Ja praktikujem da ramove plodišne radim u tihoj paši i to počev od repice,voćne, lipe, livadske, nikako u bagremu. Ne shvatite bukvalno radiće i tada, ali koja je isplativost.
Kada stavite da vam izvlače plodišne ramove, satne osnove u ramove u plodište, pčela će izvlačiti one ćelije za kojim ima potrebe, a potrebe će imati za malim radiličkim. Ramovi se uvek izvlačili u tihim pašama, jer je tada dosta polena i propolisa. U bagremu pčela slabo posećuje biljke koje na sebi imaju polena i propolisa, tako da tada i ne treba raditi plodišne ramove, to je brza paša gde se mnogo gubi na izgradnji voska, jer je odnos med vosak 3,6:1.
U brzoj paši bagremovoj vosak je najkvalitetniji po sadržaju nema u sebi primesa, ali to ne znači da će biti kvalitetno urađene ćelije. Kako raditi? Jedan urađen ram, drugi sa satnom, kada želimo tako da radimo kada se stave između ramova sa leglom biće urađeni idealno i odmah zaleženi i na njima biće radiličke ćelije.
Ramove koje ubacujemo sa bočnih strana to su okviri koji se ubacuju u pčelinju zajednicu koja će izvlačiti trutovske ćelije jer smo ih ubacili sa bočnih strana i oni će tu služiti da se smanjuje varoa ram građevinak koji će biti isečen sa zatvorenim trutovskim leglom.
Ramove ubacivati za izradu u količini koliko je jaka pčelinja zajednica i koliko pokriva pčela, nikada ne cepati leglo preko mere maksimalno stavljati po dva rama desno i levo, i to treba raditi kada je temperatura povoljna. Kod izrade saća ogroman uticaj imaju nectar polen, propolis to je taj preduslov koji zadovoljava i koji je porteban da saće ima čvrstoću. U bagremu pčela unosi nectar, slabo polen, propolis skoro ništa zato i nisu ispunjeni uslovi za izradu kvalitetnih satnih osnova za radiličke ćelije u kojima će se leći pčela radilica.zbog brzine i količine velikog unosa nektara. Kada pogledamo ram sa bagremovim medom videćemo da su medni poklopci beli znači nedostatak određenih materija. Pogledamo ostale medne poklopce u kojima se rastvara propolisna smola,koja sadrži bojenu materiju hrizin, od koje vosak dobija žutu do narandžaste boje.
Nikada ne raditi satne osnove između starog sača i trutovskog legla. Uvek će biti braon boje i ako je taze urađeno jer će uzimati vosak sa tamnog saća. Pčela po svojoj potrebi radi onoliko količine ćelija i onog oblika za kojim ima potrebe.
Vosak prvog kvaliteta je bele ili svetlo žute jednolične boje, savršeno čist, bez bilo kakvih primesa, miriše na med. U vosak prvog kvaliteta spada vosak dobijen od saća ramova građevinaka, voštanih zaperaka mednih poklopaca.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/11/24/pcelarstvo/u-kom-vremenskom-periodu-raditi-satne-osnove/

Kako svi lekovi moraju biti registrovani u Agenciji za lekove po važećem zakonu tako moraju biti i lekovi koji se koriste u pčelarstvu. Lekovi koje koristimo u pčelarstvu delimo na: registrovane za upotrebu u pčelarstvu, registrovane za upotrebu u veterini ne u pčelarstvu (amitraz na primer je ektoantiparazitik), neregistrovane i zabranjene.

Pčelari se uglavnom sami odlučuju za neki od lekova za pčele. Pri tome se ne vode osnovnim principima za izbor po farmakologiji (nauci o lekovima). Zahtevi koje bi trebalo da ispuni lek su da je efikasan protiv bolesti za koju ga primenjujemo, da je lako dostupan, da je jeftin, da ima poznati sastav i osobine lekovite materije, da nema neželjene efekte, da nema rezidua (ostataka) u saću i medu i da ne smanjuje proizvodne sposobnosti matice i radilica. Način aplikacije (davanja) leka zavisi od vrste leka i može biti: kroz sirup, kroz pogače, stavljanjem letvica u pčelinju zajednicu, nakapavanjem po ulicama ili rasprskivanjem po ramovima i satonošama. Izbor leka se vrši na osnovu tačno postavljene dijagnoze. Za to je potrebno uzeti adekvatan uzorak pčela (30 do 50 pčela kada se sumnja na neku bolest ili 300 do 500 pčela kada nema opravdane sumnje) ili 10x10cm legal koji se šalju u referentnu laboratoriju .

Svi ovi lekovi trebalo bi da se primenjuju po proizvođačkom uputstvu. Na primer: BeeVital Hive Clean nakapavanjem po ulicama 15 do 20 ml u proleće u jesen i pred zimu. Apilivevar štapići se ostave u košnici 24 do 30 do 35 dana (jedan do jedan i po razvojni ciklus pčele jer je bolest i pčela i legla to jest parazit). Apigard (paštete) staviti 1 a posle 15 dana i drugu. Tretman traje 30 dana. Mora se uraditi čitav pčelinjak da ne dođe do grabeži. Oksalna se pravi od 35g oksalne 600ml destilovane vode i 600g šećera i nakapava se 5ml po ulici pčela u zimskom periodu kada su pčele u klubetu i kada ne izlaze iz košnice. Mravlja se stavlja natopljena na trulex krpu u sva 4 ugla košnice preko satonoša. Takođe voditi računa o spoljašnjoj temperaturi koja ne sme pelaziti 25 stepeni celzijusa. Furmitom postaviti po uputstvu i temperatura mora biti danima između 14 i 25 stepeni celzijusa. Nozevit se nanosi preko satonoša.

Ostale bolesti pčela i legla se ne leče već se sve neškodljivo uklanja osim Evropske kuge legla, koja je mešana bakterijska infekcija, i koja se uslovno leči.

