Tihomir Bojanić iz mitrovačkog sela Čalma, poljoporivredom se aktivno bavi  oko 35 godina i to najviše  povrtarstvom i uzgojem paradajza. Objašnjavajući zašto se posle godina rada u Sremskoj Mitrovici,  odlučio za poljoprivrednu proizvodnju,  kaže da je tu video perspektivu jer ujutru kada svane sunce bude ga ceo dan što je za povrće dobro. Ima 7000 stabala krušaka,  a pod paradajzom obično ima pet jutara zemlje. To je po njegovim rećima dosta i bila bi velika šteta da mu to strada,  zato je među prvima u selu počeo da osigurava proizvodnju. „Proizvodnju osiguravam u Dunav osiguranju. Mogu vam reći da nisam pogrešio, jedna fina uredna kuća. Na vreme izađu na teren i redovno mi isplate štetu“, priča Tihomir.

Mladi proizvođači prema njegovim rečima treba da osiguraju proizvodnju, da bi mogli mirno da spavaju. On je ističe da je ove godine osigurao kruške,  imao je baš veliku proizvodnju,  ali budući da istoga dana nije osigurao paradajz, sledeće noći nije mogao da spava i jedva je čekao jutro da ode da osigura i paradajz. „Uradio sam to da mogu mirno da spavam. Recimo, 2018. je šteta bila 100 odsto i isplatili su mi sve, a da nisam osigurao šta bi bila velika. Dao sam 1.000 evra,  ali neka sam“, kaže Tihomir Bojanić.

Tihomir je 1985. godine posadio prvo jutro pod paradajzom, da bi danas imao pet jutara i unapred prodatu proizvodnju. On od svojih plodova kojih bude i po 150 na jednom struku pravi ceđeni paradajz koji kuva i prodaje širom Srbije. Kada je sezona, po nekoliko tona dnevno ovog proizvoda ide put kupaca u Beogradu, Subotici, Valjevu... ali se i od njegovih sirovina pravi paradajz sa izvoz u London! Za svoj rad dobitnik je brojnih proiznanja i medalja što kao najbolji proizvođač, a nešto i za vrhunski kvalitet. On koristi iskuljičvo holandsko seme industrijskog pradajza uz minimalnu upotrebu hemijskih sredstava. Ostvaruje prinos i preko 70 tona. A u poslu mu pored supruge i sina pomaže i preko 15 radnika. 

Sve više poljoprivrednih proizvođača u Srbiji shvata neophodnost osiguranja svoje proizvodnje, i ulaganje u osiguranje,  ne doživljava kao trošak, već kao ulaganje, to se moglo videti na radionici održanoj u okolini Sremske Mitrovice, koju je održalo udruženje novinara za poljoprivredu Agropress, a podržala kompanija ,, Dunav osiguranje“.

Miloš Kevilj,  iz sela Divoš,  čije se domaćinstvo bavi ratarskom proizvodnjom na oko 250 do 300 hektara, a sa osiguranjem je počeo 2013. godine.

 „Maltene svake godine budu štete na nekom delu. Bile su i do 30, 40 odsto, tako da nam se osiguranje isplatilo svake godine“, kaže Kevilj, i dodaje da se u njegovom selu posledenjih godina sve više proizvođača uključuje u osiguranje, pa je pre desetak godina, jedva dva-tri čoveka u selu radilo osiguranje,  a sada je u osiguranje uključeno sigurno oko 30, 40 njih.

Miloš sarđuje sa Dunav osiguranjem i kaže da je zadovoljan brzinom procene štete i isplatom.

 

Nada Kovačević,  iz Glavne filijale Dunav osiguranja u Sremskoj Mitrovici,  ističe da je ova osiguravajuća kuća i pored teške situacije 2020. godine bila maksimalno na usluzi svojim osiguranicima prilikom ugovaranja osiguranja, proceni i naknadi šteta. Takođe i kada je reč o savetima, što je bio slučaj i ove godine uz mere zaštite. Ona naglašava da Dunav nudi osiguravajuću zaštitu za sve vrste gajenih kultura,  i to od osnovnog rizika od grada, požara, udara groma, ali i dopunskih rizika od oluje, poplave, mraza. Navodi da je glavna filijala „Dunav osiguranja“ Srem,  ove godine svojim osiguranicima isplatila oko 150 miliona dinara na ime odštete,  i to po osnovu 570 odštetnih zahteva na usevima. Ističe da i pored rasta zaključenih polisa neki proizvođači i dalje imaju stav da šteta neće baš njima da se desi,  a praksa je pokazala da su velike štete posledica takvog stava.

Objašnjavajući koliko iznose premije Kovačević navodi da za hektar pšenice sa prinosom od 5.000 kg, po ceni od 20 dinara za kilogram, sa osiguranom sumom od 100.000 dinara premija iznosi 2.195 dinara.  „Osiguranik od tog iznosa pri zaključenju plaća samo porez od pet odsto, a ostatak plaća posle skidanja useva. Kada uračunamo povrat po osnovu subvencija premija osiguranja poljoprivrednika, ovo osiguranje košta samo 1.300 dinara.

