Na javnoj raspravi nalazi se Program razvoja poljoprivrede u opštini Novi Bečej za period od 2019. do 2020. godine. Pisanje Programa finansirao Pokrajinski sekretarijat za regionalni razvoj Vojvodine.

Poljoprivreda je jedan od velikih potencijala za razvoj ove srednjobanatske opštine. Pogotovo neki segmenti, što se i nalazi u preporukama Programa. Novobečejska opština je, prema poslednjem popisu, imala 23.925 stanovnika, najviše u samom Novom Bečeju, najmanje u Bočaru. Ova opština ima 52.916,87 hektara zemljišta, od kojih je 97 odsto obradivo i neobradivo zemljište, a 2,07 hektara je pod ribnjacima. Od 37.617 hektara njiva, najveći deo su njive prve, druge i treće klase.

U opštini je registrovano 2.068 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava i četiri zadruge. Najzastupljenije poljoprivredne kulture kod žitarica su kukuruz, pšenica i suncokret, a kod povrća krompir i kukuruz šećerac. Ovde se gaji i čuveni Muskat krokan, na 17 hektara, i to na Bisernom ostrvu. Stručnjaci savetuju da se površine pod Muskatom povećaju. Zanimljivo je da u opštini Novi Bečej ne postoji nijedan registrovani proizvođač organskih poljoprivrednih proizvoda, pa oni koji su program pisali sugerišu da se obrati pažnja na organsku proizvodnju i da se stimulišu potencijalni proizvođači.

Isto važi i za pčelarstvo. Na teritoriji opštine ima oko 200 pčelara i 5.000 košnica. Tek deo pčelara organizovan je u udruženja. Najveći broj pčelara proizvodi samo suncokretov med, a samo 20 odsto njih seli pčele na bagrem i pet odsto na lipu. Zarada od pčelarstva je iz godinu u godinu veća, pa se savetuje opštinskim vlastima da subvencionišu ili na neki drugi način podrže postojeće pčelare ili stimulišu nove. U tom konteksu, u programu razvoja se sugeriše izgradnja pčelarskog eko sela i Centra za apiterapiju.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/potrebni-podsticaji-za-organsku-proizvodnu-i-pcelarstvo-20-03-2019

LEKOVITI UBOD PČELA

 

Med je jedina namirnica koja nema rok trajanja i ne može da se pokvari. Nikad. O blagodetima meda, polena, propolisa i drugih proizvoda od meda za ljudsko zdravlje zna se već vekovima. Ali, da li ste znali da se za lečenje koristi i pčelinji otrov?

Apiterapija ili lečenje ubodom pčela posebno je zastupljena u Rusiji, gde je zvanično i priznata kao grana medicine još 1959. godine. Još tada su na ruskim fakultetima počeli da se obrazuju prvi lekari i stručnjaci iz ove oblasti – apiterapeuti.

U apiterapiji, pčela je „špric“ za jednokratnu upotrebu, a njen otrov je zapravo biološki koktel koji sadrži 240 supstanci koje po svom lekovitom potencijalu nemaju premca. On je moćan katalizator za skoro sve fiziološke procese u ljudskom organizmu koji uništava sam izvor bolesti. Kada se ubrizga pčelinji otrov aktivira centralni i periferni nervni sistem, stimuliše rad srčanog mišića, snižava holesterol i krvni pritisak, jača krvne sudove. Apiterapija se koristi u lečenju reumatskih oboljenja, artritisa, psorijaze i raznih drugih kožnih obolenja. Otrov pčele pokazao se efikasan i u lečenju migrene, proširenih vena, ginekoloških problema kod žena i problema sa prostatom kod muškaraca, raznih neuroloških i kardiovaskularnih bolesti. Jednom rečju, utiče na ceo organizam i reguliše  rad endokrinih žlezda i nivo hormona u organizmu.

Međutim, lečenje svakim otrovom, pa i kada su u pitanju pčele, zahteva oprez i zato terapiju može da sprovodi isključivo diplomirani lekar – apiterapeut. Nestručno „rukovanje“ pčelama i narodno isceljenje pčelinjim otrovom u Rusiji je strogo zabranjeno. Ali, zato postoje na desetine specijalizovanih klinika koje se stručno bave apiterapijom. Ovo je nepohodno pre svega zbog mogućnosti jakih alergijskih reakcija organizma na terapiju. U tom slučaju neophodna je brza intervencija lekara. Svakom pacijentu se pristupa individualno i pre početka samog lečenja specijalista radi čak dva testa tolerancije uz prethodno urađene sve lekarske preglede od krvne slike do EKG-a. To što vas je pčela nekada ujela u ovom slučaju ništa ne znači.

