Leskovački povrtari ovih dana imaju pune ruke posla. Iako je cena ranog povrća nešto niža nego prošle godine, a regionalno tržište zbog epidemiološke situacije zatvoreno, nisu nezadovoljni. Kažu, dovoljno je da naše pijace ostanu otvorene kako bi se uloženo vratilo.Kad berba krene predaha nema. Lako su pune kutije i gajbe. Krupan, crven ili roze, zna se da je paradajz iz leskovačkog kraja najkvalitetniji.Porodica Cvetković iz Priboja kod Leskovca plastenike ima na 20 ari. Uz paradajz stigla je i paprika. Iako je cena niža nego prošle godine, ne žale se.

"Rod je ove godine baš dobar, cena je zadovoljavajuća, može još bolje, ali ne žalimo se. Prošle godine je bila nešto viša, ali i sad je baš super", kaže Ivan Cvetković, proizvođač iz Priboja kod Leskovca.U susednom Vinarcu pod plastenicima je porodica Zekić. Paradaj spremaju za kvantašku pijacu u Leskovcu.

Cena od 40 dinara nije dobra, ali neka ovako ostane - kaže domaćin, strahujući da se pijace ponovo ne zatvore.

I ovako nije lako prodati robu, a berićetno je pod svih 16 plastenika.

"U principu nije loše, ima i roda cena je sada malo niža nego što treba, a opet mora da se ubere, pa kolko šta je tolko", kaže Dejan Zekić, proizvođač iz Vinarca kod Leskovca.

Za hiljade leskovačkih povrtara ovo je jedna od težih godina. Vremenske prilika tokom proleća sa mnogo kiše i malo sunčanih dana nisu im pogodovale.Posao je proizvođačima otežala i vanredna situacija. Sada na sreću nema uvoza, ali ni izvoza. Iako je rod za trećinu manji nego lane povrća ima dovoljno.

"Oko 80 odsto je proizvodnja pod plastenicima i očekivani prinosi se kreću od 45 tona po hektaru pa možemo negde naići i na proizvodnju od 120 do 130 tona po hektaru", objašnjava direktor PSSS Leskovac Dalibor Cvetanović.

Koronavirus kažu utiče i na njihov rad. Maske i rukavice na pijacama su obavezne. Pod plastenicima dovoljna je distanca.

Sa maskama na temperaturi od gotovo 50 stepeni teško da bi ceo dan izdržali.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4022622/povrtari-leskovac-koronavirus-prodaja-proizvodnja.html

U današnje vreme paradajz možemo naći na policama prodavnica tokom čitave godine, ali ipak nam je najdraži sočni domaći jer je dozreo na suncu. Koliko treba truda, vremena i strpljena do lepih i ukusnih plodova, najbolje znaju povrtari i baštovani koji se tokom uzgoja često suočavaju sa problemima koji mogu da dovedu do slabih i loših prinosa.Loši uslovi za uzgoj su čest problem. Kod sadnje ne treba zaboraviti da je paradajz toploljubiva biljka i da nedostatak sunčeve svetlosti i(li) položaj u senci, dovode do manjeg broja plodova. Ova vrsta zahteva najmanje šest sati direktne sunčeve svetlosti i dobru cirkulaciju vazduha. Pregusto posađene biljake dovode do slabije provetrenosti što omogućava razvoj bolesti, a osim toga, u takvim se uslovima takmiče za hranljive materije i vodu.

Kod sadnje rasada uvek vodite računa da ga sadite bez cvetnih pupova ili cvetova, a kako piše balconygardenweb, ako ih ima, uklonite ih jer će to pomoći jačanju korena biljke.

Ponekad može da se dogodi i da biljci opadaju cvetovi, a neki od razloga su nedostatak svetlosti, niske i visoke temperature, nepotpuna oplodnja, suv vazduh, a važno je i pravilno đubrenje.Naime, prekomerno đubrenje, posebno sa previše azota, jedna je od glavnih grešaka u uzgoju jer će tada biljka proizvesti više lišća i zelene mase, a manje cvetova i plodova. Paradajz se najčešće đubri s NPK đubrivom, a kako piše hiddenspringshomestead, dobra alternativa mu je pileće đubrivo. Dakle, šolju ovog đubriva treba pomešati sa 15 litara vode i s time zaliti tlo oko biljke. Takođe, dobro je oko stabljike dodati usitnjene ljuske jaja ili pripremiti čaj od njih što će im osigurati kalcijum. Ukoliko se javi vršna trulež plodova, to je najčešće znak nedostatka kalcijuma u zemljištu. Takođe, ponekad plodovi budu naborani i nepravilnog oblika, a razlog tome su hladne noći u vreme formiranja plodova.Do napuknutih plodova može da dođe kada koren biljke ne dobija ujednačene količine vode. Prevelika količina koja odjednom krene kroz stabljiku do ploda, može da ga naduva poput balona koji onda pukne. Stoga, umesto svakodnevnog površinskog zalivanja radije to obavite jednom ili dva puta nedeljno tako da dobro natopite tlo oko biljaka.