Kada je reč o paradajzu, za osiguranje jednog hektara zasejanog ovom kulturom sa prinosom od 35 tona po hektaru i ceni od 20 dinara po kilogramu, sa sumom osiguranja od 700.000 dinara, premija osiguranja iznosi 39.000 dinara,  a kada se uračuna povrat premije od 40 odsto, proizvođač za osiguranje treba da izdvoji 23.000 dinara. „ Svesni smo značaja poljoprivrede kao strateške grane privrede,  tako da planiramo da i sledeće godine radimo na edukaciji naših osiguranika i proizvođača inaće“, naglašava Nada Kovačević.

Objašnjavajući kakvo je stanje vezano za broj registrovanih gazdinstava, i šta lokalna samouprava sa svoje strane radi na pomoći proizvođačima,  zamenik gradonačelnika Sremske Mitrovice, Petar Samardžić,  kaže da je na teritoriji ovog grada registrovano oko 6.000 gazdinstava.

Navodi da kod podsticajnih lokalnih mera podrške lokalna samouprava vodi računa da ne dolazi do dupliranja mera koje već postoje na pokrajinskom i republičkom nivou.

„Prethodnih godina smo imali i podsticaje u oblasti subvencionisanja nabavke semenskog materijala u povrtarstvu.

Ove godine smo uspešno realizovali jednu meru u oblasti osiguranja stoke i useva,  i to od 20 odsto kod osiguranja umatičenih grla stoke i osiguranja ratarskih useva“.

Maksimalan iznos podsticaja bio 20.000 dinara po zahtevu, za šta je bilo opredeljeno pet miliona dinara.  Samardžić ističe da je pristiglo oko 500 zahteva,  i da se  početkom naredne godine očekuju prve isplate ovih podsticaja.

 „Sa Dunav osiguranjem smo imali dobru saradnju u oblasti zimskih prezentacija,  ili predavanja, posebno oko osiguranja stoke, voćarstva i povrtarstva, a sa tim ćemo nastaviti i ubuduće“, rekao je Samardžić.

 Izvor: TANJUG

Imećete priliku da pročitate jedan veoma interesantan i reklo bi se poučan tekst, mnogo zanimljivih podataka, starih i raznovrsnih sorti koje nam dolaze iz Iriške Baštice. Iz znatiželje da saznamo što više o autohtonim, starim, ali i novim, odnosno za naše podneblje nepoznatim sortama, ova pitanja postavili smo Lidiji Đurić..
Kako ste došli na ideju da pokrenete rasadničarsku priču, sa najraznovrsnijim biljnim vrstama, povrća, cveća, ukrasnih biljaka, starim i novim sortama?
„Dok sam bila na fakultetu obilazili smo rasadnike i veoma dobro se sećam šta nam je prilikom posete jednom velikom i poznatom rasadniku rekao njegov gazda kao dobronamerni savet budućim mladim rasadničarima:"Deco, trudite se da u rasadniku imate što više različitih vrsta i varijeteta. Putujte puno, obilazite sajmove i uvek donesite kući nešto novo". Iako je to bilo pre skoro 20 godina, meni se ta rečenica urezala zauvek i smatram da je veoma mudra i korisna. Takva je danas kod nas situacija sa povrćem, konstantno postoji želja da se proba nešto novo i svake godine nabavljamo i isprobavamo
nove, zanimljive sorte povrća. Ne radi se tu o trci za brojem i količinom sorti, to je jednostavno adrenalin i uzbuđenje kada probate i proizvedete nešto novo u svojoj bašti, a svidi vam se i onda nastaje ogromna želja da to podelite sa ostatkom sveta. U današnje vreme internet i tehnologija su nam omogućili da mnogo lakše nabavljamo različite biljne vrste, sorte povrća, cveća, ukrasnih biljaka iz raznih delova sveta.” – kaže Lidija Đurić za magazin AgroBiznis.

