U okviru četvorogodišnjeg Projekta javno privatnog dijaloga u delu koji se odnosi na rešavanje problema trovanja pčela pesticidima u poljoprivredi a koji je SPOS dobio na konkursu Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), u Novom Sadu je u četvrtak, 5. decembra, potpisana Deklaracija o zaštiti pčela u Srbiji.

Projekat sprovodi NALED u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike (RSJP), a finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Deklraciju su potpisali prisutni predsednici opština i gradonačelnici u Vojvodini i predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović.

- Glavna aktivnost koju očekujemo od potpisivanja Deklaracije jeste postepeno ukidanje tretiranja komaraca iz aviona sredstvima otrovnim za pčele i bolja koordinacija aktivnosti opština na razvoju poljoprivrede, a u kontaktu sa poljoprivrednicima, radi pravilne upotrebe pesticida na našim poljima, kako ne bi dolazilo do trovanja pčela - navodi se u saopštenju SPOS-a.

Deklaracija neće imati pozitivan efekat samo na pčelarstvo, već i na unapređenje održive poljoprivrede (manje zagađenje životne sredine pesticidima, manje pesticida u zemljištu, manje uništavanje korisnih insekata u zemljištu, manje pesticida na poljoprivrednim proizvodima za potrošače…).

Detalje deklaracije pogledajte na slede'em linku: http://spos.info/wp-content/uploads/2019/12/Deklaracija_draft_5.pdf