Treba napomenuti da ih nikako ne treba zalivati po lišću kako se ne bi stvorili uslovi za gljivična oboljenja. Naravno, ako uzgajate paradajz u posudama, on zahteva češće zalivanje.Baštovani često zanemaruju malčiranje paradajza, ali to je vrlo dobra metoda jer se tako zadržava vlaga i smanjuje rizik od gljivičnih bolesti. Nakon sadnje biljaka, oko njih može da se doda slama, tresetna mahovina, seckano lišće i slični materijali.

Što se tiče bolesti, paradajz možete zaštititi i sredstvima koja sami napravite. Za to vam mogu poslužiti mleko i(li) soda bikarbona, a recept pronađite ovde.Takođe, za bolji rast jednom mesečno paradajzu možete dodati gorku so. Kod primene na biljke pomešajte kašiku te soli u 4 litre vode i upotrebljavajte jednom mesečno. To će podstaći njihov rast, sprečiti trulež plodova, ali i učiniti kožu paradajza crvenijom.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/koje-su-najcesce-greske-pri-uzgoju-paradajza/61262/

Oštećenja na korenu biljaka prouzrokovana parazitacijom nematoda korenskih kvržica rezultiraju nedovoljnim usvajanjem vode i hraniva, a posledica su slabo razvijene biljke koje daju loš rod.Poznato je da štetočine, bolesti i virusi stvaraju probleme u gajenju paradajza, ali tu su i okom nevidljivi organizmi, odnosno nematode. Rodu Meloidogyne pripadaju nematode koje su važne štetočine paradajza i ostalog povrća poput paprike, patlidžana, tikvica, salate, šargarepe, luka i drugog povrća. Štetu prave na otvorenim i u zatvorenim prostorima, a češće ih nalazimo na lakšim peskovitim i tresetnim zemljištima.

Ovo su sitne životinje crvolikog oblika, a najviše su rasprostranjene u gornjim slojevima zemljišta gde je obilje organskih materija i zbog toga ih često nazivamo indikatorima ekološkog stanja zemljišta. Trebalo bi napomenuti da nisu sve nematode loše, neke povećavaju mineralizaciju zemljišta, poboljšavaju razgradnju i kruženja hraniva u zemljištu i slično.Za one koje mogu da zaraze i prouzrokuju štetu na biljkama, dovoljno je da i kap vode u kojoj se nalaze dospe u zemljište oko biljke. Oštećenja na korenu biljaka prouzrokovana njihovom parazitacijom, rezultiraju nedovoljnim usvajanjem vode i hraniva, a posledica su slabo razvijene biljke koje daju loš rod.Nematode parazitiraju na korenju koje se deformiše već prvog dana od infekcije. Kako objašnjava profesor dr Dinka Grubišić u stručnoj literaturi, ćelije oko nematoda, podstaknute sekretima njihovih pljuvačnih žlezda počinju da se umnožavaju i nenormalno povećavaju što dovodi do stvaranja korenskih kvržica.

Zbog promena u ćelijama provodno tkivo ne funkcioniše pravilno, a otežana translokacija vode i hraniva dovodi do otežanog razvoja njenog nadzemnog dela. Što je infekcija jača, jače su hloroze, a biljke sve više zaostaju u razvoju.Simptomi na nadzemnom delu biljaka najpre se uočavaju lokalizovano u kružnim i ovalnim oazama u zasadu, a vremenom se šire. Najčešće su posledica uzastopnog gajenja osetljivih kultivara na zaraženoj površini ili sadnje zaraženih biljaka.Znakovi na nadzemnom delu biljaka mogu lako da se zamene sa posledicama loše drenaže, loše ishrane biljaka ili sa simptomima nekih uzročnika bolesti. Dakle, izgled biljke može da ukazuje na neku drugu bolest, ali ona može biti prouzrokovana nematodama. Zbog toga, svakako bi trebalo obaviti i pregled korenja, a na njemu je lako uočiti kvržice i zadebljanja.Do povećanog nakupljanja nematoda u zemljištu dolazi ako se na jednoj površini uzgaja ista kultura uzastopno više godina. Stoga je važno pridržavati se plodoreda od dve do tri godine, što kao jedina mera neće biti dovoljno uspešna, pa bi osim toga trebalo sejati i saditi otporne sorte, koristiti zdrav sadni materijal, sprovoditi agrotehničke mere, suzbijati korove i sprovoditi fumigaciju i sterilizaciju.

