Leskovački povrtari ovih dana imaju pune ruke posla. Iako je cena ranog povrća nešto niža nego prošle godine, a regionalno tržište zbog epidemiološke situacije zatvoreno, nisu nezadovoljni. Kažu, dovoljno je da naše pijace ostanu otvorene kako bi se uloženo vratilo.Kad berba krene predaha nema. Lako su pune kutije i gajbe. Krupan, crven ili roze, zna se da je paradajz iz leskovačkog kraja najkvalitetniji.Porodica Cvetković iz Priboja kod Leskovca plastenike ima na 20 ari. Uz paradajz stigla je i paprika. Iako je cena niža nego prošle godine, ne žale se.

"Rod je ove godine baš dobar, cena je zadovoljavajuća, može još bolje, ali ne žalimo se. Prošle godine je bila nešto viša, ali i sad je baš super", kaže Ivan Cvetković, proizvođač iz Priboja kod Leskovca.U susednom Vinarcu pod plastenicima je porodica Zekić. Paradaj spremaju za kvantašku pijacu u Leskovcu.

Cena od 40 dinara nije dobra, ali neka ovako ostane - kaže domaćin, strahujući da se pijace ponovo ne zatvore.

I ovako nije lako prodati robu, a berićetno je pod svih 16 plastenika.

"U principu nije loše, ima i roda cena je sada malo niža nego što treba, a opet mora da se ubere, pa kolko šta je tolko", kaže Dejan Zekić, proizvođač iz Vinarca kod Leskovca.

Za hiljade leskovačkih povrtara ovo je jedna od težih godina. Vremenske prilika tokom proleća sa mnogo kiše i malo sunčanih dana nisu im pogodovale.Posao je proizvođačima otežala i vanredna situacija. Sada na sreću nema uvoza, ali ni izvoza. Iako je rod za trećinu manji nego lane povrća ima dovoljno.

"Oko 80 odsto je proizvodnja pod plastenicima i očekivani prinosi se kreću od 45 tona po hektaru pa možemo negde naići i na proizvodnju od 120 do 130 tona po hektaru", objašnjava direktor PSSS Leskovac Dalibor Cvetanović.

Koronavirus kažu utiče i na njihov rad. Maske i rukavice na pijacama su obavezne. Pod plastenicima dovoljna je distanca.

Sa maskama na temperaturi od gotovo 50 stepeni teško da bi ceo dan izdržali.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4022622/povrtari-leskovac-koronavirus-prodaja-proizvodnja.html

Uprkos čestim kišama i velikoj vlažnosti zemljišta, Nikola Ivanović, iz sela Moštanica, kod Vranja, ove godine je uspeo da svoju papriku zasađenu na oglednoj parceli od oko petstotina kvadratnih metara, kao i onu koju je zasadio na površini od pola hektara, sačuva od biljnih bolesti.Tvrdi da je ovakve rezultate ostvario zahvaljujući agrotehničkim merama koje je primenio kako na oglednoj, tako i na ostalim parcelama uz pomoć Nade Lazović Đoković, savetodavca za ratarastvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi.

"Po njenoj preporuci uradili smo osnovno đubrenje peletiranim stajnjakom u količini od 0,8 do 1 tone po hektaru, uz startno đubrenje N:P:K u količini od 400 - 500 kg/ha. Pazili smo da ne preteramo sa đubrenjem koje može da dovede do poremećaja u odnosu između snage biljke i broja plodova, a rezultat može da bude prevelik broj plodova na biljci koji po pravilu ostaju sitni", kaže Ivanović i dodaje da je prilikom rasađivanja paprike strogo vodio računa da ona bude rasađena do korenovog vrata kako bi se što bolje primila.Radi boljeg prijema biljaka prilikom rasada, obavljeno je navodnjavanje sistemom kap po kap, uz fertigacionu primenu N:P:K (5:55:10) u koncentraciji od 0,2 odsto i Ph green zajedno sa fertigacionim đubrivima, s tim da ukupna koncentracija u radnom rastvoru nije prešla 0,1%. Posle rasađivanja pravljene su veće pauze između zalivanja kako bi se stimulisao razvoj korena. U tim prvim fazama primenjen je N:P:K (10:40:10) na nekih sedam dana u koncentraciji od 0,5% (50 grama na 10 litara vode). Ovakva prihrana posebno je korisna ukoliko se u tom periodu ukorenjavanja i vegetativnog porasta ne prihranjuje putem sistema navodnjavanja kap po kap.