Preporuka za korišćenje lekova u pčelarstvu bila bi: uraditi sve da do bolesti ne dođe. Ako se posumnja na bolest uzeti adekvatan uzorak i poslati ga u referentnu laboratoriju. Po dobijanju dijagnoze lečiti po nalogu veterinara. Ako sami lečite birajte registrovane preparate. Nikako ne lečiti bez postavljene dijagnoze i to neregistrovanim preparatima.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Savremeni način pčelarenja, smatraju stručnjaci, pogoduje širenju bolesti pčela. Prenoseći ramove sa saćem iz jedne košnice u drugi pčelar može nehotice da prenese bolest iz jednog u drugo pčelinje leglo. Za to je neophodno da veterinari budu uključeni u redovne preglede pčelinjih zajednica kako bi se bolest na vreme dijagonstikovala i započelo sa lečenjem.

 Opasne virusne bolesti pčela
Bolesti pčelinjeg legla lako može uočiti svaki veštiji pčelar na osnovu izgleda poklopčića ili unutrašnjosti košnice, Međutim, oboljenje pčela se teže primećuju, jer pčele rade čak i kada su bolesne, a kada dođe vreme za umiranje uginjavaju van košnice.
Oboljenja pčela nisu ništa manje opasna u odnosu na bolesti legla i ponekad mogu dugo biti prisutna u pčelinjoj zajednici bez izraženih kliničkih simptoma. Da nešto ne valja pčelar počinje da primećuje tek kada počne broj pčela u zajednici se smanjuje, što matica pokušava nadoknaditi pojačanim nošenjem jaja.
Zato je u otkrivanju bolesti odraslih pčela od velikog značaja redovno slanje uzoraka u laboratoriju za dijagnostikovanje bolesti pčela. Najbolje vreme za slanje uzoraka je, kako preporučuju stručnjaci, u proleće i jesen. Kako u Udžbeniku iz pčelarstva pišu dr Nada Plavša i dr Ivan Pavlović profesori sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, utvrđivanje zdravstvenog stanja kako legla, tako i samih pčela neophodne su mere prevencije u cilju pripreme pčelinjih zajednica za adekvatno zazimljavanje. Posebno su opasne razne virusne bolesti pčela koje vrlo često prolaze kao prikrivene infekcije. A usled nedostatka klinički vidljivih znakova takvoj bolesti često ne pridaje dovoljno pažnje.
Najnovija naučna saznanja pokazala su da postoji međusobna povezanost i delovanje pčelinjih virusa i ostalih patogenih mikroorganizama u pčelinjoj zajednici. Sve to može biti uzrok povećanih gubitka i propadanja pčelinjih zajednica.
Virusi se u pčelinjem društvu prenose horizontalno i vertikalno, a izbijanje bolesti je najčešće uzrokovano stresogenim faktorima koji dovode do slabljenja društva.

Uzrok bolesti deformisanih krila
Bolest deformisanih krila prvi put je primećena u Japanu, odakle se raširila po celom svetu. Uzrok bolesti je RNK virus iz familije Iflaviridae, a infekcija se može pojaviti u svakom razvojnom stadijumu pčele od jaja preko larve i lutke. Problem kod dijagnostikovanja ovog oboljenja je činjenica da simptomi i oštećena često nisu odmah vidljivi na prvi pogled, pa bolest može dugo da „tinja“ u leglu, jer na prvi pogled sve izgleda u redu. Kako u Udžbeniku iz pčelarstva pišu dr Nada Plavša i dr Ivan Pavlović profesori sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, primećeno je da ovaj virus ne napada neoplođenih jaja, što jasno pokazuje da se može prenositi vertikalno. Virus je izolovan čak i u spermi trutova preko koje se inficiraju jaja prilikom oplođenje. Za vreme stadijuma larve virus se može preneti preko hrane, odnosno preko pčela koje hrane larve. Stručnjaci posebno upozoravaju da se bolest deformisanih krila, odnosno virus koji je izaziva prenosi na lutke i odrasle pčele.
Simptomi ove bolesti često su prikriveni znacima drugih oboljenja. Naime, poznato je da se kod jače zaraženosti pčelinjih društava varozom javljaju pčele sa zakržljalim i deformisanim krilima i nedostacima na drugim delovima tela. Ovo se najčešće događa u drugoj polovini leta i u jeseni, a to je siguran znak da je ugrožen opstanak pčelinjeg društva. Dugo se smatralo da se dofrmitet ispoljava kao posledica parazitirajućom varozom dok
je pčela u stadijumu lutke, ali je dokazano da je uzročnik oboljenja zapravo virus deformisanih krila, koga prenose biološki vektori.

Simptomi bolesti
Simptomi ove bolesti zavise od faze u kojoj je došlo do inficiranja pčela odnosno larve. Larva uglavnom umire već nakon izlaska iz ćelije, dok pčele koje su zaražene u odrasloj fazi izgledaju sasvim normalno do uginuća.
Laboratorijska i istraživanja u samim pčelinjim društvima pokazala su da se virus deformisanih krila prenosi i aktivira na isti način kao i virus akutne paralize. Jedan broj pčela se izleže bez vidljivih nedostataka, i na prvi pogled izgledaju normalno, ali se njihov životni vek znatno skraćuje, pogotovu ako su u pitanju zimske pčele koje se izvode u drugoj polovini leta. Dokazano je da ovako kratkovečne pčele mogu da prenose virus i bez varoe, prilikom hranjenja nezaraženih larvi.
Zanimljivo je da je pojava ovog virusa primećena i kod bumbara i to bez učešća parazita. Dijagnoza se postavlja u laboratoriji i to metodom RT-PCR iz zaražene pčela. Ne postoji adekvatna terapija ove bolesti, ali se kao prevencija preporučuje kontrolisanje i smanjenje nivo parazita varroe u pčelinjim zajednicama.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Mnogi pčelari imaju svoj sistem rada, i smatraju ga najboljim, što je sasvim normalno. Ali postoji nešto gde se moramo složiti, ispravno je samo jedno rešenje, a može se ostvariti na više načina, pčela provetrava košnicu u nekoliko slučajeva.

