Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) pokrenuli su kampanju Mesec zaštite pčela u cilju prikupljanja ideja i predloga za njihovo očuvanje, saopštio je NALED.

Tokom marta svi koji se bave pčelarstvom, poljoprivredom ili zaštitom životne sredine mogu da se uključe u javno-privatni dijalog o zaštiti pčela, kao i da učestvuju na okruglim stolovima u Beogradu, Novom Sadu i ČačkuPredsednik SPOS Rodoljub Živadinović rekao je da bi izumiranje pčela u Srbiji značilo direktan ekonomski gubitak od 148 miliona evra godišnje.

"Pčele su najbolji pokazatelj bezbedne životne sredine za čoveka jer mogu da žive samo u zdravom i čistom okruženju. Bez njih bi sa naše trpeze nestala kvalitetna i zdrava hrana", kazao je Živadinović.

On je objasnio da do trovanja pčela najčešće dolazi usled prakse zaprašivanja krpelja i komaraca iz vazduha ili neodgovorne upotrebe pesticida u poljoprivredi.

Izvršna direktorka NALED Violeta Jovanović kazala je da je pčelarstvo opterećeno i značajnom birokratijom koja onemogućava rešavanje pitanja trovanja jer je za pomeranje košnica iz zone zaprašivanja potrebno pribaviti niz odobrenja.

"Cilj je da kroz unapređenje regulatornog okvira, jačanje kapaciteta inspekcija, kao i putem edukacije poljoprivrednika, privrede i lokalnih samouprava o opasnostima korišćenja pesticida, doprinesemo očuvanju zajednica pčela", rekla je Jovanović.

Navedeno je da je nepravilna upotreba pesticida prethodnih godina dovela do značajnog pada populacije pčela koje oprašuju više od 80% biljaka koje se koriste u ishrani.Proizvodnja meda u Srbiji pala je sa 12.000 tona u 2015. na 7.000 tona u 2017.

Kampanja Mesec zaštite pčela deo je četvorogodišnjeg Projekta javno-privatnog dijaloga za razvoj koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi NALED u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike.

U Srbiji posluje oko 20.000 pčelara koji uzgajaju 1,3 miliona pčela, a one godišnje proizvedu 7.000 tona meda.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/po%C4%8Dela-kampanja-za-o%C4%8Duvanje-p%C4%8Dela-u-srbiji

U svrljiškom kraju, u potrazi za poslom, sve je više onih koji se odlučuju za pčelarenje. Iz lokalnog budžeta redovno stiže pomoć u opremi, a od Ministarstva poljoprivrede subvencije godišnje po registrovanom pčelinjem društvu. Gazdinstvo Stevanović, osnovano je 2002. godine u selu Labukovu kod Svrljiga. U selu se mahom bave stočarstvom, ali na 560 metara nadmorske visine, u selu Labukovo, nalazi se manastir Svetog Vaznesenja gospodnjeg iz 13. veka. Pokraj zidina starog manastira nedavno je podignut novi, a na hiljade vernika iz cele zemlje u njemu pronalazi mir u molitvi, ali i pomoć po koju najčešće dolaze bolesni i parovi bez dece.
"Bez ljubavi prema pčelama nema ni uspešnog pčelara" – kaže na početku našeg razgovora, prilikom obilaska njegovog pčelinjaka u selu Labukovu, Mihajlo. Zalud vam i sva literatura i praksa, ako se
tome ne posvetite stopostotno srcem jer, kako napominje, pčelarstvo nije industrijska grana. Stevanović, ima 80 košnica, seleći je pčelar, jer kako ističe, mora seliti košnice ako se želi dobar prinos. ,,Seleći sam pčelar, selim pčele u zaječarski okrug, gde sakupljam bagremov i livadski med. Kod mene je sve organsko, strogo vodim računa o svemu.”
Pitali smo Mihajla, kao se bori protiv varoe?
"Postoji više mogućnosti za tretiranje varoa. Svaki pčelar se sa ovim problemom bori na svoj način, koji je za njega najbolji, najlakši ili najefikasniji. Ja koristim zadimljavanje i oksalnu kiselinu."

