Nostalgija za “pravom južnjačkom paprikom”, ali i želja da svoje učenike u Japanu upozna sa kulturom Srbije, inspirisali su Nišlijku Jelenu Mladenović da u školskoj bašti u Tonomiju zasadi “kurtovku”. Seme je dobila od iskusnog povrtara iz okoline Aleksinca sa kojim se konsultovala i oko sadnje, uzgoja i branja. Paprika je preživela i pakleno leto i poplave, a ajvar se dopao deci iako je bio blago ljut.

Jelena se iz Niša odselila u Japan pre dve godine, a 2018. je počela da predaje engleski jezik u školi koja je i za osnovce i niža srednja, a nalazi se u gradu Hofu, u mestu Tanomiju. U bašti oko zgrade uzgaja se voće i povrće o kojima se najviše brinu deca jer je to, objašnjava Jelena, dobra prilika da nauče kako sami da proizvode hranu.Iako kaže da voli japansku hranu, objašnjava da je bila frustrirana jer nije mogla uvek da spremi jela na koja je navikla, jer je vrlo teško, pa i nemoguće, pronaći namirnice. Kaže da se japansko voće i povrće dosta razlikuje od srpskog i da generalno koriste drugačije namirnice.Većina domaćinstava ima male "tost rerne" u kojima ne mogu da se spremaju jela. Ali meni lično je najviše nedostajala srpska paprika koja je barem na jugoistoku Srbije nešto kao "staple food" ili deo standardne ishrane i dosta se koristi. U Japanu uglavnom koriste "babure" ili japanske male paprike tanke kože koje beru dok su još zelene pa imaju pomalo gorak ukus - priča Jelena.

Pomislila je da bašta može da se iskoristi i za srpske proizvode i predložila da zasade nešto čega nema u Japanu i to uvrste u program školskog projekta "Global Communication". Tako je iz nostalgije došla na ideju da to bude baš srpska “kurtovku”. Njena ideja je divno prihvaćena, ističe, a kada je na početku prošle školske godine posetila Niš nabavila je i seme.Stupila sam u kontakt sa prijateljicom od čijih roditelja smo porodično kupovali paprike za spremanje ajvara svake godine kako bih nabavila seme. Po povratku u Japan, seme smo poslali na Institut agrikulture u grad Šimonoseki i nakon 2 dana ga dobili natrag sa sertifikatom da je sigurno za korišćenje - priseća se Mladenovićeva.

Živorad Rajković već godinama sadi ovo povrće u "paprikarskom kraju", Vukašinovcu kraj Aleksinca i kaže da je bio počastvovan što će njegovo seme stići do Japana. Posebno je bio ponosan što je ocenjeno kao izuzetno zdravo, a ima savet i kako da svako izabere ono najbolje iz svake paprike.

Mi kad ostavljamo seme peremo ga i svo koje je teško ono padne na dno, ono koje je lako je neupotrebljivo i bude na površini vode - kaže Rajković.Nakon što su zasadili papriku, počeli su da je navodnjavaju, a Jelena ističe da su sve te faze prošli u konsultaciji sa čika Žikom koji im je dosta pomogao savetima za odgoj.Posebno je bilo zanimljivo odgajati papriku za ajvar u specifičnim klimatskim uslovima. Ipak, “kurtovka” je uspela, a sve zahvaljujući kvalitetnom semenu.

Klima u Japanu se dosta razlikuje od one u Srbiji, posebno po pitanju visokog procenta vlage i letnje kišne sezone koja kod nas ne postoji. Ali seme koje smo dobili je zaista bilo visokog kvaliteta da su biljke uz veliki trud svih u školi uspele da prežive pakleno leto pa i poplave koje su zadesile Japan 2018. - ističe Jelena.

Jelena kaže da nije imala iskustva sa gajenjem paprike, ali su joj upomoć priskočili i lokalni farmeri koji su seme zasadili u svojim povrtnjacima.Paprike iz školske bašte i one koje su dobili na poklon od farmera iskoristili su za čas pravljenja ajvara. Nišlijka je ovaj srpski specijalitet iskoristila da Japance upozna sa srpskom kulturom.