Radi obezbeđenja gnezda spoljnim svežim vazduhom i odstranjenjem ugljen-dioksida koji se obrazuje kao rezultat razmene materija u telu pčela i larvi. To je naročito potrebno kada se broj pčela u društvu znatno uveća, i postoji dosta legla.
* Kada spoljna temperatura dosta poraste.
* Kada treba otstraniti suvišnu vodenu paru iz gnezda, koja nastaju isparavanjem svežeg nektara, čime se olakšava i ubrzava sazrevanje meda.
Provetravanje obavlja grupa pčela koje nazivamo vetrilice, koje svrstane u redove ispred i iza leta snažnim treperanjem krila stvaraju vazdušnu struju koja teče iz unutrašnjosti košnice napolje.

To se može primetiti kod dimljenja pčela, kojom brzinom pčela izbacuje dim kroz leto vraća ga nazad.

Provetravanje košnice u toku leta mora biti mnogo intezivnije, posebno kada je spoljna temperatura visoka, kada je priliv nektara povećan i u toku sazrevanja meda. Ulaz košnice treba sistematski da se širi uporedo sa jačanjem društva. Kada se primeti veliki napor pčela na provetravanju košnice (na letu kod kojih treba otvoriti sva okrugla leta na telima.

Posebno se odnosi kod selidbe obezbediti maksimalnu ventilaciju, provetravanje.

Provetravanje košnica se ostvaruje uglavnom preko ulaznog otvora (leta) preko varaozne podnjače, zatim poklopnim daskama sa mrežom, svim okruglim letima na telima.

Sada ću se malo pozabavati baš tim problematičnim zimskim uslovima, kada nam se događa da nam buđave ramovi, a nismo ni svesni da smo sami izazvali to.

Kada postoji samo donji ulaz leto kao što pojedine naše kolege zagovaraju tu tehnologiju tada nastaju najveći problemi. Ima jedno leto odozgo smo stavili u zbeg nekoliko novina, da košnicu utoplimo, jer nismo stigli novine pročitati pa da sačekaju, sada nam hladan vazduh nadire spolja kroz ulazni otvor, pošto je teži, taloži se na dnu košnice i tek kada se zagreje, postepeno se podiže uvis.

Topliji i vlagom zasićen vazduh iz gornjeg dela košnice, ne može slobodno da izlazi napolje, već se postepeno spušta niz zidove, hladi se i obrazuje vodene kapi koje vlaže zidove košnice i krajnje satove. Pčelar učesnik u lošoj pripremi za uzimljavanje.

Bolja ventilacija se stvara ako košnica ima samo gornji ulaz (leto). Čist hladan vazduh ulazi odozgo, i pada prema dnu, a topao, vlagom i ugljen – dioksidom zasićen vazduh diže se uvis, i izlazi kroz gornji ulazni otvor.

Kada košnica ima doljnje i gornje otvore (leta), doljnje leto u toku jeseni polako počinje da se smanjuje a gornje otvori, doljnje smanjuje se lagano do skoro potpunog zatvaranja ostavi mu se otvor za jednu pčelu.

Zimska ventilacija košnice ima veliki značaj za dobro i pravilno prezimljivanje pčela. Ono se mora obezbediti još početkom jeseni.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/11/16/pcelarstvo/ventilacija-gnezda/

Porodica Simanović iz Beograda, od 2000. godine se bavi pčelarstvom, i na to su se kako ističe Saša odlučili, ne samo da bi zaradili novac, već i da sačuvaju porodično gazdinstvo, da ne propada. Sa mnogim pčelarima sa kojima smo pričali, ruku na srce da nekog ne uvredim, samo im je profit u glavi. Međutim naš sagovornik, ima drugačiji pogled na pčelarenje.
“Pčelarstvom sam počeo da se bavim uz tasta, koji je na poklon dobio jedan roj i košnicu i tako je sve to počelo. Najbitnije je interesovanje i ljubav za takvu delatnost. Teorijsko obrazovanje je neophodno. Praksa se vremenom postepeno stiče, ali najbolje i najbrže uz pomoć nekog iskusnog pčelara, ističe Saša i dodaje da je njegov mentor bio Goran Čakardić, za koga ima samo reči hvale.

