Vremenske prilike ni ove godine ne idu na ruku pčelarima. Kiše i hladno vreme ponovo utiču na prinos meda početkom sezone.
Prošle godine je kiša sprala polen sa bagrema, pa je najvažnija mednosna paša podbacila. Ove sezone su pčele proizvele dovoljno bagremovog meda, ali su zatim padavine i hladno vreme to gotovo poništili."Problem je nastao sa kišom koja je krenula krajem bagremove paše, tako da taj bagremov med ne može da se izvadi. A pošto pčele ne mogu da budu aktivne u prirodi nakon toga, onda su normalno pojele taj med koji su i donele“, kaže pančevčaki pčelar Vojkan Milutinović.

Logično, jer pčele med prave za svoju ishranu, a mi im višak uzimamo. Kad ne sakupljaju nektar zbog lošeg vremena moraju da jedu ono što su donele, a za ljude šta preostane. Međutim, kiša je kao i uvek nešto odnela, a nešto donela.

"Ostalo nam je sada da se tešimo da ova kiša koja je pala dobro utiče na suncokretovu pašu i na lipu koja treba da krene. Sad je već procvetala gradska lipa, ali ova crna lipa trebalo bi da krene za nekih desetak-petnaest dana. Nakon toga bi suncokret trebalo da krene. Nadamo se da će ova kiša doneti dobrobiti njima, pa makar da to bude kako valja“, dodaje Milutinović.

Srbija je 2019. izvezla oko 2.300 tona meda i na tome zaradili 9 miliona evra.

"Prošle godine pčelari su bili nezadovoljni cenom, ali je bagremov med iz Srbije bio najbolje plaćen u Evropi. Verovatno je da smo kvalitetom odskočili u odnosu na sve ostale“, zaključuje Milutinović.

On napominje da se poslednje dve godine cena meda nije menjala, ali će ona sada najverovatnije porasti. Na to utiču ne samo proizvođači u velikim evropskim državama, već i povećanje troškova proizvodnje naših pčelara.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/pcelari-nezadovoljni-kise-i-hladno-vreme-uticu-na-prinos-meda_1130891.html

Najveći problem pčelara u Srbiji, gde je registrovano više od 1,3 miliona košnica, je trovanje pčela, izjavio je danas predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović.

On je ponovio da pčelari traže da država trovanje pčela proglasi krivičnim delom, jer pčele godišnje prinose srpske poljoprivrede podignu za 226 miliona evra.

"Mnogo je učinjeno na tom planu, izmenjen je zakon, od naredne godine više nema slobodne prodaje pesticida, inspekcija sve bolje radi na terenu, ali trovanja se nastavljaju tek nešto manjim intenzitetom, jer neki poljoprivrednici očigledno i dalje ne znaju skoro ništa o tome koliko im pčele povećavaju prinose", kazao je Živadinović agenciji Beta povodom Svetskog dana pčela, 20. maja.

On je naglasio da trovanja pčela obeshrabruju pčelare, pa se dešava da i najbolji među njima napuste pčelarenje. "Od države tražimo da se uvedu drastičnije kazne sa jedne strane, a da se trovanje pčela proglasi krivičnim delom, te da se goni po službenoj dužnosti. To je jedini spas koji trenutno vidimo", kazao je Živadinović.

On je podsetio da je pčela indikator zdrave životne sredine i da sve češća masovna trovanja pčela ukazuju na neadekvatnu upotrebu sredstava za zaštitu bilja, samim tim i na zagađenje životne sredine.

"Pčela je jedini insekt koji proizvodi hranu za ljude. Oprašivanjem, pčele svake godine podignu prinose u poljoprivredi Srbije za 226 miliona evra. Samo jedno pčelinje društvo godišnje podigne prinose okolnih poljoprivrednika za 566 evra", precizirao je Živadinović.

Dodao je da "više od 75 odsto glavnih gajenih biljaka direktno zavisi od pčele kao oprašivača".

"Više od 100 vrsta gajenih biljaka, koje čine najveći deo u proizvodnji hrane za ljude, oprašuje pčela. Bez oprašivanja pčela, prinos jabuke pada za 38 odsto, jagode za 55 odsto, višnje za 67 odsto, šljive za 72 odsto, maline za 81 odsto, kruške 36 odsto, uljane repice 50 odsto", rekao je Živadinović.

Prema njegovim rečima, u Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede Srbije registrovano je više od 1,3 miliona košnica, a više od 16.000 pčelara svake godine konkuriše za subvencije, te oni čine, kako je naveo, glavni korpus pčelara sa ozbiljnijim brojem košnica. Dodao je da ima, međutim, i neregistrovanih pčelinjaka, što je suprotno zakonu.

Pčelari SPOS-a su prošle godine, kako je kazao Živadinović, proizveli nešto više od 5.000 tona meda, jer je sezona bila slabija nego inače . Najviše meda se izvozi u Norvešku, Italiju, Nemačku i zemlje okruženja.