Kako izgleda test?

Pre početka lečenja apiterapijom obavezno se radi test. Lekar uzima jednu pčelu pincetom i stavlja je na telo pacijenta i to u predelu nadbubrežne žlezde na leđima. Posle ujeda doktor vadi žaoku nakon desetak sekundi. Efekat ujeda nije odmah vidljiv, već posle šest do osam sati kada doktor ocenjuje prve reakcije organizma. Ukoliko je rezultat u granicama normale, tada se sporovodi drugi test, opet samo sa jednom pčelom, ali ovog puta njena žaoka ostaje u telu pacijenta duže vremena. Ukoliko je i ovo testiranje prošlo uspešno pristupa se lečenju, a koliko će trajati zavisi od dijagnoze i određuje se individualno. Ako pacijent, recimo, ima problem sa kičmom, pčele se stavljaju duž kičme, na bolne zglobove... Apiterapeut zapravo stavlja pčele na akupunkturne tačke na bolnim mestima, što dodatno utiče na lečenje. 

Svaki čovek ima individualnu toleranciju na pčelinji otrov. Čak iako je pacijent prošao testove tolerancije može se pokazati da ne trpi više od ujeda dve pčele. Drugi, pak mogu da istrpe ujede i 35 do 70 pčela po terapiji. Maksimalna terapija je 200 ujeda u letnjem periodu, odnosno 250 ujeda zimi, jer su pčele tada manje aktivne. Korišćenje 15 do 20 pčela po terapiji uglavnom ne izaziva nikakve komplikacije.

Apiterapija se sprovodi maksimalno dva puta godišnje, a pacijenti tvrde da su se nakon lečenja pčelinjim otrovom vratili normalnim životnim aktivnostima, iako pre toga, recimo, zbog problema sa kičmom nisu mogli da se normalno kreću ili sede. Apiterapija daje brze efekte i bol prolazi već posle nekoliko tretmana. Osim toga, efekat apiterapije se akumulira zato i ne sme da se sprovodi više od dva puta godišnje.

Da li ovakva terapija boli?

Naravno da boli. Ali, kada pacijent ima nesnosne bolove zbog išijaša ili reume, ubodi pčela su manje zlo. Telo se vremenom navikava na ubode, pa pacijent posle izvesnog vremena oseća samo toplinu. Osim toga, mnogi apiterapeuti praktikuju da mesto koje će tretirati ubodima pčele rashlade kockicama leda. Pacijenti se često žale na manje otoke i svrab, pa lekari prepisuju uzimanje heomeopatskih preparata kako bi se ublažila iritacija kože. Nakon samog tretmana pacijent može da oseća malaksalost, a dešava se i da poraste telesna temperatura. Nije preporučljivo sporovoditi terapiju posle jela, a tokom čitavog trajanja lečenja zabranjeno je piti alkohol, jake čajeve, kafu... Treba izbegavati namirnice koje inače mogu da izazovu alergijske reakcije kao što su jagode, čokolada, kikiriki… Ne smeju se posećivati saune i treba izbegavati teže fizičke aktivnosti. Lečenja pčelinjim otrovom sprovodi se isključivo pod lekarskim nadzorom, a svako samolečenje i slični eksperimenti mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje.

Kome se ne preporučuje apiterapija?

Apiterapija se ne preporučuje pre svega onima koji su alergični na ubod pčele i njen otrov, a obazrivost je neophodna i kod ljudi koji su alergični na med ili bilo koji drugi pčelinji proizvod. Lečenju pčelinjim otrovom ne smeju da se podvrgavaju deca mlađa od 14 godina, trudnice, dojilje, teški psihički bolesnici, oboleli od onkoloških bolesti, tuberkoloze, dijabetičari tipa 1, oboleli od hepatitisa, kao i pacijenti koji imaju problem sa zgrušavanjem krvi (zato što pčelinji otrov razređuje krv) kao i osobe koje su se tek vakcinisale.

Još je otac medicine Hipokrat rekao:“Lekar leči, a priroda isceljuje“, zato i ne čudi što se ljudi poslednjih godina sve više okreću prirodnim preparatima. Ali, i kod ovakvog lečenja jedino je merodavna reč stručnjaka, pa treba biti oprezan, jer i prirodan lek nije uvek lek već može da bude i otrov ukoliko se s njim ne postupa na pravi način.

 

Med je jedina namirnica koja nema rok trajanja i ne može da se pokvari. Nikad. O blagodetima meda, polena, propolisa i drugih proizvoda od meda za ljudsko zdravlje zna se već vekovima. Ali, da li ste znali da se za lečenje koristi i pčelinji otrov?