Kad je došlo do degustacije, sačekalo nas je iznenadjenje jer je ajvar iako vrlo ukusan ispao malo ljut. Kasnije sam saznala da velika vrućina može da promeni sastav paprike i da plod dobije ljut ukus. S obzirom na vreli talas koji je dugo trajao tog leta ova omaška je imala smisla. Ipak, deca nisu odbijala drugo pa ni treće parče krekera sa namazom od ajvara kako smo odlučili da poslužimo ovo jelo. Ajvar je inače među njima dobio i nadimak “džem od paprike” iako se pre kuvanja nikome nije dopao izgled sadržaja teglice koju smo kupili u gradskoj suvenirnici - priča Jelena.Živodrad koji je pomagao u odgajanju paprike hiljadama kilometara daleko, dobio je i poklon od mališana koji su učestvovali u ovom procesu.

Svako dete je uzelo po jednu papriku tu crvenu "kurtovku" svežu i nacrtalo je svako kako vidi tu papriku. Na poleđini su napisali “Thank you Živorad” i potpisali se. Njih je 9 u odeljenju, svako od njih posebno je to nacrtao, uz potpis i na japanskom. Onda su se zajedno slikali sa paprikom i čestitkom, ćerka mi je to uramila i donela, ganut sam bio time - priča Rajković.

Nišlijka kaže da joj je tokom ovog procesa bila jako zabavna reakcija farmera, koji su hteli da im poklone sav rod "kurtovke", jer nisu znali šta sa njom da rade.Crvena paprika se u japanskoj kuhinji ne koristi i nema jela koja se od nje prave. U projekat su ušli iz radoznalosti i izazova da probaju da odgoje sortu povrća sa kojom ranije nisu imali iskustva - dodaje Jelena.

Iako je projekat u školi završen, nastavlja se u Tanomiju, gde je jedan od lokalnih farmera ove godine zasadio veću baštu pod staklenikom. Plan je da uz pomoć Opštine grada Hofu organizuju i godišnji festival ajvara u ovom mestu.Ovo mesto je inače vrlo malo i poznato je po plaži kraj Seto mora i radionicama u kojima se uči "aizome", tradicionalna veština bojenja materijala plavom indigo bojom prirodno dobijenom od indigo biljke. Stanovnici ovog mesta se uvek trude da nađu nove načine da privuku posetioce a ideja koju imamo je jedan od njih - ističe Mladenovićeva.

Reči hvale ima i za japanske farmere koji su vrlo kreativni i trude se da dobiju najbolji mogući kvalitet i ne plaše se da eksperimentišu. Tako ona na pijaci često nalazi njihove proizvode koji ne postoje nigde do u Japanu, jer im je originalnost jako važno, kao i prezentacija proizvoda, kojom ukazuju dosta poštovanja i proizvodu i kupcu.

Izvor:https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Nislijka-otkrila-Japancima-ajvar-paprika-kurtovka-uspela-i-na-Dalekom-istoku.sr.html

LJUTA SREMICA je nastala tako što je naša sagovornica  Slavna Slavojević bila pozvana da učestvuje na jednoj manifestaciji na štandu sa lokalnim bajkerima. Tada je shvatila da slatki džemovi od ruže  nisu nešto što bi ona mogla da ponudi pa se odlučila da napravi svojih prvih 40 tegli slatko-ljutih  džemova. Ostalo je deo istorije a Slavna već  više od godinu ipo pravi svoje slatko-ljute specijalitete.

Za svoje proizvode Slavna kaže da su umereno ljuti, pravi ih od voća sa dodatkom ljutih začina.

“Koristim isključivo domaću papriku, uglavnom sremsku i bačku, ništa iz inostranstva. Ali što se tiče voća tu dosta eksperimentišem pa imam slatko-ljuto od ananasa, pomorandže a napravila sam i od gljiva. Ako bih koristila paprike  koje su izuzetno ljute ne bi osetili lepo  ukus voća i njegovu slatkoću. Neki put kada me pitaju od čega je ljuto ja im odgovorim zato što sam ja bila ljuta dok sam ga pravila” šaljivo nam odgovara Slavna.

Na štandu “LjUTA  SREMICA” koji smo posetili tokom sajma poljoprivrede u Sremskoj Mitrovici  pronašli smo slatko ljute proizvode od borovnice, šljive, maline, kupine, dunje i brojnih drugih voćaka  koje su iskombinovane sa ljutim paprikama. Sve je to lepo upakovano u manje i veće teglice.

Ovi specijaliteti nisu glavno jelo već prilog ili začin koji se može koristiti uz meso, sireve, za pripremu kanapea i drugih vrsta hrane.