Kao oblik ekološke zaštite, uzgoj nematocidne biljke niske kadifice, Tagetes patulla L. može da smanji za čak 80 - 100 odsto populacije vrste Pratylenchus spp. Prema istraživanjima, utvrđeno je da korenje ovoga cveta sadrži supstance koje otopljene u vodi toksično deluju na nematode. Takođe, prirodne aktivne supstance koje sadrži imaju slična jedinjenja kao i sredstva protiv nematoda proizvedena u hemijskoj industriji. Osim kadifice, efikasan je i neven (Calendula officinalis L.) koji takođe deluje štetno za nematode.

Kako je već pisala naša autorka, Ranka Vojnović, povećanje ili smanjenje temperature i vlažnosti zemljišta iznad optimalnih vrednosti utiče na ove parazite. Smrzavanje zemljišta tokom zime može u potpunosti da uništi njihovu populaciju. Na ovaj način se suzbijaju jaja i larve.

Zemljište se može sterilizovati povišenim temperaturama od 50 do 55ºC. Ukoliko se sterilizacija obavlja zagrejanom vodenom parom, potrebno ga je prekriti folijom pola sata. Sterilizacija uz pomoć sunca može da se sprovede u najtoplijem delu godine. Zemljište ostaje prekriveno folijom tokom dva do tri meseca.Biljke i sadni materijal mogu da se sterilišu toplom vodom, temperature 50 do 55ºC tokom minuta. Na nižim temperaturama vode tretman može trajati i do pola sata. Nematode, njihove larve i jaja umiru na temperaturi od 40ºC, ali ne sve vrste.

Mogu da se koriste i bioinsekticidi od gljivica i bakterija koji ih potiskuju i umanjuju intenzitet napada.

Borba protiv ovih parazita je dugotrajna i trebalo bi da se preduzmu sve preventivne mere koje će umanjiti mogućnost njihove pojave u zasadu. Ne dozvoliti životinjama da šetaju po plasteniku, smanjiti broj posetilaca plastenika, sprovoditi i druge mere dezinfekcije obuće, alata, a za sadnju koristiti samo zdrav sadni materijal, napominje Ranka.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/paradajz-slabo-rada-i-susi-se-mozda-su-nematode/60617/

Biljke na loše uslove reaguju na različite načine, a jedan od njih je i otpadanje cvetova. Za uspešan rast i razvoj paradajza neophodno joj je osigurati povoljne uslove kako bi se fiziološki procesi u biljci pravilno odvijali, što je od velike važnosti za stvaranje prinosa.

Najznačajniji su svetlost, toplota i vlaga čiji se nedostatak kao i prevelike količine mogu negativno odraziti na razvoj biljaka. Biljke tada reaguju na različite načine, a jedan od njih je i otpadanje cvetova s kojima se proizvođači često susreću. Tako ste nas ovih dana pitali zašto se to dešava.Paradajz je biljka koja voli toplotu i sunce te za cvetanje, kao i plodonošenje zahteva šest do osam sati dnevno sunca. Zato, za njenu sadnju odaberite mesto u bašti sa što više sunčeve svetlosti.U periodu cvetanja niske temperature mogu da prouzrokuju lošiju ili nepotpunu oplodnju usled čega mogu da otpadnu cvetovi ili se kasnije mogu javiti šupljikavi plodovi s komorama koje su neispunjene želatinastom pulpom i s vrlo malo semena. Takođe, niske temperature su krivci za lošiju obojenost plodova crvenom, jer se taj pigment ne stvara na temperaturama ispod 16°C.

Probleme stvaraju i noćne temperature ispod 10°C jer može doći do loše oplodnje. Ako postoje velike temperaturne oscilacije pa su, na primer, noćne temperature ispod 10°C, a dnevne iznad 30°C onda je opadanje još izraženije, navodi counties.agrilife.org. Iako je paradajz biljka toplijih krajeva i dobro podnosi vrućine, i one mogu negativno da utiču na cvetove, pogotovo ako su povezane i s nedostatkom vlage u zemlji. One sprečavaju zametanje plodova i često su uzrok opadanja. Najbolje i optimalne temperature za paradajz su od 20 do 25°C.

