Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je Pravilnik o izmenama pravilnika o kvalitetu jaja. One se, između ostalog, odnose na označavanje.

Pravilnik predviđa da se rok trajanja jaja u trenutku pakovanja stavlja na pakovanje jaja.

Kada se jaja dostavljaju objektu za pakovanje jaja u kontejnerima, sva jaja iz istog kontejnera, klasiraju se i pakuju bez prekida.

Datum roka trajanja jaja otiskuje se na pakovanje jaja za vreme postupka klasiranja ili odmah posle klasiranja.

U slučaju kada se jaja ne dostavljaju objektu za pakovanje jaja u kontejnerima i nisu sa sopstvenog gazdinstva koje je smešteno na istoj lokaciji, pakovanja jaja označavaju se datumom nošenja jaja na sam dan nošenja, odnosno na prvi radni dan koji sledi, ako su snesena na neradni dan, zajedno sa jajima koja su snesena na taj dan.

Pakovanja jaja koja se uvoze treba da ispunjavaju zahteve ovog pravilnika, naročito da vidljivo i čitljivo sadrže označene sledeće podatke: državu porekla; naziv uvoznika; naziv distributera; naziv proizvođača, odnosno objekta za pakovanje jaja; klasu jaja i težinsku grupu; datum pakovanja i rok trajanja; naziv i adresu pošiljaoca ako se radi o velikom pakovanju.

Jaja iz uvoza treba da budu označena proizvođačkim kodom.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2686576/izmenjen-pravilnik-o-kvalitetu-jaja-kako-oznacavati-pakovanja

Posle vrcanja tj. centrifugiranja meda, potrebno je obratiti posebnu pažnju o smeštaju i čuvanju meda. Prvo treba odabrati pravu posudu u koju se med smešta. Potrebno je da se posude mogu dobro zatvoriti i smestiti u suve prostorije, u kojima nema vlage. Posude za med, moraju biti čiste i bez ikakvih mirisa, a ako se radi o manjim količinama, najbolje je sipati ga u staklene, glazirane ili emajlirane posude.

Ako je emajlirana posuda oštećena, to mesto treba premazati vrelim voskom, kako ne bi došlo do oksidacije lima. Kod većih količina meda, koristi se limena burad, koja moraju biti od nerđajućeg lima ili glazirana. Zreo med, ako se ispravno čuva, može ostati nepromenjen godinama. Nektar cvetova, sokovi plodova i slatki sokovi, koje izlučuju insekti, sami po sebi nisu med, oni to postaju, tek pošto ih pčele prerade dodajući im ferment invertazu. Sam nektar u sebi sadrži od 28 % do 79 % vode i sve dok se sadržina vode u njemu ne smanji na oko 20%, to nije pravi zreo med. Takođe, veoma je bitno da količina vode u medu bude pod kontrolom.

Med ne treba vrcati nezreo, odnosno onaj koji u sebi sadrži više vode, nego što je dozvoljeno. Za merenje sadržaja vode u medu, koriste se posebne sprave, kao što su hidromer i refraktomer. Ako u medu ima više vode, nego što je normalno, a šećera u nedovoljnim količinama, u njemu se razmnožavaju kvasne gljivice, a šećer se raspada na ugljen dioksid i alkohol.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za jul mesec. 

Kako da razlikujete pravi od lažnog meda, možete pročitati na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/2516-kako-da-razlikujete-pravi-od-laznog-meda

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31