Apiterapija ili lečenje ubodom pčela posebno je zastupljena u Rusiji, gde je zvanično i priznata kao grana medicine još 1959. godine. Još tada su na ruskim fakultetima počeli da se obrazuju prvi lekari i stručnjaci iz ove oblasti – apiterapeuti.

U apiterapiji, pčela je „špric“ za jednokratnu upotrebu, a njen otrov je zapravo biološki koktel koji sadrži 240 supstanci koje po svom lekovitom potencijalu nemaju premca. On je moćan katalizator za skoro sve fiziološke procese u ljudskom organizmu koji uništava sam izvor bolesti. Kada se ubrizga pčelinji otrov aktivira centralni i periferni nervni sistem, stimuliše rad srčanog mišića, snižava holesterol i krvni pritisak, jača krvne sudove. Apiterapija se koristi u lečenju reumatskih oboljenja, artritisa, psorijaze i raznih drugih kožnih obolenja. Otrov pčele pokazao se efikasan i u lečenju migrene, proširenih vena, ginekoloških problema kod žena i problema sa prostatom kod muškaraca, raznih neuroloških i kardiovaskularnih bolesti. Jednom rečju, utiče na ceo organizam i reguliše  rad endokrinih žlezda i nivo hormona u organizmu.

Međutim, lečenje svakim otrovom, pa i kada su u pitanju pčele, zahteva oprez i zato terapiju može da sprovodi isključivo diplomirani lekar – apiterapeut. Nestručno „rukovanje“ pčelama i narodno isceljenje pčelinjim otrovom u Rusiji je strogo zabranjeno. Ali, zato postoje na desetine specijalizovanih klinika koje se stručno bave apiterapijom. Ovo je nepohodno pre svega zbog mogućnosti jakih alergijskih reakcija organizma na terapiju. U tom slučaju neophodna je brza intervencija lekara. Svakom pacijentu se pristupa individualno i pre početka samog lečenja specijalista radi čak dva testa tolerancije uz prethodno urađene sve lekarske preglede od krvne slike do EKG-a. To što vas je pčela nekada ujela u ovom slučaju ništa ne znači.

Kako izgleda test?

 

Da li ovakva terapija boli?

Kome se ne preporučuje apiterapija?

O svemu ovome u martovskom izdanju Agrobiznis magazina koji je na kisocima od 15. marta 2019. godine

Apiterapija se ne preporučuje pre svega onima koji su alergični na ubod pčele i njen otrov, a obazrivost je neophodna i kod ljudi koji su alergični na med ili bilo koji drugi pčelinji proizvod. Lečenju pčelinjim otrovom ne smeju da se podvrgavaju deca mlađa od 14 godina, trudnice, dojilje, teški psihički bolesnici, oboleli od onkoloških bolesti, tuberkoloze, dijabetičari tipa 1, oboleli od hepatitisa, kao i pacijenti koji imaju problem sa zgrušavanjem krvi (zato što pčelinji otrov razređuje krv) kao i osobe koje su se tek vakcinisale.

Još je otac medicine Hipokrat rekao:“Lekar leči, a priroda isceljuje“, zato i ne čudi što se ljudi poslednjih godina sve više okreću prirodnim preparatima. Ali, i kod ovakvog lečenja jedino je merodavna reč stručnjaka, pa treba biti oprezan, jer i prirodan lek nije uvek lek već može da bude i otrov ukoliko se s njim ne postupa na pravi način.

„Pčelarstvo slobodno mogu da uporedim sa razvojem IT tehnologije, svakog dana saznamo i naučimo nešto novo. Pa ipak, pčelari se najviše oslanjaju na iskustvo, zato su ovakvi sajmovi izuzetno važni, to je mesto gde možemo da se sretnemo i razmenimo iskustva. Pčelarstvom se bavim 17 godina i spadam u mlađe pčelare, ali sam se trudio da učim od starijih, da pokupim sve finese zanata.“, kaže za Agrobiznis magazin Aleksandar Radovanović, pčelar iz Valjeva koji punih 11 godina izlaže na ovom sajmu svoje proizvode.

Pored najkvalitetnijeg meda posetiocima je ponudio i medenjake, ali i „Srpsku vijagru“. U pitanju je med sa osam sušenih voćki za koje se veruje da imaju afrodizijsko dejstvo.

„Sušeno voće u kombinaciji sa medom smatra se za afrodizijak. Moram priznati da to nisam ja smislio već sam video takav proizvod u Grčkoj, pa sam došao na ideju da napravim i naš, srpski proizvod. Ja konkretno u med stavljam osam voćki – suve šljive, orahe, lešnike, bademe, kikiriki, suve smokve, papaju i suve banane. Da li pomaže? Ja nemam problema s tim, probao jesam ali meni ne treba“, dodaje uz osmeh Radovanović.