Razlog može biti i suv vazduh i nedostatak vlage. Stabljike na kojima se nalaze cvetovi postaju žuti i puknu na zglobu, iznad cveta. Zato je važno pravilno zalivanje prilikom čega treba paziti da voda ne bude prehladna što takođe biljci može da stvori stres. Treba napomenuti i da je biljke najbolje zalivati uz koren, a vlagu dodatno možete zadržati malčiranjem.I prekomerno đubrenje azotom može da dovede do ove pojave, jer utiče na rast stabljika i lišća na štetu cveća i plodova. Takve biljke možete da prepoznate po tanjim i izduženim stabljikama. Takođe, uzrok može biti i nedostatak hraniva, jer tada biljka u samoobrani odbacuje cvet, a kako bi sačuvala hranljive materije za čitavu biljku.Često je razlog i previše fosfora kako bi se pospešilo cvetanje, a time se može izazvati kontra efekt. Stoga je umerenost vrlo važna kada su u pitanju hranljivi elementi.

Dakle, jedino na šta možete da utićete je da smanjite stres biljke pravilnom prihranom, pa i redovnim i pravilnim zalivanjem. Na temperaturu možete eventualno da utičete tako što ćete zaseniti gredicu paradajza. Često i vetar stvara probleme, pa kod pojave jakih vetrova možete da zaštite biljke, a važno je čuvati ih i od štetočina i bolesti. Takođe, uzgajate sorte prilagođene svojoj klimi.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/zasto-paradajzu-otpadaju-cvetovi/59961/

Papriku, nakon rasađivanja na stalno mesto, u toku ukorenjavanja treba prihraniti vodotopivim đubrivima koja imaju odnos NPK 1:4:1. Kada se biljke prime, pa sve do cvetanja i formiranja prvih plodova koristi se đubriva u kojima je odnos NPK 1:1:3, kada je potrebno dodati i bor, navodi Radojka Nikolić, stručnjak za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivredno stručne službe Kruševac.

Paprika dobro reaguje na đubrenje posle svake berbe, a tada treba koristiti đubriva u kojima je odnos NPK 2:1:4, a biljke imaju potrebu i za kalcijumom u vreme plodonošenja. Pred kraj berbe treba smanjiti upotrebu fosfora i kalijuma.Paradajz je potrebno u prvih 15 dana posle rasađivanja, dok traje faza ukorenjavanja, prihraniti vodotopivim đubrivima u kojima je odnos azota, fosfora, i kalijuma 1:4:1, odnosno upotrebiti formulacije NPK 10:40:10. Od cvetanja, pa do formiranja prvih plodova treba upotrebiti đubriva NPK sa odnosom 20:20:20, kada je neophodno uneti i bor, ističe kruševački stručnjak.Kako smo ranije pisali, na primer, nedostatak fosfora manifestuje se ljubičastom bojom listova. Ovo je veoma česta pojava kada je mladim usevima hladno i zbog toga nisu u mogućnosti da ga usvajaju. Međutim, postoje sorte paradajza koje prirodno imaju jače izraženu ljubičastu nijansu listova i na to treba obratiti pažnju.Kada plodovi počnu intenzivno da rastu i da se otvara peta cvetna grana, formulacija se menja. Tada treba koristiti đubriva koja imaju jednak odnos azota i kalijuma, i upola manji sadržaj fosfora (20:10:20). U ovoj fazi razvoja paradajzu je neophodan i kalcijum. Čim plodovi počnu da menjaju boju, pa sve do početka berbe, trebalo bi koristiti đubriva u kojima je odnos azota, fosfora i kalijuma 2:1:4. Tokom intenzivnijeg sazrevanja i svakodnevnih berbi azot treba smanjiti i koristiti đubriva sa visokim sadržajem fosfora i kalijuma.Podsetimo, svaka povrtarska vrsta tokom svog rasta i razvoja, u zavisnosti od fenofaze u kojoj se nalazi, ima određene potrebe za hranjivim makro (N, P, K, Ca, Mg) i mikro (Fe, B, Cu, Mn) elementima. Ove količine ne mogu da se obezbede prilikom osnovnog đubrenja zemljišta, pa se iz tog razloga moraju dodavati tokom vegetacionog perioda, fertigacijom i folijarnom ishranom.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/koji-su-elementi-vazni-za-prihranu-paprike-a-koji-za-paradajz/59869/

Brodarevo je 12. put bilo domaćin Poljoprivrednog sajma koji je okupio pedesetak izlagača iz prijepoljskog kraja. Sajam kao najveća manifestacija poljoprivrednih delatnosti u gradu na Limu je kroz svoju istoriju prošao teške periode, bio je i pred gašenjem, međutim, zahvaljujući entuzijazmu Brodarevaca da se sačuva sajam i prezentuju dostignuća u poljoprivredi, rezultirao je i ove godine okupljanjem najupornijih proizvođača hrane. Broj izlagača bio je manji nego prethodnih godina.Ljubisav Gojaković, iz sela Grobnica kod Brodareva, bavi se već sedam godina ozbiljnom proizvodnjom paradajza i paprike, a trenutno ima petnaest plastenika. Sajam vidi kao šansu da predstavi svoje proizvode sugrađanima i razmeni iskustva sa drugim proizvođačima. On navodi da od poljoprivrede može da se živi.