Po njegovim rešima oksalna kiselina je jedno od najboljih rešenja za organski tretman varoe, koja predstavlja najveći problem i u organskoj i u konvencionalnoj pčelarskoj industriji. Što se tiče prihrane, nekada do proleća ne prihranjuje, jer to radi pre zazimljavanja, ali ako je jesen specifična kao ova, duga i topla, onda pčele troše puno hrane, i možda bude potrebno prihranjivanje, i za to kako ističe naš sagovornik, koristi pogače. Zadovoljan je prinosom, prošle godine je bilo 20 kg bagremovog meda po košnici, livadskog je bilo 30 kg. Med na veliko prodaje ,,Timomedu” iz Knjaževca, ali
kako ističe, isplata kasni, mora dugo da čeka. Na veliko cena je 3 evra za livadski, i 4 evra za bagremov. Na malo prodaje u Beogradu, Nišu, i većim gradovima u Srbiji, cena je 600 dinara livadski, i 800 bagremov. Ako jedna godina bude dobra, može da pokrije dve loše godine.

"To je unosan posao, lep, i četvoročlana porodica može solidno da živi sa pedeset pčelinjih društava“, kaže Mihajlo Stevanović. Osnovni i glavni proizvodi malenih i vrednih pčela su: Med koji je najpoznatiji
i najbolji pčelinji proizvod pčele medarice. Cvetovi biljaka, svojim žlezdama nektarijama, luče nektar koji privlači kukce i pčele na oprašivanje. Pčele kao najbrojniji oprašivači takođe sakupljaju nektar i odlažu ga u stanice saća. Propolis nastaje tako da pčele sakupljaju razne smolaste stvari sa biljaka u svojoj okolini i donose ih u košnicu. Tim istim smolama dodaju razne arome kako bi nastao propolis.