"Od cvetanja paprike pa do kraja vegetacije i nadalje primenjivaćemo formulacije N:P:K (11:7:33 + 4 MgO) i odvojeno Ca - Nitrat ( 15 - 0 - 0 + 25,5 CaO). Od početka cvetanja u zavisnosti od snage zemljišta i osnovnog đubrenja krenućemo sa manjom količinom od na primer 20 - 30 kg/ha nedeljno i postepeno ćemo povećavati sve do nekih 50 do 80 kg/ha i to dva do tri puta nedeljno u punoj berbi. Posle ovakve prihrane, plodovi brzo rastu, imaju odličnu boju, trajnost i sjaj", ističe ovaj povrtar.Stručnjaci vranjske Poljoprivredno savetodavne i stručne službe ističu da prihrana paprike u početku nije tako jednostavna jer zavisi od tipa i pH zemljišta osnovnog đubrenja, snage biljke, vremenskih uslova, pinciranja i drugih faktora.

"Dok ne krenu sa berbom, proizvođači treba da imaju aparaturu koja meri količinu i pristupačnost hraniva u tlu i na osnovu stanja useva i vremenskih prilika da iskombinuju prihranu. Ukoliko postoje uslovi za folijarno, preporučujemo ga sa formulacijom N:P:K 20:20 :20 u koncentraciji 0,3 - 0,7 % (30 -70 grama na 10 litra vode). Što se tiče navodnjavanja u ovakvim godinama trebalo bi zalivati po tenziometru i osvežavati papriku kratkim vlaženjem jer je to odlična prevencija pojave suve truleži vrha ploda", naglašava savetodavac za ratarstvo.Na oglednom polju kod ovog povrtara, zasađeno je oko deset hibrida i lokalnih sorti koje se nalaze u fazi razvoja: otvoren drugi cvet na glavnom stablu i prvi plod na glavnom stablu dostigao tipičnu veličinu i oblik (BBCH 62 -71). Na nekim sortama registrovano je prisustvo lisnih vaši koje direktno štete prouzrokoju sisanjem biljnih sokova, ali su i prenosioci virusa od kojih je u proizvodnji paprike najznačajniji virus mozaika krastavca.

"Redovnim pregledom cvetova zabeleženo je takođe prisustvo larvi i odraslih jedinki tripsa na jednom hibridu, koji direktno štete prouzrokuju sisanjem sokova, ali su i vektori veoma destruktivnog virusa - virusa bronzavosti paradajza. Obavezan je pregled useva metodom otresanja cvetova i listova na beloj podlozi i ukoliko se evidentira prisustvo tripsa obavezna je primena hemijskih mera zaštite", naglašava savetodavac za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/u-usevima-paprike-registrovano-prisustvo-tripsa-obavezan-pregled-metodom-otresanja-cvetova/61532/

U povrtarskoj proizvodnji, a pogotovo na Jugu Srbije, paprika se pokazala u praksi kao ekonomski isplatljiva i vrlo zahvalna kultura za gajenje. Uz pravilan pristup i blagovremene preventivne hemijske tretmane, berba se može produžiti i do kraja oktobra uz povoljne vremenske uslove. Tu pronalazimo ekonomski aspekt ove proizvodnje.
Po crvenoj paprici, ajvaruši kako je u narodnu popularno nazivaju, Jablanički okrug posebno prepoznatljiv. Kvalitetom, ukusom, bojom koje joj ovo podneblje
daje. Kod paprike smo u poslednjih nekoliko godina imali slučaj da je problem bio plasman a ne cena. Jedan od retkih proizvođača koji se sebi obezbedio siguran plasman na tržište je Predrag Pavlović, mladi poljoprivrednik iz sela Pertare, nadomak Leskovca.
„Nesumnjivo je da će ovo biti teška sezona za nas, iako smo imali male probleme sa bolestima u rasadu, uspeli smo da rasadimo zdrave, jake i otporne biljke.
Trenutno pod paprikom na otvorenom polju imamo ukupno 110 ari." - rekao je Predrag, mladi poljoprivrednik iz okoline Leskovca
Kako si do sada plasirao svoju robu na tržište?
„Prodavajući na pijaci, roba je bila odličnog kvaliteta, a to se uvek primeti. Tako da smo stupili u kontakt sa jednom firmom koja se bavi proizvodnjom ajvara
za inostranstvo. Potrebne su im velike količine paprike, a uz to odlično plaćaju. Prošle godine smo itekako bili zadovoljni plasmanom, pa i u neku ruku cenom.
Zbog toga smo ove godine proširili proizvodnju za 20-30%." - kaže Predrag.