U čemu se ogleda značaj starih, odnosno autohtonih sorti?
„Ono što treba ljudima objasniti jeste da, kada se radi o povrću, te sorte nisu nove, nastale juče u nekoj laboratoriji, već se od davnina gaje i čuvaju u zemljama porekla, upravo kao što i kod nas postoje naše sorte sa našeg podnevlja, a one se svuda nazivaju isto: „Autohtone“. Danas velike semenske kuće širom sveta imaju svoje agente koji u potrazi za sortama obilaze celu planetu, pa sam tako imala priliku da na čuvenoj manifestaciji „Dani ludaje“ u
Kikindi i upoznam jednog takvog agenta. Ono što jeste jako zanimljivo i što verovatno većina ljudi ne zna, to je da danas na sajtovima za prodaju semena mnogih stranih semenskih kuća možete pronaći na primer: „Žutu feferonu iz Srbije“ ili „Najdužu tikvu iz Kikinde“. Treba da se trudimo svi da čuvamo naše autohtone sorte jer su i one jedno vreme bile zaboravljene i umalo nestale, ali sreća pa su postojale neke bake i deke koji su mudro u svojim baštama čuvali stare sorte voća i povrća, pa je danas, ipak, većina od njih sačuvana. Bitna je raznovrsnost i genetski potencijal koji se nalazi u sortama, jer na taj način i namernim ukrštanjem takvih, najboljih, gena dobijamo hibride.“ – smatra Lidija
Domaći paradajz je najboljeg ukusa, da li smo taj ukus zaboravili? Šta nam hibridi daju, a šta oduzimaju?
“Hibridi su svojevremeno masovno nastajali u želji da se poveća rodnost i otpornost na bolesti i na taj načih ishrani gladna planeta sa rastućim brojem stanovnika. Ono čemu danas svedočimo jeste malo obrnut proces, naime, ljudi i zemljište su se zasitili mineralnim đubrivima i raznim drugim hemijskim materijama, pa se danas javlja potreba da se gajenje voća i povrća vrati na prvobitan stadijum, kako bi se u isto vreme pročistili i naši organizmi i zemljište na kojem živimo, a samim tim i cela planeta koju smo godinama zagađivali. Ne želim da ljudi shvataju hibride kao nešto loše, oni nam i danas omogućavaju
da imamo jeftinu hranu, ali smatram da bi svi koji su u mogućnosti i žele da se pozabave radom u bašti (što nije lak posao, ali pruža ogromno zadovoljstvo), trebalo da pokušaju da proizvedu sopstvenu hranu. Asortiman koji nam je danas dostupan, a čine ga biljke iz različitih delova sveta, omogućavaju nam zaista predivnu paletu ukusa i boja. Treba biti otvoren da se proba nešto novo, a pri tome biti svestan da to nešto novo nije loše već da nam je promena klime kojoj danas svedočimo dozvolila da mnoge sorte koje ranije nisu mogle da se uzgajaju na našem podnevlju, danas veoma lako i uspešno mogu gajiti u našim
baštama.“ – kaže Lidija.
Čime se konkretno bavite u Iriškoj Baštici i koje sorte imate u ponudi?
Mi u Iriškoj Baštici svake godine isprobavamo i gajimo veliki broj novih, a starih sorti povrća. U tom procesu dešava se naravno, i da nam se nešto nedopadne ili jednostavno shvatimo da nije baš pogodno za gajenje na našim prostorima, pa te sorte nikada ni ne ponudimo našim mušterijama. U našem asortimanu posedujemo veliki broj različitih vrsta povrća (paradajza, paprika, kupusnjača, lukova...), začinskog i aromatičnog bilja, a jedan deo proizvodnje posvećujemo i ukrasnim i dekorativnim biljkama. Ovom prilikom želimo da izdvojimo nekoliko sorti povrća koje su veoma lake za gajenje, a ne zahtevaju mnogo prostora i neke od njih se mogu gajiti u kontejnerima i na balkonima: “Cucamelon (Melontria scabra)- je voće koje izgleda kao minijaturna lubenica, ali ukusom više podseća na krastavac umočen u sok od limuna. Ovo minijaturno voće neobičnog izgleda poznato je još i kao meksički mini krastavac, meksička mini lubenica, a u Meksiku, odakle i vodi poreklo, i kao mala lubenica za miševe (Sanditas de raton). Kukamelon nije genetski modifikovan hibrid nastao u laboratoriji već centralno američki specijalitet koji se u Meksiku gaji i koristi u ishrani vekovima unazad. Plodovi veličine grožđa rastu na lozi, a sama biljka je veoma laka za gajenje, otporna je na sušu i nije podložna napadima insekata. Ova nežna biljka koja daje mnogo sitnih plodova proizvodi se uglavnom setvom, ali je preporučljivo da se prvo u zaštićenom prostoru proizvede rasad, a kada su biljke dovoljno velike i nema više opasnosti od prolećnih mrazeva, može se rasaditi na otvorenom pri čemu je potrebno obezbediti neku potporu uz koji će se loza penjati. Plodovi počinju da se formiraju u julu, a beru se do kraja septembra meseca. Ono što je još interesantno kada je reč o uzgoju jeste da se ova biljka može gajiti i kao perena, tj. višegodišnja, tako što se nakon prestanka
plodonošenja (u kasnu jesen) izvadi koren, koji podseća na belu izduženu rotkvu, i sačuva tokom zime u delimično vlažnom kompostu u nekoj garaži, šupi ili
podrumu, a zatim se može ranije u aprilu posaditi napolje i na taj način očekivati raniji plodonošenje. Kukamelon se može konzumirati svež, u salatama, a takođe se može i kiseliti kao kornišon.“
„Patlidžan (Solanum melongena)- ovo povrće koje se kod nas gaji kao jednogodišnje ustvari je biljka koja se u zemlji porekla gaji kao divlja, tj. višegodišnja. Za zemlju porekla patlidžana smatra se Indija odnosno jugoistočna azija, a prvi pisani trag o postojanju patlidžana nalazi se u kineskoj knjizi poljoprivrede iz 544. godine. Ono što mi uglavnom znamo kao patlidžan jeste mesnati, pomalo sunđerasti, plod ljubičaste boje i upravo se ime te boje (auberegine)
u mnogim zemljama koristi za naziv ove biljke. Veoma interesantan podatak jeste i naziv „Eggplant“, koji se koristi u zemljama engleskog govornog područja, što u prevodu znači " biljka-jaje ". Naime, u engleskoj su prvi poznati patlidžani bili bele boje, a veličina i oblik su podsećali na guščija jaja. Takvi, beli patlidžani, okruglog oblika postoje i danas i u mnogim zemljama se mnogo više gaje od "klasičnog" patlidžana ljubičaste boje. Kada presečemo
plod, u unutrašnjosti patlidžana nalazimo mnošto malih semenki koje su gorke, i otuda upravo i gorčina u ukusu koja nam je poznata kada jedemo ovo povrće. Kuvanjem, odnosno termičkom obradom se ova gorčina smanjuje i dobijamo blag, ali i veoma bogat i interesantan ukus. Postoje razne boje i oblici patlidžana i uglavnom su karakteristični i vezuju se za određena područja u kojima se gaje, pa tako imamo: ovalne, tamno-ljubičaste sorte koje se
upravo kod nas najviše gaje („Black magic“, „Black beauty“); tradicionalne, bele boje patlidžane jajastog oblika („White Casper“, „Easter egg“); izduženog oblika i ljubičaste boje („Long purple“, „Little fingers“, „Pingtung long“); dvobojne sorte („Rosa Bianca“, „Violetta di Firenze“, „Rotonda Bianca Sfumata di Rosa“); prugaste („Listada di Gandia“) i mnoge druge koje se pronalaze i gaje tradicionalno širom sveta i sve te sorte zaslužuju podjednaku pažnju. Ako nemate puno prostora u bašti, patlidžani se veoma lako i uspešno uzgajaju u saksijama (od 5-10 l), što i mi praktikujemo.“ – naglašava Lidija za kraj.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Leskovački povrtari ovih dana imaju pune ruke posla. Iako je cena ranog povrća nešto niža nego prošle godine, a regionalno tržište zbog epidemiološke situacije zatvoreno, nisu nezadovoljni. Kažu, dovoljno je da naše pijace ostanu otvorene kako bi se uloženo vratilo.Kad berba krene predaha nema. Lako su pune kutije i gajbe. Krupan, crven ili roze, zna se da je paradajz iz leskovačkog kraja najkvalitetniji.Porodica Cvetković iz Priboja kod Leskovca plastenike ima na 20 ari. Uz paradajz stigla je i paprika. Iako je cena niža nego prošle godine, ne žale se.