"Potencijal za proizvodnju meda u Srbiji nismo ni blizu dostigli. Sigurno prinose možemo duplirati, ali za to je potrebno napraviti jeftin i funkcionalan katastar pčelinjih paša, subvencionisati nabavku pogonskih vozila za prevoz pčela, kao i konačno rešiti registraciju pčelarskih vozila, što je obećanje države koje još nije ispunjeno", ukazao je Živadinović.

On je ocenio da je Pogon za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a "Naš med" u Rači, "jedini spas za budućnost naših pčelara".

"U aprilu ove godine krenuo je ozbiljan uvoz meda iz inostranstva i jedini način da se izborimo sa takvom konkurencijom jeste prezentacija domaćeg meda, kako našem tržištu, tako i inostranom. Do sada smo u pogon uložili više od 1,4 miliona evra, te je u potpunosti spreman za plasman meda na veliko, u buradima, a nedostaje nam za narednu fazu još oko 470.000 evra kako bismo ga u potpunosti opremili za plasman meda u teglama", rekao je Živadinović.

Kapacitet ovog pogona je do 3.000 tona godišnje, ali ga je, kako je dodao, lako povećati ukoliko bude bilo potrebe, unošenjem još jednog homogenizatora za med.

"Izvoz meda se planira u sve države sveta, gde god ima interesovanja, naravno najviše targetiramo tržište EU, arapskih zemalja i Japana", kazao je predsednik SPOS-a.

Naveo je da je pandemija korona virusa poremetila planove i napravila nesagledivu štetu, što kroz direktne troškove održavanja pogona tokom perioda zastoja, što zbog toga što je otvaranje koje je već bilo zakazano moralo da se odloži. Ekipa firme iz Slovenije koja je isporučila ključnu opremu, nije mogla da dođe zbog zabrane kretanja da obavi probni rad opreme, niti se zna kad će moći da dođe, a to je preduslov za uvođenje standarda.

"Svakako je šteta ogromna i tek krajem godine moći ćemo da je izrazimo novčano. O šteti zbog kašnjenja početka rada da ne pričamo, nju trpe svi pčelari koji konačno očekuju realnu cenu za svoj proizvod", kazao je Živadinović.

Podsetio je i da je za vreme vanrednog stanja najveći problem bila nemogućnost odlaska na pčelinjake pčelara starijih od 65 odnosno 70 godina, pa su pretrpeli velike štete.

"SPOS je tražio da im se pomogne, država je izašla u susret za pčelare starije od 70 godina, na žalost ne i preko 65, te su oni dobili 800 dinara po košnici, do maksimalnih 20.000 dinara po osobi", rekao je Živadinović.

Svetski dan pčela obeležava se na inicijativu Slovenije od 2018. godine, sa ciljem da se ukaže na značaj pčela u oprašivanju biljaka, odnosno proizvodnji hrane, ali i zaštiti životne sredine, odnosno opsatnak ljudi na planeti.

Taj datum je određen za obeležavanje, jer se 20. maja 1734. rodio Anton Janša, slovenački pčelar, koji je bio poznat kao pionir savremenog pčelarstva, a Marija Terezija ga je imenovala za glavnog učitelja pčelarstva. Istovremeno je maj na severnoj polulopti mesec bujnog razvoja pčela i prirode, a na južnoj polulopti je jesen, kada se prikupljaju pčelinji proizvodi i počinje sezona upotrebe meda.

Otpravnik poslova Ambasade Slovenije u Beogradu Roman Veiksler kazao je da je pčelarstvo u Srbiji , slično kao u Sloveniji, "na jako visokom nivou i predstavlja važnu poljoprivrednu granu".

"Zato raduje činjenica, da je Srbija među prvima prepoznala značaj međunarodne zaštite pčela i podržala inicijativu za proglašenje Svetskog dana pčela", kazao je on.

Podsetio je da se se svake godine u maju priređuju događaji posvećeni obeležavanju Svetskog dana pčela, ali će zbog pandemije korona virusa ovogodišnje, treće obeležavanje, biti pre svega u znaku virtuelnih događaja.

Pčele oprašuju, podsetili su iz Ambasade Slovenije, skoro tri četvrtine svih biljaka i od njih zavisi trećina proizvedene hrane na planeti, a efikasno oprašivanje povećava količinu poljoprivrednih kultura, poboljšava njihov kvalitet i otpornost na štetočine.

Kulture koje zavise od oprašivanja su značajan izvor prihoda poljoprivrednika, pre svega manjih i porodičnih gazdinstava.

Prema poslednjem izveštaju Svetskog saveza za očuvanje prirode (IUCN), gotovo 10 odsto pčela je pod pretnjom izumiranja, a pet procenata je najverovatnije ugroženo.