Da li je reč o plasteničkoj ili proizvodnji na otvorenom?
„U plasteničkom tipu proizvodnje, paprika se najčešće vodi na dve grane, dok se u slučaju proizvodnje na otvorenom polju, gaji u obliku žbuna. U oba slučaja se kidaju zaperci, kako bi plodovi bili krupniji, kvalitetniji i pravilnijeg oblika. Velika razlika u pogledu prinosa se javlja u korist plasteničke proizvodnje, pre svega zbog samog načina gajenja." - dodao je mladi domaćin.
„Mi trenutno nemamo uslova da papriku gajimo u uslovima plasteničke proizvodnje, već to radimo isključivo na otvorenom, kako zbog obima proizvodnje, tj.
zbog površine, tako i zbog stočarstva kao sekundarne grane poljoprivrede, kojom se takođe bavimo, a što iziskuje dosta vremena i radne snage. Nemoguće je stići na sve strane, zbog toga je vrlo važno fokusirati se na to što radite dobro, jer je to osnov daljeg napretka."Za sam kraj, možemo samo da poželimo
srećnu i berićetnu godinu našem mladom domaćinu, kao i svim mladim ljudima koji su odlučili da ostanu na selu i bave se poljoprivrednom proizvodnjom!

Izvor: Agrobiznis magazin

Jedan od najvećih proizvođača povrća iz Kolovrata kod Prijepolja, NJegoš Stojadinović,i pored aktuelne situacije neće smanjiti ovogodišnju porodičnu proizvodnju paprike, kupusa, krompira, jer, kako kaže, za povrćem dobrog kvaliteta uvek ima tražnje.

Gotovo tri hiljade sadnica paprika više nego prošle godine , odlučio je NJegoš da posadi ovih dana; hibridne sorte superior, koju već deceniju plasira u okolne gradove, ali i na sever Crne Gore i u Nemačku.

NJegoš Stojadinović otkriva da ima sistem za navodnjavanje, traktor sa 12 priključaka, freze, plugova, prikolice, brazdače, vadilice, sadilice i da sve to utiče na prvoklasan rod povrća.

Da bi stigao da posadi papriku na hektar i po, odmah potom i kupus za koji sam sprema rasad, krompir, obrao maline, sve na oko 4 hektara zemlje pod zakupom, ne može bez pomoći sezonskih radnika i naravno brata i roditelja, koji su, kaže majka, do pre desetak godina imali vrt samo za sopstvene potrebe.

Zimi ,kad se odmaraju od povrća, Stojadinovići skupljaju brezove grančice za metle, ne razmišljajući o plasteničkoj proizvodnji. Tajna je u velikom strujanju vazduha,pa je paprika, na primer, svežija i mesnatija ali istog kvaliteta kao ona iz plastenika koja je ,ipak, tanja.Zato se u tom kraju ljudi većinom opredeljuju za uzgoj na otvorenom.

Očekuje da će u septembru ubrati,kao i ranijih godina, oko 30 tona paprike za već ugovorene kupce.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/229710/Gde-raste-deblja-a-gde-tanja-paprika-iskustvo-jednog-povrtara-iz-Prijepolja/

Papriku, nakon rasađivanja na stalno mesto, u toku ukorenjavanja treba prihraniti vodotopivim đubrivima koja imaju odnos NPK 1:4:1. Kada se biljke prime, pa sve do cvetanja i formiranja prvih plodova koristi se đubriva u kojima je odnos NPK 1:1:3, kada je potrebno dodati i bor, navodi Radojka Nikolić, stručnjak za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivredno stručne službe Kruševac.