- Svi radimo majka, supruga, otac i ja, a i kada dete odraste, i ono će sa nama. Ko hoće da radi, može da živi od ovog posla. Koristim i subvencije, ove godine sam dobio plastenik dužine 18 metara od Omladinskog fonda i Opštine Prijepolje, sve ostalo sam sam sopstvenim sredstvima obezbedio. Značajnu pomoć imam od firme "ES komerc" jer sve što od njih uzmem plaćam proizvodnjom - kaže Ljubisav i dodaje da proizvode plasira isključivo na tezgi u Brodarevu, a višak robe daje kompaniji "ES komerc".

Otvarajući Poljoprivredni sajam, predsednik Mesne zajednice Brodarevo Anes Rovčanin je naveo da Opština Prijepolje svake godine iz svog budžeta izdvaja znatna sredstva za razvoj poljoprivrede.

- Za unapređenje stanja u poljoprivredi lokalna samouprava svake godine izdvaja znatna sredstva. Ove godine za kupovinu priplodnog materijala junica i jagnjadi opredeljeno je 11,4 miliona, a do sada je predato 46 zahteva. Raspisan je javni poziv za nabavku opreme za pčelarstvo, opreme za mužu i muzilica, prskalica i sistema za navodnjavanje, i za te namene je opredeljeno 1,7 miliona dinara. Krajem oktobra i novembra biće nadoknada za veštačko osemenjivanje za umatičene i neumatičena grla goveda - naglasio je Rovčanin.

Za izložene krave prvu nagradu dobio je Ahmet Jejna, a za bikove nagrađen je Meho Kajević, dok je najbolja junica po mišljenju stručnog žirija vlasništvo Sameda Trnčića. Nagrada za izloženog ovna pripala je Sinanu Kajeviću, za ovcu Jusufu Bjelaku, dok je za koze nagrađena Tidža Zulić. Najboljeg konja, po oceni žirija, imao je Jasmin Fetahović.U kategoriji poljoprivrednih proizvoda, domaće radinosti i starih zanata nagrade su pripale Stanki Baković, Rajku Sariću, Milanku Bakoviću, Ljubisavu Gojakoviću i Dragani Vranić.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:819034-Pomoc-za-stocare

 