Na sajmu su pčelari mogli da pronađu i kupe sve što im je potrebno od košnica i drvenih ramova, do dimilica, odela za pčelarenje i SMS vage za daljinsko očitavanje prinosa meda.

„Proizvodimo sve tri vrste košnica i ramova. U Srbiji se za izradu ramova i košnica najviše koristi drvo lipe, niko ne ume da objasni zašto je tako, ali mi izlazimo u susret pčelarima, dok za inostranstvo izrađujemo košnice i od drugih vrsta drveta kao što je čamovima“, kaže Tanja Petrović iz Leskovca.

Pored mašine za proizvodnju voska koju su osmisli srpski stručnjaci, posebnu pažnju na sajmu privlačila je i SMS vaga. U pitanju je vaga za daljinsko očitavanje prinosa meda koja radi putem SMS poruka.

„SMS Vaga indikator je specijalizovani elektronski uređaj za merenje težine koji je svoju primenu našao u pčelarstvu. Zahvaljujući ovoj jedinstvenoj spravi pčelar u svakom trenutku uz pomoć blututa, SMS poruke ili internet servisa može očitati prinos meda. U realnom vremenu može dobiti i podatke o atmosferskim prilikama, a detektori pokreta štite košnice od krađe“, objašnjava inženjer i pčelar Miroslav Čolić.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mart 2019. godine

Ovog vikenda u hali 2 Beogradskog sajma sve je vrvilo od pčelara. Nije ni čudo jer se 9. i 10. februara održava 11. Državni pčelarski sajam uz učešće i u organizaciji Saveza pčelarskih organizacija Srbije. Okupili su se proizvođači opreme za pčelarenje, ali i pčelari iz cele Srbije koji su došli da vide kakve novine kada je u pitanju oprema i repromaterijal, ali i da razmene zanje i iskustvo što je u ovoj oblasti izuzetno važno. Osim toga imaju prilike da učestvuju na brojnim obrazovnim i stručnim panelima i seminarima. Jer, kako reče jedan od posetilaca „pčelarenje se uči dok je pčelar živ i uvek ima šta novo da se sazna.“

,,Okupljamo se 11. put da pokažemo da je pčelarstvo najorganizovanija grana poljoprivrede. Jedina grana koja ima organizaciju na nacionalnom nivou, i koja okuplja pčelare proizvođače, imamo 230 opštinskih organizacija pčelara. Počeli smo sa gradnjom pogona, koji će biti završen za nekoliko meseci, preostaje nam da kupimo opremu, nešto već imamo, ali to nije dovoljno, moramo još da prikupimo novca. Znate kako kažu,, Ko se penje Bog mu ruku pruža“, istakao je Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS-a, prilikom otvaranja sajma.  Tom prilikom je istakao da najvećeg falsifikatora meda  nema više u našim marketima, ostalo je da se izbaci iz malih marketa, i neka se bavi prodajom džema, ako nije sposoban da  se bavi pčelarstvom.

Sa dolaskom  Nedimovića na čelo Ministarstva poljoprivrede, saradnja se širi, uvele su se nove subvencije trenutno ih je šest,  i ne samo da suma koja se izdvaja za pčelarstvo progresivno raste, već je i ministrovo  opredeljenje,  da svi koji ispunjavaju uslove  i konkurišu, dobiju subvencije. Time je rešen veliki problem.

,,U 2018. godini u ministarstvu poljoprivrede imali smo nekoliko sastanaka gde smo odredili prioritete za 2019. godinu u oblasti pčelarstva, najveći problem su falsifikatori meda. Ministarstvo će učiniti sve da se to spreči. U narednom periodu biće predloženo da se  otvoreni nacionalna laboratorija za ispitivanje meda iz Srbije, jer srpski med ima perspektivu, istakao je Bogdan Igić, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede.

,,  Pčelari će biti prvi pilot program, i prvi će biti uključeni u elektronsko dodeljivanje subvencija. Sve će se radi, kompjuterski, i kada svi podnesu zahteve, isplata će biti posle 20 dana, ovo je vest koju moram da prenesem od ministra Nedimovića, rekao je Živadinović.

A, ima se šta videti i naučiti. Posebnu pažnju privlači mašina za pravljenje voska koja je u potpunosti delo ruku naših majstora i srpske pameti, a proizvodi je firma „Finans“ iz Rume.