“Pčelama je lepo baviti se ko voli. Sa pčelama možete i da zaradite, i da ostane deo priohoda, ali imate i troškove oko selidbe, oko obilaska, pojenja“, detaljno objašnjava Saša.
“Imam 80 košnice, nalaze se u selu Reljinci na Rudniku. Posle napornog rada u Beogradu, pčelarenje mi dođe kao lek. Sve je opušteno, nema gužve i nema trke. Veoma je bitno istaći da prisustvo pčela je znak nezagađene životne sredine, a njihovi proizvodi su lekovita i skupa hrana. Med, mleč i propolis čine tek jedan odsto onoga što dobijamo od pčela.”- priča nam Saša i dodaje:
"Pčelarenje oplemenjuje, boravite u zdravoj sredini, jedete domaću hranu, dišete svež vazduh. Pčele su nam potrebne i za oprašivanje, jer ako nestane pčela
nestaće i voća. Nažalost, pčela na planeti ima sve manje. Jedna od studija otkrila je da je nestalo 90 odsto populacije pčela u proteklih nekoliko godina. Glavni razlozi smanjenja broja pčela jesu nekontrolisana upotreba pesticida, nedostatak cveća i krčenje šuma. Treba raditi na tome da se zabrani upotreba pesticida, da se počne sa korišćenjem prirodne alternative, a zdravlje i opstanak pčela da se pomno prate.
Saša pčelari sa DB košnicama. On je zadužen za sve poslove na pčelinjaku, a supruga Svetlana za ambalažu, i sve ostalo.
,, S obzirom na veliko prisustvo medonosnih biljaka, Frušku goru s pravom nazivaju medenom, odnosno slatkom planinom. Lipa, kao najmedonosnija drvenasta vrsta na Fruškoj gori, prostire se na impozantnih 12000 ha. Zbog razlike u nadmorskoj visini negde i ranije cveta, tako da su moguće dve pčelinje paše. Svake godine 30 košnica selim na Frušku Goru. Nažalost ove godine zbog korone nisam selio, kaže nam Simanović. Po rečima našeg sagovornika godina je bila loša, prinos je bio 5 kg po košnici što je veoma malo. Iako ima bagremovu, lipovu I livadsku pašu, prinos nije bio veći. Na sve to je uticalo loše vreme, niske temperature a i kiša tokom paše. Med prodaje stalnim mušterijama, na malo, jer kako kaže,, dobar proizvod uvek nađe kupca”.
Saša na svom pčelinjaku pokušava i deci da objasni da pčele nisu opasne, tako što ih odvede na pčelinjak, i time pokušava da kod njih probudi ekološku svest, i objasni značaj pčela.
Član je Udruženja pčelara ,, Budućnost” iz Lazarevca, koje je učlanjeno u Savez pčelarskih organizacija Srbije. On ima samo reči hvale za Spos i čoveka koji je
na čelu. On je puno uradio za srpsko pčelarstvo.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Najkasnije do početka oktobra pčele treba prihraniti i svim društvima obezbediti neophodnu količinu hrane za prezimljavanje. Društva treba da uđu u zimu sa 14 do 20 kg meda. Ako nema toliko hrane, dopunjuje se šećernim sirupom, čiji je sastav dva dela šećera i jedan deo vode (odnos 2 : 1) ili u odnosu 1 : 1. Društva treba izjednačiti, jača imaju nešto više legla, pa se od njih može oduzeti po koji ram i dodati slabijim društvima. Izjednačavanje društava treba raditi samo ukoliko su sva društva potpuno zdrava.
U ovom mesecu se izvodi i poslednje leglo, a matica prestaje sa polaganjem jaja ili se polaganje svodi na najmanju meru. Pčele postaju sve mirnije , a izleti su sve ređi. Radilice raspoređuju hranu tako da je mogu najlakše koristiti kada formiraju klube i počnu da žive u njemu. Češljeve protiv miševa postaviti na leta ,a dosadne i agresivne osice odstranićemo ako ispred košnica postavimo flaše sa malo piva ili slatke vode.
Zdravstveno stanje pčela i borba protiv varoe su vrlo bitne stavke na koje treba obratiti pažnju u ovom mesecu. Moramo napraviti jasnu strategiju u borbi protiv varoe koja će sadržati precizno definisane termine tretiranja čime ćemo obezbediti potpunu kontrolu nad količinom varoe u našim pčelinjacima. U ovom slučaju koristimo oksalnu kiselinu koju nakapavamo po pčelama. Kod metode nakapavanja upotrebljava se rastvor 35 g dihidrata oksalne kiseline u litru rastvora šećera i vode u razmeri 1:1 (za litar takvog rastvora treba promešati 600 g šećera i 600 ml vode). Po punoj ulici nakapava se 5 ml rastvora. Ova metoda je dala odlične rezultate, te se veoma raširila, jer je laka i brza za izvođenje. Ne preporučuje se ponavljanje tretiranja iste zime, odnosno jedna generacija pčela sme biti tretirana oksalnom kiselinom samo jednom. Korektno obavljen tretman uklanja skoro svu varou i isključuje prolećni tretman protiv ovog parazita.
Pčelinjak mora biti zaštićen od domaćih i divljih životinja. Ovo je posebno važno u zimskom periodu kako se ne bi dozvolio kontakt tih životinja sa košnicama
(da ih ne pomeraju, ne ćešu o njih i dr.) pošto bi se pčele u pčelinjem klubetu uznemirile, pri čemu mogu dovesti do njegovog rasturanja sa težim posledicama
ukoliko su temperature niže. Svi pčelari koji su u mogućnosti trebalo bi da ograde pčelinjak.
U oktobru se može saditi medonosno drveće i žbunje, pa se savetuje da se obavezno posadi bar poneka biljka, na pčelinjaku ili njegovoj blizini. To može bitii i
neka voćka, ili razno samoniklo drveće i žbunje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Jesen je vreme kada se pčele pripremaju za predstojeću zimu, ali i vreme za jesenji pregled košnica kako bi pčelar utvrdio zdravstveno stanje društva. Stručnjaci kažu da svaki pčelar najbolje poznaje svoje pčele, pa svaka čak i na prvi pogled bezazlena sitnica može biti važna u otkrivanju bolesti. A, pravovremeno otkrivanje problema daje mogućnost pčelaru da pomogne društvu i tako spreči ozbiljnije posledice i veće uginuće pčela.

Kako izgleda pregled?
Svaki pregled košnica od strane pčelara znači da se posebno obrati pažnja ne samo na ponašanje pčela, već i na izgled saća a posebno poklopčića koji mogu ukazati na moguće zaraze. Kako u Praktikumu za pčelarstvo objašnjavaju prof. dr Nada Plavša sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i prof. Dr Ivan Pavlović naučni savetnik Instituta za veterinarstvo Srbije, nepravilnosti u rasporedu, razbacano ili raštrkano leglo najčešće su znaci koju ukazuju na
bolest. Na probleme ukazuje i izgled larve. Naime, zdrava pčelinja larva je bele boje sedefastog sjaja i izražene kolutićave građe. Svaka promena u boji, izgledu tela i mlohavom opuštanju ukazuje na postojanje neke bolesti. Kod zdravog društva poklopci su blago izbočeni, bez nabora, suvi, porozni, bez rupica, osim u zadnjem stadiju poklapanja kada su na vrhu izbočenja i relativno su ravnih rubova. Boja poklopaca može biti od svetlosmeđe do tamnosmeđe bez mrlja. Odstupanje u izgledu je moguće samo kod poklopaca nad radiličkim i trutovskim ćelijama saća, čiji su poklopci nešto izbočeniji. Samom promenom
izgleda, boje i oblika poklopca već ukazuju na neku bolest. Takođe, nepravilno raspoređeno poklopljeno ili ne poklopljeno leglo, tamne mrlje posebno u donjem delu poklopca, naboranost ili uvučenost ćelija, pojava jedne ili više rupica na poklopcima čiji je raspored nepravilan, a rubovi rupica su nepravilno izgriženih rubova ukazuju zdravstvene probleme u leglu. U slučaju bilo kakve sumnje na bolest treba uzeti uzorke i odneti ih u laboratoriju. Na analizu se
nose uzorci saća (dimenzija 10x10 cm) najmanje 30 uginuli i isto toliko živih pčela, sastrugani uzorci sa površine ramova i zidova košnice. Sve to, po savetu
stručnjaka treba upakovati u papir, novinsku hartiju, kartonsku ili eventualno drvenu ambalažu, dok se žive pčele pakuju u staklene ili plastične tegle. Treba
izbegavati plastične kese, aluminijumsku foliju i limene posude jer mogu da kontaminiraju biološki materijal za analizu.