Izvor:https://naslovi.net/cir/2020-05-20/beta/spos-trovanje-pcela-u-srbiji-treba-proglasiti-krivicnim-delom/25463484

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, povodom velikog broja zainteresovanih za ulaganje u pčelarstvo, konsultovali su profesora Miću Mladenovića, vrhunskog stručnjaka za pčelarstvo i člana Nacionalnog tima za preporod sela Srbije i poručuju da je održivi razvoj pčelarstva siguran i isplativ način da se pokrene uspešna proizvodnja. Proizvodnja meda i drugih pčelinjih proizvoda je zanat koji se uči u jednoj sezoni, a relativno niska ulaganja mogu se brzo vratiti. Pčelarstvo je povoljno za oba pola i različitih nivoa znanja, a u njemu mogu da rade i ljudi sa blagim stepenom invaliditeta i stariji od 50 godina.
Srbija poseduje oko 850.000 košnica u stacioniranim i selećim pčelinjacima, a prema podacima nekih asocijacija pčelara, ima oko 1.100.000 košnica. Registrovanih pčelara je oko 15.000, ali se pretpostavlja da se pčelarstvom bavi oko 30.000 domaćinstava. Proizvodnja meda u Srbiji varira od 6.000. do 9.500 tona godišnje, od čega sortne vrste meda - bagremov i suncokretov čine po trećinu i još jednu trećinu poliflorne vrste: livadski, cvetni, medljikovac i sve druge. Prihod je veliki i od drugih pčelinjih proizvoda: voska, matičnog mleča, polenovog praha ili pčelinjeg hleba - perge, matica i rojeva, propolisa i pčelinjeg otrova, koji je u vrhu alternativnih preparata u sanaciji mnogih autoimunih bolesti.
Ministar Krkobabić, posebno naglašava da su šanse za uspeh pčelarskih gazdinstava mnogo veće ako se udruže u specijalizovane pčelarske zadruge:
„Kada bi se i te zadruge udružile u složene pčelarske sisteme, primenjujući savremene tehnologije i viši stepen prerade, zarada pčelara bila bi veća, a plasman meda brži i jednostavniji. U pčelarstvu postoji velika razvojna snaga: verovali ili ne - izvoz meda 2013. godine u Srbiji u vrednosti od 14 miliona dolara je bio veći od izvoza junećeg mesa!?! Naš cilj trebalo bi da bude podizanje proizvodnje meda, sa 6.000 do 9.500 tona, koliko je iznosila proteklih deset godina, na 12.000 tona godišnje.“
U Srbiji je 2018. godine proizvedeno oko 9.000 tona meda, izvezeno 2.774 tone u vrednosti 12,4 miliona dolara. Uvezene su 43 tone meda, za šta je potrošeno 266.000 evra, ali, uglavnom, u kompenzacionim poslovima. Cena meda u EU varira iz godine u godinu i kreće se od 5-7 evra za kilogram bagremovog meda i 4-4,5 evra za kg livadskog. Naš med, posebno bagremov, kupuju Nemci, Norvežani i Italijani, a sve veće interesovanje pokazuju zemlje Severne Afrike, Indija, Japan i Kina. Iako je Kina najveći svetski izvoznik, zainteresovana je za uvoz svih vrsta srpskog meda, a Japan posebno za suncokretov med.
Nacionalni tim za preporod sela Srbije poručuje da četvoročlana porodica u Srbiji svoju egzistenciju može ostvariti sa 200 košnica i dve selidbe, uz napomenu da sezona u pčelarstvu traje samo šest meseci. Može se očekivati prinos od najmanje 20 kilograma meda po košnici ili od 200 košnica najmanje 4 tone meda, čija je vrednost oko 15.000 evra. Savremene košnice domaće proizvodnje koštaju oko 6.000, a sa pčelinjim rojem oko 12.000 dinara. Neophodna oprema: za otvaranje košnica, armiranje satnih osnova, centrifugiranje meda i ambalaža za med koštaju oko 4000-5000 evra. Ta invesiticija koristi se narednih 20 i više godina.
Srbija ima povoljne agroekološke i meteorološke uslove za gajenje pčela. Raznovrsno medonosno bilje, među kojima su bagrem, lipa, suncokret i livadsko bilje, pčelama je na raspolaganju čitavih 9 meseci, a imamo i jednu od najboljih rasa pčela na svetu Apis mellisera carnica.
Ogroman je značaj pčela za poljoprivredu Srbije. Pčele svake godine, prema rečima profesora Miće Mladenovića, oprašivanjem povećavaju prinose u ratarstvu, voćarstvu u povrtarstvu Srbije za 148 miliona evra.
Srbija proizvodi šest vrsta meda sa zaštićenim geografskim poreklom: Homoljski, Kačerski, Đerdapski, Deliblatski, Fruškogorski i Vlasinski, a u postupku registracije je Šumadijski med. Za pčelarstvo su značajni i: Kopaonik, Tara, Jastrebac, Besna Kobila, Cer, Stara planina, Đerdap, Vršački bregovi, Banat i Bačka... Jedinstven u Evropi je med sa Rtnja.
Nacionalni tim za preporod sela Srbije preporučuje povratnicima iz inostranstva da zasnuju specijalizovano pčelarsko gazdinstvo, da ulože lična sredstva, da se udruže u zadrugu, primenjuju savremene tehnologije i viši stepen prerade u pčelarstvu i koriste opremu kao što je to uradila pčelarska zadruga „Med i voće“ u Vlasotincu, koja je podsticajnim sredstvima projekta obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“ nabavila najsavremeniju pčelarsku opremu: automatsku mašinu za izradu šećernih pogača, mašinu za izradu satne osnove, električni otklapač saća, opremu za vrcanje meda, sušaru za polen i opremu za kontrolu pčelinjih proizvoda. Digitalnim aparatima kontrolišu prirodna svojstva, gustinu i vlagu meda. Proizvode invertni sirup za prihranjivanje pčela i specijalni kremasti med. Uspešne su i pčelarske zadruge u okviru pomenutog projekta Kabineta za regionalni razvoj: „Bi kuper“, Merošina, Devča, „Plan B“ Batočina, „Homolje med“ Žagubica, „Zaplanjska matica“ Gadžin han...
Nacionalni tim za preporod sela Srbije će se zalagati za veće subvencije pčelarima, pogotovu u brdsko-planinskim i pograničnim nerazvijenim područjima, za očuvanje pčelinjeg fonda, a Kabinet za regionalni razvoj nastaviće dodelu podsticajnih sredstava za nabavku rojeva, pčelinjih matica i opreme za pčelarstvo. Nacionalni tim za zainteresovane organizovaće stručne posete najuspešnijim pčelinjacima i zadrugama, uz savete o tome kako da se udruže.