Izvor: SPOS

Med je odavnina poznat kao hrana i lek. U starom Vavilonu koristio se u verskim obrednim. O medu postoje zapisi i na klinastom pismu, dok se u Egiptu koristio prilikom balsamovanja. Proizvode ga pčele što svi znaju, ali malo ko zna kako nastaje med.
Od nektara do meda
Nektar je osnovna sirovina koje skupljaju pčele prilikom proizvodnje meda. Nektar je slatka tečnost koju izlučuju biljke. U pitanju je rastvor šećera i vode sa manjim količinama minerala, enzima, vitamina, prirodnih boja i mirišljavih supstanci koje medu daju specifičan miris, ukus i boju. Količina nektara zavisi od vrste biljke, ali i spoljašnjih uticaja kao što je temperatura, padavine … Količina šećera u nektaru varira od 20 do 55 procenata. Što je biljka slađa to je privlačnija za pčele koje nektar prikupljaju jezikom i uvlače ga u usni otvor, a potom prolazi u medni želudac, koji je odvojen od ostalih organa za varenje
specijalnim ventilom. Najveći deo nektara pčele donose u košnicu za mlađe članove pčelinje zajednice koje nektar smeštaju u ćelije gde biva oslobođen viška vode i saharoze. Pod uticajem enzima saharoza se pretvara u proste šećere - glukozu (grožđani šećer) i fruktozu (voćni šećer).
Tako prerađeni nektar pčele pokrivaju finim, tankim poklopčićima od voska. Da bi proizvele fini, zreo med koji mi poznajemo potrebno je oko 200.000 izleta pčela iz košnice. Da bi prikupila dovoljnu količinu nektara svaka pčela obiđe i po 150 cvetova. U savremenim košnicama med je smešten u okvire sa satovima od voska koji se vade kada su ćelije sa medom najvećim delom poklopljene što je znak med zreo i stabilizovan 
Okviri sa medom bez pčelinjih legla prenose se u čistu i toplu sobu u spravu za istresanje meda u kojoj se skidaju poklopci od voska. U centrifugu ili mašini za
istresanje med izlazi pod uticajem centrifugalne sile, sliva se niz zidove mašine, a potom odlazi preko slavine kroz sito i skuplja se u posebnu posudu. Dobijeni med se prekriva retkom, prozračnom tkaninom i čuva u sobi gde je temperatura oko 21 stepen i ne sme biti vlažna.
Postoje razne vrste klasifikacije, a med se najčešće razlikuje u zavisnosti od biljke s koje su pčele skupljale nektar. Tako imamo bagremov, lipov, livadski, med od suncokreta… Poreklo se utvrđuje na osnovu polena biljke koji se zadržava u medu, ali i na osnovu boje i ukusa. Čist bagremov med ima belozelenkastu boju, blag i prijatan ukus, sporo se kristalizuje i najviše ga vole deca. Lipov med je žućkast, sa promesama crvenkaste boje i miriše na lipov cvet.
Med od suncokreta je žute boje, oštrijeg ukusa i brzo se kristalizuje, dok je livadski žućkastocrvene boje i najčešće je mešavina mirisa i ukusa brojnih
livadskih trava s kojih su pčele skupljale nektar. Jedan od osnovnih fizičkih osobina meda je hidroskopnost. Naime, med na vazduhu prima
ili otpušta vlagu, što znači da ako se nalazi u vlažnoj prostoriji povećava se i količina vode u medu i obrnuto. Kada je u pitanju gustoća, što je med gušći i lepljiviji to je kvalitetniji. Kada je u pitanju hemijski sastav stručnjaci su ustanovili da med sadrži vitamine B2, B6, C, K, folnu i pantotensku kiselinu, kao i enzim invertaza uz pomoć koga pčele pretvaraju složenu saharozu u proste šećere fruktozu i glukozu koje čine osnovu svakog meda. Zreo cvetni med
sadrži vrlo malo saharoze ne više od pet procenata.
Šta kad se med ušećeri?
Prirodni cvetni med će se pre ili kasnije kristalizovati ili narodski rečeno ušećeriti. To je potpuno prirodna osobina meda koji prilikom kristalizacije ne gubi ništa
od svojih nutritivnih svojstava. I dok će bagremov med duže ostati u tečnom stanju, postoje vrste meda koje mogu da se kristališu dok su u saću. Med se lako vraća u prvobitno stanje zagrevanjem na temperaturi do 70 stepeni, ali ga nikako ne treba direktno izlagati izvoru toplote. Da biste to izbegli jednostavno stavite teglu sa kristalisanim medom u vruću vodu i on će vrlo brzo ponovo postati tečan. I dok potrošači kod nas izbegavaju kristalisani
med, on je vrlo cenjen i tražen u Americi, na Novom Zelandu i mnogim drugim zemljama.
U cilju zaštite potrošača, posebno nakon pojave „lažnog meda“ propisano je da na deklaraciji mora da piše poreklo meda, od koje medonosne biljke je dobijen, da li i u kojoj količini sadrži polen ili mleč. Srpski med je izuzetno cenjen i tražen van granica naše zemlje zbog svog kvaliteta. Med je oduvek poznat i kao lek za mnoge bolesti, a stručnjaci ističu da ima gotovo sve elemente neophodne za naš metabolizam. Kao hrana med ima ogromne prednosti u odnosu na
šećer dobijen od repe ili trske. Naime, upotrebom ovakve vrste šećera naš organizam mora da ga razlaže na proste šećere, dok su kod meda pčele to već
učinile umesto nas. Med daje energiju, zdravlje i vitalnost. Dokaz su stogodišnjaci sa Kavkaza koji ceo život redovno jedu med i tvrde da baš ovoj namirnici duguju dugovečnost.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Nemačka agencija za međunarodnu saradnju (GIZ), Stalna radna grupa za regionalni ruralni razvoj jugoistočne Evrope i Savez pčelarskih organizacija Srbije organizuju Okrugle stolove na temu borbe protiv trovanja pčela u Beogradu, Surdulici i Bosilegradu. Danas, 8. novembra 2019. godine, u Bosilegradu, održan je treći okrugli sto o trovanju pčela uz podršku GIZ-a.

Skupu je prisustvovalo 60 pčelara i voćara.

Ispred Ministarstva poljoprivrede učestvovao je Nebojša Ristić iz poljoprivredne inspekcije iz Beograda. Iz PSSS Vranje prisustvovali su Nebojša Mladenović i Robert Širtov.