Virusi – širenje i preventiva
Pčelinje društvo često napadaju različiti virusi, međutim problem je što zbog nedostatka klinički vidljivih znakova ne pridaje im se dovoljno pažnje. Jedan od najčešćih virusnih bolesti je mešinasto leglo koje je zastupljeno na svim kontinentima i pogađa legla bez obzira na klimatske uslove. Bolest izaziva virus
iflaviridae/ flavirus koji je šestougaonog oblika i prečnika 30 nmm. Najčešće napada larve stare dva dana, ali se može naći u saću, medi u među odraslim jedinkama. Patogenost gubi u vodi pri temperaturi od 59 stepeni, kao i u medu koji se zagreje na 70 stepeni. U medu koji se drži na sobnoj temperaturi može da opstane i bude virulentan do tri meseca. U tečnosti koja se stvara u uginulim larvama ostaje virulentan do nedelju dana. Virus se brzo razmnožava i širi unutar društava, lako se prenosi sa jedne na drugu jedinku, pa može da izazove i epidemiju ove bolesti među pčelama.
Kako u Praktikumu za pčelarstvo objašnjavaju prof. dr Nada Plavša sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i prof. Dr Ivan Pavlović naučni savetnik Instituta za veterinarstvo Srbije, širenje ove bolesti se najčešće vrši preko kontaminiranog meda, zaletanjem pčela iz drugih košnica, grabežom, rojenjem ili kada pčelar prebacuje ramove iz jedne košnice u drugu ili zaraženim priborom. U samoj košnici prenosi se preko pčela koje čiste košnicu, odnosno izvlače uginule i obolele larve i izbacuju ih napolje, pri čemu usisavaju tečnost uginulih jedinki. Simptomi bolesti javljaju se već posle 24 sata i u slučaju
zaraze pčele gube želju za uzimanjem polena i vrlo brzo umiru.

Simptomi bolesti
Simptomi bolesti mešinasto leglo najpre se primećuju na poklopljenom leglu u vidu nepravilno raspoređenim ili oštećenim poklopcima koji po sebi imaju tamne mrlje ili su blago ulegli. Unutar samih ćelija nalaze mrtve larve mešinastog oblika, po čemu je ova bolest i dobila ime. Telo lutke menja boju od glave i postaje prvo žućkasto, zatim smeđe ili sivo-smeđe. Ukoliko bolest zahvati veći deo košnica preporučuje se potpuno uništavanje društva.
U slučaju da je zaraza primećena na vreme ramovi sa inficiranim leglom se potapaju u vrelu vodu a ostatak društva se premešta u čistu i dezinfikovanu košnicu. Košnice i pribor se dezinfikuju sa 4% rastvorom formalina 30 minuta. Kada su u pitanju preventivne mere savet je da se vodi računa o higijeni, da se redovno dezinfikuje alat i da se saće ne premešta iz jedne košnice u drugu. Preporučuje se, takođe, prihranjivanje pčela sa šećernim sirupom, posebno u maju mesecu kako bi se sprečila pojava ove zaraze.

Izvor: Agrobiznis magazin

Brojna naučna istraživanja su pokazala da medonosne pčele imaju vitalnu ulogu u oprašivanju biljaka u voćarstvu i povrtarstvu. U procesu prirodne selekcije razvile su gotovo fascinantne prilagođenosti a sve u cilju što efikasnijeg oprašivanja prilikom prikupljanja nektara za potomstvo. Osim što je vrlo prilagodljiva vrsta tolerantna prema različitim klimatskim područjima, čovek je ovladao tehnologijom njenog gajenja, ali i direktnog dobijanja pčelinjih proizvoda kao što su med, vosak, polen, perga, propolis… Zanimljivo je da svako zrno polena ima drugačiji biohemijski sastav što zavisi od podneblja na kojem raste biljka s koje su pčele skupljale cvetni prah, dok je pergu nemoguće napraviti u laboratoriji bez obzira na napredak čoveka u nauči i tehnici.

 Akutna i hronična paraliza

Ali, kao i sva živa bića i pčele su podložne bolestima, a poznavanje osnovnih simptoma bolesti omogućava pčelaru da u što ranijoj fazi uoči bolest i preduzme mere za ozdravljenje društva. Osim bolesti pčelinjeg legla koje veštiji pčelar može da uoči tokom pregleda košnica, postoje i bolesti pčela koje mogu da nanesu ozbiljnu štetu pčelinjem društvu.

Kako piše u Praktikumu iz pčelarstva dr Nada Plavša i dr Nebojša Nedić, profesori sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu paraliza pčela su virusna oboljenja koja može biti akutna ili hronična u zavisnosti od vrste virusa koje napadaju pčele.