Izvor: Agrobiznis magazin

U Srbiji se pčelarstvom bavi oko 15.000 pčelara, koji poseduju oko 1,2 miliona košnica, saopštio je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), povodom nedavnog obeležavanja međunarodnog Dana planete zemlje. Pčele svake godine oprašivanjem podignu prinose u poljoprivredi Srbije za oko 450 miliona evra. Samo jedno pčelinje društvo u Srbiji godišnje podigne prinose okolnih useva poljoprivrednika za 370 evra.

Ukupna korist od pčela ostvarena oprašivačkom funkcijom sto puta je veća od vrednosti dobijene od svih pčelinjih proizvoda zajedno. Utvrđeno je da pčele povećavaju prinose voćaka i to: jabuka, šljiva, krušaka, trešanja i višanja za oko 60 odsto, suncokreta za 40, semena deteline za oko 70 odsto, a plodove i semenje raznog povrća i za više od 70 odsto. U SAD najveći prihod pčelari ostvaruju od usluga oprašivanja poljoprivrednih kultura pčelama (u protivvrednosti od 100 kg meda po košnici).

Pesticidi su proizvod hemijske industrije i predstavljaju u izvesnom smislu zagađivače koji su štetni ako se ne primenjuju u tačno propisanim količinama, vremenu i na odgovarajući način. Oni zagađuju vodu, zemljište i biljne proizvode i time izazivaju bolesti ljudi i životinja. Nekontrolisana i prekomerna upotreba pesticida izaziva mnogobrojne štetne posledice.

Danas se u poljoprivrednoj proizvodnji protiv više od 20 hiljada štetnih agenasa vodi borba sa više od 800 registrovanih preparata pesticida na bazi 400 i više aktivnih suptanci, od kojih su oko 150 insekticidi. SPOS ističe da je Evropska komisija, pre dve godine, većinom glasova donela odluku o potpunoj zabrani upotrebe tri ozloglašena neonikotinoida na otvorenom prostoru (klotianidin, imidakloprid i tiametoksam), insekticida koji prema Evropskoj agenciji za bezbednost hrane (EFSA) predstavljaju rizik za pčele.

Za predlog zabrane upotrebe glasalo je 18 zemalja, među kojima su i najveće zemlje članice EU, dok su protiv bili predstavnici Mađarske, Rumunije, Danske i Češke. Između ostalog se navodi i da u sadašnjim okolnostima, kada u velikoj meri život pčela ugrožavaju najnovije poljoprivredne tehnologije, klimatske promene, GMO, snažni pesticidi, širenje bolesti, štetočine i prirodni neprijatelja pčela, postoji potreba da se razvije globalna strategija za zaštitu pčela.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/453326/Pcele-povecavaju-prinos-jabuka-za-60-odsto

 

 

Uprava za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede i Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) upozorili su danas voćare i ratare da je zabranjena upotreba sredstava za zaštitu bilja, naročito insekticida, jer su otrovni za pčele u vreme cvetanja voća.U zajedničkom saopštenju podsetića se da nepravilna upotreba sredstava za zaštitu bilja, pored opasnosti da dovede do trovanja pčela, dovodi i do smanjenja prisustva pčela u voćnjaku, što može da dovodi do lošeg oprašivanja pri čemu se smanjuje prinos, a i smanjuje se kvalitet plodova.

Poljoprivrednici su upozoreni da zakon zabranjuje primenu sredstava za zaštitu bilja koja su otrovna za pčele u toku cvetanja (pogotovo insekticida), u bilo kom delu dana, tako da se pesticidi koji su otrovni za pčele ne smeju primenjivati ni uveče ni rano ujutru.

Preporuka je da se ostala sredstva za zaštitu bilja primenjuju kasno uveče ili noću.