Učesnike današnjeg Okruglog stola je pozdravio i kao dugogodišnji pčelar učestvovao u radu predsednik opštine Bosilegrad Vladimir Zaharijev. Prisustvovao je i zamenik predsednika opštine Stefan Stojkov, kao i predsednik Skupštine opštine Slavčo Vladimirov. Skupu je prisustvovala i Rada Đorđević iz veterinarske ambulante.

U radu Okruglog stola učestvovali su: Irena Džimrevska iz makedonskog GIZ-a koji je finansijer ovih okruglih stolova, načelnik veterinarske inspekcije Zoran Ivanović, dr Goran Jevtić, Institut za krmno bilje Kruševac i Siniša Ilinčić, dipl. inženjer zaštite bilja.

Moderator okruglog stola je i ovog puta bila Aleksandra Sekulović iz NALED-a, koja vodi četvorogodišnji projekat koji je SPOS dobio kod NALED-a sa istim ciljem kroz široki javno-privatni dijalog, te se zahvaljujemo njoj i Violeti Jovanović izvršnoj direktorki NALED-a što su prihvatile da učestvuju, radi razmene iskustava i informacija, jer svi stremimo ka što efikasnijem rešavanju ovog problema.

U diskusiji je učestvovao veliki broj prisutnih, sa vrlo konkretnim i konstruktivnim predlozima, na osnovu kojih će se formirati konačna strategija SPOS-a i Odbora za zaštitu pčela SPOS-a u borbi protiv trovanje pčela.

Trečem okruglom stolu su od medija prisustvovali Radio Bosilegrad, Event produkcija, portal Far iz Dimitrovgrada, kao i novinsko izdavačka kuća Bratstvo.

Nakon završetka i trećeg okrugla stola, sačiniće se odgovarajuća dokumenta sa predlozima za rešavanje problema, koja će se koristiti u pregovorima sa donosiocima odluka na različitim nivoima, kao i u aktivnostima koje će SPOS sprovoditi u narednom periodu u borbi za spas pčela.

Upućujemo veliku zahvalnost GIZ-u i Ministarstvu poljoprivrede što su nakon dobrog predstavljanja kompleksnosti i veličine problema, odlučili da nam sistemski pomognu u suzbijanju trovanja pčela.

Izvor:http://spos.info/odrzan-treci-okrugli-sto-o-trovanju-pcela/

Neadekvatna upotreba pesticida i tretman komaraca jeftinijim preparatima prave nemerljive štete pčelarima u Srbiji, a samo na dve lokacije otrovano je nedavno preko tri hiljade košnica, rekao je za Tanjug predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović.

Pčelari, stručnjaci za pčelarstvo i predstavnici nadležnih struktura države održali su du nedelju, 3. novembra, skup u Beogradu čiji je moto "Čuvanjem pčela čuvamo sebe" na kome se razgovaralo o boljoj saradnji i dodatnim merama kako bi se pčele kao važni oprašivaci zaštitili od pesticida.

Živadinović je apelovao na pčelare da svako trovanje pčela prijave, a ne samo velika, da bi se znalo stvarno stanje na terenu.

- Država hoće da nam pomogne i donet je novi Zakon o sredstvima za zaštitu bilja koji je uveo neke nove restrikcije i bolju kontrolu, međutim sve to treba primeniti na terenu i zato treba svi da radimo bismo izdejstvovali cilj - rekao je Živadinović.

Kako je naglasio, najveći problem je dokazati trovanje što znači utvrditi ko je trovao pčele i kojim sredstvom, javiti inspekcijama da izađu na vreme da bi bilo dokaza za tužbe.

- Mi smo imali pojave da su pčelari tužili krivce ali nisu uspeli da dobiju jer nisu imali dovoljno dokaza - kaže Živadinović i dodaje da je na traženje pčelara država poboljšala rad inspekcija.

Da se ne bi dogodilo da pčelar koji je imao ogromnu štetu zbog trovanja izgubi na sudu pa mora da plati još 20.000 EUR troškova moraju se imati dokazi koje verifikuju nadležni organi, smatra on.

