Međunarodni Earthwatch Institut je na poslednjem sastanku u londonskom društvu Royal Geographical proglasio pčele najvažnijim bićima na planeti Zemlji.Kako su naveli, 70 odsto svetske poljoprivrede zavisi isključivo od pčela, a polinacija, ili oprašivanje – možda i najvažnija funkcija pčela – omogućuje biljkama da se razmnožavaju.

Bez pčela, poručeno je, fauna na planeti bi polako počela da nestaje.

Takođe, otkriveno je da je studija koju je sprovelo nekoliko univerziteta otkrila da su pčele jedina živa bića koja ne nose nikakvu vrstu patogena – ni funguse, ni viruse, ni bakterije.

Nažalost, odlučeno je ovo u trenutku kada saznajemo da pčela na planeti ima sve manje. Jedna od studija otkrila je da je nestalo 90 odsto populacije pčela u proteklih nekoliko godina.

Glavni razlozi smanjenja broja pčela jesu nekontrolisana upotreba pesticida, nedostatak cveća i deforestacija (krčenje šuma). Brojni aktivisti iz ovog razloga zahtijevaju da se odmah zabrani upotreba pesticida, počnu koristiti prirodne alternative, a zdravlje i opstanak pčela počnu pomno pratiti.

Grinpis se takođe oglasio i kaže dapčele možemo zaštititi tako što bi trebalo zabraniti sedam najopasnijih pesticida (uključujući tri koja su puna nikotina), te očuvati divlja staništa i obnoviti ekološku poljoprivredu – ovo podrazumeva izbegavanje gigantskih farmi na kojima se, iz godine u godinu, sadi ista biljka, što je veliki problem za insekte.

Uz pomoć prirodnih kompostnih sistema obnoviće se hranjivi sastojci u zemlji, smanjiti gubitak zemlje od vetra i erozije vode.

Podsetimo i još na slavnu rečenicu koju je izrekao Albert Ajnštajn: “Ako pčele nestanu, ljudi imaju još četiri godine života.”

Izvor:https://www.dnevnik.rs/drustvo/pcele-proglasene-najvaznijim-bicima-na-zemli-15-10-2019

Septembar je mesec u kome, po pravilu, nema pčelinje paše, a ako je ima (bela detelina, konjski bosiok), ona je slaba. Sa ovim mesecom nastaju velike promene u pčelinjim društvima koja već osećaju da se približava period mirovanja.
Ako ste sve uradili kako treba ranije, u septembru, aktivnosti na pčelinjaku su znatno manje. Do sada se pokazalo da mnogi pčelari ostave niz radova iz avgusta za septembar. To, svakako, nije dobro. Treba uraditi prihranjivanje pčela, obezbeđenje kvalitetnog saća u košnici, provera kvaliteta i količine meda, odnosno rezervne hrane, jesenji pregled pčelinjih društava, otklanjanje nedostataka u košnici.
Potrebno je da do kraja septembra pčele prerade, imajući u vidu da je društvima za zimovanje potrebno 15–20 kg zimske hrane. Minimalna količina hrane kojom se može zazimiti pčelinje društvo je oko 12 kg hrane, ali u tom slučaju već sredinom februara moramo dodati pogaču što opet pre vremena iscrpljuje zimske pčele. Svaka zdrava pčelinja zajednica sa dovoljnim zalihama hrane, vratit će uložena sredstva tokom sezone i nekoliko puta ma koliko utrošili na nju i to treba imati u vidu prilikom uzimljavanja.
Septembar je mesec u kome se nastavlja kasno-letnji tretman protiv varoe. Stručnjaci kažu da ako u ovo vreme nađemo više od jedne varoe na deset trutovskih larvi, onda se nalazimo u zoni visokog rizika od invazije i moramo hitno intervenisati. Mogu se koristiti sva raspoloživa sredstva, a temperaturni opseg u septembru naročito pogoduje primeni mravlje kiseline, te je ovaj period idealan za sticanje iskustava u radu sa njom kod pčelara koji je nikada
nisu koristili.
Spajanje slabih društava, odnosno društava sa nedovoljnim brojem pčela radilica, takođe je jedan od bitnih radnji koje treba izvršiti početkom ovog meseca, ako
to ranije nismo obavili. Društva koja nisu toliko jaka da se mogu zazimiti, odnosno da je broj pčela možda dovoljan da društvo prezimi, ali nikako dovoljan da se od takvog društva očekuju visoki prinosi, onda pčelar mora da preduzme određene mere radi ojačavanja pčelinjih društava. Slabija pčelinja društva koja ne pokažu svoje kvalitete treba spojiti sa srednje jakim društvima.