„U pitanju je mašina za proizvodnju satne osnove, njen kapacitet je od 40 do 50 kilograma na sat. Osim same mašine i montaže, mi obučavamo i čoveka koji će raditi na ovoj mašini“, kaže Đorđe Grčić iz „Finansa“.

Cena ove mašine je 26.800 evra što je, rekli bi mnogi, prilično skupo, ali ovakve mašine kupuju Udruženja pčelara a više je nego isplativa.

„Trudimo se da nam kvalitet mašina bude čak i bolji od ovakvih i sličnih mašina iz inostranstva koje koštaju i po dva do tri puta više“, dodaje Grčić. Bogato znanje koje je stekao družeći se sa pčelarima rešio je da iskoristi, pa je od prošle godine i sam postao pčelar, a trenutno ima 20 košnica.

Tokom trajanja ove manifestacije pčelari će na Sajmu u Beogradu moći da kupe sve što im je potrebno od pčelarske opreme od odela do ramova, košnica…

Inače, po prvi put na ovom Sajmu učestvuju i pčelari sa Kosova i Metohije, koji su posetiocima ponudili med jedinstvenog ukusa. Da li zbog klime, ali i biljaka koje rastu na Kosovu i Metohiji njihov med je drugačiji od onog na koji smo mi navikli. Ima jači i intenzivniji ukus koji prosto klizi niz nepce i dugo se oseća u ustima. U Udruženju pčelara „Nukleus“ iz Gračanice sreću se sa brojnim problemima, posebno nakon što su prištinske vlasti uvele takse od 100 odsto na proizvode iz Srbije. Međutim, ne žale se već ističu da sve probleme lakše rešavaju uz pomoć i podršku prijatelja i pčelara iz Srbije posebno iz Surdulice.  

U subotu i nedelju, 9. i 10. februara 2019. godine, u hali 2 Beogradskog sajma, održava se 11. Državni pčelarski sajam sa međunarodnim učešćem. Organizator ove međunarodne manifestacije je Savez pčelarskih organizacija Srbije.

Sajam je prilika da se, pored meda i drugih pčelinjih proizvoda, po najpovoljnijim uslovima nabave i kompletna pčelarska oprema i repromaterijali, а posetioci će moći da uživaju u veoma raznovrsnom izložbenom, obrazovnom, promotivnom, privrednom i turističkom sadržaju i programu.

Pored takmičarskog dela, u okviru Sajma biće organizovani međunarodni stručni paneli i seminari "Kako da srpski med postane svetski maloprodajni brend" i "Pčele ne umiru od zime", te predstavljanje i proglašenje najboljih inovacija u oblasti pčelarstva.

Radno vreme sajma je u subotu od 9 do 18 časova, a u nedelju od 9 do 16 časova.

Ulaznica za posetioce košta 350 dinara, a parking u krugu sajma plaća se 100 dinara po satu. Celodnevni parking kod "Eurosalona" košta 900 dinara za autobuse i 300 dinara za automobile.

Na štandu SPOS-a moći ćete da nabavite i Agrobiznis magazin po promotivnim cenama kao i da se pretplatite.

 

Pčelarstvo je već duži niz godina u usponu, a na to ima uticaj niz faktora, pre svega priroda koja omogućava bavljenje ovim poslom,  a sa druge strane država koja kroz subvencije daje podsticaje. Savez pčelarskih organizacija Srbije, je jedna od retkih organizacija koja svojim članovima i aktivnostima obezbeđuje napredak struke. Ali da se vratimo na početak.

Šta pčelar treba da ima kada započinje svoju karijeru. Pored alata, košnica i naravno pčelinjeg društva, obavezno sebi priuštite jednu lepu svesku koja će vam poslužiti kao pčelarski dnevnik,  odnosno podsetnik šta ste uradili, videli ili planirali da uradite. Možda će u početku biti lako, kada imate dve ili tri košnice, ali ako ste pravi pčelar,  vrlo brzo če te imati  barem dvadeset društava,  a to već predstavlja ozbiljan izazov i za najinteligentnije. Zato smo ovoj priči i dali naslov „pametan piše a glup pamti “. Neki pčelari vole da sebi ostave poruke na košnicama, papirićima,  ali to je na duge staze pogrešno,  jer poruke na košnicama blede i brišu se, papirići se gube,  a sveska koju ćete koristiti na kraju će uvek biti lepa uspomena na dan kad ste postali pčelar.

U Agrobiznis magazinu za februar čitajte kako se rade mali i veliki pregledi pčelinjaka sa savetima stručnjaka. Časopis izlazi svakog 15. u mesecu. Pretplatite se i uštedite: 0692211049 Cena pretplate je 1800 dinara a na polon dobijate tri izdanja koja prethode vašem izdanju.