- Mi predlažemo državi da se zakonski proces dokazivanja pojednostavi jer pčelar nije pravnik a trovanja su česta - zaključio je on.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Velimir Stanojević konstatovao je da je pčelarstvo uz podršku države poslednjih godina napredovalo i da sada u Srbiji ima oko milion košnica.

- Pčele su važne i u voćarskoj i ratarskoj proizvodnji kao oprašivači i treba dalje razvijati i gajiti pčelarstvo a nažalost ponekad dolazi do zloupotreba zbog neodgovornosti pojedinaca - konstatovao je on i dodao da to država mora da sankcioniše.

On je naglasio da je potpuno jasno da je tretiranje preparatima za zaštitu bilja a pre svega insekticidima u fazi cvetanja biljaka - zabranjeno, a da se isključivo može vršiti noću u fazi bujne vegetacije.

- Zakon je jasan, kaznene odredbe su takođe precizirane, prosto moramo se boriti protiv tako negativnih pojava - rekao je on.

Skup u Beogradu deo je podrške razvoju sela u regionu Zapadnog Balkana iz koje stoji nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) čija predstavnica Irena Džimrevska iz Makedonije je naglasila da je nekontrolisana upotreba pesticida problem čitavog Balkana.

- Ideja je da na jednom mestu skupimo i pčelare i voćare, odnosno poljoprivredne proizvođače, predstavnike ministarstva poljoprivrede, poljoprivredne i veterinarske inspekcije da se razgovara i pronađu adekvatna rešenja i konkretne mere kako bi zaštitili pčele - rekla je ona.

Kako je precizirala adekvatne mere bi bile zabrana pesticida koje su štetne za pčele.

Prema najavama u Srbiji će na ovu temu biti razgovarano na još skupa koji će biti održani u Surdulici i Bosilevgradu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2679117/pcelarima-tesko-da-dokazu-trovanje-pcela-traze-jednostavniji-zakonski-proces-dokazivanja

Što se tiče radova na pčelinjaku u oktobru, uradite sve što ste propustili do sada. Zato bi trebalo da se uradi sve što može povoljno da utiče na pravilno zimovanje i solidan prolećni razvoj.
Pogače možemo davati samo kad pčele ne izleću jer bi u suprotnom delovale stimulativno na matice kao što deluje dodavanje hrane krajem zime. Pogače ne smemo dodavati kao rezervu hrane za kasni jesenji period. Oktobar je mesec u kome moraju biti završeni svi radovi oko uzimljavanja pčelinjih društava i nukleusa, a takođe i da budu ispunjeni svi uslovi od kojih zavisi uspešno prezimljavanje a to je:
- jaka pčelinja društva i nukleusi - dobra starosna struktura pčela - potrebna količina i kvalitet hrane - mlada matica. Najveći procenat gubitaka matica odnosi se na stare matice. Mlade matice su sposobnije za prezimljavanje i u težim uslovima, a poseban je njihov značaj za proletnji razvoj pčelinjeg društva. To znači da držanje starih matica nema nikakvo opravdanje.
Samo matice izuzetnih karakteristika se mogu držati duže od dve godine, a pitanje je koliko mogu izdržati u trečoj godini i dalje. Opravdano je takve matice držati u nukleusima za reprodukciju i proizvodnju mladih matica. Kada je reč o ispravnosti košnica, najviše pažnje treba posvetiti podnjači i krovu. Podnjače, posebno one od punog drveta vremenom mogu da istrunu. Na tim mestima se stvaraju veći ili manji otvori kroz koje miševi ulaze. Važno ih je držati odignute od zemlje od 40 cm do 50 cm. Krov je takođe važan deo košnice i mora uvek da bude ispravan, da ne bi kiša ili kasnije otopljeni sneg pravili problema zbog prevelike vlage.
Jedan od glavnih poslova pčela u ovom mesecu je zatvaranje svih nepotrebnih otvora propolisom. Pčele intenzivnije skupljaju propolis u jesen zato što su potrebe za njim veće i koristi se za lepljenje ramova, međuspratnih otvora, pokrovne daske i dr. Zbog ovoga nije opravdano skidati poklopac, pomerati ramove i nastavke
posle oktobra jer se remeti propolisni sloj.
Ose i stršljenovi su u ovom periodu još u punoj aktivnosti. Efikasna zaštita od njih se svodi na uništavanje njihovih gnezda u blizini pčelinjaka i postavljanje flaša
na odgovarajući broj košnica sa pivom, sirćem, kvascem. Na pčelinjaku i oko njega pokositi travu i korov da ne bi došlo do pojave raznih štetočina koje uznemiravaju pčele. Izvršiti uzimljavanje društava sa rezervnim maticama i nukleusima. Delimično uzimiti i ostala društva (zavisno od vremena).
Pčelinjak treba zaštiti od jakih vetrova. Izvršiti uskladištenje sanduka i ambalaže. Pretopiti saće i zaštiti ga od moljca.