Izvor: Agrobiznis magazin

Pčelarstvo je već duži niz godina u usponu, a na to ima uticaj niz faktora, pre svega priroda koja omogućava bavljenje ovim poslom, a sa druge strane država koja kroz subvencije daje podsticaje. Savez pčelarskih organizacija Srbije, je jedna od retkih organizacija koja svojim članovima i aktivnostima obezbeđuje napredak struke. Ali da se vratimo na početak.
Šta pčelar treba da ima kada započinje svoju karijeru. Pored alata, košnica i naravno pčelinjeg društva, obavezno sebi priuštite jednu lepu svesku koja će vam
poslužiti kao pčelarski dnevnik, odnosno podsetnik šta ste uradili, videli ili planirali da uradite. Možda će u početku biti lako, kada imate dve ili tri košnice, ali ako ste pravi pčelar, vrlo brzo če te imati barem dvadeset društava, a to već predstavlja ozbiljan izazov i za najinteligentnije. Zato smo ovoj priči i dali naslov „pametan piše a glup pamti“. Neki pčelari vole da sebi ostave poruke na košnicama, papirićima, ali to je na duge staze pogrešno, jer poruke na košnicama blede i brišu se, papirići se gube, a sveska koju ćete koristiti na kraju će uvek biti lepa uspomena na dan kad ste postali pčelar.
Svaki pregled košnice treba da ima neki svoj razlog. Recimo, prvi se radi što ranije kada temperature budu oko 15 °C. Sa sobom poneti sve što je potrebno od
opreme i dimilicom najpre kroz donje leto ubaciti nekoliko mlazeva dima. Zatim, kada podignemo poklopnu dasku, takođe uduvati dim, pa početi pregled. Prvi
pregled treba da je letimičan i kratkotrajan, proveriti da li društvo ima maticu, koliko ima meda i opšte stanje. Društvo koje ima maticu, prema iskustvu pčelara, odmah zabruji po otvaranju poklopca i brzo se smiri dok ono koje nema maticu bruji i dalje. Takođe, ako izvadite okvir iz ovakve košnice možete videti kako pčele podrhtavaju sa krilima. Ukoliko nedostaje hrane treba dodati rezervni okvir sa medom, a ako ga nemate uzmite iz neke druge košnice koja je jača i prihranite sa jednim litrom toplog sirupa. Kod malog pregleda proverite i da li ima plesnivog saća i odmah ga odstranite, očistite leto i u dnevnik obavezno unesite zapažanja.
Nakon malog pregleda obično za sedam do deset dana radi se veliki pregled. Ovim pregledom ponavljamo sve iz malog pregleda ali detaljno proveravamo maticu koja ako je leglo dobro imamo pravilno raspoređene krugove. U slučaju da je nema ili loše zalaže jaja bez odlaganja treba pristupiti popravci ili likvidaciji. Obično se savetuje pripajanje društvima srednje jačine. Ukoliko se primeti da društvo ima dosta pčela, dobru maticu a malo meda, treba ga prihraniti. Ukoliko nemamo med u saću do samog legla sa obe strane staviti okvir ispunjen gustim šećernim sirupom. Kad spoljašnja temperatura poraste, pčele prihranjivati šećernim sirupom koji treba sipati u hranilicu. Ukoliko ipak bude hladnijih dana prihranjivanje nastaviti šećernim pogačamaKod ocenjivanja jačine društva treba imati u vidu i broj ulica saća koje pčele zaposedaju. Kod slabog društva one zauzimaju četiri do pet ulica, šest do sedam u srednje jakom društvu, a ako ih ima preko sedam tada kažemo da je društvo jako. Kvalitet saća takođe ukazuje na kvalitet pčelinjeg gnezda. Saće treba da bude od
radiličkih ćelija i da nije previše staro, da nije polomljeno, iskrivljeno i buđavo. Treba imati u vidu i činjenicu da se nekada dogodi da pčele same zamenjuju iscrpljene i stare matice, ali imajući u vidu da te matice uglavnom stradaju jer je vreme loše i ima malo trutova, ovakvom društvu treba pomoći dodavanjem dva okvira legla sa pčelama i maticama. Matica treba da bude zatvorena u žičani kavez koji se prekriva novinskim papirom. Dok pčele budu progrizle papir i pustile maticu doći će i do prihvatanja matice. Ako je došlo do pojave ušećerenog meda u saću, takvo saće otklopiti i ostaviti u mlakoj vodi najmanje tri sata, izvaditi i dobro ocediti i predveče staviti u košnice. Za dan ili dva pčele će preraditi i ponovo ćemo imati tečni med.
O zdravlju legla možemo steći utisak na osnovu boje legla. Ako je boja promenjena ili crvići ne zauzimaju pravilan položa, poklopčići su ugnuti, probušeni ili pegavi, budite sigurni da je leglo bolesno. Ako imate ovakvu situaciju hitno započnite lečenje ili likvidaciju društva. Pronalaženje matice je izuzetno važan
posao i ponekad iziskuje dosta vremena. Da bi se pronašla brzo, kroz donje leto ubacite nekoliko malzeva dima i ona će krenuti naviše. Dakle, odmah po nadimljavanju sa donje strane otvorite košnicu i izvadite krajnji okvir. Po vađenju okvira, razmaći okvire da bi se izbeglo gnječenje. Prema iskustvu matica do podne obično bude u sredini legla a drugom delu dana na krajnjim okvirima ili okvirima sa medom. Važan deo posla velikog pregleda čini i čišćenje podnjača od mrtvih pčela. Ovaj posao je lak kod košnica koje imaju pokretnu podnjaču jednostavnom zamenom sa rezervnom i tako redom dok ne očistite sve. Ako su podnjače nepokretne koristimo rezervnu košnicu sa kakvim inače pčelarimo. Košnicu dobro opaliti novinskim papirom a potom u nju prebaciti jedno društvo, zatim tu košnicu očistiti pa nju koristiti i tako redom dok ne očistimo sve košnice. Prilikom velikog pregleda sav vosak i propolis koji stoji tamo gde
ne treba ukloniti a ostrugani vosak prvom prilikom pretopiti. Da bi izbegli situaciju da pčele po košnici izgrađuju saće ili lepe propolisom premažite takva mesta vazelinom ili rastopljenim parafinom. Radi uvećanja prolećne nosivosti potrebno je pregraditi maticu pomoću pregradne daske sa leglom na pet do šest okvira. Sa početkom sezone odnosno paše, pčelama treba obezbediti vodu.

Izvor:Agrobiznis magazin

Pčelari u Gračanici zabrinuti su za svoja pčelinja društva, jer zbog taksi Prištine od 100 odsto otežano se snabdevaju potrebnim reporomaterijalom za rad. da li će pčele preživeti na Kosovu i Metohiji, govorilo se na skupu Udruženja pčelara "Nukleus" iz Gračanice koje postoji tek godinu dana. Članovi ovog Udruženja izrazili su zabrinutost zbog mera Prištine o uvođenju taksi od 100 posto na srpske proizvode, jer se već suočavaju sa nemogućnošću nabavke osnovnog materijala za rad. Milan Đokić, predsednik Udruženja pčelara "Nukleus" kaže da su oni bili i ranije primorani da kupuju u centralnoj Srbiji, svu neophodnu prateću pčelarsku opremu kao što je i najglavniji - pčelinji vosak, nabavljaju se i razni preparati za tretiranje bolesti pčela.