„Apelujemo na poljoprivredne proizvođače, da kada primenjuju sredstva za zaštitu bilja prvo suzbiju korove u voćnjacima pre svega košenjem, jer upravo korovi koji su u fazi cvetanja mogu da budu posećeni od strane pčela i da pored toga što biljke koje tretiraju nisu u fazi cvetanja, do trovanja dođe zato što pčele idu na korovske biljke koje su u cvetu“, navedeno je u saopštenju.

Kako se dodaje, prilikom tretiranja jabuke protiv rutave bube treba izbegavati hemijska tretiranja, već koristiti zamke koje su efikasne, a nema opasnosti po pčele.

Ukazano je i da veliki problem predstavlja i tretiranje uljane repice, jer se poljoprivredni proizvođači u nekim situacijama odluče da tretiraju u toku cvetanja sredstvima za zaštitu bilja koja su otrovna za pčele, što je takođe zakonom zabranjeno.

Takođe se apeluje da se prilikom tretiranja uljane repice pre cvetanja koriste sredstva koja imaju kratku karencu i koja su manje toksična za pčele.

„Zahvaljujući odličnoj saradnji Uprave za zaštitu bilja i Udruženja pčelara SPOS, koja je iz godine u godinu sve bolja i bolja, prethodne sezone smo uspeli preventivno da zaustavimo nekoliko najavljenih tretiranja uljane repice u cvetu“, navedeno je u saopštenju.

Kako je istaknuto, tretiranje komaraca iz vazduha isto predstavlja ogroman problem, jer se često poklapa sa cvetanjem lipe, a i drugih medonosnih biljaka, koju pčele intenzivno posećuju.

Zbog toga se apeluje na nedležne, pre svega lokalne samouprave, da tretiranje komaraca iz vazduha ne sprovode, već da se komarci i krpelji tretiraju sa zemlje, preparatima koji nisu toksični za pčele, u kasnim večernjim satima, kada nema aktivnosti pčela.

Podseća se da je u okviru četvorogodišnjeg projekta, u vezi sa problemom trovanja pčela pesticidima u poljoprivredi, koji je SPOS dobio na konkursu Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), koji sprovodi u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike, a finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), potpisana deklaracija o zaštiti pčela u Srbiji sa više gradova i opština.

„Glavna aktivnost koju očekujemo od potpisivanja Deklaracije jeste postepeno ukidanje tretiranja komaraca iz aviona sredstvima otrovnim za pčele. Ovom prilikom pozivamo predstavnike gradova i opština koji nisu potpisali Deklaraciju, da to učine, jer očuvanjem pčela pomažu i razvoju svojih sredina“, navedeno je u saopštenju.

Izvor:https://www.danas.rs/drustvo/pcelari-i-uprava-za-zastitu-bilja-pozvali-ratare-i-vocare-da-ne-ugrozavaju-opstanak-pcela/

U ovom mesecu postojaće velika mogućnost pojave rojevog nagona zbog specifičnog proleća koje je u toku.

„Inicijatori“ rojevog nagona su pčele radilice i to najvećim delom mlade, nedavno i masovno izležene pčele. Sve ove mlade izležene pčele traže da budu zapošljene, da izvršavaju svoje radne, odnosno životne obaveze, da luče mleč, hrane i neguju mlado leglo, da luče vosak i grade saće. Kako u ovom periodu pčele formiraju dosta velike površine pod otvorenim i zatvorenim leglom, kako se unosi puno polena i nektara, dolazi do nedostatka prostora u košnici. Nema pripremljenih praznih radiličnih ćelija, jer je sve popunjeno. Zbog toga veliki broj mladih pčela ostaje nedovoljno radno angažovan, pa se one odlučuju na deobu.

Iskusni pčelari znaju da po izgledu leta uoče takva društva na vreme i otpočnu sa radovima na sprečavanju rojevog nagona. Proširuje se prostor u košnicama, zapošljavaju se mlade pčele na gradnji saća i slično.

Rojevi nagon se ne može sprečiti, ali se može odložiti.
*Potrebno je držati matice od sojeva koji su manje skloni rojenju.
*Držati mlade (kvalitetne) matice, ne starije od godinu dana, a najviše dve godine.
*U toku pripreme za pašu stalno vršiti „malo proširenje legla“ satnim osnovama (2 – 4 puta), cepanjem legla.
*Kada prodje paša društva razrojiti, da se ne bi prirodno rojila.
* Mlade matice (iz nukleusa ili oplodnjaka) uvoditi u društva krajem leta.
Grubu ali brzu vizuelnu kontrolu pojave nagona za rojenjem, na osnovu započetih ili već izgrađenih rojevih matičnjaka, možemo izvršiti delimičnim ili potpunim podizanjem prvog tela iznad plodišta, i uvidom dali na donjoj ivici satova na tom telu ima matičnjaka. Kod košnica nastavljača rojevi matičnjaci se često pojavljuju baš na tim mestima. Na jednom ramu može da ima 15-20 matičnjaka a ukupno u košnici 40, pa i više, različitih starosti, najčešće raspoređenih po obodu saća. Ako primetimo i zatvorene matičnjake, onda možemo očekivati da se to društvo uskoro roji. Ako je vreme pogodno, najduže za 2-3 dana prvi roj će izaći. Ako ne želimo da u tom društvu nešto preduzimamo, već hoćemo da dozvolimo da se ono prirodno razroji, onda treba da dežuramo i čekamo da roj izađe, pa ako budemo imali sreće da to i primetimo i da se on uhvati za granu nekog obližnjeg drveta, onda ćemo ga sa nje skinuti i smestiti u košnicu.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/04/07/pcelarstvo/kako-spreciti-nagon-za-rojenjem/