Izvor: Agrobiznis magazin

Pčelarstvom se u Srbiji bavi 5,3% poljoprivrednih gazdinstava (29,9 hiljada), a ukupan broj košnica je 914 hiljada. Ovo predstavlja pad od 3,5% u broju gazdinstava i rast od 37,5% u broju košnica u odnosu na 2012. godinu.

Prema podacima godišnjeg istraživanja o stočarstvu Republičkog zavoda za statistiku (RZS), broj košnica pčela ima rastući trend od 2008. do 2018. godine. Linearna procena pokazuje da broj košnica u proseku raste za oko 43,7 hiljada godišnje.

Ukoliko se ovakva dinamika nastavi, očekuje se da će u godini sledećeg Popisa poljoprivrede (2022) biti registrovano oko milion košnica pčela, ocenjuju stručnjaci RZS.

Oko tri četvrtine košnica nalazi se u regionu Srbija – jug, dok je jedna trećina u regionu Srbija – sever.

Region sa najvećim brojem košnica je Region Šumadije i Zapadne Srbije, sa 41,2% ukupnog broja košnica.

U odnosu na podatke iz popisa, rast je zabeležen u svim regionima, a najveći je u Regionu Vojvodine i Regionu Šumadije, 68,4% i 37,3% redom.

Kako se navodi u analizi, nakon živinarstva, pčelarstvo ima najveći nivo specijalizacije proizvodnje.

Od ukupnog broja košnica oko 35% se nalazi na gazdinstvima koja se bave isključivo pčelarstvom.

Gazdinstva koja su se specijalizovala za pčelarstvo ima 4.000, što je čak 11 puta više nego u odnosu na podatke iz 2012. Nivo specijalizacije je najveći u regionu Vojvodine.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/pribli%C5%BEavamo-se-broju-od-milion-ko%C5%A1nica

Međunarodni Earthwatch Institut je na poslednjem sastanku u londonskom društvu Royal Geographical proglasio pčele najvažnijim bićima na planeti Zemlji.Kako su naveli, 70 odsto svetske poljoprivrede zavisi isključivo od pčela, a polinacija, ili oprašivanje – možda i najvažnija funkcija pčela – omogućuje biljkama da se razmnožavaju.

Bez pčela, poručeno je, fauna na planeti bi polako počela da nestaje.

Takođe, otkriveno je da je studija koju je sprovelo nekoliko univerziteta otkrila da su pčele jedina živa bića koja ne nose nikakvu vrstu patogena – ni funguse, ni viruse, ni bakterije.

Nažalost, odlučeno je ovo u trenutku kada saznajemo da pčela na planeti ima sve manje. Jedna od studija otkrila je da je nestalo 90 odsto populacije pčela u proteklih nekoliko godina.

Glavni razlozi smanjenja broja pčela jesu nekontrolisana upotreba pesticida, nedostatak cveća i deforestacija (krčenje šuma). Brojni aktivisti iz ovog razloga zahtijevaju da se odmah zabrani upotreba pesticida, počnu koristiti prirodne alternative, a zdravlje i opstanak pčela počnu pomno pratiti.