Slatko-ljuti ukusi nisu nepoznanica za mnoge kulture. I naši ljudi sve više putuju tako da  su lako prihvatili slatko-ljuti ukus. Možete samo da zamislite neki od naših kozijih sireva i domaćih kačkavalja od kravljeg ili ovčijeg mleka i kombinaciju slatko-ljutog džema od maline ili kupine.

Pored restorana koji poručuju proizvode pod nazivom LjUTA SREMICA oni  se mogu kupiti i na različitim manifestacijama poput sajmova hrane, tradicionalnih manifestacija na kojima se predstavljaju različiti specijaliteti.

Kada su u pitanju ukusi i prodaja proizvoda od ljute paprike  i voća postoji čak i sezonski karakter. “Imam periode kada se najviše traži kajsija ali vrlo često prodajem bobičasto voće u kombinaciji sa ljutim paprikama. U poslednje vreme dosta mi traže i narandžu” kaže za Agrobiznis magazin vesela vlasnica proizvoda LjUTA SREMICA Slavna Slavojević.

 

Izvor: AGROBIZNIS MAGAZIN

www.agrobiznis.rs

Za uzgoj paprike u plastenicima najpodesnije su rane sorte koje imaju plod sa jednim vrhom, kao što su cecei, zlatna medalja, somborka, odnosno sorte koje imaju srednje krupan plod (novosadska bela babura, AL-12). Najbolje se razvijaju sorte tipa feferoni (papričica) kao što su niška, leskovačka...

Vreme proizvodnje podešava se prema mogućnostima grejanja. Uz to sadnja paprike se obavlja kada je pikirani rasad star oko 70 dana a nepikirani 50-60 dana. Prema tome se podešavaju termini setve i sadnje.

U kontinentalnim uslovima, za prolećni uzgoj paprike u plastenicima bez grejanja, setva se obavlja krajem januara, a pikiranje do polovine februara. Ukoliko se plastenik greje, kao i u mediteranskom području, za ovu proizvodnju setva se obavlja 20-30 dana ranije. Za jesenju berbu paprika se seje krajem maja. Proizvodnja ranog rasada paprike obavlja se u zaštićenom prostoru gde se može postići temparatura oko 22 °C.

Najbolje je da se seme zaseje u sandučiće napunjene dezinfikovanom zemljišnom smesom. Do nicanja (10-12 dana) održava se temperatura 25-28 °C. Posle nicanja temperatura se snižava na oko 18 °C kako bi se sprečilo nepoželjno izduživanje rasada. Kad se pojavi prvi par pravih listova vrši se pikiranje u saksije ili hranljive kocke (8 x 8 cm). Posle pikiranja rasad se uzgaja na temperaturi vazduha 22-25 °C danju i oko 20 °C noću i temperaturi zemljišta 20 °C. Optimalna relativna vlažnost vazduha je oko 70 %. U toku nege rasada paprike primenjuju se sve redovne mere nege uz 1-2 folijarna prihranjivanja (vuksal ili s.).

Za jesenju berbu setva se obavlja krajem maja u otvorene pripremljene leje. Setva je ređa (5-10g, semena na m2 ), što omogućuje ujednačen rast biljke, bez izduživanja. Sadnja paprike se obavlja u pripremljeno zemljište (đubreno pred obradu sa 4-6 kg stajnjaka na m2 i sa 40-50 grama NRK đubriva na m2 uz dezinfekciju), na rastojanju 30-50 cm između redova i u redu 10-20 cm, uz dobro zalivanje.

Posle sadnje paprika se dobro zalije. Prvih 10-15 dana posle sadnje paprika veoma sporo raste. U tom periodu treba obaviti prvo prihranjivanje sa 40-50 grama NPK đubriva, zatim zalivanje i međuredno okopavanje. Drugo prihranjivanje sa istom količinom hraniva vrši se u fazi masovnog cvetanja i formiranja prvih plodova. Pored toga, u toku vegetacije valja izvršiti i 1-2 folijarna prihranjivanja. Posle zalivanja i prihranjivanja obavlja se okopavanje (međuredna obrada). što je više okopavanja to se korenov sistem bolje razvija, a to je za papriku značajno.

Za uzgoj paprike temperatura u plasteniku danju treba da se kreće oko 22 °C a noću oko 20 °C. Na temperaturi od 15 °C paprika zaustavlja rast, a na +10 °C plodovi dobijaju ljubičaste fleke. Tokom sunčanih dana , a posebno leti, provetravanje plastenika mora biti pojačano. Na tunelima se početkom leta (polovinom jula) skida plastična folija i ponovo stavlja na noseću konstrukciju početkom septembra. Redovnim provetravanjem održava se niža vlažnost vazduha (oko 70 %), što pogoduje paprici.