Izvor: Agrobiznis magazin

Proizvodnja meda u Srbiji manja je za 30% do 80% zbog nepovoljnih vremenskih prilika i neadekvatne upotrebe hemijskih sredstava za zaštitu bilja, koja izaziva pomor pčela, a taj trend traje već četiri godine.

- Osim klimatskih, ozbiljan problem je i nelegalni tretman semena suncokreta insekticidima, što je zabranjeno i Srbiji i u EU. Ove godine, pčele su najviše stradale baš na suncokretu - kaže za Novosti predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović.

Dodaje da država radi na povećanju broja fitoinspektora, ali da to neće rešiti problem, jer je neophodno da se poljoprivrednici obrazuju.

Naveo je i da je prošle nedelje dogovoreno da se od sledeće godine povećaju subvencije po košnici sa 720 dinara na 800 dinara.

Pčelari iz Požarevca, koji su među najproduktivnijima u zemlji, slažu se da prinos meda opada. To tvrdi i Branko Pavlović, koji pčelari 30 godina, a sada ima 200 košnica.

- Ove godine je posebno bio nepovoljan maj, zbog čestih kiša, pa nisu mogle da se koriste bagremove šume i prinos tog meda je znantno smanjen. Onda je nastupila suša i ubrzala vegetaciju, što je za biljke bilo veoma stresno - objašnjava Pavlović.

Ovi uzroci mogu da dovedu do poskupljenja meda, iako ima i onih pčelara koji nude svoje zalihe, kako bi cena ostala ista.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2617521/proizvodnja-meda-u-srbiji-manja-i-za-80-od-sledece-godine-subvencije

Odavno je poznato da pčela radi očuvanja društva u toku zimskog perioda mora da obezbedi zalihe hrane za vreme paše. Ovaj, možemo slobodno reći „refleksni posao“, ona izvodi i zbog zaštite od neprijatelja i štetočina. Zalihe meda se nalaze u zrelim ćelijama sa poklopčićima. Kako med ima hidroskopna svojstva ukoliko je vlažnost vazduha 60% u tom slučaju se vodnjikavost ne menja dok kada je veća od 60% med uvlači u sebe vlagu, dok kada je manja gubi svoju vlagu.
Zahvaljujući poklopčićima med je obezbeđen, tako da nema prekomernog zgušnjavanja, naročito u vreme zimskog perioda, kada pčele ne mogu da regulišu temperaturu. Zanimljivo je i to da voštani poklopci sprečavaju širenje mirisa meda, što bi moglo da privuče pčele tuđice ili kradljivice.
Postoje i pčele stražari, koje čuvaju med u vreme kada je toplo. Njih može biti od nekoliko do više stotina, u zavisnosti od opasnosti koja preti. Da bi sprečile krađu meda, one skladište zalihe na najudaljenije mesto od leta, odnosno u gornje delove gnezda. Primećeno je da radi zaštite zaliha meda pčele leto u jesen delimično zatvaraju propolisom. Koliko su za pčele važne zalihe meda u zimskom periodu, govori i činjenica da one svoje zalihe brane ubadanjem žaokama, nakon čega umiru. Žrtva koja je ubodena osetiće jak bol i spontanim kretanjem žaoka koja je najčešće ostala u koži se još više zariva, i samim tim povećava efikasnost otrova.Sve ovo želeli smo da vam predočimo kako biste bolje razumeli značaj ostavljanja dovoljne količine zaliha meda u košnici. Što su zime oštrije i duže, to su i količine potrebne za prezimljavanje veće.
Takođe, utrošak meda u zimskom periodu zavisi i od snage pčelinje zajednice. Na primer, na severu pčele utroše 7 do 10 kilograma meda, dok na jugu 6 do
8 kilograma. Treba znati da je od kraja februara utrošak hrane skoro dvostruko veći, jer se tada pojavljuje leglo u zajednici. Takođe, posle prvog takozvanog
pročisnog leta raste utrošak hrane jer je potrebno održavati visoku temperaturu u gnezdu.
Svako uznemiravanje pčelinje zajednice u toku zimskog perioda dovodi do povećane potrošnje hrane, jer pčele koriste dodatne zalihe za održavanje temperature u košnici. Zbog toga je veoma važno da obezbedite pčelama dovoljne količine hrane za prezimljavanje, a ukoliko je iz nekog razloga neophodno da se izvrši dodavanje hrane, to treba činiti kada su temperature iznad tri stepena Celzijusa. Pčele u tom slučaju treba prihranjivati šećernim sirupom koji je gust (na 1 litar
vode staviti 2 kilograma šećera). Držati se ovog odnosa, jer gušći rastvor kristalizuje, a ređi opterećuje creva pčele.