Paprika dobro reaguje na đubrenje posle svake berbe, a tada treba koristiti đubriva u kojima je odnos NPK 2:1:4, a biljke imaju potrebu i za kalcijumom u vreme plodonošenja. Pred kraj berbe treba smanjiti upotrebu fosfora i kalijuma.Paradajz je potrebno u prvih 15 dana posle rasađivanja, dok traje faza ukorenjavanja, prihraniti vodotopivim đubrivima u kojima je odnos azota, fosfora, i kalijuma 1:4:1, odnosno upotrebiti formulacije NPK 10:40:10. Od cvetanja, pa do formiranja prvih plodova treba upotrebiti đubriva NPK sa odnosom 20:20:20, kada je neophodno uneti i bor, ističe kruševački stručnjak.Kako smo ranije pisali, na primer, nedostatak fosfora manifestuje se ljubičastom bojom listova. Ovo je veoma česta pojava kada je mladim usevima hladno i zbog toga nisu u mogućnosti da ga usvajaju. Međutim, postoje sorte paradajza koje prirodno imaju jače izraženu ljubičastu nijansu listova i na to treba obratiti pažnju.Kada plodovi počnu intenzivno da rastu i da se otvara peta cvetna grana, formulacija se menja. Tada treba koristiti đubriva koja imaju jednak odnos azota i kalijuma, i upola manji sadržaj fosfora (20:10:20). U ovoj fazi razvoja paradajzu je neophodan i kalcijum. Čim plodovi počnu da menjaju boju, pa sve do početka berbe, trebalo bi koristiti đubriva u kojima je odnos azota, fosfora i kalijuma 2:1:4. Tokom intenzivnijeg sazrevanja i svakodnevnih berbi azot treba smanjiti i koristiti đubriva sa visokim sadržajem fosfora i kalijuma.Podsetimo, svaka povrtarska vrsta tokom svog rasta i razvoja, u zavisnosti od fenofaze u kojoj se nalazi, ima određene potrebe za hranjivim makro (N, P, K, Ca, Mg) i mikro (Fe, B, Cu, Mn) elementima. Ove količine ne mogu da se obezbede prilikom osnovnog đubrenja zemljišta, pa se iz tog razloga moraju dodavati tokom vegetacionog perioda, fertigacijom i folijarnom ishranom.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/koji-su-elementi-vazni-za-prihranu-paprike-a-koji-za-paradajz/59869/

Somborac Franja Šimon na svom salašu na Bezdanskom putu nekoliko godina proizvodi alevu i ljutu papriku, i pravi crveni začin za svačiji ukus, naročito za riblji paprikaš.

- Dugo sam kao bravar radio na održavanju opreme i mašina u nekadašnjoj industriji hrane "Panonka", potom u fabrici nameštaja "Aleksandro" u Somboru, pa kad sam ostao bez posla, prihvatio sam se, ovde na salašu, na malom komadu zemlje od nekih pola jutra, proizvodnje lubenica. To je trajalo tri godine, dok mi sinovi Damir i Goran kao glavni pomoćnici nisu otišli za Nemačku, nakon čega sam se "prebacio" na papriku u kojoj sam se pronašao - kaže Franja.Uzeo je ovaj vredni poljoprivrednik pored svoje njive u arendu još jutro i po plodnog zemljišta kako bi povećao proizvodnju. Do sada se, kako kaže, oslanjao isključivo na domaće seme, u novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, ali je odlučio da proba i drugu generaciju paprike katarina, pa će videti rezultate.

- Kako sam povezao dva zanata, bravariju i proizvodnju paprike, nisam oklevao da, za razliku od brojnih kolega, u potpunosti pređem na mlevenje paprike u krupari, umesto kamenom, pa sam tako došao i do puder paprike čije su čestice daleko manje od one klasične, što se prilikom kuvanja više isplati. Ne samo da je u tom slučaju potrebno daleko manje paprike stavljati u paprikaš, nego se i daleko brže raskuva, što je posebno značajno kad kuvate riblji paprikaš, pošto se riblje meso lako prekuva i raspadne - priča Franja, pokazujući nam svoju najnoviju mašinu za mlevenje paprike...

Bravarija mu ne pomaže samo u slučaju krupara, već je sasvim u skladu sa Franjinim majstorskim umećem i sušara, prostorija napravljena od brodskog kontejnera, u kojoj je sve na svom mestu. Troslojni zidovi kontejnera su u crno ofarbani, po dužini okrenuti jugu, kako bi se zahvaljujući sunčanim zracima štedelo na zagrevanju.Kako je jedan od glavnih problema prilikom proizvodnje paprike vlaga koja se stvara prilikom sušenja, Franja je osmislio i sistem ventilacije, postavljen na stropu kontejnera u koji u jednoj turi stane i do četiri tone paprike, pa dobija prvoklasno osušen proizvod koji je posle lako i obraditi.