"Rod je ove godine baš dobar, cena je zadovoljavajuća, može još bolje, ali ne žalimo se. Prošle godine je bila nešto viša, ali i sad je baš super", kaže Ivan Cvetković, proizvođač iz Priboja kod Leskovca.U susednom Vinarcu pod plastenicima je porodica Zekić. Paradaj spremaju za kvantašku pijacu u Leskovcu.

Cena od 40 dinara nije dobra, ali neka ovako ostane - kaže domaćin, strahujući da se pijace ponovo ne zatvore.

I ovako nije lako prodati robu, a berićetno je pod svih 16 plastenika.

"U principu nije loše, ima i roda cena je sada malo niža nego što treba, a opet mora da se ubere, pa kolko šta je tolko", kaže Dejan Zekić, proizvođač iz Vinarca kod Leskovca.

Za hiljade leskovačkih povrtara ovo je jedna od težih godina. Vremenske prilika tokom proleća sa mnogo kiše i malo sunčanih dana nisu im pogodovale.Posao je proizvođačima otežala i vanredna situacija. Sada na sreću nema uvoza, ali ni izvoza. Iako je rod za trećinu manji nego lane povrća ima dovoljno.

"Oko 80 odsto je proizvodnja pod plastenicima i očekivani prinosi se kreću od 45 tona po hektaru pa možemo negde naići i na proizvodnju od 120 do 130 tona po hektaru", objašnjava direktor PSSS Leskovac Dalibor Cvetanović.

Koronavirus kažu utiče i na njihov rad. Maske i rukavice na pijacama su obavezne. Pod plastenicima dovoljna je distanca.

Sa maskama na temperaturi od gotovo 50 stepeni teško da bi ceo dan izdržali.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4022622/povrtari-leskovac-koronavirus-prodaja-proizvodnja.html

Brodarevo je 12. put bilo domaćin Poljoprivrednog sajma koji je okupio pedesetak izlagača iz prijepoljskog kraja. Sajam kao najveća manifestacija poljoprivrednih delatnosti u gradu na Limu je kroz svoju istoriju prošao teške periode, bio je i pred gašenjem, međutim, zahvaljujući entuzijazmu Brodarevaca da se sačuva sajam i prezentuju dostignuća u poljoprivredi, rezultirao je i ove godine okupljanjem najupornijih proizvođača hrane. Broj izlagača bio je manji nego prethodnih godina.Ljubisav Gojaković, iz sela Grobnica kod Brodareva, bavi se već sedam godina ozbiljnom proizvodnjom paradajza i paprike, a trenutno ima petnaest plastenika. Sajam vidi kao šansu da predstavi svoje proizvode sugrađanima i razmeni iskustva sa drugim proizvođačima. On navodi da od poljoprivrede može da se živi.

- Svi radimo majka, supruga, otac i ja, a i kada dete odraste, i ono će sa nama. Ko hoće da radi, može da živi od ovog posla. Koristim i subvencije, ove godine sam dobio plastenik dužine 18 metara od Omladinskog fonda i Opštine Prijepolje, sve ostalo sam sam sopstvenim sredstvima obezbedio. Značajnu pomoć imam od firme "ES komerc" jer sve što od njih uzmem plaćam proizvodnjom - kaže Ljubisav i dodaje da proizvode plasira isključivo na tezgi u Brodarevu, a višak robe daje kompaniji "ES komerc".

