika u dobrom stanju, ali će rok takođe kasniti.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2591966/paradajz-ce-od-polovine-avgusta-biti-jeftiniji-cetiri-puta

Na beogradskim pijacama kilogram paradajza u proseku košta 160 dinara, a profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu Đorđe Moravčević kaže da je visoka cena tog povrća za ovo doba godine prouzrokovana ovogodišnjom kasnom berbom.
Kako je objasnio za Tanjug, vakum je nastao, jer berba paradajza na otvorenim poljima, koja obično počinje oko 1. jula, ove godine je kasnila desetak dana, dok je paradajz iz plastenika izbačen.Moravčević kaže i da se očekuje da će se situacija srediti za sedam do 10 dana, kada možemo očekivati i niže, odnosno uobičajene cene paradajza.

Vremenske prilike i kišovit jul mesec ove godine nisu pogodovali pšenici.

Direktor Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković rekao je za Tanjug da je žetva pšenice završena i to sa prinosima koji su ispod očekivanih, odnosno željenih, te da prosečan prinos iznosi po hektaru 4,5 tone.

Kaže da bi prinos bio veći da nije bilo izuzetno kišnog jula meseca, koji je negativno uticao i na prinose i na kvalitet pšenice.

Za razliku od pšenice, prema rečima Sakovića, te vremenske prilike ostalim, odnosno prolećnim kulturama, kao što su kukuruz, suncokret i soja, veoma pogoduju i one izgledaju u ovom trenutku više nego odlično i najavljuju rekordan rast.

Kada govorimo o kukuruzu, kaže Saković, očekuje se po sadašnjem stanju useva prinos oko osam tona po hektaru, kod soje da prinos bude iznad 3,5 tone, a kada je u pitanju suncokret najmanje 3,1 tona po hektaru.

"To je u samom vrhu i svetskih i evropskih standarda", kazao je Saković.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/paradajz-u-proseku-160-dinara-skuplji-zbog-kasne-berbe_1036744.html

Već po tradiciji, dugoj osam godina, Zemljoradnička zadruga ”Zelena zvezda” u Vinarcu suorganizator je druženja povrtara sa teritorije grada Leskovca na”Danima paradajza”.

Manifestacija je okupila oko 500 proizvodjača, kojima su semenske kuće predstavile nove hibride ”rajskog povrća” i sredstva za zaštitu i prihranjivanje.

Savremena poljoprivreda, dobar i kvalitetan prinos i plasman, ne mogu se zamisliti bez kontinuirane edukacije proizvodjača, uvodjenja novih tehnologija, dobrog izbora semena i zaštitnih sredstava. Zato su manifestacije poput ”Dana paradajza”, koje na jednom mestu okupljaju veliki broj povrtara, semenskih i agro-hemijskih kuća, idealna prilika za razmenu iskustava i usvajanje novina.” Danas je ovde više od 5oo povrtara, koji prisustvom dokazuju koliko su im ovakva druženja važna.Osnivanje novih i oživljavanje postojećih zemljoradničkih zadruga, njihova su velika šansa i verujem da su toga svesni. Te male fabrike na otvorenom, postaju deo moćnog lanca, koji donosi dobrobit svima. Naš domaćin ZZ ”Zelena zvezda”, dokaz je da se marljivim radom, nepresušnom energijom i slogom, može učiniti mnogo”, rekao je gradonačelnik Goran Cvetanović, najavljujući da će subvencije iz budžeta grada, naredne godine premašiti 1oo miliona dinara.

U našem poslu, uvek nas najviše raduju direktni susreti sa proizvodjačima, kojima predstavljamo nove hibride,a danas i nove tehnologije ishrane paradajza, rekao je, podravljajući povrtare, Janko Nikolić, predstavnik Kompanije ”Timac-agro”.

“Na našem štandu smo izložili uzorke novih mineralnih i vodotopivih djubriva, ali i razne druge preparate i sredstva, neophodna u proizvodnji paradajza. Izgradili smo sjajan odnos sa povrtarima iz ovog kraja i verujem da ćemo je, u narednom periodu, samo širiti.

Luka Matić iz Kompanije ”Agro-arm”, preporučio je proizvodjačima da pogledaju rod novih hibrida ”rajskog povrća”, ali i savremena hemijska i zaštitna sredstva, a na oglednim parcelama u Vinarcu, predstavljene su inovativne sorte standardnog paradajza, ali i plodovi ovog povrća u narandžastoj boji, nekoliko vrsta cherry paradjza, od kojih je najzanimljiviji ”tigrasti”, duguljasti, takozvani, paprika-paradajz u par varijanti i druge nove hibride.