Virus akutne paralize pčela nalazi se u naizgled zdravim odraslim

pčelama, naročito u toku leta. Ova bolest se dugo nije smatrala za posebno opasnu bolest po pčele. Međutim, prema evropskim i američkim istraživanjima došlo se do zaključka sojevi virusa akutne paralize udruženi sa invazijom Varoe mogu da dovedu do uginuća velikog broja pčela što može da nanese ozbiljnu štetu društvu. Varooa je, smatraju stručnjaci, zapravo faktor koji dovodi do multiplikacije virusa. Povećani udeo virusa akutne pčelinje paralize na pčelinjim društvima u jesenjem periodu u direktno utiče na loše prezimljavanje pčelinjih zajednica što se neminovno odražava i društvo tokom narednog proleća.

 Uzroci i simptomi

Uzročnik aktuelne paralize pčela je virus iz roda Enterovirusa, a razmnožavanje se vrši unutar samog pčelinjeg društva najčešće tokom zime i ranog proleća. Ova bolest najviše se rasprostranjena u Evropi i Americi, a otkrili su je Bailey i saradnici 1963. kao laboratorijsku pojavu prilikom istraživanja hronične paralize.  Virus se među pčele unosi polenom inficiranim sekretom iz pljuvačnih žlezdi inficiranih pčela. Virus se aktivira kada dođe u dodir sa varoom koja ga oslobađa iz tkiva tokom svog prodiranja u organizam pčela. Istovremeno predstavlja i vektor ovog oboljenja šireći ga na druge odrasle pčele i lutke. Problem je što se bolest teško uočava, a u slučaju akutne paralize do brze smrti obolele jedinke dolazi čim se pojavi klinička manifestacija bolesti.

Za razliku od virusa akutne paralize pčela koji je najviše aktivan tokom zime i s početka proleća, hroničnu paralizu pčela izaziva

RNK virus, a bolest se javlja u proleće i leto a prestaje u jesen.

Razmnožava se i širi unutar pčelinjeg društva, a bolest je prisutna širom sveta. Obolele pčele virus izlučuju iz svojih žlezdi u tečnost koja ulazi u medne kesice gde je i najveća koncentraciju virusa koji potom inficira prikupljeni polen. Do zaražavanja dolazi tokom ishrane inficiranim polenom, a aktivira ga varroa destructor. Simptomi bolesti se javljaju u dva oblika – drhtanje krila i abdomena i kao pojava crnih pčela, pišu u Praktikumu iz pčelarstva dr Nada Plavša i dr Nebojša Nedić, profesori sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Prvi oblik karakteriše podrhtavanje raširenih krila, nogu, antena i abdomena koji je povećan usled proširenog mednog mehura. Pčele ne mogu da polete već se skupljaju u gornjem delu košnice iznad saća. Zaražene pčele gube moć letenja, puze ispred košnica i zadržavaju se na vlatima trave u grupicama i pojedinačno dok ne uginu. Abdomen im je izdužen i proširen, napunjen vodnjikavim sadržajem. Od pojave simptoma do uginuća prođe nekoliko dana.

Ako se pčelinje društvo posmatra kao celina, dužina života pčela radilica se skraćuje za polovinu, tako da pčelinje društvo brzo slabi dok se ne svede na šaku mladih, tek izleglih pčela, i maticu.

Crna bolest

Drugi simptom je pojava crnih masnosjajnih pčela ogoljenih od dlačica. Ta ogoljenost je rezultat ponašanja zdravih pčela koje na neki način prepoznaju obolele jedinke, grickaju ih i tako ih ostave bez dlačica na toraksu i abdomenu. Takve pčele, jedno vreme mogu leteti, ali gube orijentaciju, pa pokušavaju da uđu u druge košnice. U Evropi se zbog ovakvog izgleda obolelih pčela samo oboljenje naziva i crna bolest. Nekoliko dana posle infekcije i kod njih se javlja drhtanje, gube moć letenja i umiru.