Otvarajući Poljoprivredni sajam, predsednik Mesne zajednice Brodarevo Anes Rovčanin je naveo da Opština Prijepolje svake godine iz svog budžeta izdvaja znatna sredstva za razvoj poljoprivrede.

- Za unapređenje stanja u poljoprivredi lokalna samouprava svake godine izdvaja znatna sredstva. Ove godine za kupovinu priplodnog materijala junica i jagnjadi opredeljeno je 11,4 miliona, a do sada je predato 46 zahteva. Raspisan je javni poziv za nabavku opreme za pčelarstvo, opreme za mužu i muzilica, prskalica i sistema za navodnjavanje, i za te namene je opredeljeno 1,7 miliona dinara. Krajem oktobra i novembra biće nadoknada za veštačko osemenjivanje za umatičene i neumatičena grla goveda - naglasio je Rovčanin.

Za izložene krave prvu nagradu dobio je Ahmet Jejna, a za bikove nagrađen je Meho Kajević, dok je najbolja junica po mišljenju stručnog žirija vlasništvo Sameda Trnčića. Nagrada za izloženog ovna pripala je Sinanu Kajeviću, za ovcu Jusufu Bjelaku, dok je za koze nagrađena Tidža Zulić. Najboljeg konja, po oceni žirija, imao je Jasmin Fetahović.U kategoriji poljoprivrednih proizvoda, domaće radinosti i starih zanata nagrade su pripale Stanki Baković, Rajku Sariću, Milanku Bakoviću, Ljubisavu Gojakoviću i Dragani Vranić.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:819034-Pomoc-za-stocare

 

Prema zvaničnim podacima, srpski poljoprivrednici i stanovnici sela prosečno su sve stariji, što je zaista poražavajući podatak. Međutim, Šumadija se još uvek
izdvaja jer u njoj kud i kamo mladi više ostaju na selu. Bili smo u Orašcu, centru Šumadije Prvog srpskog ustanka i jednom od svakako najlepših sela Srbije. Posetili smo porodicu Joksimović koja se bavi različitim vidovima poljoprivredne proizvodnje. Oni svoje proizvode plasiraju na pijaci na Novom Beogradu. Najvažnija proizvodnja je povrtarstvo, koju vodi najmlađi član porodice Marko, inače student završne godine Agronomskog fakulteta u Čačku.
U tri plastenika proizvode paradajz i krastavac. Marko nam kaže da se odlučio za paradajz BRAVO, koji ima izvanredan kvalitet i oblik ploda. Dok smo sa Markom pričali o planovima za budućnost, njegova majka Olgica i deda Živomir ubacivali su u furunu tepsije sa nadošlim testom za avgust 2019. avgust 2019.
hleb. Ova porodica sačuvala je ovu naviku i barem dvaput nedeljno peku hleb u furuni, jer im se više dopada nego onaj iz trgovine. Kažu da bez problema zadržava svežinu četiri do pet dana. Uz to, kada se izvadi vruć uz domaće proizvode, poput sira i kajmaka i tek ubranog paradajza, ne treba nam ništa više.
Marko ima dvadeset devet godina i nedavno je registrovao poljoprivredno gazdinstvo. Planira da se javi na konkurs Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede koje mladima daje do milion i po dinara za započinjanje posla i unapređenje proizvodnje. Mladi Joksimović planira da za ovaj novac uradi arteški bunar, jer im je voda ograničavajući faktor za proširenje proizvodnje.
„Potrebne su nam velike količine vode, za ova tri plastenika, imamo dovoljno ali za proširenje nam treba mnogo više vode. Sada prikupljam dokumentaciju i tražim ponude za izvođenje radova, jer sam pročtao na sajtu www.agropress.org.rs najavu ministra Nedimovića, da će konkurs biti u septembru. Meni kao mladom poljoprivredniku koji živi na selu ovo zaista puno znači“ kaže Marko Joksimović.
Pored stočarstva, povrtarstva i ratarstva, Joksimovići se bave i voćarstvom, tako da su već pripremili kominu od kajsije koje nam je pokazao Markov deda, pohvalivši se da je kajsija ove godine dobro rodila i da očekuje rakiju odličnog kvaliteta. Pre nego što su smestili kominu u burad, povadili su koštice i očekuju da će ove godine proizvesti barem 200 litara kajsijevače.
Što se tiče plasmana proizvoda nemaju problema. Oni imaju tezgu u bloku 45 na Novom Beogradu, na kojoj plasiraju svoje proizvode ali i proizvode svojih komšija:
„Prošle godine u susednom selu Stojnik započeli su veliku proizvodnju jagoda koje su zaista veoma kvalitetne, a imajući u vidu manju površinu plasiramo i njihove jagode sa naše tezge tako da kupac kada dođe kod nas ima veliki asortiman robe i može da bude siguran da je ona vrhunskog kvaliteta i bezbedna, pošto znaju od koga kupuju jer se mi ovim poslom bavimo decenijama“ kaže Joksimović.
Markov otac Mikica takođe je velika podrška u radu i nakon završene smene u firmi priključuje se sinu i ostatku porodice, a vikend je rezervisan za prodaju onoga što se proizvelo:“ Nije kajsija samo za proizvodnju rakije već smo proizveli nekoliko stotina flaša soka i tegli džema od kajsije koji se najviše traži“.
Orašac je selo u Srbiji u opštini Aranđelovac u Šumadijskom okrugu. Ima skoro 1.500 stanovnika i nalazi se na magistralnom putu Mladenovac-Aranđelovac, koji je pre mesec dana potpuno obnovljen, tako da možete udobno i brzo stići do sela u kojem se nalazi Marićevića jaruga, mesto odakle je Karađorđe poveo borbu za oslobođenje od Turaka. U ovom mestu je sklopljen dogovor o kretanju u odsudni boj protiv Turaka u novembru 1803. godine, a ustanak je podignut na Sretenje (15. februara) 1804. godine. U znak sećanja na ovaj datum podignut je memorijalni kompleks – spomen-obeležje u Marićevića jaruzi, Crkva svetog Vaznesenja Gospodnjeg, škola Prvi srpski ustanak, spomenik voždu Karađorđu i muzej. Orašac je odlukom Skupštine Srbije iz 1979. godine kategorisan u znamenito mesto i na taj način svrstan u kulturno dobro od značaja za Republiku Srbiju. Ovo selo svakodnevno posećuju đaci, turisti i brojne delegacije.
Zbog toga postoji značajan potencijal zarazvoj seoskog turizma i povećanje poljoprivredne proizvodnje, naročito u smislu finalizacije proizvoda, odnosno prerade.
Ne bi bilo loše da poneki turista ponese teglu džema, čokanjčić i slično.

