NA zapadu Bačke, pre svega u Kljajićevu, proizvođači meda preživljavaju pravu dramu zbog uginuća velikog broja pčela. Ratko Bradić iz ovog mesta kod Sombora, pre nekoliko dana se šokirao kad je ugledao uginule pčele. Ostao je bez 130 košnica! Trovanja je bilo i ranijih godina, ali ne u ovolikoj razmeri, a razlog je najverovatnije nekontrolisana upotreba pesticida.

Da bi se koliko-toliko ublažila šteta, Bradiću je u pomoć priteklo udruženje čiji je on član.

- Ovo je veliko trovanje pčela i velika šteta za sve pčelare. Godinama neću moći da se oporavim. Nažalost, i dalje nalazim uginule pčele. Pčelinja društva su bila u najvećem razvoju posle cvetanja uljane repice i bagrema, spremnih za razrojavanje i prodaju paketnih rojeva. Ali sve je sada uništeno - jadikuje Bradić.

- Košnice su smeštene između Kljajićeva i Malog Stapara, pored Bačkog kanala. Pčelarstvom se bavim punih20 godina, ali ovako nešto ne pamtim. Istina, 2011. godine imao sam manju štetu na pčelinjaku kod Apatina. Svake godine se dogodi trovanje pčela, ali nikad nije bilo ovakvih razmera. Kako je počelo prskanje useva jakim pesticidima, i ljude će otrovati - kaže Bradić.

Izgleda da su uzaludna upozorenja stručnjakana oprez prilikom upotrebe pesticida. Zasada se ne zna kako je došlo do ovog masovnog pomora pčela, ali se pretpostavlja da su glavni krivci pesticidi kojima su prskane okolne parcele. Materijalna šteta je velika. Na teren je izašla policija i snimila mesto pomora pčela, a fitosanitarna inspekcija je uzela uzorke kako bi ustanovila uzroke.

Članovi Udruženja pčelara "Dunav" iz Apatina skupili su četrdesetak rojeva i uručili ih Ratku Bradiću kao prvu kolegijalnu pomoć. Rade Stevanović iz ovog udruženja, čije je član i Bradić, kaže da jedini u Srbiji imaju u rezervi rojeve pčela kojima mogu da priskoče u pomoć svojim članovima kako bi ublažili nastalu štetu. Dodaje da mnogi pčelari osiguravaju pčele od nepogoda, ali ne mogu i od trovanja. 

PRAVDANjA

- BAVIMO se poljoprivredom i od nje živimo. Da protiv korova ne prskamo voćnjake, kukuruz i soju, kao i bašte od raznih insekata, ne bi ništa rodilo. Od čega bismo ondaživeli i kako bismo se prehranili - pitaju se žitelji ovog sela. - Mnogo smo uložili u ovogodišnju setvu. Nije nam jasno kako je došlo do uginuća pčela, mada se zna da one mogu daleko lete.

STIGLI LEKOVI

OPŠTINA Bela Crkva, u kojoj ima oko 3.500 košnica, isporučila je pčelarima besplatne lekove protiv varoe, koje je obezbedio Pokrajinski sekretarijat za lokalnu samoupravu. Ta donacija predstavlja svega 40 odsto potrebne količine tog leka, ali su pčelari i na tome zahvalni s obzirom na to da za jedno tretiranje izdvajaju oko 500 dinara po košnici, a godišnje je potrebno to uraditi do sedam puta.

Zahvalni su i lokalnoj samoupravi što je, u vreme prskanja voća u cvatu, naložila poljočuvarima da intenzivnije kontrolišu voćare, kako taj posao ne bi radili po danu kada su pčele aktivne.

J. J. B.

http://www.novosti.rs 

Berlinska katedrala koja privlači brojne turiste u glavnom gradu Nemačke postala je dom za oko 30.000 pčela zahvaljujući aktivizmu biologa

U podnožju kupole te neobarokne znamenitosti nalazi se košnica iz koje pčelar Uve Mart izvlači saće, a sličnih košnica ima u više od 15 poznatih berlinskih zgrada, navodi Asošiejted pres.

Reč je o inicijativi "Berlin zuji", koju je 2010. godine pokrenula biološkinja Korina Helcer s mužem.