- Međutim, sada sa novonastalom situacijom nema je veoma otežan rad sa pčelama - kaže Đokić i dodaje:

- Borimo se za egzistenciju, za opstanak, imamo puno pčelara kojima je pčelarstvo jedini novčani prihod, oni od toga izdržavaju svoje porodice - navodi Milan Đokić. Grigorije Stojanović, njegov kolega iz Udruženja "Nukleus" ističe da ako se ovako nastavi neće moći da nabave ni pogače za zimsku prehranu pčela, niti satne osnove, kao i drugi repromaterijal, košnice, ramove za društva, i misli da ove mere ne vode ničemu i verovatno će sve cene podići i poskupeće reporomaterijal. 

- na jednoj strani će biti naša nemogućnost da nabavimo potreban materijal, a ako i dođemo do potrebnih sredstava platićemo i duplo skuplje nego što je to bilo dosada - objašnjava situaciju Stojanović.  Uprkos svim problemima s kojima se sreću pčelari sa Kosova i Metohije ovom prilikom su uručena i priznanja zaslužnim pčelarima. Inače, Udruženje pčelara "Nukleus" iz Gračanice broji 15 članova.

Izvor: Agrobiznis magazin

Prihranjivanje pčela belančevinama

 

Često se dešava da košnice odnosno pčele u njima nemaju dovoljno hrane koja sadrži belančevine kao što je to slučaj sa cvetnim prahom. Poznato je da u proleće ili biljke cvetaju kada su vremenski uslovi nepovoljni za pčele ili da nisu počele sa cvetanjem. Tada zalihe perge brzo nestaju. Ovo se često dešava u regionima gde se nalazi više poljoprivrednih useva nego samoniklog bilja. Usled nedostatka polena i perge dolazi do usporavanja rasta zajednice. Za prevazilaženje ovakvih problema pčele možemo odvoziti u mesta gde cvetaju rane medonosne biljke. Ovakve biljke su na primer livadske medonoše, šumsko žbunje, iva i druge vrste.

U ovom periodu treba imati u vidu da pčele ne lete daleko od pčelinjaka. Prihranjivanje pčela je komplikovanije jer nije moguće sjediniti ugljene hidrate i belančevine. Naime, u košnici u ovo vreme postoje dve grupe pčela: jedne koje halapljivo koriste polen a to su hraniteljice dok drugu grupu čine izletnice koje se hrane medom. Ukoliko bi se pojavio višak belančevinastih i drugih materija to ne bi odgovaralo izletnicama. Takodje, ako bi imali prejaku ishranu šećerom to ne bi odgovaralo hraniteljicama. Na osnovu svega ovoga iskustvo a i struka kaže da pčele možemo racionalno hraniti ako im dajemo odvojeno med i šećer od belančevina i vitamina.

-Prihranjivanje smesom meda i pergi-

Ova smesa daje se u periodu kada nema polena u prirodi a perge u gnezdu. Postupak pripreme se sastoji od mešanja 50% perge ili sveže cvetnog praha i 50% meda. Ovakva smesa ima izgled testa. Komadi od 500 do 800 grama spljošte se u obliku pogače debljine 2 do 3 cm. Kako ne bi delovi smese padali na dno košnice pogače se obavijaju gazom i stave na manje komade žičane mreže(20x30cm). Sve to se stavi neposredno na gornje letvice okvira. Ovakvu pogaču odozgo treba pokriti celofanom kako bi sprečili brzo isušivanje smese. Povrh pogače se stavlja i laneno platno. Ovakvu pogaču pčele utroše za 6 do 8 dana ukoliko je zajednica jaka. Postupak dodavanja smese se ponavlja sve do pojave polena u prirodi. Drugi način je umazivanje smese u prazne ćelije saća u blizini legla ili u prazno saće koje se odmah stavlja u košnicu pored zadnjeg okvira koji sadrži leglo. U ovom slučaju smesa treba da bude žitka. Pre nego što damo pčelama ovu prihranu dodajemo vodu i to na 1kg smese 200mililitara vode. Na ovaj način smesu ćemo razrediti i pčele će je brzo uzimati.