Tekst koji ste pročitali je deo projekta finansiranog delimično sredstvima Ministarstva kulture i informisanja u okviru konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za internet medije u 2019. godini. Izneti stavovi nužno nisu stav organa koji je dodelio sredstva po Konkursu.

Paradajz okruglo – srcoliki crveni plod istoimene biljke već vekovima je poznat kao „čuvar mladosti i zdravlja“ i bez njega je danas nezamisliva mediteranska kuhinja. Svež, kuvan, kao začin, sok ili kečap koristi se širom sveta. Paradajz (lat. Solanum lycopersicum L.) je biljka iz porodice pomoćnica i u bliskom je srodstvu sa duvanom, krompirom, plavim patlidžanom, paprikom i otrovnim velebiljem.
Zbog izuzetnog lekovitog učinka na ljudsko zdravlje Pjetro Andrea Matioli, italijanski lekar i botaničar iz 16. veka ga je nazvao „pomo d’oro“ ili zlatna jabuka.

Biljka Asteka i Maja
Paradajz vodi poreklom je iz Južne Amerike, u ishrani su ga koristili Asteci i Inke. Prema legendi ovu biljku u Evropu je doneo španski istraživač Hernan Kortez, ali pojedini istričari smatraju da je za to zapravo zaslužan Kristifor Kolumbo. Bilo kako bilo, u počeku paradajz je bio ukrasna biljka jer se verovalo da je otrovan. Međutim, vremenom ljudi su se odvažili i počeli da uživaju u konzumiranju sočnih, crvenih i ukusnih plodova paradajza. Postoje brojne vrste ovog ploda - goveđe srce, kruškasti paradajz, bez semenki, sitan paradajz u grozdu, žuti i zeleni, jabučar, čeri ... Paradajz na našim prostorima se uzgaja od maja do oktobra, ali zahvaljujući plastenicima i staklenicima može da se kupi tokom cele godine u prodavnicama. Paradajz je glavni izvor likopena najsnažnijeg prirodnog antioksidanata i beta-karotena koji dodaje živopisnu crvenu boju biljkama i utiče na zdravlje kože i imuno sistem. Paradajz se sastoji od 94
posto vode, bogat je vitaminima C, B1, E i K, kao i folatima i kalijumom koji blagotvorno deluje na krvne sudove i srčani mišić, pa se opravdano veruje da redovna konzumacija paradajza smanjuje rizik od moždanog i srčanog udara. Zanimljivo je da čak i kada se preseče na pola paradajz izgledom neverovatno podseća na čovekovo srce. Brojna naučna istraživanja pokazala su da učinak ove biljke na ljudsko zdravlje zavisi od vrste i veličine zbog količine minerala i vitamina u njima. Iako mnogo manji od običnog, čeri paradajz ima veći sadržaj beta-karotena nego njegov veći „rođak“. Paradajz je
najdelotvorniji kao sok i reguliše metabolizam, jača otpornost i izbacuje suvišnu tečnost iz organizma. Ukoliko nije slan snižava krvni pritisak, popravlja krvnu
sliku, reguliše varenje, efikasan je protiv bolesti jetre, pankreasa i reume.
Sok od paradajza preporučuje se i kod premora, jer krepi i čisti organizam, dobar je prirodni lek protiv prevremenog starenja, kašlja, plućnih i bolesti mokraćnih organa, alergije, anemije, artritisa, astme, bolesti usta, zuba i ždrela, ekcema…Sok od paradajza smanjuje slepljivanje trombocita, te sprečava trombozu, naročito kod osoba sa dijabetesom tip 2. Osim toga smanjuje nivo lošeg holesterola i njegovo taloženje na krvnim sudovima