Grinpis se takođe oglasio i kaže dapčele možemo zaštititi tako što bi trebalo zabraniti sedam najopasnijih pesticida (uključujući tri koja su puna nikotina), te očuvati divlja staništa i obnoviti ekološku poljoprivredu – ovo podrazumeva izbegavanje gigantskih farmi na kojima se, iz godine u godinu, sadi ista biljka, što je veliki problem za insekte.

Uz pomoć prirodnih kompostnih sistema obnoviće se hranjivi sastojci u zemlji, smanjiti gubitak zemlje od vetra i erozije vode.

Podsetimo i još na slavnu rečenicu koju je izrekao Albert Ajnštajn: “Ako pčele nestanu, ljudi imaju još četiri godine života.”

Izvor:https://www.dnevnik.rs/drustvo/pcele-proglasene-najvaznijim-bicima-na-zemli-15-10-2019

Septembar je mesec u kome, po pravilu, nema pčelinje paše, a ako je ima (bela detelina, konjski bosiok), ona je slaba. Sa ovim mesecom nastaju velike promene u pčelinjim društvima koja već osećaju da se približava period mirovanja.
Ako ste sve uradili kako treba ranije, u septembru, aktivnosti na pčelinjaku su znatno manje. Do sada se pokazalo da mnogi pčelari ostave niz radova iz avgusta za septembar. To, svakako, nije dobro. Treba uraditi prihranjivanje pčela, obezbeđenje kvalitetnog saća u košnici, provera kvaliteta i količine meda, odnosno rezervne hrane, jesenji pregled pčelinjih društava, otklanjanje nedostataka u košnici.
Potrebno je da do kraja septembra pčele prerade, imajući u vidu da je društvima za zimovanje potrebno 15–20 kg zimske hrane. Minimalna količina hrane kojom se može zazimiti pčelinje društvo je oko 12 kg hrane, ali u tom slučaju već sredinom februara moramo dodati pogaču što opet pre vremena iscrpljuje zimske pčele. Svaka zdrava pčelinja zajednica sa dovoljnim zalihama hrane, vratit će uložena sredstva tokom sezone i nekoliko puta ma koliko utrošili na nju i to treba imati u vidu prilikom uzimljavanja.
Septembar je mesec u kome se nastavlja kasno-letnji tretman protiv varoe. Stručnjaci kažu da ako u ovo vreme nađemo više od jedne varoe na deset trutovskih larvi, onda se nalazimo u zoni visokog rizika od invazije i moramo hitno intervenisati. Mogu se koristiti sva raspoloživa sredstva, a temperaturni opseg u septembru naročito pogoduje primeni mravlje kiseline, te je ovaj period idealan za sticanje iskustava u radu sa njom kod pčelara koji je nikada
nisu koristili.
Spajanje slabih društava, odnosno društava sa nedovoljnim brojem pčela radilica, takođe je jedan od bitnih radnji koje treba izvršiti početkom ovog meseca, ako
to ranije nismo obavili. Društva koja nisu toliko jaka da se mogu zazimiti, odnosno da je broj pčela možda dovoljan da društvo prezimi, ali nikako dovoljan da se od takvog društva očekuju visoki prinosi, onda pčelar mora da preduzme određene mere radi ojačavanja pčelinjih društava. Slabija pčelinja društva koja ne pokažu svoje kvalitete treba spojiti sa srednje jakim društvima.

Izvor: Agrobiznis magazin

Proizvodnja meda u Srbiji manja je za 30% do 80% zbog nepovoljnih vremenskih prilika i neadekvatne upotrebe hemijskih sredstava za zaštitu bilja, koja izaziva pomor pčela, a taj trend traje već četiri godine.

- Osim klimatskih, ozbiljan problem je i nelegalni tretman semena suncokreta insekticidima, što je zabranjeno i Srbiji i u EU. Ove godine, pčele su najviše stradale baš na suncokretu - kaže za Novosti predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović.

Dodaje da država radi na povećanju broja fitoinspektora, ali da to neće rešiti problem, jer je neophodno da se poljoprivrednici obrazuju.