Prema istraživanjima stručnjaka ustanovljeno je da su pčele koje dobijaju ovakvu smesu izgradile više matičnjaka i ravnomernije održavale temperaturu. Stručnjaci kažu i da pčele dobijaju sve neophodne materije i uz to iskoršćavaju više hrane. Treba podsetiti da pčele instiktivno sakupljaju svaki med. Mednopergova smesa koju smo pripremili dovoljno je žitka da kod pčela izazove reakciju da je sakupe i slože u ćeliju. Polen koji je pčela uzela sa ovom smesom utiče na proizvodnju mleča za ishranu larvi i izlučivanju voska. Zanimljivo  istraživanje radio je B.M.Muzalevski iz instituta za pčelarstvo koji je ovim istraživanjem dokazao da se efikasnost mednopergove prihrane povećava ako joj se doda kuhinjska so i to samo 0,8 do 1 gram na jedan kilogram smese. Zahvaljujući dodavanju soli odmah se povećalo lučenje voska i to za 25%.

-Zamena za pergu-

Kada nema dovoljno polena u prirodi primećeno je da pčele rado odlaze u mlinove odakle donose brašno. Pčelari su to primetili pa počeli da prihranjuju brašnom. Međutim, ovo daje negativne rezultate jer je pojava sakupljanja brašna zapravo „greška instinkta“ i nema nikakvog efekta na razvoj pčela. Prema podacima koje je objavio M.Hajdak, najviše odnegovanih larvi bilo je ako se daje perga, upola manje ako se daje suvi kvasac a svega 25% učinka perge postigli su punomasno mleko i suva pavlaka. Ržano brašno u ovom istraživanju imalo je učinak nula larvi na dan. Iz dobijenih podataka može se zaključiti da suvi kvasac može zameniti polen za 50% a mleko za 20%. U narednom broju govorićemo više o tome kako brašno ipak može biti korisno za pčele.

IZVOR: Agrobiznis magazin

www.agrobiznis.rs 

Pčelarstvo je vrlo specifična grana poljoprivrede, a za bavljenje ovim poslom neophodna je velika ljubav, ali i znanje. Postoji oko 20.000 vrsta pčela koje nastanjuju sve kontinente na planeti osim Antartika. "Kako pčele pripremiš za zimu, tako ćeš vrcati med sledeće godine", jedno je od najvažnijih pravila u pčelarstvu. Svaki pčelar će vam reći da je priprema pčela i košnica za zimu najvazniji posao u godini, jer od toga zavisi njihov opstanak, obnavljanje pčelinje zajednice, i prinos meda u narednoj sezoni. Pčele koje su dobro zimovale tokom sezone sakupe i do 50 odsto više meda i ostalih pčelinjih proizvoda, nego one koje su iz zime izašle oslabljenje. Pčele u jesen nepovoljno reaguju na uznemiravanja, zato treba raditi pažljivo i nastojati da košnice budu što kraće otvorene.

Da li zimi treba skidati sneg sa košnica? Da li pčele zimi treba prehranjivati šećernim sirupom, šta kažu stručnjaci, a šta pčelari? Odgovor na ova, ali i mnoga druga pitanja možete pronaći u novom broju Agrobiznis magazina.

IZVOR:Agrobiznis magazin

U Narodnom muzeju u Kraljevu u toku je izložba pod imenom „Hvala Pčelama – Istorija pčelarstva u kraljevačkom kraju“ čiji je autor Mirjana Savić, viši kustos istoričara. Ova izložba i čin njenog otvaranja ukazali su na, najmanje, dve činenice. Prva je da je interesovanje za pčelarstvo itekako prisutno što se manifestovalo brojnom publikom kakva odavno nije zabeležena na jednom događaju u kraljevačkom Narodnom muzeju. Druga činjenica je da pčelarstvo, kao grana poljoprivrede ima u Srbiji i u kraljevačkom kraju dugu tradiciju koja seže još u srednjevekovni period.

Sačuvani istorijski izvori svedoče o značajnoj ulozi srpskih manastira u srednjem veku u širenju pčelarastva. Svi vladari iz dinastije Nemanjića su podržavale pčelarenja, a vosak je, tada, bio značajniji proizvod od meda. Vladari su, svedoče dokumenta, manastirima darivali posede sa ulijama, uljanicama (pčelinjacima) a uljari (pčelari) su bivali oslobađani svih drugih obaveza.

I iz perioda kada su ovim prostorima vladali Turci Osmanlije postoje brojna dokumenta, posebno ona o spahijskom porezu, iz koji se da zaključiti da je pčelarstvo bilo razvijeno. Jer, pravilo je bilo da se naturalni porez, ušur, od pčelinjaka plaća po tarifi od akče na manje od deset košnica. Tako u dokumentima iz 1560 godine kada je ovaj kraj, oko tadašnjeg Rudo Polja i, kasnije, Karanovca, bio deo Požeške stoje podatci, da je, recimo selo Kruševica nadomak manastira Žiča imalo 31 domaćinstvo i davalo je destak 85 košnica.