Do masovnog cvetanja zalivanje paprike u plastenicima je ređe (sa 10-20l/m2 ) a sa formiranjem plodova zaliva se svakih 5-7 dana sa 20-30l/m2 . Berba sitnoplodnih sorti u plastenicima bez grejanja počinje polovinom maja a krupnoplodnih početkom juna, a u jesenjoj proizvodnji krajem septembra odnosno početkom oktobra. Kod rane proizvodnje berba može trajati do jeseni, s tim što se do početka jula može ostvariti prinos od 2 do 2,5 kg/m2 , odnosno 5-6 kg do kraja vegetacije. Kada je u pitanju jesenji uzgoj paprike u plastenicima berba traje do kraja novembra, odnosno do polovine decembra (ako ima grejanja) i ostvaruje se prinos od 2 do 3 kg plodova na m2.

Izvor: www.poljoprivrednisavetnik.com

 

Više od 300.000 ljudi na našim stranicama pročitalo je Vesninu životnu priču!

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/2843-vise-od-300-000-ljudi-na-nasim-stranicama-procitalo-videlo-je-vesninu-zivotnu-pricu

 

 

U Ćuprij se na malom prostoru gaje najljuće paprike na svetu. Živojin Antić ih ne proizvodi samo u svojim plastenicima, već ima i svoju selekciju.

Ako želite da probate zaista ljutu papriku svratite do sela Supska kod Ćuprije, tamo ćete pronaći Živojina Antića.

Ovo su sorte najljuće paprike na svetu. Na primer feferona ima 30.000 skovila, kako se inače zove merna jedinica za ljutinu, dok svaka papričica ima preko milion i po, a Živojin ima 220 sorti. 

Kako kaže neke su dobre za konzumiranje, druge služe za pravljenje lekovitih tinktura. Legenda kaže da su lekari jednoglasni u oceni da ljutu papriku uvek treba imati uz sebe. Lekovita svojstva ljute papričice poznata su u medicini pa se prave tinkture. 

Živojin je uočio da ovog proizvoda nema na tržištiu, a ubrzo je počeo i sa proizvodnjom soseva, ali i svojih sorti. 

Zvanično najljuća paprika na svetu je Karolina riper, proizvedena pre 4 godine u Severnoj Karolini. 

Poreklo svih ljutih iz Trinidada i Tobaga.

Izvor: www.b92.net

 

Proizvodnja rotkvice u zaštićenom prostoru

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3381-proizvodnja-rotkvice-u-zasticenom-prostoru

 

 

Lubenice se u Srbiji gaje na oko 6.000 hektara, sa prosečnim petogodišnjim prinosom od 33,70 t/ha, i proizvodnjom od preko 225.000 tona. Najviše se gaje u Sremu (Ašanja, Platičevo), Žitorađi (Pekovac), Negotinu i Bačkoj (Deronje). Proizvodnja može biti mnogo veća, ali uz obavezno navodnjavanje, kap po kap. Najbolji i najsigurniji prinosi se ostvaruju, ako se proizvodnja zasniva iz kalemljenog rasada. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3005-moze-li-od-bostana-vise-para

                     

Ovogodišnji rod paprike na jugu Srbije izuzetno je dobar, i na nekim parcelama biće i 50 tona po hektaru. Paprika je kultura po kojoj se prepoznaje, i koja je vrlo značajna za leskovački kraj. Ove godine je u Jablaničkom okrugu zasađeno 2.100 hektara, a prinos je na nivou prošlogodišnjeg. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/2952-leskovacki-brend-i-na-stranom-trzistu

                  

Među savremena dostignuća u povrtarstvu, bez sumnje spada i gajenje kornišona uz potporu, na špaliru. Holanđani i Mađari, veliki su pobornici takvog gajenja kornišona u zatvorenom prostoru. Dosadašnje iskustvo pokazuje da je dovoljna visina konstrukcije 1,8–2 metra. Konstrukcija mora biti dovoljno čvrsta, otporna na vetar i opterećenje biljnom masom i plodovima. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/2886-saveti-za-dvostruko-veci-prinos-kornisona

                  