Izvor:https://jugpress.com/odrzani-dani-paradajza-u-vinarcu/

Ovih dana počela je berba paradajza u plastenicima. Rod je kvalitetan, a nadanja povrtara su da će i zarada biti adekvatna u odnosu na ulaganja.Trenutna cena na malo od 120 dinara je više nego dobra.

Nakon pune agrotehnike koja je zahtevala đubrenje, zaštitu i navodnjavanje pristupilo se ubiranju plodova paradajza u sremskim plastenicima.

Berbu je najbolje vršiti 60 do 80 dana nakon sadnje kada su u pitanju količine koje moraju da dozrevaju prilikom transporta u komorama.

Rod je dobar kažu povrtari.

Berba u plastenicima je ručna, jer je takav način najprimereniji uslovima sredine u kojoj se paradajz nalazi.

Očekivanja prizvođača su i da zarada bude dobra baš kao i prinos.

Za proizvodnju paradajza u plasteniku, treba koristiti kvalitetna mineralna đubriva.

Ona pomažu razviću ukusnog ploda.

Navodnjavanje je takođe veoma važno, a sistemom kap po kap se omogućava pravilno doziranje hraniva tačno u određenom periodu rasta biljaka.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/srem/pocela-berba-paradajza-u-plastenicima_1029105.html

Paradajz je jedna od osnovnih namirnica u ishrani ljudi u našoj zemlji. Ujedno, ovo je i nezamenljiva povrtarska kultura kada se priprema zimnica. Ovu biljku svako od nas nekada je probao da gaji u svojoj bašti, ili želi da se oproba u tome. Lideri u proizvodnji paradajza u Evropi su već dugi niz godina mediteranske zemlje, Italija i Španija, koje su ujedno i evropske zemlje sa najvećom potrošnjom ove povrtarske kulture. Po potrošnji se posebno ističe i Grčka, a godišnje se u ovoj zemlji pojede 100 kilograma paradajza po glavi stanovnika. Mediteransa klima pogoduje uzgoju ukusnih plodova paradajza, a primetno je da udeo čeri paradajza u ukupnoj proizvodnji u ovim zemljama raste, što je posledica sve veće popularnosti ovog tipa paradajza među potrošačima. Za odličan ukus čeri paradajza odgovoran je optimalan odnos šećera i kiselina, kao i visoko koncentrovana aroma plodova , koji imaju viši sadržaj suve materije nego krupni plodovi. 

Na sva pitanja o proizvodnji paradajza u novom broju Agrobiznis magazin odgovara Ivana Petrović, doktorant na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu na katedri za agrohemiju i fiziologiju biljaka. 

IZVOR:Agrobiznis magazin

Ministarstvo poljoprivrede Srbije je saopštilo da je pokrenulo postupak protiv odgovornih za grešku u tekstu deklaracije paradajza iz Turske, koji će u slučaju potvrđivanja odgovornosti svi biti najstrože sankcionisani.


U Srbiji je pre nekoliko dana objavljena fotografija gajbice paradajza iz Turske, s deklaracijom u kojoj piše da "kora nije za ljudsku upotrebu".

Ministarstvo poljoprivrede je navelo da se pre odobravanja svakog uvoza obavlja laboratorijska kontrola koja je u slučaju deklarisanja paradajza iz Turske pokazala da je roba ispravna, ali je greška bila u tekstu deklaracije.

Cilj Ministarstva je da se kroz intenziviranje kontrola spreči uznemiravanje javnosti u vezi sa zdravstvenom ispravnošću poljoprivrednih proizvoda, navodi se u saopštenju.

Ministarstvo je zato naložilo inspekcijskim službama vanrednu kontrolu svih uvoznika voća i povrća radi otklanjanja nepravilnosti u vezi s deklarisanjem proizvoda koji se uvoze u Srbiju, piše u saopštenju.

 

izvor : http://www.telegraf.rs 

Paradajz uvezen u Srbiju iz Turske je bezbedan za ljudsku upotrebu, pokazale su sve analize, rečeno je Beti u Ministarstvu poljoprivrede. Kako je objašnjeno, na osnovu kontrole utvrđeno je da je došlo do tehničke greške prilikom štampanja deklaracije.

Tako je na deklaraciji koja se koristi za limun i pomorandžu ostao donji tekst deklaracije, gde se navode podaci o uvozniku, zemlja porekla, pri čemu ispod zemlje porekla nije izbrisana napomena da kora nije za ljudsku ishranu, navodi Ministarstvo.

Da je paradajz apsolutno bezbedan za ishranu potvrdio je nešto ranije i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.  On je najavio i da će zbog greške u deklaraciji odgovorni biti kažnjeni.

 

izvor : http://studiob.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31