Izvor: Agrobiznis magazin

Francuska je prva evropska država koja je zabranila upotrebu pet pesticida za koje naučnici smatraju da su štetni za pčele, piše britanski Telegraf.

Reč je o neonikotinoidima na koje su kao na potencijalne trovače pčela odavno ukazivali pčelari i pobornici zaštite životne sredine. Protiv ove zabrane bili su poljoprivrednici koji su tvrdili da će se bez ovih pesticida teško boriti protiv patogena koji napadaju njihove useve.

Pošto je Francuka otišla korak dalje u zabrani u odnosu na EU, francuski poljoprivrednici tvrde da će dodatno trpeti jer neće biti konkurentni. Naime, Francuska je zabranila upotrebu neonikotinoida na otvorenom polju ali i u staklenicima.

Neonikotinoidi se inače povezuju sa sindromom nestajanja pčela, problemom koji je aktuelan poslednjih godina u celom svetu. Osim pesticida neki od uzroka nestajanja pčela navode se i virusi, gljivice i grinje. U pojednim pčelinjacima širom sveta nestalo je i do 90% pčela.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2605428/francuska-prva-u-eu-zabranila-upotrebu-pesticida-stetnih-za-pcele

Vreme ove godine nije naklonjeno pčelarstvu pa su očekivanja da meda neće biti ni približno kao lane, kada smo ga imali 10.000 tona.

– Kiša tokom cvetanja bargema sprala je nektar s cveta pa je bagremova paša podbacila, dok je u vreme cvetanja lipe po košnici dobijeno od deset do 15 kilograma meda – kaže predsednik Saveza pčelarskih organizaicija Vojvodine Radomir Vlaco.

– Naša pokrajina nije bogata livadama, a u vreme najveće paše, cvetanja suncokreta, padala je kiša i bilo zahlađenje pa opet nije bilo uslova za lučenje nektra.

On savetuje da mladi pčelari, kojih je u toj grani poljoprivrede sve više, treba da se okrenu i proizvodnji drugih pčelinjih proizvoda.

Pčelar iz Savinog Sela Tibor Mandić, koji drži pčele već 25 godina i ima 130 košnica, kaže da će ove godine u poslu opstati samo oni koji se bave i drugim zanimanjem ili su dugo u pčelarstvu pa su razvili i drugu proizvodnju, a ne samo med.

– Paša je podbacila zbog kiše i hladnih noći – kaže Mandić. – Pčele ne padaju ispred košnica već se gube u polju, ili, ukoliko stignu do košnica, ne donose med. Svaki dan se meri količina koju donesu te smo bili prinuđeni na to da ih prehranjujemo, čak smo to činili i u najvećoj paši suncokreta pa je zarada svake godine sve tanja.

Zbog loše klime poslednjih godina, kaže taj pčelar, godišnji prosek po košnici je deset do 15 kilograma meda, a kada u godini ima sunca, bivalo ga je i 40 pa i 50 kilograma po košnici. Sve ove godine, priča Mandić, opstao je jer je, baveći se pčelarstvom, zaradio i penziju. Kaže da dobro dođu i subvencije koje država daje pčelarima, ali ne svim, već samo onima koji imaju više od 30 košnica, pa tako dobije oko 90.000 dinara, što je taman da plati troškove za vosak i kupi tegle.

