Krajem avgusta na oglednom polju Instituta Tamiš u Pančevu tradicionalno se održavaju KWS dani polja za kukuruz.
Dani polja su odlična prilika da se poljoprivrednici upoznaju sa različitim hibridima, ali i da se sumiraju rezultati i razmene iskustva."Ovakve prilike su pravo mesto i vreme da razmenimo iskustva sa proizvođačima da nam oni kažu utiske o nekim hibridima koje smo im predložili da gaje u sezoni, a takođe da im mi pokažemo i predložimo šta smo spremili novo za narednu sezonu", kaže Pavle Sklenar, generalni direktor kompanije KWS.

"Proizvođači pored standardnih hibrida koji se već par godina nalaze na našem tržištu mogu videti i koji je to novi hibrid član klima kontrol tri grupe hibrida odnosno hibrida tolerantnih na visoke temperature i sušni period", objašnjava Željko Ančevski regionalni menadžer za južni i srednji banat KWS.

"Ono što predstoji je jedan od najvećih poslova u poljoprivredi - berba kukuruza. Do pre dve nedelje kukuruz je obećavao rekordne prinose, ipak suša i visoke temperature, smatraju ratari umanjić, prinos. Iako je nezahvalno davati prognoze", navode Đurica Jovanov iz Omoljice i Draško Pejić Jarkovca.

Kako kažu očekuju oko 10 tona po ha.

"Uticalo je na kukuruz, vizuelno se vidi da ima oštećenja odnosno biće ubrzana berba, očekujem čak 10 do 20 odsto da će biti smanjen prinos", smatra Draško Pejić iz Jarkovca.

"Nedostajalo je malo kiše pre dvadesetak dana koja bi produžila zrenje da se napune zrna. Gledam i ovi hibridi kad vidi se da klip nije ispunio potpuno zrno i da to nije kvalitet kakav bi bio da je bila još jedna kiša", objašnjava Đurica Jovanov iz Omoljice.

Poljoprivrednike kao i uvek brine i cena i da li će povratiti uloženo, to brine i Dragana Popova iz Vlajkovca.

"Cena proizvodnje jednog hektara kukuruza je od 500 do 700 evra, a mi moramo da se uklopimo u sve to. Priroda se ne može prevariti, ali ja u mom tehnološkom procesu uvodim novitete, nekada je to dobro nekada ne", navodi.

Berba kukuruza u južnom Banatu krenuće ranije, već za nekoliko dana.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/dani-polja-za-kukuruz-u-pancevu_1044492.html

U okviru projekta "Tradicija u službi lokalnog razvoja" koji realizuje Etno-mreža uz podršku Ministarstva poljoprivrede i NALED-a, podmetač od pustovane vune s "banatskom šarom" izabran je kao jedan od tri proizvoda iz Srbije koji će dobiti dizajnirano pakovanje i certifikat.Podmetač sa banatskom šarom naći će se na mapi autentičnih proizvoda na kojoj će biti predstavljeni gradovi i opštine sa tradicionalnim motivima.

Žene iz udruženja "Panonke" trude se da na svojim proizvodima, koji su prilagođeni vremenu u kojem živimo predstave nešto što se ovde radilo još 1903. godine u Ženskoj zanatskoj školi.

U svom radu koriste stare postupke - pustovanje, tkanje i nec tehniku, objašnjava Jasna Vujičić:

"U trenucima kada živimo brzo i kada smo otuđeni i malo vrednujemo opredelili smo se za nešto što je sporo, što neguje timski duh, porodicu i tradiciju i što nas podseća gde smo, ko smo i odakle smo."

U udruženju prave različite predmete koji imaju i upotrebnu vrednost. Posao nije nimalo lak i samo za jedan podmetač potrebno je 40 sati rada, ali ove žene uživaju u kreiranju ornamenata "banatske šare".

"Tehnika rada nam dozvoljava veliku širinu", kaže Jadranka Dimitrievska, "može svako da se iskaže i da pokaže svoju kreativnost i lepotu stvaranja prilikom uklapanja raznih boja."

Marina Trifunović je tek dve godine u udruženju i uspela je da savlada sve tehnike, a sada podučava druge:

"Nisam ništa znala da radim od ovih ručnih radova, ali uz volju i želju sve može da se nauči."

Olga Žolnai Jokanović, predsednica Udruženja građana "Panonke" očekuju da će Pančevo, po proizvodima sa banatskom šarom, postati prepoznatljivo i van granica naše zemlje:

"Ono što najviše očekujemo to je da bude usvojen kao protokolarni poklon, prvo ovde u našoj lokalnoj zajednici, a posle i u čitavoj Srbiji. Očekujemo da se pojavi na sajmovima i da bude reprezentativno predstavljen u originalmom pakovanju koje će osmisliti stručnjaci."

U Evropi je 2018. godina proglašena godinom tradicije i "Panonke" imaju želju da se "banatska šara" nađe i na nacionalnoj listi nematerijanog kulturnog nasleđa Srbije.