Prema zvaničnim podacima, srpski poljoprivrednici i stanovnici sela prosečno su sve stariji, što je zaista poražavajući podatak. Međutim, Šumadija se još uvek
izdvaja jer u njoj kud i kamo mladi više ostaju na selu. Bili smo u Orašcu, centru Šumadije Prvog srpskog ustanka i jednom od svakako najlepših sela Srbije. Posetili smo porodicu Joksimović koja se bavi različitim vidovima poljoprivredne proizvodnje. Oni svoje proizvode plasiraju na pijaci na Novom Beogradu. Najvažnija proizvodnja je povrtarstvo, koju vodi najmlađi član porodice Marko, inače student završne godine Agronomskog fakulteta u Čačku.
U tri plastenika proizvode paradajz i krastavac. Marko nam kaže da se odlučio za paradajz BRAVO, koji ima izvanredan kvalitet i oblik ploda. Dok smo sa Markom pričali o planovima za budućnost, njegova majka Olgica i deda Živomir ubacivali su u furunu tepsije sa nadošlim testom za avgust 2019. avgust 2019.
hleb. Ova porodica sačuvala je ovu naviku i barem dvaput nedeljno peku hleb u furuni, jer im se više dopada nego onaj iz trgovine. Kažu da bez problema zadržava svežinu četiri do pet dana. Uz to, kada se izvadi vruć uz domaće proizvode, poput sira i kajmaka i tek ubranog paradajza, ne treba nam ništa više.
Marko ima dvadeset devet godina i nedavno je registrovao poljoprivredno gazdinstvo. Planira da se javi na konkurs Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede koje mladima daje do milion i po dinara za započinjanje posla i unapređenje proizvodnje. Mladi Joksimović planira da za ovaj novac uradi arteški bunar, jer im je voda ograničavajući faktor za proširenje proizvodnje.
„Potrebne su nam velike količine vode, za ova tri plastenika, imamo dovoljno ali za proširenje nam treba mnogo više vode. Sada prikupljam dokumentaciju i tražim ponude za izvođenje radova, jer sam pročtao na sajtu www.agropress.org.rs najavu ministra Nedimovića, da će konkurs biti u septembru. Meni kao mladom poljoprivredniku koji živi na selu ovo zaista puno znači“ kaže Marko Joksimović.
Pored stočarstva, povrtarstva i ratarstva, Joksimovići se bave i voćarstvom, tako da su već pripremili kominu od kajsije koje nam je pokazao Markov deda, pohvalivši se da je kajsija ove godine dobro rodila i da očekuje rakiju odličnog kvaliteta. Pre nego što su smestili kominu u burad, povadili su koštice i očekuju da će ove godine proizvesti barem 200 litara kajsijevače.
Što se tiče plasmana proizvoda nemaju problema. Oni imaju tezgu u bloku 45 na Novom Beogradu, na kojoj plasiraju svoje proizvode ali i proizvode svojih komšija:
„Prošle godine u susednom selu Stojnik započeli su veliku proizvodnju jagoda koje su zaista veoma kvalitetne, a imajući u vidu manju površinu plasiramo i njihove jagode sa naše tezge tako da kupac kada dođe kod nas ima veliki asortiman robe i može da bude siguran da je ona vrhunskog kvaliteta i bezbedna, pošto znaju od koga kupuju jer se mi ovim poslom bavimo decenijama“ kaže Joksimović.
Markov otac Mikica takođe je velika podrška u radu i nakon završene smene u firmi priključuje se sinu i ostatku porodice, a vikend je rezervisan za prodaju onoga što se proizvelo:“ Nije kajsija samo za proizvodnju rakije već smo proizveli nekoliko stotina flaša soka i tegli džema od kajsije koji se najviše traži“.
Orašac je selo u Srbiji u opštini Aranđelovac u Šumadijskom okrugu. Ima skoro 1.500 stanovnika i nalazi se na magistralnom putu Mladenovac-Aranđelovac, koji je pre mesec dana potpuno obnovljen, tako da možete udobno i brzo stići do sela u kojem se nalazi Marićevića jaruga, mesto odakle je Karađorđe poveo borbu za oslobođenje od Turaka. U ovom mestu je sklopljen dogovor o kretanju u odsudni boj protiv Turaka u novembru 1803. godine, a ustanak je podignut na Sretenje (15. februara) 1804. godine. U znak sećanja na ovaj datum podignut je memorijalni kompleks – spomen-obeležje u Marićevića jaruzi, Crkva svetog Vaznesenja Gospodnjeg, škola Prvi srpski ustanak, spomenik voždu Karađorđu i muzej. Orašac je odlukom Skupštine Srbije iz 1979. godine kategorisan u znamenito mesto i na taj način svrstan u kulturno dobro od značaja za Republiku Srbiju. Ovo selo svakodnevno posećuju đaci, turisti i brojne delegacije.
Zbog toga postoji značajan potencijal zarazvoj seoskog turizma i povećanje poljoprivredne proizvodnje, naročito u smislu finalizacije proizvoda, odnosno prerade.
Ne bi bilo loše da poneki turista ponese teglu džema, čokanjčić i slično.

Izvor: Agrobiznis magazin

Paradajz okruglo – srcoliki crveni plod istoimene biljke već vekovima je poznat kao „čuvar mladosti i zdravlja“ i bez njega je danas nezamisliva mediteranska kuhinja. Svež, kuvan, kao začin, sok ili kečap koristi se širom sveta. Paradajz (lat. Solanum lycopersicum L.) je biljka iz porodice pomoćnica i u bliskom je srodstvu sa duvanom, krompirom, plavim patlidžanom, paprikom i otrovnim velebiljem.
Zbog izuzetnog lekovitog učinka na ljudsko zdravlje Pjetro Andrea Matioli, italijanski lekar i botaničar iz 16. veka ga je nazvao „pomo d’oro“ ili zlatna jabuka.