Tačna dijagnoza obe vrste paralize uspostavlja se histološkim i virusološkim pregledom obolelih pčela. Specifična terapija ne postoji. Stručnjaci preporučuju primenu mera sa ciljem sprečavanja širenja bolesti koje podrazumevaju pčela šećernim sirupom uz dodatak vitamina, nikotinske kiseline, oligoelemenata i proteina i, naravno, maksimalnu redukciju krpelja varroe u pčelinjoj zajednici.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Varoa može naneti veliku štetu u pčelinjaku. Već krajem jula je trebalo početi sa kontrolom i dijagnostikom, i primenom metoda za suzbijanje varoe. Bolest izaziva krpelj Varroa jacobsoni, koji napada pčelinje leglo i odrasle pčele, pa je zato veoma opasna kada se pojavi u većem obimu. Na samom početku pojave varoe, pčelinje društvo se skoro normalno razvija, tako da je nemoguće u početku primetiti, a kada se raširi napravi veliku štetu u pčelinjaku.
Kad pčelari primete da u košnici ima dosta meda i legla, ali da nema pčela, ili da ih ima sasvim malo, to je prvi znak da je pčelinje društvo intenzivno napadnuto varoom. Varoa je vidljiva golim okom, tamnosmeđe je boje. Na prvi pogled liči na pčelinju vaš. Varoa najčešće napada u avgustu i septembru, te je neophodno vršiti stalni nadzor, poručuje DVM Kazimir Matović, stručnjak Veterinarskog instituta Kraljevo.
„Kritično vreme najintenzivnijeg razvoja varoe u društvu je avgust i septembar, tako da je potrebno već krajem jula početi sa kontrolom i dijagnostikom i
primenom metoda za suzbijanje varoe, da ne dođe do intenzivnog razvoja varoe i slabljenja pčelinjeg društva i oštećenja pčela koje su namenjene za prezimljavanje. Pčelinji krpelj, varoa hrani se masnim tkivom i hemolimfom pčele. Na taj način se prenose bolesti i virusi između pčela. Pčelinji krpelj prelazi sa jedne pčele na drugu, prenose joj sve viruse, a od nje pokupe neke druge. Virusi su u organizmu i čekaju povoljan trenutak da se aktiviraju. Varoa se širi na razne načine. Smatra se da su trutovi veliki prenosnici varoe, jer se po nekim teorijama u svom letu udaljavaju i do 15 km od košnice. Vrlo često nesmetano uleću u druge košnice na matičnim iu drugim pčelinjacima. Grabež takođe može doprineti širenju varoe, zatim prenošenjem ramova sa saćem sa jednog društva na drugo, preselenje pčelinjaka sa zaraženog podrućja na nezaraženo“ kaže naš sagovornik.
Varoa se može preneti i preko radilica prilikom sletanja na cvetove medonosnog bilja. Razmnožavanje varoe počenje već u rano proleće. Ženka varoe polaže jaja u ćelije saća u kojima se već nalaze larve, najčešće kada je leglo staro 5-7 dana, odnosno pred samo zatvaranje legla. U jednu ćeliju ženka varoe može položiti 1-3 jajeta a ponekad i više.
„Ženka varoe polaže jaja pored larvi, ili na njihovo telo. Za 2 dana iz ovih jaja izlegu se larve koje se zatim presvlače i pretvaraju u odraslog krpelja – varou. Za vreme rasta u leglu, krpelj se hrani hemolimfom mlade pčele na taj način je onesposobljava i skraćuje joj životni vek. Veoma je značajno da se zna da se varoa znatno povoljnije razvija kad je temperatura niža od 35 ºC.
Varoa mnogo više napada trutovsko leglo nego leglo pčela radilica“Zahvaljujući tom saznanju, vrlo efikasan način borbe protiv varoe je postavljanje
građevinjaka na kojim se isključivo nalaze trutovska legla i njihovim isecanjem oslobađamo društvo velikog procenta prisustva varoe. Životni vek pčela radilica i trutova izleženih iz zaraženog legla je kraći. Trutovi izleženi iz veoma zaraženog legla nisu sposobni da oplode maticu. U toku čitave godine neophodna je stalna kontrola na prisustvo varoe, kako bi se pravovremeno vršilo suzbijanje njenog širenja u pčelinjem društvu. Do sada kod nas i u svetu nije pronađeno sredstvo za potpuno suzbijanje ovog parazita. Međutim poznata su razna sredstva i metode za suzbijanje varoe i dovođenja na tolerantan nivo. Vrlo efikasne metode za suzbijanje varoe su Uklanjanje trutovskog legla, zamenom ramova, korištenje alternativnih sredstava, razrojavanje, korišćenje organskih kiselina
tretiranje varoe zadimnjavanjem dozvoljenim hemijskim sredstvima.
„Sredstava zaštite od varoe je na našem tržištu mnogo. Preporučuju se organske kiseline (mravlja, oksalna, mlečna) kao i eterična ulja biljaka. To je prirodni sastojak lekovitih i medonosnih biljaka koji se odlikuje jakim i prijatnim mirisom, ima odlične antiseptične osobine pa se vekovima koristi u medicini. Mnoge biljke u sebi sadrže znatne količine ove materije. To su majčina dušica, vranilovka ili mravinac, lavanda, pelin ili turski neven i druge. One su i medonoše pa stoga mogu poboljšati pčelinju pašu. Koliko će varoe biti u društvu zavisi i od izbora biljaka od kojih pčele unose polen i nektar. Takođe i selidbe doprinose da društva budu pod stesom i izložena varoi prilikom velike koncentracije zaraženih košnica na bagremu ili suncokretu“.
Jedino zajednice oslobođene od ovog parazita imaju mogućnost za stabilno i uspešno prezimljavanje i mogu dati visoke prinose naredne godine. U pčelinjem društvu ne bi smelo da bude više od pet procenata jedinki varoe u odnosu na broj pčela u košnici. Ova godina nije plodonosna, te se pčelarima preporučuje
da kontrolom pčelinjaka ustanove stanje društava I izvrše prihranu kako bi stvorili što bolji imunitet društva“Pčele treba zazimiti sa kvalitetnom
hranom u dovoljnim količinama. U plodišnom medu koji im ostavimo imaju materijal da zidaju svoj imunitet i tkiva. Kada je godina katastrofalna, i nema
dovoljno meda, ni da se malo makar pomeša sa šećerom, nego mora da se doda nešto u košnicu, onda je preporuka da se uzme neki od suplemenata koji imitiraju med i koji predstavljaju veštački izvor proteina, vitamina i minerala. Možete i sami praviti čajeve, odvare biljne, gde kuvanjem iz biljaka izvlačite neophodne sastojke koje, kada dodamo u šećerni sirup, makar malo imitiraju med”- zaključuje ovaj stručnjak.
Kolika je varoa opasnost za pčele, možda najbolje ilustruju podaci da jedna varoa radilici smanjuje masu za oko 10 procenata u odnosu na normalnu, a životni vek na oko 20 umesto 35 do 40 dana. Ako su na radilici dve varoe, život joj obično ne traje ni čitavu sedmicu. To praktično znači da ako je društvo zazimljeno sa oko 20.000 pčela, a ostalo je oko pet procenata varoe, u košnici ih ima oko hiljadu. Nakon prezimljavanja, u maju i junu, u pčelinjem društvu biće od 50.000 do 60.000 pčela, broj varoa će se mesečno udvostručiti i dostići brojku od preko dvadeset hiljada. Tako se dolazi do veoma kritičnog broja i odnosa koji može da ugrozi  medonošenje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Poznato je verovanje da pčele mogu da osete kakva će biti nastupajuća zima, te da se po tome i pripremaju da je uspešno prebrode. Veruje se da unošenjem povećane količine propolisa pokazuju da će zima biti hladna i oštra i obratno, saznajemo od pčelara Predraga Cvetkovića iz Trstenika.