 

Iako je još 2010. godine Ministarstvo poljoprivrede donelo Pravilnik o uslovima i načinu gajenja pčela koji reguliše i udaljenost pčelinjaka od puteva i objekata, pojedine opštine u Srbiji su i dalje zadržale i primenjivale svoje interne, ranije donete pravilnike, saopštio je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).
 
Naime, donošenjem nacionalnog pravilnika, opštine su svoje pravilnike trebalo da stave van snage, jer je i pravno i na svaki drugi način logično da je nacionalni propis stariji od opštinskog, međutim, pojedine opštine su bile jako tvrde u svom stavu, pa je SPOS morao da interveniše, i da zamoli poljoprivrednu inspekciju da reaguje, navodi SPOS.
 
Kako je navedeno, najveći problem nastaje u onim opštinama koje žele da primenjuju svoje propise a ne nacionalni Pravilnik po pitanju utvrđivanja udaljenosti pčelinjaka od puteva i objekata. 
 
Poljoprivredna inspekcija je posetila opštinu Beočin (mada ima i drugih opština sa istim takvim stavom), i utvrdila da opština nema pravo regulisanja propisa iz ove oblasti.
 
- Želimo da pohvalimo inspekciju na izuzetno kvalitetno obavljenom poslu, u šta ćete se i sami uveriti čitanjem Obaveštenja koje je SPOS-u poslala poljoprivrednoj inspekciji, nakon inspekcijske kontrole načinjene po zahtevu SPOS-a. Zahvaljujemo se na ovoj reakciji, a sve pčelare u svim opštinama Srbije, u kojima imaju slične probleme, pozivamo da ovo obaveštenje pokažu nadležnima - poručuju iz SPOS-a.
 
SPOS se zahvalio ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću, šefu Sektora poljoprivredne inspekcije i v.d. pomoćniku ministra Nenadu Vujoviću, kao i načelniku za stočarstvo Nebojši Arsiću, na konstantnoj podršci pčelarstvu. 

 

U svrljiškom kraju, u potrazi za poslom, sve je više onih koji se odlučuju za pčelarenje. Iz lokalnog budžeta redovno stiže pomoć u opremi, a od Ministarstva poljoprivrede subvencije godišnje po registrovanom pčelinjem društvu.

Gazdinstvo Stevanović, osnovano je 2002. godine u selu Labukovu kod Svrljiga.

U selu se mahom bave stočarstvom, ali na 560 metara nadmorske visine, u selu Labukovo, nalazi se manastir Svetog Vaznesenja gospodnjeg iz 13. veka. Pokraj zidina starog manastira nedavno je podignut novi, a na hiljade vernika iz cele zemlje u njemu pronalazi mir u molitvi, ali i pomoć po koju najčešće dolaze bolesni i parovi bez dece.

Bez ljubavi prema pčelama nema ni uspešnog pčelara – kaže na početku našeg razgovora , prilikom obilaska njegovog pčelinjaka u selu Labukovu, Mihajlo. Zalud vam i sva literatura i praksa, ako se tome ne posvetite stopostotno srcem jer, kako napominje, pčelarstvo nije industrijska grana.

Stevanović, ima 80 košnica, seleći je pčelar, jer kako ističe, mora seliti košnice ako se želi dobar prinos.

,,Seleći sam pčelar, selim pčele u zaječarski okrug, gde sakupljam bagremov i livadski med. Kod mene je sve organsko, strogo vodim računa o svemu.”

Pitali smo Mihajla, kao se pori protiv varoe?

Postoji više mogućnosti za tretiranje varoa.  Svaki pčelar se sa ovim problemom bori na svoj način, koji je za njega najbolji, najlakši ili najefikasniji. Ja koristim zadimljavanje i oksalnu kiselinu. Po njegovim rešima oksalna kiselina je jedno od najboljih rešenja za organski tretman varoe, koja predstavlja najveći problem i u organskoj i u konvencionalnoj pčelarskoj industriji  širom sveta.

Što se tiče prihrane, nekada do proleća ne prihranjuje, jer to radi pre zazimljavanja, ali ako je jesen specifična kao ova, duga i topla, onda pčele troše puno hrane, i možda bude potrebno prihranjivanje, i za to kako ističe naš sagovornik, koristi pogače.

 

Zadovoljan je prinosom, prošle godine je bilo 20 kg bagremovog meda po košnici, livadskog je bilo 30 kg. Med na veliko prodaje ,,Timomedu” iz Knjaževca, ali kako ističe, isplata kasni, mora dugo da čeka. Na veliko cena je 3 evra za livadski, i 4 evra za bagremov.