Paradajz- voće ili povrće?
Iako mnogi paradajz smatraju za povrće, botaničari su ga klasifikovali kao voće, ali se u svakodnevnoj upotrebi koristi kao povrće ili garnir. Prilikom kupovine birajte najsvetlije crvene plodove, jer sadrže najveću količinu antioksidanasa. Preporuka je da se drži podalje od sunčeve svetlosti na sobnoj temperaturi, a ne u frižideru, jer mu to može pokvariti ukus. Kuvanje paradajza će pomoći u oslobađanju likopena, a uz dodatak maslinovog ulja telo ga lakše apsorbuje. Međutim, treba napomenuti da postoji i mogućnost neželjenih dejstava. Naime, paradajz sadrži jabukovu i limunsku kiselinu, pa prevelika konzumacija može izazvati gorušicu, posebno kod osoba koje imaju probleme sa digstivnim traktom. Zato stručnjaci osobama sa ovakvim problemima preporučuju da dnevno pojede po jedan paradajz srednje veličine ili sedam čeri paradajza u jednoj porciji.
Paradajzu je, verovali ili ne, posvećen i festival La Tomatina koji se već osam decenija održava poslednje srede u avgustu u španskom gradu Bunjol. Tog dana tačno u 11 sati počinje svojevrsna borba, odnosno međusobno gađanje paradajzom. Zbog velikog interesovanja turista za ovaj festival broj učesnika je ograničen na 20.000. Za gađanje se koristi isključivo prezreli paradajz koji više ne može da se upotrebi u ishrani. Festival se održava na gradskom trgu Plaza del Pueblo i međusobno gađanje traje tačno sat vremena. Kako bi se izbegle moguće povrede paradajz se najpre izgnječi u ruci, a najčešće se koriste
i zaštitne naočari. Kada se borba paradajzom završi svi učesnici prema „Kodeksu časti“ pomažu da se očiste ulice i okolne zgrade od ostataka paradajza, dok se oni sami peru pod šmrkovima vode. Rekord festivala bio je 2004. kada je učestvovalo oko 38.000 ljudi, a potrošili su 125.000 kilograma paradajza.

Izvor: Agrobiznis magazin

Proteklog vikenda u Čalmi, u opštini Sremska Mitrovica, održan je skup proizvođača paradajza. razgovarano je o mogućnostima udruživanja povrtara radi boljeg plasmana „crvenog zlata” jer sve češće veliki kupci traže da kupe odjednom po deset i više tona. U Čalmi postoji otkupno mesto, ali udruživanjem bi se moglo više postići jedinstvenim nastupom pred velikim izvoznicima, industrijom i državom, smatraju povrtari. Na području Čalme, Divoša, Sviloša, Manđelosa, Erdevika… ovog proleća posejano je oko 50 jutara paradajza i rod bi trebalo da teži bar 200 tona.

Proizvođače može ohrabriti, kako se čulo, to što paradajzom počinju da se bave mladi ljudi u nameri da od njega ostvare egzistenciju i budućnost. Proizvođači ističu i da im ulaganje u posao kvari i klima pošto su iz godine u godinu vremske (ne)prilike sve manje naklonjene poljoprivredi na otvorenom prostoru pa je sa skupa poručeno da bez osiguranja useva ne vredi kretati u biznis.

– Nema leka protiv ćudi vremena pa je samo u osiguranju roda spas jer u slučaju klimatskih neprilika povrtari mogu da naplate štetu od osiguravajućih kuća – kaže Zoran Trebovac. On, kako kaže, sav rod proda na kvantaškim pijacama, i da ove godine cena paradajza ide naruku velikim proizvođačima. Trenutno je kilogram paradajza na veliko 30 i 35 dinara, a pre nedelju dana mogao se prodati i za 80. Lane je u ovo doba na veliko bio jeftiniji, koštao je 20 i 25 dinara. Domaćin skupa bio je Zoran Čavić, koji sadi paradajz već 20 godina i ima zaokruženu proizvodnju. U kućnim uslovima kuva, cedi, naliva u flaše i prodaje.

– Neki kupci dođu, a nekima nosim – kazao je za „Dnevnik” Čavić, navodeći da sada u poslu on i supruga imaju pomoć od sina i snahe. – Svake godine imamo između 15.000 i 20.000 litara paradajza i bez problema se sve proda jer svako domaćinstvo godišnje potroši bar 15 litara kuvanog paradajza. On je u tom biznisu sve postigao samostalno, kupujući svake godine ponešto od opreme za preradu. Sada ima registrovanu robnu marku „Fruškogorac” i zadovoljan je kako posao ide.Već pet godina kuvani paradajz je 110 dinara litar, pa prerađivači paradajza kažu da bi tolika cena trebalo da bude i ove jeseni i zime.