- Ručno skidamo peteljke i vadimo semenke, pa bude problema kad na red dođe ljuta paprika - veli Franja, zadovoljan prodajom i plasmanom jer kupaca ima, a začinska paprika je veoma tražena.- Danas je veoma važno imati dobru ambalažu da bi roba imala što bolju prođu. Zbog toga ulažem u dizajn i tako mogu da očekujem bolje rezultate u plasmanu - ponosno priča Franja Šimon.

Deca nisu kraj njega, kao odlični fudbaleri su se zaputili u beli svet, snašli se, rade, ali bi Franja voleo da se vrate na imanje.

Izvor:https://www.srbijadanas.com/vesti/vojvodina/kad-bravar-prede-u-poljoprivredu-na-jednom-salasu-pravi-se-najpikantniji-zacin-2020-03-15

Paprika crvena, zelena ili žuta, slatka ili ljuta izuzetno je zdrava za ljudski organizam. U pitanju je jednogodišnja biljka iz porodice pomoćnica koja se koristi kao povrće, začin i lek. Najpoznatija je čili paprika koja se uzgajala na teritoriji današnjeg Perua 3.000 godina pre nove ere. U Evropu su je doneli Španci u 16. veku, a u Srbiju Turci Osmanlije.
Paprika se koristi sveža, konzervirana (turšija), suva, suvo mlevena ili „tucana“. Bez obzira da li je u pitanju slatka i ljuta, paprika je izuzetno bogata vitaminima C, A i B. Verovali ili ne ali jedna poveća crvena paprika sadrži četiri puta više vitamina C od pomorandže. Osim 92 odsto vode crvena paprika ima 1,2 grama dijetetskih vlakana, bogat je izvor vitamina A, B6 i K, sadrži brojne minerale kao što su fosfor, kalijum i gvožđe, kao i nutrijenate iz
grupe karotenoida. Sinergija vitamina C i A, te karotenoida likopena daje paprici antioksidativnu moć i svrstava je u supernamirnice. Što je paprika zrelija, viši je nivo vitamina i minerala. Uz to ima nisku energetsku vrednost, a ubrzava metabolizam pa se preporučuje za mršavljenje i dijetalnu ishranu.
Kada su u pitanju lekovita svojstva paprika je bogata karotenoidom zeaksantinom koji je izuzetno važan za zdravlje očiju Smatra se da redovna konzumacija ovog povrća utiče na prevenciju gubljenja vida, a pomaže i kod postojećih bolesti očiju. Papriku treba jesti posebno leti jer štiti od štetnog (plavog) spektra UV zraka, pogotovo u vreme jakog sunčevog zračenja.
Kako je pravi rudnik vitamina C paprika je izuzetno važna u borbi organizma protiv slobodnih radikala, a brojne studije su pokazale da preventivno utiče u sprečavanju nastanka kancera prostate, jednjaka i želuca. Paprika ublažava nesanicu, stres i PMS simptome kod žena, koristi se i za ulepšavanje. Pomaže koži u borbi protiv nepravilnosti kao što su pege i mrlje, ali i umanjuje bore. Za sjajnu i zdraviju kožu, možete napraviti masku od sveže ili sušene paprike pomešane s jednom kašikom meda. Ovu masku ostavite da deluje na licu dvadesetak minuta i isperite mlakom vodom. Nedavna istraživanja su pokazuju da crvena paprika aktivira termogenezu i tako potiče sagorevanje kalorija.Blagodeti paprike posebno ljute poznate su već vekovima. Francuski kuvar iz
17. veka Antelm Savarin u svojoj knjizi “Fiziologija ukusa” napisao je da paprike i papričice “čine žene nežnim i podatnim, a muškarce poželjnim”. Veruje se da je ljuta paprika afrodizijak, jer pojačava rad krvotoka, utiče na pozitivno raspoloženje i budi strast kod ljudi. Osim kao afrodizijak, paprika navodno ima stimulativnu moć na kožu glave, te sprečava pojavu ćelavosti, mada ova teorija nikada nije naučno dokazana.
Ali, zato je dokazano pozitivno dejstvo ljutih papričica na čovekovo zdravlje. Naime, pojedine vrste paprika su ljute zahvaljujući jedinjenju kapsaicin koji po
istraživanju Američke asocijacije za istraživanje raka, dokazano uništava ćelije raka prostate. Najljuće paprike na svetu uspevaju i u Srbiji, a već sedam godina ih uzgaja ih Živojin Antić iz Ćuprije. Seme dobija iz svih krajeva sveta od Filipina, Tajlanda, Trinidada i Tobaga, Kolumbije, Meksika i Amerike, a trenutno uzgaja 250 vrsta najljućih paprika na svetu. Paprikama prija klima u Pomoravlju, pa daju rod iznad očekivanog bez obzira iz kog kraja sveta dolaze,
izvestili su novinari iz RTV Vojvodina koji su posetili ovog neobičnog povrtara u Ćupriji. Bez paprike kurtovke ne može ni Jelena Mladenović rođena Nišlijka koja živi u Japanu. Kako pišu Južne vesti, ona je ovu papriku zasadila u školskoj bašti u Tanomiju zajedno sa svojim učenicima kojima predaje engleski jezik. I ne samo to, zajedno sa decom napravila je ajvar koji su mali Japanci probali prvi put u životu i prozvali ga „džem od paprike“.
Jug Srbije odavnina je poznat po proizvodnji paprike, ali i ajvara bez koga ne može da se zamisli zimnica ni u jednoj domaćinskoj kući u Srbiji. Međutim, ajvar
nije nastao na jugu Srbije. Poreklo reči ajvar vuče koren od turske reči havyar što u prevodu znači kavijar.
Istoričari kažu da se prvi ajvar pripremao u Smederevu, Kladovu i manjim mestima kraj Đerdapske klisure, a kasnije se proširio na ostatak Srbije. Današnji ajvar nastao je u beogradskim restoranima s kraja 19. veka u kojima je salata od paprike i paradajza služena kao crveni ajvar, odnosno srpski kavijar. I dok jedni za ajvar kažu da je salata, drugi tvrde da je namaz ali je jedno sigurno niko mu ne može odoleti. Zato ćemo s vama podeliti recept za
pravi, domaći ajvar kako su ga nekada pravile naše bake.
Domaći ajvar
Sastojci:
10 kg mesnate,
crvene paprike
3 velika plava
patlidžana,
5 dcl ulja
So po želji