Topla zima bez snega ove godine donela je brojne probleme ratarima, voćarima, ali i pčelarima. Iako deluje nelogično pčele više jedu tokom tople, blage zime nego kad je hladno. U toplijim danima one napuštaju košnicu u potrazi za hranom i troše energiju, jer hrane u prirodi još uvek nema. Sa druge strane, kad je hladno one su zajedno u klasteru, međusobno dele toplotu i sagorevaju manje energije. Ako topli dani još potraju u kontinuitetu, pčele će trošiti sve više energije pa valja redovno proveravati da li imaju dovoljno hrane kako ne bi gladovale.
Februar je izuzetno važan mesec za pčelare, jer tada matica najviše polaže jaja. U jačim pčelinjim društvima ona dnevno polaži u proseku oko 200 jaja. U
centru gnezda, gde je leglo, u ovo doba godine temperatura je oko 35 °C, koju treba i održavati na tom nivou. Iz dana u dan pojavljuje se sve veći broj mladih pčela iz legla koje je matica položila u januaru, koje se grupišu oko nje i intenzivno je hrane matičnim mlečom. Međutim, ne valja ni kada je ima previše pčela, jer takvo društvo zahteva održavanje konstantne temperature i kvalitetnu mikroklimu u gnezdu, što dodatno iznuruje pčele i čini
ih nedovoljno sposobnim za negovanje legla tokom proleća. I dok je do januara potrošnja hrane bila ograničena, od februara postaje intenzivnija i mora da bude kvalitetnija. Neophodna je redovna kontrola pčelara, da li košnice imaju dobru ventilaciju i dovoljno hrane. Ukoliko su pčele izbile na satonoše to je znak da su ostale bez hrane i da je neophodno dodavanje pogača i ramova sa medom. Za ovaj posao treba birati lepše i toplije dane, kad temperatura dostigne 14 stepeni. Pri obavljanju ovog posla košnicu treba što kraće držati otvorenu, da ne izazovemo prehladu legla, što može usporiti razvoj.
Posebno obratite pažnju na količinu mrvica otpalog voska, jer to pčelaru govori o utrošku hrane i koliko je treba dodati. Kad dodati pogaču?
Većina pčelara smatra da je dobro u februaru dodati pogaču kako bi pčele čvršće ostale na okupu u klubetu, povezujući gornje delove ramova sa hranom. Druga polovina februara je najbolje vreme za dodavanje pogače jer stimuliše pčelinje društvo na  intenzivniji rad. Ipak, i dalje važi pravilo da društva treba što manje uznemiravati i otvarati košnicu. Iskusni pčelari kažu da je dovoljno osmotriti kako u lepim danim pčele izleću i tada već znaju kakvo je stanje unutar košnica. Naime, ako pčele hitro izleću u košnici je sve u redu. Ukoliko pak tumaraju po prednjoj strani košnice, i tresu krilima što proizvodi specifičan zvuk to je znak da je pčelinje društvo ili ostalo bez matice ili nemaju dovoljno hrane. U toku februara treba očistiti podnjače košnica. Za pčelare je to mali napor, a pčelama velika pomoć. Ako je podnjača čista sa vrlo malo ili nimalo mrtvih pčela, to ukazuje da se radi o snažnoj i zdravoj pčelinjoj zajednici sa izraženim higijenskim navikama. Ukoliko ima mnogo uginulih pčela na podnjaci (dve i više šaka) treba obavezno poslati uzorak sa pčelama u laboratoriju
na ispitivanje.
Jačina pčelinjeg društva tokom februara direktno zavisi od pripreme za zimu. U jačem pčelinjem društvu u toku avgusta bolje se neguje leglo, pa kasnije mlade zimske pčele dobijene iz takvog legla su kvalitetne, vitalne i spremnije da uspešno prezime. Februar je i pravi trenutak za tretiranje protiv varoe, a često je dovoljan jedan tretman i da se znatno smanji broj varoa u pčelinjem društvu. Treba proveriti i ventilaciju koja je u ovom periodu vrlo bitna u košnici. Naime, ukoliko je u košnici preterana vlažnost, pčele će reagovati većom potrošnjom hrane što dovodi do rasta temperature u klubetu, matica počinje još intenzivnije da polaže jaja, pa pčele troše više energije za negovanje legla. Treba podsetiti i da starije, trogodišnje matice u zimskom periodu češće
uginu nego one mlađe, a troškovi zamene stare matice mladom višestruko su manji  od troškova nastalih gubitkom starih matica.
U toku februara, za vreme relativno lepih zimskih dana, pravo je vreme da se izvrši dezinfekcija košnica i opreme, da se užice ramovi, popravi oprema, da se pripreme sakupljači polena, kao i sunčani topionik voska, postave pojilice za pčele… Podnjače koje su bile otvorene u januaru u februaru treba zatvoriti i, ukoliko je potrebno, dodatno utopliti zbog veće površine legla. Zbog uvećanja legla i mladih pčela veći je i utrošak meda koji u februaru iznosi 2,5 do 3 kg za prosečno pčelinje društvo. Lep dan u februaru pčele koriste za prebacivanje meda sa bočnih ramova i lageruju ga iznad legla kao bi održavale kontrolu visine medne kape. Pčele neće nikada napustiti svoje leglo i premestiti se na med, po ceni da uginu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Savez pčelarskih organizacija Srbije i NALED pokrenuli su onlajn peticiju za sve građane koji žele da podrže borbu za očuvanje pčela. Kako se navodi u zahtevu, opstanak pčela u Srbiji je ugrožen, jer deo opština i gradova tretira komarce i krpelje iz vazduha, što zahteva veću upotrebu pesticida. S druge strane, stručnjaci tvrde da je nerealno da se zabrani zaprašivanje komaraca, jer bi time bilo ugroženo zdravlje stanovništva.Kako je izjavio Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS, oni žele da spreče da pčele postanu ugrožena vrsta. Uz to, upozorava da postoje gradovi u kojima je zabeleženo tretiranje komaraca iz vazduha i do 20 puta godišnje. Živadinović tvrdi da čak i u novembru, kada komaraca nema, pojedine lokalne samouprave to rade i to samo da bi potrošili nabavljene količine pesticida.