 

Na malo prodaje u Beogradu, Nišu, i većim  gradovima u Srbiji, cena je 600 dinara livadski, i 800 bagremov.

Ako jedna godina bude dobra, može da pokrije dve loše godine. To je unosan posao, lep, i četvoročlana porodica može solidno da živi sa pedeset pčelinjih društava“, kaže Mihajlo Stevanović.

Osnovni i glavni proizvodi malenih i vrednih pčela su: Med koji je najpoznatiji i najbolji pčelinji proizvod pčele medarice. Cvetovi biljaka, svojim žlezdama nektarijama, luče nektar koji privlači kukce i pčele na oprašivanje.

Pčele kao najbrojniji oprašivači takođe sakupljaju nektar i odlažu ga u stanice saća. Propolis nastaje tako da pčele sakupljaju razne smolaste stvari sa biljaka u svojoj okolini i donose ih u košnicu. Tim istim smolama dodaju razne arome kako bi nastao propolis.

I na kraju Mihajlo ističe: Ali kad se planski radi, može najnormalnije da se živi.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede poslednjih godina prepoznalo je pčelarstvo kao granu poljoprivrede koja daje veliki doprinos srpskoj poljoprivredi i stoga posredstvom Uprave za Agrarna plaćanja dodeljuje različite vrste podsticaja pčelarima, navodi se na sajtu Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).

Reč je o različitim vrstama podsticaja, od onih po košnici pčela i subvencijama za kupovinu opreme i pčelinjih matica, preko podsticaja za organsku proizvodnju, preradu i marketing, pa do ulaganja u male proljoprivrednike.

Podsticaji po košnici pčela

Podsticaji po košnici pčela dodeljuju se u iznosu od 720 dinara po registrovanoj košnici. Podnosi se samo obrazac zahteva za podsticaje po košnici pčela za tekuću godinu, i to u terminu od 15. aprila do 31. maja. Preporuka je da se zahtev podnese što ranije, budući da se sredstva dodeljuju prema redosledu prijava.

Prema trenutno važećem Pravilniku, podsticaji po košnici pčela se dodeljuju za najmanje 30, a najviše 200 registrovanih košnica pčela. Međutim, prema postignutom dogovoru sa ministrom poljoprivrede, očekuje se izmena ovog Pravilnika, pa će raspon za dodelu podsticaja biti u 2019. godini od 20 do 1.000 registrovanih košnica pčela. 



Podsticaji za kupovinu opreme 

Prema trenutno važećem Pravilniku, podsticaji za kupovinu opreme za pčelarstvo se mogu dobiti za:

1) Košnice i delove košnica;
2) Satne osnove proizvedene od pčelinjeg voska (maksimalno 0,75 kg po obeleženoj košnici);
3) Centrifuge;
4) Električni otklapač saća;
5) Kade za otklapanje saća;
6) Električne pumpe i punilice za med;
7) Prohromsku ambalažu za med;
8) Topionike za vosak;
9) Električne dekristalizatore;
10) Automatski sto za pakovanje meda;
11) Sušaru za polen;
12) Stresač pčela i izduvač pčela (tzv. ručni duvač za lišće);
13) Pčelarske vage za merenje košnica;
14) Kontejnere za držanje i transport pčela;
15) Duplikatore za med, sa ili bez mešača;
16) Kontejnere i platforme za držanje i transport pčela;
17) Sve vrste prikolica za motorna vozila za prevoz košnica, kontejnera i platformi;
18) Mlin za šećer i mašine za izradu testa (pogača) za dohranu pčela;
19) Ručne prese za satne osnove;

Potrebno je da gazdinstvo koje podnosi zahtev ima između pet i 500 registrovanih košnica. Prema trenutno važećem Pravilniku, pravo na podsticaje se ostvaruje i ukoliko je vrednost investicija u opremu minimum 100.000 dinara, a iznos pojedinačnog računa za opremu minimum 50.000 dinara. U Pravilniku za 2019. godinu koji bi trebalo da bude objavljen narednih dana, minimalna vrednost investicija biće 50.000 dinara, a iznos pojedinačnog računa za opremu najmanje 20.000 dinara, pri čemu će oprema moći da se kombinuje. 

Zahtevi za podsticaje za nabavku opreme se ne podnose u unapred definisanom roku, kao što je to bio slučaj prethodnih godina, već tek nakon raspisivanja javnog poziva od strane Ministarstva, jednom ili više puta u toku kalendarske godine, do utroška raspoloživih sredstava. Podsticaji za nabavku opreme u pčelarstvu iznose 50-65% od iznosa cene bez PDV-a, a iznos zavisi od toga da li se korisnik podsticaja nalazi u marginalnom području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, gde je iznos podsticaja 65% od iznosa cene bez PDV-a, dok u suprotnom podsticaji iznose 50% iznosa cene bez PDV-a. 