"Ove godine, zbog prevelikih padavina pčelinja društva su bila onemogućena da normalno donose propolis krajem maja i tokom juna, kada to obično počinju da rade. Zbog toga je intezivnije donošenje počelo krajem juna i tokom jula. Verovatno zbog toga pojedini pčelari i tumače ponašanje pčela da dolazi oštra zima. Ako takva zima prati ovako neuobičajenu sezonu, onda je vrlo verovatno da su je pčele zaista i predskazale. Prethodna zima je bila neobično blaga kada je u pitanju prezimljavanje pčelinjih društava, a i odavno nije bilo oštre zime, zato verujem da nas ove ili naredne godine sigurno očekuje hladna zima", objašnjava Cvetković.Inače, pčele su izuzetno osetljive na sve promene u atmosferi, a posebno promene vazdušnog pritiska i temperature. Smatra se da mogu da osete razliku temperature od svega 0,1 stepen, znači deseti deo stepena i to ne samo temperature vazduha, već i saća na kome žive i po kome se kreću.

"Promenom ponašanja one pokazuju da se nešto menja u atmosferi pa pažljiv i iskusan pčelar može na osnovu toga da proceni promenu vremena u narednih nekoliko sati ili možda i duže. Naravno, pčele nekada i greše, a dešava se da ih iznenade nagli pljuskovi ili oluje kada ne stignu da se na vreme vrate u košnicu."Smatra da je možda uzrok te njihove greške leži i u tome što su dobri izvori nektara za njih neodoljivo privlačni, ali i jaka potreba za unosom polena i vode u košnicu. Zato Cvetković kaže da ljudi ne bi trebalo olako da ih procenjuju.

"Kada je reč o propolisu, pčele počinju da ga unose u košnicu kada otopli i kada razne biljke, najčešće drveće, počinje da luči smolu, a to je obično u drugoj polovini maja. Sakupljanje propolisa se smatra jednim od najtežih poslova koje pčele obavljaju, bilo da su u pitanju poslovi unutar košnice ili u polju. Najteži momenat je kada se pčela vrati u košnicu i treba da otkači tovar propolisa na odgovarajućem mestu", objašnjava ovaj iskusni pčelar.Propolis se ne može sakupljati po hladnom i kišovitom vremenu, jer je tada potpuno stvrdnut, a ne može ni po pretoplom jer je skoro tečan i izuzetno lepljiv. Inače, pored prirodnih faktora koji utiču na lučenje propolisa, njegovo sakupljanje i unošenje zavisi i od pčela koje su usko povezane i sa vremenskim prilikama. Zato slobodno može da se kaže kako pčele unošenjem propolisa pokazuju svoj osećaj i za klimatske promene."Ne može da se ide toliko daleko u tumačenju ponašanja pčela da bi im se pripisivala sposobnost da predosete kakva će biti naredna zima. Bilo bi dobro kada bi postojao neki naučni rad na tu temu. Sakupljanje propolisa je osobina koja varira od jedne rase do druge rase pčela, kao i od soja i genetke, pa prema tome dve različite rase pčela na istoj lokaciji neće donositi iste količine propolisa."Pored genetskih faktora, sakupljanje propolisa je povezano i sa potrebama pčelinjeg društva, te je i sakupljanje intenzivnije za slučaj njihovih povećanih potreba. Povećane potrebe mogu da budu različite prirode, od postojanja većih pukotina u košnici, preko prevelike cirkulacije, do potreba da se saće bolje učvrsti.

"Karakteristična poteba za većom količinom propolisa je i prisustvo nekih životinjica, obično miša ili rovčice, koje su ušle u košnicu, te su ih pčele ubile, ali ako ne mogu da ih izbace ili očiste moraju da ih oblože propolisom kako se usled njihovog raspadanja ne bi stvarale štetne bakterije u košnici", kaže Cvetković.Kvalitet propolisa u nastanku zavisi i od vrste smola, pa ako nema boljih izvora pčele mogu da sakupljaju i donose nekvalitetan materijal. U takvom nedostatku dešava se da skidaju propolis iz starih napuštenih košnica ali samo kada su temperature dovoljno visoke da taj propolis dovoljno omekša."Najveći i najbolji izvori propolisa kod nas su topole, breze, jasike i neke vrste četinara. Glavne vrste propolisa su tamno crveni i zelenkasto-smeđ propolis. On se izdvaja od drugih pčelinjih proizvoda koji su izuzetno zdravi po svojoj izrazitoj baktericidnosti. Propoplis je prirodan antibiotik i mnoge osobe koje su alergične na antibiotike nalaze pomoć za svoje probleme u ovom pčelinjem proizvodu."

Međutim, naš sagovornik kaže, kako nije ni svaki propolis koji dolazi na tržište podjednako kvalitetan i zdrav. On prvenstveno treba da bude svež odnosno da ne stoji godinama u košnici, na ramovima, delovima košnice ili u nekoj posudi. Podrazumeva se da treba da bude čist kako ne bi sadržao štetne supstance koje bi eventualno mogle da ga zagade, a tu se misli na izduvne gasove automobila, industrijski dim i otpad. Tretmani košnica hemijskim sredstvima radi lečenja pčela mogu da doprinesu da ne bude čist."Svežina propolisa određuje se vrlo jednostavno, komadić se stavi u usta i drži 10-15 minuta, uz blago prevrtanje jezikom, bez gutanja i žvakanja. Posle tog vremena trebalo bi da se oseti peckanje koje može da bude jače ili slabije. Pri dužem držanju, ako je vrlo kvalitetan i svež izaziva i pravu malu anesteziju u usnoj duplji. Na kraju testa može da se proguta", objašnjava ovaj iskusni pčelar.O pozitivnom uticaju propolisa na zdravlje načinjeni su mnogi naučni radovi, a Cvetković napominje da se koristi i oralno, stavlja se na kožu, s njim se inhalira.

Kako kaže, najednostavniji način da se dobije propolis je da se sastruže sa mesta u košnici gde ga najviše ima, a to su bočne letvice ramova, falcevi košnice gde stoje ramovi, mesta oko raznih otvora i procepa na košnica, ali i suženi prostor između gornje površine ramova i poklopne daske.

Izvor:https://www.agroklub.rs/pcelarstvo/sta-kazu-pcele-kakva-ce-biti-zima/62430/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30