- Među potpisnicima deklaracije našlo se 20 vojvođanskih gradova i opština - kazao je Živadinović. - Svima ćemo slati predloge za bolje koordinisanje aktivnosti sa poljoprivrednicima. U izradi je i mapa opština koje su odustale od tretiranja komaraca i krpelja iz vazduha.Ipak, dr Marija Zgomba, profesor fitofarmacije na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, objašnjava da postoji zakonska regulativa koja jasno objašnjava kako se tretiraju komarci i krpelji iz vazduha. Ona napominje da prskanje mora najaviti najmanje 48 sati ranije, kako bi se ostavilo vreme da pčelari reaguju i sklone i zatvore pčele u košnice.

- Svi koji su uključeni u zaprašivanje komaraca su dužni da obaveste pčelare, a to se najviše odnosi na lokalne samouprave, jer su one naručioci posla - objašnjava prof. dr Zgomba. - Kada bi to sve bilo u redu, ne bi dolazilo do ovih problema, kojih ima sve više i više. Uginuće pčela zbog prskanja je posledica neadekvatnog obaveštavanja. Jer, sigurno je da zbog javnog zdravlja i potencijalnih bolesti, koje mogu da se prenesu krpeljima i komarcima, nije moguće zabraniti prskanje iz vazduha. Naročito što su nove, invanzivne vrste, najveći prenosioci patogena, kojih nije ranije bilo na ovim prostorima.KAKO prof. dr Zgomba naglašava, uslov svih uslova je obaveštavanje, ali ne samo u lokalnim listovima i na radio-stanicama, koje niko i ne sluša, već da veliki mediji budu ti koji će se uključiti u ovaj posao. Uz to, potrebno je i da udruženja pčelara budu obaveštena, kako bi dalje preneli svojim članovima. Svakako, za pčelare i pčele još veći problem su poljoprivrednici i neadekvatno i nekontrolisano tretiranje biljaka opasnim pesticidima i insekticidima.

Izovor:https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:838576-Opstanak-pcela-u-Srbiji-ugrozen-Udruzenja-traze-da-se-zabrani-prskanje-komaraca

Zahvaljujući preventivnim merama nadležnih službi i udruženja pčelara, trovanje pčela pre upotrebe sredstava za zaštitu bilja uspelo je značajno da se spreči, a njihov opstanak najviše ugrožava tretiranje komaraca i krpelja iz vazduha, što ujedno podrazumeva veće kolicine pesticida.Načelnik Fitosanitarne inspekcije za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede Nenad Milojević rekao je da imaju dobru saradnju sa Savezom pčelarskih organizacija Srbije i da je ona dovela do toga da je bilo manje trovanja na terenu, i da inspekcija bude prisutnija.

Milojević ističe da je Ministarstvo poljopriverde i Uprava za zaštitu bilja pokrenula pitanje prijema novih inspektora.

Sledeće godine imaćemo 14 novih inspektora, inspekcije će biti više prisutne na terenu i savetovati poljoprivredne proizvođače da pravilno koriste sredstva za zaštitu bilja i da imaju bolju saradnju sa organizacijom pčelara, dodao je.
Zoran Ivanović, načelenik Odeljenja veterinarske inspekcije Uprave za veterinu istakao je da mehanizmi koji su uspostavljeni prethodnih godina dobro funkcionišu.

U sistuacijama kad je neophodno i kad dođe do trovanja, Uprava za veterinu sa Savezom pčelara radi na podizanju javne svesti, a kampanja, odnosno informisanje, o tome mora trajti neprekidno. Mehanizmi funkcionišu dobro, i obe inspekcije -

Fitosanitarna i Veterinarska izlaze na teren kada se desi trovanje, naveo je Ivanović.