U Karanovcu, 1805. godine, posle proterivanja Turaka tokom Prvog srpskog ustanka, Karađorđe dozvoljava da se, zarad zadovoljenja potreba ustanika u Tursku mogu davati (izvoziti) samo med, maslo i kože dok se promet voska ograničava. Racionalno pčelarstvo, poput mnogih novina, poteklih u Vojvodini proširilo se pod osmanskom vlašću i u Srbiji a u Vojvodini su se pojavile i prve knjige o pčelarstvu na srpskom jeziku „Novi pčelar“ i „Pčelar“ štampne u Beču koje je napisao sveštenik, ekonom i katiheta Avram Maksić (1792-1845) iz Sombora.

U tadašnjoj Kraljevini Srbiji, 12. novembra 1897. godine, osnovano je Srpsko pčelarsko društvo koje je dalo snažan posticaj unapređenju pčelarstva.

Prema rezultatima popisa iz 2012. godine utvrđeno je, piše u izuzetno dobro urađenom katalogu za ovu izložbu, da se u Srbiji preko 31.000 gazdinstava bavi pčelarstvom od kojih je najveći broj u regionu Šumadije i Zapadne Srbije. U ovom regionu beleži se konstantan rast broja košnica kojih je 2014. bilo 248.000, 2015. godine 290.000, a 2017. godine 370.000 košnica. Devedesetih godina prošlog veka u Kraljevu su organizovane prve izložbe pčelarstva i organizovani prvi debatni klubovi o pčelarstvu, a praksa stručnog usavršavanja pčelara se kontinuirano obavlja. Za to su zaslužni brojni stručnjaci, među kojima i oni iz Veterinarskog instituta iz Kraljeva predvođeni dr Nadom Dugalić-Vrndić i dr Kazimimirom Matovićem. Matovićevi stručni radovi doprineli su da Kraljevo bude prepoznato na mapi svetske nauke o pčelarstvu. Jedan je od 60 koautora iz 31 zemlje sveta knjige „No bees, No life“.

"Poslednjih decenija opstanak pčela doveden je u pitanje. Ovo se mora shvatiti ozbiljno jer 84 odsto biljnih vrsta i 76 odsto proizvodnje hrane zavisi od oprašivanja koje obavljaju pčele. Zato hvala pčelama koje, milionima godina, učestvuju i , nadamo se, učestvovaće u očuvanju biodiverziteta naše planete. Na nama je da im to omogućimo jer time štitimo sopstveni opstanak,“ rekla je autor izložbe Mirjane Savić.

Izvor:https://www.danas.rs/kultura/kraljevo-otvorena-izlozba-posvecana-pcelama/

 

Na području Jablaničkog okruga registrovano je 24 hiljada pčelinjih društava, a od toga 300 pripada petočlanoj porodici Stanić iz Šišinca, koji na godišnjem nivou proizvedu i do 10 tona meda.Glava porodice Dragan Stanić pčelarstvom se profesionalno bavi već 20 godina, a ljubav prema pčelama nasledio je od svojih predaka, koji su se ovom granom poljoprivrede bavili denecijama unazad.

„Mogu da vam kažem da je to čist, unosan posao, može da se živi normalno, da se izdržava cela porodica i da se zaradi. Bitno je da imamo volje i da volimo posao koji radimo, sa komšijama nemamo problema, svi mi izlaze u susret, jer svi od toga imamo koristi, i mi i voće“, priča nam Dragan Stanić kome je 2015. godine uručena nagrada za proizvođača godine.

Stanići sebe nazivaju selećim pčelarima, jer košnice imaju na više lokacija u Jablaničkom okrugu, uglavnom na Radan planini i Vlasini, a novac od proizvodnje i prodaje svih vrsta meda od bagremovog, šumskog i livadskog jedini je izvor prihoda za ovu porodicu.

"Med prodajemo na veliko , naš glavni kupac je „Medino“ , ali i svako ko dođe i izrazi želju da kupi kod nas može to da učini , a da vam kažem često se desi i da poklonimo med. Imamo sve proizvode od mlečnjaka, propolisa, meda u saću i matice“, objašnjava Stanić i dodaje da svakom ko izrazi želju da čuva pčele stoje na usluzi.