Priprema: Paprike se ispeku na šporetu smedervcu i odlože u veliku, široku šerpu da se ohlade. Potom se očisti od kožice i semenki, te se ostave da
se dobro ocede. Patlidžan se ispeče u rerni, očistiti kao paprike i potom sve samelje u mašini za mlevenje mesa. Smesa se prebaci u široku, tučanu šerpu
i krčka na laganoj vatri na smederevcu. Tokom kuvanja potrebno je neprestano mešati smesu, a ulje postepeno dolivati po 1 dcl svakih 20 minuta. Kuvanje ajvara zavisi od količine, a gotovo je kada je dovoljno gust da varjača ostavlja trag na dnu šerpe. Ajvar se sipa u čiste tegle koje su prethodno zagrejane u rerni da budu tople. Na vrh svake napunjene tegle sipa se malo ulja i zatvori poklopcem, a zatim „ušuška“ u ćebe da se hladi narednih 24 sata. Ajvar
čuvati na hladnom i mračnom mestu, a konzumirati kad god vam se ukaže prilika.

Izvor:Agrobiznis magazin

Prolamaju se i crvene ovih dana tezge na gradskim pijacama od paprika i paradajza. „Smeše” se iz kamiona, kutija i džakova buduće „članice” tegli – „kurtovke”, „amande”, „somborke”... ali i predstavnici čuvene voćne vrste dospele iz južne Amerike koju kod nas već uveliko smatraju povrćem – paradajz. Iz gajbica viri – „novosadski jabučar”, „volujsko srce”, „roma”, „maraton”, „medeno srce”...

Zavodnički izazivaju domaćice da što pre otvore novčanik i izbroje i poslednji dinar za zimnicu.