Najviši ukupni iznos podsticaja za nabavku opreme u pčelarstvu koji korisnik može ostvariti u jednoj kalendarskoj godini je 1.500.000 dinara.
 

 


Podsticaji za kupovinu pčelinjih matica

Podsticaji za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava za nabavku kvalitetnih priplodnih grla za unapređenje primarne stočarske poljoprivredne proizvodnje, između ostalog obuhvataju i pčelinje matice. Pravo na podsticaje se ostvaruje ukoliko gazdinstvo ima najmanje 5 a najviše 500 košnica pčela, iznos na računu za kupovinu pčelinjih matica je najmanje 20.000 dinara i ukoliko je realizovana u periodu od 16. oktobra prethodne kalendarske godine, a najkasnije do dana podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje. Zahtev se podnosi u periodu od 1. jula do 15. oktobra tekuće godine.

Podsticaji se utvrđuju u procentualnom iznosu, i to u iznosu od 50% od vrednosti realizovane prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime PDV-a, odnosno u iznosu od 65% od ove vrednosti u području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, pri čemu maksimalni iznos podsticaja po pčelinjoj matici ne može biti veći od 600 dinara. Maksimalni iznos koji korisnik može da ostvari za kupovinu kvalitetnih priplodnih grla u jednoj kalendarskoj godini je 3.000.000 dinara.
 


Podsticaji za organsku proizvodnju

Zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje u organskoj stočarskoj proizvodnji po košnici pčela, podnosi se za svaku kalendarsku godinu, jedanput godišnje i to od 3. maja do 30. juna tekuće godine. Pravo na ove podsticaje može da ostvari lice sa najmanje deset košnica pčela. Iznos podsticaja je za 40% veći u odnosu na konvencionalno pčelarstvo, pa podsticaji po košnici pčela za organsko pčelarstvo iznose 1.008 dinara po košnici.

U okviru ove vrste podsticaja, korisnik može ostvariti maksimalno 55.000.000 dinara u toku jedne godine.

Podsticaji za preradu i marketing 

Ova vrsta podsticaja predstavlja program podrške za investicije u preradu i marketing pčelinjih proizvoda, kroz sedam vrsta investicija. To su:

1) izgradnja objekata za preradu, pakovanje i skladištenje pčelinjih proizvoda sa pripadajućom unutrašnjom i spoljnom infrastrukturom;
2) nabavka opreme i uređaja za preradu pčelinjih proizvoda;
3) nabavka opreme i uređaja za pakovanje i skladištenje pčelinjih proizvoda;
4) nabavka opreme za čišćenje, pranje i dezinfekciju (sterilizaciju) objekata, opreme, alata, uređaja i mašina, uključujući i opremu za garderobe i sanitarne prostorije;
5) nabavka opreme za dezinfekciju radnika;
6) nabavka laboratorijske opreme (bez staklenog pribora) za internu upotrebu, kao deo prerađivačkog pogona;
7) marketing proizvoda.

Zahtev se podnosi za svaku kalendarsku godinu u periodu do 1. novembra tekuće godine. U okviru ove vrste podsticaja, korisnik može ostvariti maksimalno 3.500.000 dinara.


Podsticaji za mlade poljoprivrednike

Pravilnik o podsticajima programima za diversifikaciju dohotka i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima kroz podršku mladim poljoprivrednicima obuhvata kupovinu nove opreme i mašina za pčelarstvo i nabavku selekcionisanih pčelinjih matica.

Pravo na podsticaje ostvaruje nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva ako je kao nosilac, odnosno član komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva prvi put upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava počev od 1. januara godine koja prethodi godini u kojoj podnosi prijavu na konkurs i nalazi se u aktivnom statusu - na dan podnošenja zahteva ima navršenih najmanje 18, a najviše 40 godina života u toj kalendarskoj godini i ima najmanje pet, a najviše 500 prijavljenih košnica.

Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje pokreće se podnošenjem prijave na konkurs, koji raspisuje Uprava za agrarna plaćanja, za svaku kalendarsku godinu. Maksimalni iznos podsticaja za nabavku selekcionisane pčelinje matice je 600 dinara, dok je maksimalni iznos koji pčelar može da ostvari po ovoj vrsti podsticaja 1.500.000 dinara. 

Izvor: www.ekapija.com, SPOS 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31