Veliku zahvalnost duguju i lokalnoj samopravi koja pomaže i podstiče njihov posao, a Dragan kaže da i sama dodela pčelarske opreme mnogo znači mladim pčelarima početnicima.

„Ceo naš okrug ima lepu prirodu, možemo mnogo toga da učinimo da se što više razvije pčelarstvo. Ima perspektive za mlade ljude koji hoće da radi, a ja im stojim na usluzi, da im poklonim rojeve i da im dam savete“, kazao je Stanić.

Ova delatnost koja ima poseban privredni i ekološki značaj, zahteva dosta učenja, strpljenja i ulaganja, ali potencijali za bavljenje pčelarstvom u Jablaničkom okrugu još uvek su nedovoljno iskorišćeni.Kako to ne bi ostalo tako, lokalna samouprava je ove godine za poljoprivredu izdvojila oko 90 miliona dinara, dok će za subvencije biti izdvojeno oko 25 miliona dinara.

"Porodica Stanić je već bila korisnik subvencija, a evo ja ih pozivam da se ponovo prijave na konkurs i dodatno unaprede svoju proizvodnju“, poručio je danas gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović koji je sa svojim saradnicima posetio ovu porodicu na jednoj od lokacija gde čuvaju košnice, u selu Vina.

Razlog njegove posete je kako kaže, promocija pčelarstva koje jeste teška i zahtevna delatnost, ali na primeru Stanića može se videti da je to veoma unosan posao.

„Praksa obilaska naših privrednika postoji sa ciljem upoznavanja njihovog poslovanja, potreba i eventualnih problema. Mi ih na ovaj način upoznajemo i pružamo im podršku da nastave sa dobrim radom“, kazao je Cvetanović.

Draganu i njegovoj porodici poželeo je uspešnu godinu i da im posao neprestano raste, kako bi im se ostvario njihov cilj da jednog dana brenduju svoj med.

Predsednik udruženja pčelara Leskovac i savetodavac poljporivredne stručne službe Nenad Stefanović kazao je da se za razliku od prethodnih godina za ovu 2018., može reći da je što se tiče prinosa srednja godina, i da se prinos kreće od 15 do 18 kilograma u zavisnosti da li je to seleći ili stacionirani pčelar.

Izvor: http://jugmedia.rs/cela-porodica-zivi-od-proizvodnje-meda/

Mnogi greše kada misle da medljiku pčele ne zatvaraju, zapravo je istina da neku medljiku pčele zatvaraju neku ne, u zavisnosti koja je i sa kog drveta potiče. Medljika se ne preporučuje da ostaje u košnici  za zimovanje pčela jer je teško svarljiva, narošito u predelima gde malo ima pročisnih izlazaka zimi smatra Slobodan Jović iskusni pčelar i edukator.  Medljika ili medena rosa vrlo je specifičan pčelinji proizvod. Ne nastaje iz nektara biljaka, već na listovima šumskog drveća i drugačijeg je sastava u odnosu na ostale vrste meda. Postoje dve vrste medljike: životinjska i biljna (medna rosa)...

Najsigurniji način raspoznavanja nektarskog i medljičinog meda su probe za otkrivanje medljike. Rade se tako što se jedan deo meda rastvori se u istoj količini destilovane vode. Ovom rastvoru se dodaje deset delova 96%-nog alkohola. Ako postoji medljika, rastvor postaje mutan i na dnu epruvete se pojavljuje talog. U protivnom rastvor ostaje proziran.

Kako bi se pčelarsko gazdinstvo (pčelinjak) organizovao, potrebno je znati koji broj pčelinjih zajednica je moguće držati u datim uslovima ili kakvu medonosnu bazu je potrebno stvoriti za određeni broj pčelinjih zajednica. Da bi se ova računica dobro izvela, takođe je neophodno znati koje su godišnje potrebe pčelinjih zajednica za hranom koju one utroše na odgajanje legla, za lučenje voska, za rad pčela izletnica i za održavanje života odraslih pčela. Kako bi rečunica bila kompletna i kako bi se odredila ukupna potreba pčelinje zajednice za medom, pri računanju treba da se doda količina meda, koju pčelar uzima kao višak.

S. A. Rozov, sa Instituta za pčelarstvo, je pomoću ogleda u kome je košnice s pčelama smestio u staklenu baštu, gde pčele nisu mogle da unose hranu s polja, pokazao sledeće : zajednica koja je u proleće imala masu 1,5 kg, izgradivši 14-15 satova na satnoj osnovi, potrošila za godinu dana 75-80 kg meda i 15-20 kg perge. Kasnije je pod rukovodstvom saradnika Instituta za pčelarstvo A. N. Garejeva organizovano istraživanje ukupnog utroška hrane pčelinjih zajednica, koje su radile u običnim uslovima na pčelinjaku.