Ove godine mešani medovi i cvetni od lane bili su 600 dinara kilogram, bagremov je bio 800, ali pošto ga ove godine neće biti, kilogram meda, ističe Mandić, sigurno neće biti ispod 1.000 dinara.Na području pokrajine prošle godine registrovano je 5.000 pčelinjih gazdinstava i ukupno 292.000 košnica, što znači da prosečno ovdašnji pčelari imaju 50 košnica. Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine Vlaco kaže da je lane naša zemlja izvezla 2.700 tona meda, najviše u Nemačku, Italiju i Norvešku, i ostvarila prihod od oko 11 miliona dolara.

– Nemci su naši najveći kupci meda – navodi Vlaco, i uz te podatke spominje još jedan: da ovdašnje stanovništvo nije veliki potrošač meda, svega pola kilograma po glavi stanovnika godišnje.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/ove-godine-malo-meda-pcele-na-prehrani-kisa-sprala-nektar-10-08-2019

Pčelari u kraljevačkom kraju umesto da cede bagremov med, počeli su da prehranjuju pčele. Zbog dugotrajnih kiša u maju i junu, pčelinja društva nisu ni radila. Ono malo unosa meda sa cveta bagrema i voća, a to je tek oko dva ili tri kilograma po košnici, umesto ranije prosečnih oko 15, pčele su pojele i sada im preti glad.

- Ne pamti se ovako loša godina. To će se svakako odraziti i na cene meda na tržištu. Već je sa 800 dinara po kilogramu med ovih dana poskupeo na 1.000 dinara. Strahujemo da se ne pojavi veća ponuda jeftinog meda, koji uistinu i nije med - kaže za današnju Politiku Dragan Rakićević, predsednik Društva pčelara u Kraljevu.

Društvo ima 200 pčelara, ali se procenjuje da ih ukupno ima 500 na ovom području. U sezonama kada je paša normalna, ovde oko 10.000 košnica ubere oko 100 kilograma bagremovog, cvetnog, livadskog i šumskog meda, visokog kvaliteta.

Sve više meda odavde se i izvozi, a cena je oko 4 EUR, 5 EUR po kilogramu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2592649/kise-sprecile-pcelinju-pasu-ocekuje-se-poskupljenje-meda

Različiti pesticidi i gubitak prirodnog staništa problemi su sa kojima se pčele već godinama sreću. Da bi ovo sprečili, naučnici sa brojnih univerziteta u svetu tražili su načine i vršili ispitivanja kako da taj problem reše, a na kraju su se okrenuli prirodi za pomoć.

Kao najboljeg partnera medonosnih pčela vide vrstu japanske divlje pčele koja je čak 7 puta brža od običnih.

- Pčele na koje smo navikli nalaze se u teškom stanju. Pošto su pripitomljene, one su lenje i nisu poput svojih divljih rođaka. Jedna medonosna pčela za minut obiđe dva cveta, dok njena rođaka iz Japana poseti njih 15. Takođe, može nositi i 100 puta više polena nego obična pčela", kazao je biolog i specijalista za zaštitu okoline, David Bidindžer.

Ovaj biolog na Univerzitetu u Pensilvaniji vodi tim koji pomaže Saveznoj vladi da pronađe rešenje da sačuva pčele. Osim želje da zaštiti prirodu, SAD ne želi ostati bez poljoprivrede koja zavisi od pčela i godišnje donese 15 mlrd USD u državnu kasu. Na sličnom projektu rade i Norvežani, čiji su biolozi napravili pčelinje auto-puteve.

Norvežani su povezali zelene površine kako bi pčelama dali dovoljno prostora za njihov rad. Zbog tog su neki građani morali da postave biljke na svoje krovove da bi osigurali nesmetan život pčelama koje su od životnog značaja.