Biljka Asteka i Maja
Paradajz vodi poreklom je iz Južne Amerike, u ishrani su ga koristili Asteci i Inke. Prema legendi ovu biljku u Evropu je doneo španski istraživač Hernan Kortez, ali pojedini istričari smatraju da je za to zapravo zaslužan Kristifor Kolumbo. Bilo kako bilo, u počeku paradajz je bio ukrasna biljka jer se verovalo da je otrovan. Međutim, vremenom ljudi su se odvažili i počeli da uživaju u konzumiranju sočnih, crvenih i ukusnih plodova paradajza. Postoje brojne vrste ovog ploda - goveđe srce, kruškasti paradajz, bez semenki, sitan paradajz u grozdu, žuti i zeleni, jabučar, čeri ... Paradajz na našim prostorima se uzgaja od maja do oktobra, ali zahvaljujući plastenicima i staklenicima može da se kupi tokom cele godine u prodavnicama. Paradajz je glavni izvor likopena najsnažnijeg prirodnog antioksidanata i beta-karotena koji dodaje živopisnu crvenu boju biljkama i utiče na zdravlje kože i imuno sistem. Paradajz se sastoji od 94
posto vode, bogat je vitaminima C, B1, E i K, kao i folatima i kalijumom koji blagotvorno deluje na krvne sudove i srčani mišić, pa se opravdano veruje da redovna konzumacija paradajza smanjuje rizik od moždanog i srčanog udara. Zanimljivo je da čak i kada se preseče na pola paradajz izgledom neverovatno podseća na čovekovo srce. Brojna naučna istraživanja pokazala su da učinak ove biljke na ljudsko zdravlje zavisi od vrste i veličine zbog količine minerala i vitamina u njima. Iako mnogo manji od običnog, čeri paradajz ima veći sadržaj beta-karotena nego njegov veći „rođak“. Paradajz je
najdelotvorniji kao sok i reguliše metabolizam, jača otpornost i izbacuje suvišnu tečnost iz organizma. Ukoliko nije slan snižava krvni pritisak, popravlja krvnu
sliku, reguliše varenje, efikasan je protiv bolesti jetre, pankreasa i reume.
Sok od paradajza preporučuje se i kod premora, jer krepi i čisti organizam, dobar je prirodni lek protiv prevremenog starenja, kašlja, plućnih i bolesti mokraćnih organa, alergije, anemije, artritisa, astme, bolesti usta, zuba i ždrela, ekcema…Sok od paradajza smanjuje slepljivanje trombocita, te sprečava trombozu, naročito kod osoba sa dijabetesom tip 2. Osim toga smanjuje nivo lošeg holesterola i njegovo taloženje na krvnim sudovima

Paradajz- voće ili povrće?
Iako mnogi paradajz smatraju za povrće, botaničari su ga klasifikovali kao voće, ali se u svakodnevnoj upotrebi koristi kao povrće ili garnir. Prilikom kupovine birajte najsvetlije crvene plodove, jer sadrže najveću količinu antioksidanasa. Preporuka je da se drži podalje od sunčeve svetlosti na sobnoj temperaturi, a ne u frižideru, jer mu to može pokvariti ukus. Kuvanje paradajza će pomoći u oslobađanju likopena, a uz dodatak maslinovog ulja telo ga lakše apsorbuje. Međutim, treba napomenuti da postoji i mogućnost neželjenih dejstava. Naime, paradajz sadrži jabukovu i limunsku kiselinu, pa prevelika konzumacija može izazvati gorušicu, posebno kod osoba koje imaju probleme sa digstivnim traktom. Zato stručnjaci osobama sa ovakvim problemima preporučuju da dnevno pojede po jedan paradajz srednje veličine ili sedam čeri paradajza u jednoj porciji.
Paradajzu je, verovali ili ne, posvećen i festival La Tomatina koji se već osam decenija održava poslednje srede u avgustu u španskom gradu Bunjol. Tog dana tačno u 11 sati počinje svojevrsna borba, odnosno međusobno gađanje paradajzom. Zbog velikog interesovanja turista za ovaj festival broj učesnika je ograničen na 20.000. Za gađanje se koristi isključivo prezreli paradajz koji više ne može da se upotrebi u ishrani. Festival se održava na gradskom trgu Plaza del Pueblo i međusobno gađanje traje tačno sat vremena. Kako bi se izbegle moguće povrede paradajz se najpre izgnječi u ruci, a najčešće se koriste
i zaštitne naočari. Kada se borba paradajzom završi svi učesnici prema „Kodeksu časti“ pomažu da se očiste ulice i okolne zgrade od ostataka paradajza, dok se oni sami peru pod šmrkovima vode. Rekord festivala bio je 2004. kada je učestvovalo oko 38.000 ljudi, a potrošili su 125.000 kilograma paradajza.

Izvor: Agrobiznis magazin

Proteklog vikenda u Čalmi, u opštini Sremska Mitrovica, održan je skup proizvođača paradajza. razgovarano je o mogućnostima udruživanja povrtara radi boljeg plasmana „crvenog zlata” jer sve češće veliki kupci traže da kupe odjednom po deset i više tona. U Čalmi postoji otkupno mesto, ali udruživanjem bi se moglo više postići jedinstvenim nastupom pred velikim izvoznicima, industrijom i državom, smatraju povrtari. Na području Čalme, Divoša, Sviloša, Manđelosa, Erdevika… ovog proleća posejano je oko 50 jutara paradajza i rod bi trebalo da teži bar 200 tona.