Pčelari su, kaže, dobili informaciju kako da pretrpljenu štetu minimizuju.

On takođe upozorava da pesticidi u najvećem broju slučajeva izazivaju masovan pomor.

Predsednik Odbora Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS)Miloš Bogdanović objašnjava da su dva najveća problema usled kojih dolazi do trovanja pčela tretiranje krpelja i komaraca iz vazduha sredstvima otrovnim za pčele i nepravilna upotreba sredstava za zaštitu bilja.

On je nakon konferencije na kojoj su predstavljeni godišnji rezultati po pitanju trovanja pčela i preduzete mere rekao da

Savez pčelarskih organizacija učestvuje u četvorogodišnjem projektu zahvaljujući konkursu NALED-a koji se odnosi na zaštitu pčela od trovanja.

Ove godine organizovane su akcije, okrugli stolovi, štampani edukativni posteri kako bi se podigla svest o značaju zaštite pčela.

Radi napuštanja ove štne prakse i edukacije poljoprivrednika o pravilnoj upotrebi pesticida, pocetkom decembra je pokrenuta inicijativa potpisivanja Deklaracije o zaštiti pčela.

Potpisivanjem deklaracije lokalne samouprave pokazuju da prepoznaju probleme sa kojim se suocavaju pčelari.

Cilj Delakracije je da da se podstaknu aktivnosti na postepenom ukidanju tretiranja krpelja i komaraca iz vazduha sredstvima otrovnim za pčele, bolja kordinacija opština u aktivnostima u cilju pravilne upotrebe pesticida kako ne bi dolazilo do trovanja.

On je pozvao gradonačelnike i predsednike opština da potpišu deklaraaciju i da se te mere sprovode na terenu i tako smanji trovanje pčela.

SPOS i NALED su pokrenuli i onlajn peticiju za sve gradane koji žele da podrže borbu za ocuvanje pcela.

Pozivam sve ljubitelje prirode da se uključe u akciju zaštite pčela i potpišu peticicju jer time štitimo sebe i budućnost, rekao je on i dodao da bi poljoprirednici zimski period trebalo da iskoriste i informišu se o pravilnoj upotrebi sredstava za zaštitu bilja.

Podsetio je da je bilo masovnih slučajeva trovanja od početka cvetanja voća i kasnije tokom sezone u Kikindi.

Nenad Portić iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije podseto je da je ove godine taj Savez počeo projekat sa NALED-om, USAID-om i Republičkim sekretarijatom za javne politike.

Važno je da se pojača svest o pravilnoj i kontrolisanoj upotrebi pestičica, informacije su doprele do poljoprivrednika i nadamo se da će im biti od značaja, rekao je on.

Pčele godišnje podižu prinose u srpskoj poljoprivredi za 226 miliona evra ili 556 evra po košnici, navodi se u zvanicnoj proceni Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).

I pored cinjenice da su pcele zaslužne za oprašivanje 80 odsto biljaka koje se koriste u ishrani, cak 59 gradova i opština direktno ugrožava njihov opstanak jer tretira komarce i krpelje i iz aviona i sa zemlje, dok njih 11 zaprašuje iskljucivo iz vazduha što je najlošiji nacin jer zahteva upotrebu vece kolicine pesticida, pokazuje istraživanje Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) koje je deo projekta Javno-privatni dijalog za razvoj koji sprovodi NALED u saradnji sa Republickim sekretarijatom za javne politike, a uz podršku USAID-a.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/pesticidi-najstetniji-za-pcele-raditi-na-sistemu-zastite-27-12-2019

U okviru četvorogodišnjeg Projekta javno privatnog dijaloga u delu koji se odnosi na rešavanje problema trovanja pčela pesticidima u poljoprivredi a koji je SPOS dobio na konkursu Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), u Novom Sadu je u četvrtak, 5. decembra, potpisana Deklaracija o zaštiti pčela u Srbiji.

Projekat sprovodi NALED u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike (RSJP), a finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Deklraciju su potpisali prisutni predsednici opština i gradonačelnici u Vojvodini i predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović.

- Glavna aktivnost koju očekujemo od potpisivanja Deklaracije jeste postepeno ukidanje tretiranja komaraca iz aviona sredstvima otrovnim za pčele i bolja koordinacija aktivnosti opština na razvoju poljoprivrede, a u kontaktu sa poljoprivrednicima, radi pravilne upotrebe pesticida na našim poljima, kako ne bi dolazilo do trovanja pčela - navodi se u saopštenju SPOS-a.

Deklaracija neće imati pozitivan efekat samo na pčelarstvo, već i na unapređenje održive poljoprivrede (manje zagađenje životne sredine pesticidima, manje pesticida u zemljištu, manje uništavanje korisnih insekata u zemljištu, manje pesticida na poljoprivrednim proizvodima za potrošače…).

Detalje deklaracije pogledajte na slede'em linku: http://spos.info/wp-content/uploads/2019/12/Deklaracija_draft_5.pdf

Izvor: SPOS

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30