Ako taj projekat uspe, norveški naučnici veruju da će i ostale zemlje slediti njihov primer. Ako ovi planovi ne uspeju, Zemlja bi uskoro mogla ostati ne samo bez meda, nego i bez hrane, a ima sve više stanovnika.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2583568/divlje-pcele-iz-japana-cak-7-puta-brze-od-obicnih

Prošlog avgusta i ovog marta, pozvali smo vas da nam prijavite sumnju na tretman semena suncokreta nekim neonikotinoidom, koji je inače zabranjen kao što je opšte poznato, i do sada nam je stigla sumnja od jednog od naših pčelara. Pokazalo se da je sumnja bila opravdana, u izraslim biljkama suncokreta na 83 hektara nadjen je jedan od, u pčelarstvu, najozloglašenijih neonikotinoida IMIDAKLOPRID.

Naime, shodno našem planu i pozivu da nam prijavljujete sumnje na tretman semena, prijavljenu sumnju da je ZZ „Beška“ tretirala seme suncokreta pre setve nekim zabranjenim sredstvom, prosledili smo ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću i šefu fitosanitarne inspekcije Nenadu Milojeviću.

Inspekcija je svoj posao odradila ekstremno brzo i profesionalno, i u biljkama suncokreta koje su se nalazile u fazi četiri lista, zasađenim na parceli broj 2248/4 u KO Beška, površine pod suncokretom od 83 hektara, nakon uzimanja dva uzorka (za hibrid P63LL06 i NK Kondi), nađen je nedozvoljeni insekticid, neonikotinoid IMIDAKLOPRID (nekada pčelarima najpoznatiji kao Gaucho).

Imidakloprid je nađen u oba uzorka, u dozama od 0,382 mg/kg i 0,370 mg/kg.

U Upravi za zaštitu bilja održan sastanak predsednika Odbora za zaštitu pčela SPOS-a dipl. ing. zaštite bilja Miloša Bogdanovića, koordinatora stručne službe SPOS-a dipl. pravnika Radivoja Rankovića, predstavnik advokatske kancelarije SPOS-a advokata Dušana Markovića, referenta SPOS-a za razvojne i opšte poslove dipl. pravnika Nenada Portića i šefa fitosanitarne inspekcije dipl. ing. zaštite bilja Nenada Milojevića i šefice fitosanitarne inspekcije Nine Nikolić iz Novog Sada. Na sastanku je ispostavljen zahtev SPOS-a da predmetni usev mora biti uništen, po hitnom postupku, ili će predstavljati ohrabrenje drugima. Istraga će utvrditi ostale detalje, ali ostaje činjenica da se na 83 hektara ovog trenutka nalazi suncokret u kome se nalazi imidakloprid, što je nedopustiva opasnost po pčele i životnu sredinu, kao i druge insekte.

Očekujemo brzu reakciju nadležnih jer postoji osnovana sumnja da se radi o privrednom prestupu, a od ZZ „Beška“ tražimo da pokaže društvenu odgovornost te da momentalno SAMA uništi svoj suncokret na 83 hektara koji predstavlja sigurnu opasnost za pčele, i tako DOKAŽE da joj je stalo do svojih potrošača! Svakako ćemo o ovom slučaju obavestiti i sve medije, i tražiti da slučaj proprate do kraja, kako bi postao primer čak i svima onima koji pomisle da svesno tretiraju seme suncokreta zabranjenim neonikotinoidima.

Na kraju, još jednom molimo pčelare kao i sve savesne građane, da prijave SPOS-u svaku osnovanu sumnju da je neko tretirao seme suncokreta zabranjenim neonikotinoidima  jer sada je prilika za delovanje, pošto kada suncokret procveta svrhe žalbama neće biti…

Zahvaljujemo se svima koji su podržavajući pčelarstvo doveli do toga da dočekamo današnji dan, i da budemo u prilici da utvrđujemo ovako suptilne stvari na našim poljima, te da PREVENIRAMO trovanja, a ne samo da plačemo za mrtvim pčelama. Punu zahvalnost zato upućujemo predsednici Vlade Republike Srbije Ani Brnabić, ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću, direktoru Uprave za zaštitu bilja Nebojši Milosavljeviću i šefu fitosanitarne inspekcije Nenadu Milojeviću i njegovim najbližim saradnicima, fitosanitarnim inspektorima koji su uradili veliku stvar za budućnost srpskog pčelarstva! Ovo je prvi, ali više nego značajan korak. SPOS će zamoliti ministra poljoprivrede da donese poseban pravilnik koji će urediti proceduru uništavanja ovakvih useva, pošto postoji takva zakonska mogućnost, kako smo saznali na današnjem sastanku, kako po tom pitanju ne bi bilo bilo kakvih nedoumica u budućnosti, kao što ih donekle ima sada.