Što se tiče cene svežeg paradajza, ona nije ni izbliza kao pre desetak dana, kada je kilogram bio iznad 150 dinara, a sada se može kupiti, bar je tako na novosadskim pijacama, za 80 i 90 dinara.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/povrtarima-treba-udruzene-za-crveno-zlato-12-08-2019

Povodom viših cena pojedinog povrća na tržištu, iako je sezona u jeku, npr. paradajza, ekipa RTS-a je razgovarala sa povtrarima u Tamnavi, koja je u valjevskom kraju poznata po povrtarstvu.ko 250 domaćinstava se u ubskom selu Sovljaku bavi povrtarstvom. Većina meštana se bavi plasteničkom proizvodnjom.Zadovoljni su ovom sezonom. Proizvodnja pojedinog povrća je manja ali je cena u odnosu na prethodne godine veća.

Božidar Marković smatra da su na to uticali vremenski uslovi i manjak radne snage. Drugi razlog za to ima Milisav Krstonošić.

"Krenu svi da rade paradajz pa sad krenu svi da ga ne rade", kaže Krstonošić i dodaje da je takva situacija i u okruženju. Navodi da na Kvantašu cena nije prelazila 150 dinara.

"Sad je tu nekih od 50 do 100 dinara, znači što se tiče tezge, marketa – tu trgovci zaračunavaju njihovu maržu", rekao je Krstonošić.

I povrtari iz Sovljaka, kao mali proizvođači, prilagođavaju se tržištu i promenljivim uslovima proizvodnje.

Kada bi imali veće, savremenije staklenike, proizvodnja bi bila stabilnija, a samim tim i cene prihvatljivije.

"Da u mom selu ima 200 plastenika, staklenika po jedan hektar i da svi rade taj paradajz, nikad se ne bi desilo u Beogradu da skoči cena na 150 dinara. U ovim sad uslovima kad se gaji, mora da bude i skuplje jer je mnogo veća muka", objašnjava Krstonošić.

Povrtari iz Sovljaka su zainteresovani za veću i savremeniju proizvodnju.

Za to su im potrebni dugoročni krediti države sa minimalnom kamatom, slično iskustvima u Holandiji. Onda bi, kažu, i povrće bilo jeftinije a moglo bi se dobro zaraditi i od izvoza.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3618086/povrtari-objasnjavaju-zasto-je-paradajz-ovog-leta-skup.html

Paradajza će u ponudi biti više od sredine avgusta, a pojeftiniće bar četiri puta u odnosu na sadašnju cenu od 150 do 200 dinara po kilogramu, jer stiže plodovi iz bašta na otvorenom polju, rekao je stručni savetnik za semenarstvo u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu Adam Takač.

Dodao je da su biljke paradajza krajem proleća i početkom leta bile izložene nepovoljnim vremenskim prilikama, niskim temperaturama, visokoj vlazi, pa zatim naglim visokim temperaturama zbog čega cvetovi na prvom i drugom nivou cvetne grane nisu oprašeni, a rod se odmetnuo tek na trećem i četvrtom nivou.

- Klimatski uslovi pomerili su vegetaciju za dve nedelje, pa će paradajz pojefitniti od 15. do 20. avgusta - rekao je Takač.

Dodao je da su bele žile, koje se čestio nalaze u pradajzu, posledica previsokih temperatura i nedostatka kalcijuma i magnezijuma.

Idelna dnevna temperatura za paradajz je, prema njegovim rečima, od 25 do 27 stepeni Celzijusa, a noćna do 14 stepeni, a takvih je do sada bilo malo.

Takač je rekao da će ove godine biti loš prinos pasulja i ako nije zalivan biće prepolovljen rod, dok je paprika u dobrom stanju, ali će rok takođe kasniti.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2591966/paradajz-ce-od-polovine-avgusta-biti-jeftiniji-cetiri-puta

Na beogradskim pijacama kilogram paradajza u proseku košta 160 dinara, a profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu Đorđe Moravčević kaže da je visoka cena tog povrća za ovo doba godine prouzrokovana ovogodišnjom kasnom berbom.
Kako je objasnio za Tanjug, vakum je nastao, jer berba paradajza na otvorenim poljima, koja obično počinje oko 1. jula, ove godine je kasnila desetak dana, dok je paradajz iz plastenika izbačen.Moravčević kaže i da se očekuje da će se situacija srediti za sedam do 10 dana, kada možemo očekivati i niže, odnosno uobičajene cene paradajza.

Vremenske prilike i kišovit jul mesec ove godine nisu pogodovali pšenici.

Direktor Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković rekao je za Tanjug da je žetva pšenice završena i to sa prinosima koji su ispod očekivanih, odnosno željenih, te da prosečan prinos iznosi po hektaru 4,5 tone.

Kaže da bi prinos bio veći da nije bilo izuzetno kišnog jula meseca, koji je negativno uticao i na prinose i na kvalitet pšenice.

Za razliku od pšenice, prema rečima Sakovića, te vremenske prilike ostalim, odnosno prolećnim kulturama, kao što su kukuruz, suncokret i soja, veoma pogoduju i one izgledaju u ovom trenutku više nego odlično i najavljuju rekordan rast.

Kada govorimo o kukuruzu, kaže Saković, očekuje se po sadašnjem stanju useva prinos oko osam tona po hektaru, kod soje da prinos bude iznad 3,5 tone, a kada je u pitanju suncokret najmanje 3,1 tona po hektaru.

"To je u samom vrhu i svetskih i evropskih standarda", kazao je Saković.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/paradajz-u-proseku-160-dinara-skuplji-zbog-kasne-berbe_1036744.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31