Poljoprivredno gazdinstvo „Fišćag“, iz sela Dolovo kod Pančeva, na svom poljoprivrednom gazdinstvu gaji ren na površini od 40 ari. Dragan Fišćag, nosilac poljoprivrednog gazdinstva,  2010. godine želeo je da promeni posao koji mu je dosta oduzimao vremena, pa je počeo da istražuje čime bi mogao da se bavi, i gde da uloži novac. U potrazi za nečim novim i profitabilnim, došao je na ideju da zasadi ren, pošto, kako nam kaže Dragan, ovo povrće dobro podnosi klimatske promene i može da se prerađuje. Tokom 2013. godine, poljoprivredno gazdinstvo je počelo sa proizvodnjom. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/2775-koren-ljutkastog-ukusa-mirise-na-biznis

                  

Vesna Bogosavljević iz Mrčajevaca, ostala je bez radnog mesta u banci. Kada su joj ponudili da radi u drugoj, ona je to odbila i vratila se u svoje rodno mesto, gde sada pravi sirovinu za papriku u pavlaci. Prošle godine, proizvela je 220 tona somborke paprika. Prošlogodišnji rod je omogućio da se napuni 2.500 buradi, dok su ove godine očekivanja su joj još veća. Teži se postizanju količine od 300 tona paprike za godinu dana. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/2843-vise-od-300-000-ljudi-na-nasim-stranicama-procitalo-videlo-je-vesninu-zivotnu-pricu

               

 

 

 

 

 

 

 

 

Istina je da se ajvar može napraviti od manje više bilo koje crvene paprike. Međutim, za vrhunski ajvar neophodna je vrhunska paprika, tačno određenog kvaliteta i po mogućnosti uzgojena na prirodan način, kao nekad.

Poznato je da se dakle najbolji ajvar pravi od starih, autohtonih balkanskih sorti paprike a najbolja među najboljima jeste čuvena Kurtovska kapija, i to ona uzgojena na padinama netaknutih prirodnih oaza u podnožju Kopaonika, gde temperatura vazduha i sastav zemljišta posebno pogoduju ovoj vrsti.

Kurtovska kapija je paprika intenzivne crvene boje, robustne i čvrste građe, sa samo dve ili ređe tri strane, duguljasta i špicasta na vrhu. Puna ukusa i mirisa, ova paprika obiluje suvim mesnatim delom što je veoma važno za kvalitetan ajvar. Kada se stavi na roštilj, ova paprika ne cvrči i ne pušta tečnost već se polako peče, tako da zadržava ispod kožice sve sokove i ukuse. Obzirom da ima samo dve ravne strane, lako se ravnomerno peče i još lakše ljušti.

I na kraju nakon konsultacija sa iskusnim domaćicama, da sumiramo smernice za odabir prave paprike za najbolji ajvar:

  1. Paprika mora biti sasvim zrela i neoštećena.
  2. Najvažnije je da paprika bude mesnata i suva. Kada se stavi na roštilj ovakva paprika ne cvrči i ne pušta mnogo tečnosti, već se polako peče i zadržava sve sokove i ukuse.
  3. Birajte pljosnate paprike koje se lako peku samo sa dve strane i samim tim i lako ljušte.
  4. Ako ste u prilici izaberite organski gajenu papriku starih sorti čiji su plodovi obično nešto manji ali čvršći, takozvanih „ajvarki“ od kojih je najbolja Kurtovska kapija.

Izvor: www.ajvar.com

 

Kako se pravi zaboravljena poslastica od dunja

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3163-kako-se-pravi-zaboravljena-poslastica-od-dunja

 

Aleksandar Marković iz sela Velika Drenova, ovogodišnji dobitnik priznanja kao najbolji mladi proizvođač paprike. Aleksandar sa svojom porodicom, proizvodi papriku na 1,5 ha, a bavi se i proizvodnjom sadnica voća i vinove loze, kojih proizvode ukupno 170.000 komada. Kada je u pitanju paprika, on proizvodi slonovo uvo, i najveći deo izvozi u Bosnu i Hercegovinu. Sa 1,5 ha površine, uberu 6 vagona paprike.

Aleksandar je završio srednju poljoprivrednu školu u Svilajncu, i upisao Agronomski fakultet u Čačku, ali je ipak rešio da ostane u selu, i bavi se proizvodnjom povrća i sadnog materijala. Za Agrobiznis magazin, Aleksandar kaže da ga je obradovala nagrada, i da je zadovoljan ovogodišnjom berbom, uprkos sušnoj godini.