– Ove godine paprika je dosta dobra. Jeste bilo suše, bilo je doduše i grada, ali srećom to nije puno uticalo na rod. Paprika je dosta dobra, mesnata, zdrava, nije vodena, a i cena je prihvatljiva. Robe ima za svakog, a cena za svačiji džep – kaže Nenad Stanković iz Prokuplja koji već 15 godina sa Nikolom Dragičevićem iz Velikog Drenova prodaje na vidikovačkoj pijaci.

Kod njega se može naći „kurtovka-dugme” jedna od paprika najviše traženih za ajvar. Mogu se pazariti na kutiju, ali i na biranje.

Na kamionu do njega komšija Đorđe iz Trstenika prodaje između raznih vrsta i papriku „amandu”. Reč je žućkastoj paprici „protkanoj” ljubičastim tragovima. Odlična je, kaže Đorđe, za barenje, turšiju, za peglanu papriku. Njena cena je 70 dinara po kilogramu na veliko.

Za one koji ne žele samo da ih peku, već hoće da prave ajvar i to ljuti na svakom ćošku ima i papričica. Ljute kao otrov, tvrde prodavci, mogu se kupiti na kilogram ili na komad.

One male crvenkaste i žućkaste prodaju se na meru, dok one duguljaste mogu i na komad.

– Ove male su ljuće. Neke su toliko ljute da para izlazi na uši kad je zagrizete – kaže jedan od prodavaca.

I kao što svaki muškarac ima svoj tim za fudbalsku reprezentaciju tako svaka domaćica ima svoj recept za ajvar. Naravno najbolji. Dok mnoge pod ajvarom podrazumevaju smo onaj pripremljen isključivo od pečenih paprika ima i onih koje ajvaru od barenih paprika daju prednost.

I u jedan i u drugi, može da se stavi patlidžan. Njegova cena slična je uglavnom na svim pijacama, ali boje nisu. I dok su jedni navikli samo na „ljubičasti” patlidžan ima i poljoprivrednika koji pomeraju granice. Jedan od njih je iz Velikog Sela, 13 kilometara udaljenog od centra Beograda.

On na svojoj tezgi na Zelenom vencu prodaje rozikasti i beli patlidžan.

– Ovaj beli prodajem već pet, šest godina. Seme uvozim, a domaćice ga baš traže. On ne gorči, mekan je i ukusan, ko piletina – kaže ovaj palilulski poljoprivrednik.

Poslednji je voz da se pazare šljive. Na pijacama ima onih krupnijih poput „stenlejki”. Bidon sa smesom za džem od drenjina košta 800 dinara, od šipurka 600, kajsije 700, a šumskog, bobičastog voća 800 dinara. Litar i po paradajz sosa košta 250 dinara.

Za one domaćice koje ne žele da prave ajvar na tezgama može da se nađe gotov. Tegla ajvara od mlevenih paprika je 600 dinara, a od cepkanih 700.

Cene paprike po kilogramu:

* Manja i stnija od 50 do 60 dinara

* Na kutiju ili džak 70 do 80 dinara

* Leskovačka kurtovka 90 dinara

* Paprika na biranje od 100 do 150 dinara

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/438804/Tezge-pucaju-pod-paprikama

Brodarevo je 12. put bilo domaćin Poljoprivrednog sajma koji je okupio pedesetak izlagača iz prijepoljskog kraja. Sajam kao najveća manifestacija poljoprivrednih delatnosti u gradu na Limu je kroz svoju istoriju prošao teške periode, bio je i pred gašenjem, međutim, zahvaljujući entuzijazmu Brodarevaca da se sačuva sajam i prezentuju dostignuća u poljoprivredi, rezultirao je i ove godine okupljanjem najupornijih proizvođača hrane. Broj izlagača bio je manji nego prethodnih godina.Ljubisav Gojaković, iz sela Grobnica kod Brodareva, bavi se već sedam godina ozbiljnom proizvodnjom paradajza i paprike, a trenutno ima petnaest plastenika. Sajam vidi kao šansu da predstavi svoje proizvode sugrađanima i razmeni iskustva sa drugim proizvođačima. On navodi da od poljoprivrede može da se živi.