Proizvođače može ohrabriti, kako se čulo, to što paradajzom počinju da se bave mladi ljudi u nameri da od njega ostvare egzistenciju i budućnost. Proizvođači ističu i da im ulaganje u posao kvari i klima pošto su iz godine u godinu vremske (ne)prilike sve manje naklonjene poljoprivredi na otvorenom prostoru pa je sa skupa poručeno da bez osiguranja useva ne vredi kretati u biznis.

– Nema leka protiv ćudi vremena pa je samo u osiguranju roda spas jer u slučaju klimatskih neprilika povrtari mogu da naplate štetu od osiguravajućih kuća – kaže Zoran Trebovac. On, kako kaže, sav rod proda na kvantaškim pijacama, i da ove godine cena paradajza ide naruku velikim proizvođačima. Trenutno je kilogram paradajza na veliko 30 i 35 dinara, a pre nedelju dana mogao se prodati i za 80. Lane je u ovo doba na veliko bio jeftiniji, koštao je 20 i 25 dinara. Domaćin skupa bio je Zoran Čavić, koji sadi paradajz već 20 godina i ima zaokruženu proizvodnju. U kućnim uslovima kuva, cedi, naliva u flaše i prodaje.

– Neki kupci dođu, a nekima nosim – kazao je za „Dnevnik” Čavić, navodeći da sada u poslu on i supruga imaju pomoć od sina i snahe. – Svake godine imamo između 15.000 i 20.000 litara paradajza i bez problema se sve proda jer svako domaćinstvo godišnje potroši bar 15 litara kuvanog paradajza. On je u tom biznisu sve postigao samostalno, kupujući svake godine ponešto od opreme za preradu. Sada ima registrovanu robnu marku „Fruškogorac” i zadovoljan je kako posao ide.Već pet godina kuvani paradajz je 110 dinara litar, pa prerađivači paradajza kažu da bi tolika cena trebalo da bude i ove jeseni i zime.

Što se tiče cene svežeg paradajza, ona nije ni izbliza kao pre desetak dana, kada je kilogram bio iznad 150 dinara, a sada se može kupiti, bar je tako na novosadskim pijacama, za 80 i 90 dinara.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/povrtarima-treba-udruzene-za-crveno-zlato-12-08-2019

Povodom viših cena pojedinog povrća na tržištu, iako je sezona u jeku, npr. paradajza, ekipa RTS-a je razgovarala sa povtrarima u Tamnavi, koja je u valjevskom kraju poznata po povrtarstvu.ko 250 domaćinstava se u ubskom selu Sovljaku bavi povrtarstvom. Većina meštana se bavi plasteničkom proizvodnjom.Zadovoljni su ovom sezonom. Proizvodnja pojedinog povrća je manja ali je cena u odnosu na prethodne godine veća.

Božidar Marković smatra da su na to uticali vremenski uslovi i manjak radne snage. Drugi razlog za to ima Milisav Krstonošić.

"Krenu svi da rade paradajz pa sad krenu svi da ga ne rade", kaže Krstonošić i dodaje da je takva situacija i u okruženju. Navodi da na Kvantašu cena nije prelazila 150 dinara.

"Sad je tu nekih od 50 do 100 dinara, znači što se tiče tezge, marketa – tu trgovci zaračunavaju njihovu maržu", rekao je Krstonošić.

I povrtari iz Sovljaka, kao mali proizvođači, prilagođavaju se tržištu i promenljivim uslovima proizvodnje.

Kada bi imali veće, savremenije staklenike, proizvodnja bi bila stabilnija, a samim tim i cene prihvatljivije.

"Da u mom selu ima 200 plastenika, staklenika po jedan hektar i da svi rade taj paradajz, nikad se ne bi desilo u Beogradu da skoči cena na 150 dinara. U ovim sad uslovima kad se gaji, mora da bude i skuplje jer je mnogo veća muka", objašnjava Krstonošić.

Povrtari iz Sovljaka su zainteresovani za veću i savremeniju proizvodnju.

Za to su im potrebni dugoročni krediti države sa minimalnom kamatom, slično iskustvima u Holandiji. Onda bi, kažu, i povrće bilo jeftinije a moglo bi se dobro zaraditi i od izvoza.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3618086/povrtari-objasnjavaju-zasto-je-paradajz-ovog-leta-skup.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31