Inače, Izvršni odbor SPOS-a proglasio je elementarnu nepogodu tokom perioda cvetanja bagrema. Naime, ovogodišnja bagremova paša, koja je i najznačajnija pčelinja paša u Srbiji po količinama meda koje daje, katastrofalno je podbacila u prinosima zbog klimatskih neprilika.

Iako je bagrem na većim nadmorskim visinama pred krajem cvetanja, možemo reći da će bagremova paša podbaciti u masi, za teritoriju cele Srbije, prema podacima SPOS-a, za najmanje 65-70%!

Ovakva elementarna nepogoda predstavlja veoma lošu vest za pčelare Srbije, posebno na severu, zapadu i istoku zemlje, dok su na jugu Srbije zabeleženi uglavnom simbolični prinosi.

Izvor:http://spos.info/otkriven-neonikotinoid-u-suncokretu/

Danas je u prostorijama Ambasade Republike Slovenije održana konferencija za medije povodom obeležavanja Svetskog dana pčela i bilateralnog susreta ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, gospodina Branislava Nedimovića i ministarke poljoprivrede, šumarstva i hrane Republike Slovenije, dr. Aleksandre Pivec. Novinarima se pored ministara obratio i predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SOPS) Rodoljub Živadinović.

Pčele su jedan od najznačajnijih oprašivača – obezbeđuju hranu i bezbednost u ishrani, održivu poljoprivredu, raznolikost živog sveta, a isto tako doprinose i ublažavanju klimatskih promena i očuvanju životne sredine. Zaštita pčela i pčelarstva dugoročno doprinosi smanjenju siromaštva, gladi i očuvanju zdrave životne sredine i biodiverziteta.
Pčele nam obezbeđuju visoko kvalitetnu hranu (med, matični mleč i cvetni prah) i daju osnovu za druge proizvode koje koristimo u zdravstvu i šire (pčelinji vosak, propolis i pčelinji otrov). A pored toga pčele rade još mnogo šta!
Najveći doprinos pčela i drugih oprašivača je oprašivanje skoro tri četvrtine svih biljaka, od kojih proizvodimo 90 % svetske hrane. Trećina svetske proizvodnje hrane zavisna je od pčela, odnosno svaka treća kašičica hrane je zavisna od oprašivanja.
Biljne kulture koje su zavisne od oprašivanja su značajan izvor poljoprivrednih prihoda, pre svega manjih i porodičnih gazdinstava. Milionima ljudi obezbeđuju radna mesta i dohodak.
Pčele imaju značajnu ulogu u očuvanju ekološke ravnoteže i biodiverziteta u prirodi. Oprašivanjem obezbeđuju i brinu o ekosistemima, životinjskim i biljnim vrstama, a doprinose i genetskoj i raznolikosti živog sveta.
Naučne studije dokazuju da su pčele sve ugroženije. Samo zajedničkim doprinosom možemo brinuti o njihovoj zaštiti i očuvanju njihovog životnog prostora.
Slovenija aktivno podržava takve napore, zato je u okviru Organizacije Ujedinjenih nacija (UN) predložila da se 20. maj proglasi Svetskim danom pčela. Srbija je bila među prvim državama koja je prepoznala značaj inicijative i podržala je. Nakon tri godine međunarodnih napora države članice Ujedinjenih nacija su krajem 2017. jednoglasno prihvatile predlog i proglasile 20. maj Svetskim danom pčela.
A zašto 20. maj? Na ovaj dan 1734. godine rodio se slovenački pčelar Anton Janša, pionir savremenog pčelarstva i jedan od najvećih pčelarskih stručnjaka.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31