                 

                                                                 paprika slonovo uvo

Kada je u pitanju sadni materijal, Aleksandar nam kaže da sav proizvodni materijal poseduje uverenje o čistoći sorti, kao i fitosanitarne sertifikate, a njegova porodica sarađuje i sa stručnjacima, i zahvaljujući tome imaju uspešnu proizvodnju.

Više o pomenutoj temi pročitajte u novom izdanju Agrobiznis magazina, koji će biti u prodaji od 15. oktobra. 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.342 tone robe.

Najviše se trgovalo: paradajzom (397 t), paprikom (378 t), krompirom (186 t), jabukom (165 t), lubenicom (159 t), crnim lukom (156 t), šargarepom (149 t), krastavcem (107 t), kupusom (101 t), breskvom (100 t), grožđem (83 t), tikvicom (69 t), plavi patlidžan (61 t), dinjom (58 t), šljivom (53 t) i bananom (20 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: paradajza (310 t → 397 t), paprike (140 t → 378 t), krompira (104 t → 186 t), jabuke (122 t → 165 t), kupusa (88 t → 101 t), breskve (82 t → 100 t), plavog patlidžana (42 t → 61 t), šljive (38 t → 53 t) i banane (16 t → 20 t), dok je promet: lubenice (320 t → 159 t), crnog luka (171 t → 156 t), šargarepe (151 t → 149 t), krastavca (120 t → 107 t), grožđa (84 t → 83 t), tikvice (72 t → 69 t) i dinje (122 t → 58 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                       20 - 40 din.

kupus                         30 - 40 din.

crni luk                       15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

tikvica                        30 - 35 din.

paradajz                     25 - 80 din.

krastavac                   28 - 45 din.

paprika                      30 - 70 din.

plavi patlidžan            40 - 50 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 50 din.

breskva                      50 - 100 din.

šljiva                           40 - 60 din.

grožđe                        50 - 100 din.

lubenica                     18 - 22 din.

dinja                           25 - 35 din.

banana                       80 - 90 din.

limun                          150 - 170 din.

Povrtari u leskovačkom kraju već su počeli da isporučuju papriku proizvođačima ajvara. Potražnja za ovim proizvodom je izuzetno velika, tako da će se leskovački ajvar prvi put pojaviti i na američkom tržištu.

Na jednoj parceli osušeni kukuruz, a na drugoj paprike u izobilju. Bratislav Pešić iz sela Vlase kod Leskovca počeo je sa berbom paprike pre nekoliko dana. Rod je, kaže, odličan, kvalitet još bolji, ali je cena niska. 

„Rod je kvalitetan i paprika je kvalitetna. Tako da su ove godine dobri i rod i prinos“, kaže Bratislav. 

Ovogodišnji rod paprike na jugu Srbije izuzetno je dobar, i na nekim parcelama biće i 50 tona po hektaru.

Stana Pešić navodi da su se dobro organizovali za branje, jedni drugima pomažu, prenosi RTS. 

Paprika je kultura po kojoj se prepoznaje, i koja je vrlo značajna za leskovački kraj. Ove godine je u Jablaničkom okrugu zasađeno 2.100 hektara, a prinos je na nivou prošlogodišnjeg. 

„Na onim parcelama gde je primenjivana puna agrotehnika sa pravovremenim navodnjavanjem zaštitom i prehranom, prinosi će dostizati negde i do 50 tona po hektaru“, kaže Dalibor Cvetanović, direktor PSS Leskovac. 

Interesantno je da se, za razliku od paradajza ili kupusa, paprika ne izvozi. Sve količine plasiraju se na domaćem tržištu. Na kvantaškoj pijaci u Leskovcu ponuda je zadovoljavajuća, ali je potražnja mala. Cena je od 30 do 50 dinara za kilogram. 

I dok će leskovačke domaćice tek početi da prave zimnicu, članovi udruženja Leskovački ajvar već su krenuli sa proizvodnjom. Potražnja je ove godine mnogo veća nego što je bila pre 12 meseci. 

„Kvalitet ove godine je izuzetno dobar, procenat suve materije u paprici je izuzetan i ajvar izgleda prelepo“, kaže Gordana Petrović iz udruženja Leskovački ajvar.

Od jeseni će se leskovački ajvar prvi put naći i na tržištu Sjedinjenih Američkih Država, a u Udruženju su začuđeni što nijedna domaća veletrgovina nije zainteresovana za njihov brendirani proizvod.

Izvor: www.b92.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31