Za svrhe ovog ogleda je izdvojeno 8 jednakih pčelinjih zajednica (4 ogledne i 4 kontrolne) koje su postavljene na vage i zaštićene nastrešnicom od dejstva atmosferskih taloga. Ako pčele u toku dana nisu izletale, merenje košnica davalo je utrošak hrane zajednica za sve oblike njihovog rada i potrebe u košnici. Ukoliko su pčele izletale u toku dana, one su unosile određenu količinu hrane, pomoću koje su delom ili u celosti pokrivale svoju dnevnu potrošnju hrane. Da bi svakodnevno dobili podatke o utrošku hrane pčelinjih zajednica, postupali su ovako : od svakog para podjednakih zajednica jednu su unosili tamnu prostoriju (zimovnik) s temperaturom 10-12oC, a drugu ostavljali na svom mestu. Sutradan košnica je iznošena napolje, a druga unešena u prostoriju i ovakva premeštanja su se događala tokom aktivne sezone. Za svaki par zajednica utvrđivali su se utrošci hrane neophodne za život pčela i razmnožavanje (zajednice u prostoriji, pčele nisu mogle da lete) i unos hrane u košnicu (zajednice koje su bile napolju). U jesen, zimi, i delom leti, utošak hrane su utvrđivali direktnim merenjem svih košnica. Kontrolne zajednice su sve vreme stajale napolju sa slobodnim izletom pčela. Pokazano je da su zajednice koje su letele svaki drugi dan odnegovale toliko legla i dale toliko voska, koliko i kontrolne zajednice koje su sve vreme bile napolju, ali su unele upola manje meda. Ogledne zajednice u početku glavne paše su zauzimale 23-24 ulice u košnicama pološkama i sakupile po 34 kg meda.

Najveća količina hrane utrošena je u junu i julu, kada  je odnegovana najveća količina legla. Za godinu dana, pčele su utrošile 48-52 kg od količine unesene u košnicu. U ovu količinu ne ulazi deo hrane, koju su pčele sakupile sa cvetova i koju su utrošile u toku letenja, ne donoseći je u košnicu.

A.N. Garajev je posmatranjem obeleženih pčela ustanovio da je prosečan izlet u maju 51-53 minuta, u junu 50-59, u julu 41-52, i u avgustu 63-82 minuta. U toku čitavog leta, periodično je evidentirao broj pčela koje su izletele iz košnice u toku 15 minuta svakog sata i na osnovnu tih podataka je izračunao broj izletanja u toku jednog sata, ustanovio je broj dana neletenja i broj dana s jakim, srednjim i slabim izletanjem pčela što mu je dalje omogućilo da izračuna broj izletanja pčela u toku svakog meseca, pa i čitave proletnje i letnje sezone.

Utrošak hrane za izletničke poslove je izračunao na sledeči način. Pčele su bile primorane da naleću na prozor laboratorije. Davao im je hranu (1 kg šećera – 1 l vode), izmerio ih, pustio da izlete i posle 10 minuta ih ponovo izmerio. Razlika u težini pčele odgovarala je količini hrane, utrošene za vreme letenja. U proseku, od ukupno 200 pčela, 10 minuta letenja jedna je bez tereta trošila 1,89 mg hrane, a s teretom 2,18 mg. U toku jednog sata letenja bez tereta pčela je u proseku utrošila 5,69 mg, a pčela s teretom od 28 mg je utrošila 6,55 mg (preračunato u šećer). Ovim su ustanovili da je na izletničke poslove u toku sezone (104 izletnička dana) utrošeno u proseku 26 kg šećera (30,4 kg meda).

Radi određivanja opšte potrebe pčelinje zajednice u medonosnoj bazi treba utrošku hrane unesene u košnicu (48-52 kg) dodati utrošak hrane na letenje (26 kg) i 13 kg za kompenzaciju mase izlučenih ekskremenata što sve zajedno čini oko 90 kg. Ukoliko se na ovo doda masa koju pčelar treba da izvrca (35 kg), ukupno iznosi 125 kg od kojih 20 kg odlazi na polen.

Opšta potreba u nektaronosnom bilju preračunato u med iznosi oko 105 kg za normalnu pčelinju zajednicu.

 

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31