Izvor: www.rts.rs 

Poljoprivrednicima u Pančevu predstavljene su mere resornog sekretarijata, i mogućnosti koje su im na raspolaganju, putem bespovratnih sredstava putem konkursa Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu i kreditnih mogućnosti Fonda za razvoj poljoprivrede Vojvodine. ... Direktna podsticajna sredstva za poljoprivredu u Vojvodini veća su za 70 odsto nego prošle godine. Trenutno je aktuelno desetak konkursa Pokrajinskog sekretarijata sa merama podrške namenjenih razvoju poljoprivrede i sela a bespovratna sredstva po pojedinim merama su i do 70 odsto. "Interesantan je program što se tiče agrara, vidim da su pojedinci zainteresovani za stočarstvo, ali ima tu i nekih uopštenih kredita koji mogu biti interesantni i za nas pčelare", kaže Vojkan Milutinović, pčelar Pančevo. "Što se tiče plasteničke proizvodnje to je aktuelno, jako su male i povoljne kamate", kaže Vladimir Vulović, poljoprivrednik, Banatski Brestovac. "Izašli su sa dobrim stvarima, kamata od 1,5 posto za nabavku mehanizacije je izuzetno povoljna i prihvatljiva za nas poljoprivrednike, ali što se tiče mehanizacije sredstva su već potrošena", kaže Zoran Sefkerinac, poljoprivrednik, Banatsko Novo Selo. Mere su uglavnom opredeljene za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju ali s obzirom da za nabavku mehanizacije vlada veliko interesovanje najavljena su dodatna sredstva. "Trebalo bi napomenuti da smo se opredelili da pomognemo poljoprivrednicima u obnovi mehanizacije i krenuli smo ove godine sa tom merom. Već sada na osnovu interesovanja mogu reći da ćemo kroz rebalans budžeta obezbediti dodatna sredstva u ovoj budžetskoj godini. Ono što treba vrlo jasno napomenuti je da je to vrlo zahtevan proces i da ono što je neophodno poljoprivrednicima je da znaju da postoji kontinuitet u merama agrarne politike", kaže Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. "Direktna reč i ovaj način prezentacije mnogo znači jer se na taj način mogu prepoznati i identifikovati najbolje mere koje mogu poljoprivrednicima zaista da služe i koriste", kaže Saša Pavlov, gradonačelnik Pančeva. Krediti će se odobravati sve do utroška sredstava planiranih konkursom. Izvor:RTV

Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, koji je ove godine u Srbiji posvećen nacionalnim manjinama, u Beogradu je prvi put održani Sajam nacionalnih manjina, pod sloganom „Mozaik Srbije.Od mnogobrojnih u;esnika predstavilo se i Slovačko narodno udruženje “Đetvan”. Ana Panjik,iz Vojlovice, kod Pančena, predstavnica udrženja, istakla je da se udruženje bavi izradom ručnim radovima, i pravljenjem slovačkih jela. Na prvom sajmu nacionalnih manjina Srbije predstavila se ispred udruženja Slovačko narodno udruženje “Đetvan”. Udruženje je osnovano u martu 1975. godine, u cilju negovanja i prenošenja kulturnih vrednosti i tradicionalnih elemenata slovačke etničke zajednice. Udruženje broji oko 20 žene, i kako nam kaže Ana sve su starije, mlađe kaže nemaju vremena, ali doćice i one. -Osim ručnih radova volimo da predstavljamo i stara tradicionalna jela koja čuvamo od zaborava. Vojlovačke lopte su naša specifičnost. To su bili obavezni kolači odavnina na slovačkim svadbama. Jako su hrskavi i zanimljivog izgleda, liče na vez, a uvaljani su u šećer u prahu. U stvari, ceo kolač je kao filigran, objašnjava Ana. Recept po kojem Slovakinje prave ove rezance je star više vekova, a kada smo pitali da li postoji neka mera po kojoj se prave, dobili smo odgovor da se prave otprilike. Kolače sa makom, je testo i prave se za badnje veče. - Otprilike pravimo, zavisi kolika je porodica. Ja pravim od kilograma brašna, jednog ili dva jajeta, posolim, umesim, razvijem, iseckam, objasnila je Ana. Mislim da treba negovati tradiciju i različitosti, kao što se to radi u Vojvodini. Em negujete tradiciju svog naroda i svog mesta, em razmenjujete iskustva i učite od drugih. Svako ima nešto svoje specifično. Evo, mi Slovaci, kad idete od sela do sela, imamo svako svoj specifični vez i specifičnu kuhinju. Vrlo rado se sretnemo, razmenjujemo recepte, upoređujemo radove. A različite manifestacije su odlična prilika-ističe Ana.

Maneken rekorder

sep 19, 2019

Miloš Margan se sa bratom Aleksandrom I ostalim ukućanima u ataru Crepaje, sela kod Pančeva, bavi ratarskom proizvodnjom. Pored toga što porodica Margan poseduje i obrađuje u zakupu oko 300 hektara zemljišta, oni uslužno obrađuju, zemljiše i žanju useve i drugim proizvođačima u okolini. Zahvaljujući tome oni optimalno koriste poljoprivrednu mehanizaciju u koju su uložili značajna sredstva. Njihov mašinski park čine četiri traktora, šest prikolica, oruđe za obradu zemljišta i zaštitu useva kao i kombajn Claas mega. Zanimljivo je da je ovaj mladi poljoprivrednik, kao i njegov brat, nedavno diplomirao na Poljoprivrednom fakultetu, a u slobodno vreme bavi se manekenstvom. Oni koji prate modnu scenu, mogli su ga videti i u popularnim spotovima Nadice Ademov, Maje Berović i Mie Borisavljević. Opširnije čitajte u novom broju Agrobiznis magazina

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30