- Svi radimo majka, supruga, otac i ja, a i kada dete odraste, i ono će sa nama. Ko hoće da radi, može da živi od ovog posla. Koristim i subvencije, ove godine sam dobio plastenik dužine 18 metara od Omladinskog fonda i Opštine Prijepolje, sve ostalo sam sam sopstvenim sredstvima obezbedio. Značajnu pomoć imam od firme "ES komerc" jer sve što od njih uzmem plaćam proizvodnjom - kaže Ljubisav i dodaje da proizvode plasira isključivo na tezgi u Brodarevu, a višak robe daje kompaniji "ES komerc".

Otvarajući Poljoprivredni sajam, predsednik Mesne zajednice Brodarevo Anes Rovčanin je naveo da Opština Prijepolje svake godine iz svog budžeta izdvaja znatna sredstva za razvoj poljoprivrede.

- Za unapređenje stanja u poljoprivredi lokalna samouprava svake godine izdvaja znatna sredstva. Ove godine za kupovinu priplodnog materijala junica i jagnjadi opredeljeno je 11,4 miliona, a do sada je predato 46 zahteva. Raspisan je javni poziv za nabavku opreme za pčelarstvo, opreme za mužu i muzilica, prskalica i sistema za navodnjavanje, i za te namene je opredeljeno 1,7 miliona dinara. Krajem oktobra i novembra biće nadoknada za veštačko osemenjivanje za umatičene i neumatičena grla goveda - naglasio je Rovčanin.

Za izložene krave prvu nagradu dobio je Ahmet Jejna, a za bikove nagrađen je Meho Kajević, dok je najbolja junica po mišljenju stručnog žirija vlasništvo Sameda Trnčića. Nagrada za izloženog ovna pripala je Sinanu Kajeviću, za ovcu Jusufu Bjelaku, dok je za koze nagrađena Tidža Zulić. Najboljeg konja, po oceni žirija, imao je Jasmin Fetahović.U kategoriji poljoprivrednih proizvoda, domaće radinosti i starih zanata nagrade su pripale Stanki Baković, Rajku Sariću, Milanku Bakoviću, Ljubisavu Gojakoviću i Dragani Vranić.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:819034-Pomoc-za-stocare

 

Ruski Krstur u opštini Kula prestonica je paprike crvene roge, koja se koristi za kuvanje ajvara ili se peče kao prilog uz jelo. Berba sa 350 hektara je u toku, a osim pomenute sorte, tu su i nove, babura i paradajz-paprika.

Te dve sorte zauzele su svega desetak hektara u ataru, ali su njihov rod proizvođači unapred prodali. Za crvenu rogu poljoprivrednici u Ruskom Кrsturu nemaju ugovore sa kupcima, već trgovci na veliko dolaze na sedam-osam otkupnih mesta u selu, plaćaju i utovaraju rod, koji posle prodaju u Srbiji, ali i van nje.

Ove godine rod je poranio zbog velikih vrućina, ali se povrtari ne žale, jer je paprika krupna i mesnata. U prvim danima bebre imala je i dobru otkupnu cenu, kilogram je na veliko koštao 90 dinara. Sada se po toj ceni kilogram paprike prodaje na malo na najprometnijoj novosadaskoj Futoškoj pijaci, dok otkupljivači plaćaju na veliko 65 dinara.

Još se pouzdano ne zna koliki će biti prinosi po hektaru, ali se procenjuje da ne bi trebalo da bude ispod 50 tona. Više od 80% roda biće prve klase.

Željko Oros je povrtar koji tek četvrtu godinu gaji papiriku. Kaže da u jutro paprike (oko pola hektara) treba uložiti 2.500 EUR. Za zalivne sisteme dobio podsticaje od Pokrajine. Sledeće godine planira da stavi i folije za senčenje radi zaštite od sunca.

Branje paprike će se odužiti do prvog mraza.

- Berače imamo iz Кrstura i okolnih sela, ali su to mahom srednjoškolci ili penzioneri. Malo je sezonskih radnika u punoj radnoj snazi, onih u srednjim godinama, pa strepimo šta će biti kasnije. Omladina polazi u školu, a za starije ljude rad na njivi po suncu, a kasnije sortiranje paprike stojeći uz prikolicu, nije lak posao, treba biti izdržljiv i zdrav - naglašava Oros i dodaje da sat nadnice košta 250 dinara i da uz to ide i plaćen prevoz.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2623322/za-pola-hektara-paprike-roge-potrebno-2500-eur-otkupna-cena-ove-godine

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31