Naveo je i da je prošle nedelje dogovoreno da se od sledeće godine povećaju subvencije po košnici sa 720 dinara na 800 dinara.

Pčelari iz Požarevca, koji su među najproduktivnijima u zemlji, slažu se da prinos meda opada. To tvrdi i Branko Pavlović, koji pčelari 30 godina, a sada ima 200 košnica.

- Ove godine je posebno bio nepovoljan maj, zbog čestih kiša, pa nisu mogle da se koriste bagremove šume i prinos tog meda je znantno smanjen. Onda je nastupila suša i ubrzala vegetaciju, što je za biljke bilo veoma stresno - objašnjava Pavlović.

Ovi uzroci mogu da dovedu do poskupljenja meda, iako ima i onih pčelara koji nude svoje zalihe, kako bi cena ostala ista.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2617521/proizvodnja-meda-u-srbiji-manja-i-za-80-od-sledece-godine-subvencije

Odavno je poznato da pčela radi očuvanja društva u toku zimskog perioda mora da obezbedi zalihe hrane za vreme paše. Ovaj, možemo slobodno reći „refleksni posao“, ona izvodi i zbog zaštite od neprijatelja i štetočina. Zalihe meda se nalaze u zrelim ćelijama sa poklopčićima. Kako med ima hidroskopna svojstva ukoliko je vlažnost vazduha 60% u tom slučaju se vodnjikavost ne menja dok kada je veća od 60% med uvlači u sebe vlagu, dok kada je manja gubi svoju vlagu.
Zahvaljujući poklopčićima med je obezbeđen, tako da nema prekomernog zgušnjavanja, naročito u vreme zimskog perioda, kada pčele ne mogu da regulišu temperaturu. Zanimljivo je i to da voštani poklopci sprečavaju širenje mirisa meda, što bi moglo da privuče pčele tuđice ili kradljivice.
Postoje i pčele stražari, koje čuvaju med u vreme kada je toplo. Njih može biti od nekoliko do više stotina, u zavisnosti od opasnosti koja preti. Da bi sprečile krađu meda, one skladište zalihe na najudaljenije mesto od leta, odnosno u gornje delove gnezda. Primećeno je da radi zaštite zaliha meda pčele leto u jesen delimično zatvaraju propolisom. Koliko su za pčele važne zalihe meda u zimskom periodu, govori i činjenica da one svoje zalihe brane ubadanjem žaokama, nakon čega umiru. Žrtva koja je ubodena osetiće jak bol i spontanim kretanjem žaoka koja je najčešće ostala u koži se još više zariva, i samim tim povećava efikasnost otrova.Sve ovo želeli smo da vam predočimo kako biste bolje razumeli značaj ostavljanja dovoljne količine zaliha meda u košnici. Što su zime oštrije i duže, to su i količine potrebne za prezimljavanje veće.
Takođe, utrošak meda u zimskom periodu zavisi i od snage pčelinje zajednice. Na primer, na severu pčele utroše 7 do 10 kilograma meda, dok na jugu 6 do
8 kilograma. Treba znati da je od kraja februara utrošak hrane skoro dvostruko veći, jer se tada pojavljuje leglo u zajednici. Takođe, posle prvog takozvanog
pročisnog leta raste utrošak hrane jer je potrebno održavati visoku temperaturu u gnezdu.
Svako uznemiravanje pčelinje zajednice u toku zimskog perioda dovodi do povećane potrošnje hrane, jer pčele koriste dodatne zalihe za održavanje temperature u košnici. Zbog toga je veoma važno da obezbedite pčelama dovoljne količine hrane za prezimljavanje, a ukoliko je iz nekog razloga neophodno da se izvrši dodavanje hrane, to treba činiti kada su temperature iznad tri stepena Celzijusa. Pčele u tom slučaju treba prihranjivati šećernim sirupom koji je gust (na 1 litar
vode staviti 2 kilograma šećera). Držati se ovog odnosa, jer gušći rastvor kristalizuje, a ređi opterećuje creva pčele.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31