Inspirisana pčelarom-amaterom koji je 80-ih godina formirao pčelinju koloniju na krovu pariske opere, Helcerova je želela da skrene pažnju na neprilike pčela i drugih insekata, stvaranjem njihovih kolonija na uočljivim mestima.

"Pčele su odlična referenca za objašnjenje svega drugog. Bez oprašivača, nemamo zdrav ekosisitem", kazala je.

Broj pčela i drugih oprašivača više od 10 godina je u padu, a stručnjaci za to krive više faktora - insekticide, parazite, bolesti, klimatske promene i nedostatak raznovrsne ishrane.

Danas se obeležava prvi Svetski dan pčela, pošto je Generalna skupština UN u decembru prihvatila taj predlog slovenačkih pčelara.

Nemačka kancelarka Angela Merkel u sredu je apelovala na građane da razmišljaju o raznolikosti živog sveta na planeti i da "učine nešto dobro za pčele", rekavši tokom godišnjeg govora o budžetu u Bundestagu da je to "nešto što možda deluje beznačajno nekim ljudima, ali je zapravo veoma veliko".

Aktivisti inicijativa "Berlin zuji" i "Nemačka zuji" napravili su košnice i "pčelinje hotele" na brojnim mestima u Berlinu, među kojima su gradsko pozorište, planetarijum, ministarstvo finansija i park u okviru rezidencije nemačkog predsednika.

Inicijativa je aktivna u 25 nemačkih gradova, u kojima između ostalog organizuje seminare o "baštovanstvu naklonjenom pčelama".

Med iz košnica u protestantskoj katedrali može da se kupi nekoliko spratova ispod, u prodavnici Berlinske katedrale.

 

http://www.novosti.rs 

Pčelari u mnogim krajevima Srbije počeli su da vrcaju bagremov med. Mi smo posetili Marka Markovića koji sa svojim kolegama Ilijom i Aleksandrom privodi kraju ovaj posao. Svi su se složili da je ovogodišnji bagremov med izuzetnog kvaliteta, gust i da ga ima obilato.

Marko je inače u pčelarstvu svega tri godine, a ima 17 godina. Za sada kaže ima 30 društava. Planira i dalje da se širi. Inače je učenik srednje škole gde se školuje za kuvara. Već sada odlazi da radi na veseljima. 

Na obroncima planine Cer, glavna paša za pčele je bagremova paša. Kako nam navodi Marko, većina pčelara iz cele Srbije, a pretežno iz Vojvodine, dovoze svoje košnice baš u njihov kraj, pošto, kako kažu, ostvare najbolji prinos meda od bagrema.

Porodica Marković ovih dana ima puno posla jer se bave stočarstvom i proizvodnjom jagoda. Jagoda je kažu ove godine slabije rodila i očekuju prinos manji za 30%.

 

Tokom naše posete Sjenici i okolini,  bili smo u gostima kod profesora Murata Baždarevića,  koji je poznat mnogima u ovom kraju kao direktor gimnazije i profesor geografije,  ali i pored toga on je za 25 godina koliko pčelari, postao najznačajniji pčelar sa 170 društava. Profesor Baždarević ima pčelinjake na tri lokacije. Prva je pored porodične kuće u Sjenici, za koji kaže da se nalazi tu kako bi održavao kondiciju i kontakt sa pčelama, ima i pčelinjake u selo Kijevce, koje se nalazi 17 km od   Sjenice i selo Sugubine, koje je udaljeno 15 km od varoši. Što se tiče pčelarenja u Sjenici, Murat misli da su uslovi surovi, klimatske prilike nepovoljne, vegetacioni period kratak, ali i pored toga, med koji se dobija je veoma kvalitetan, to je livadsko – šumski med,  naglašava gospodin Murat. U Kijevcima je velika površina pod četinarima, mada četinar ne luči nektar nego polen i medljiku koji su dobar osnov pčelama za spremanje meda.

Prema rečima iskusnog pčelara u sjeničkom kraju ima dosta pčelara, oko 150, ali registrovanih ima vrlo malo. “ U Udruženju ima svega 5 -6 članova, dok je pre 8 godina bilo 110 članova, koji su plaćali članarine. Iz Udruženja ulažu napore da ponovo privuku zainteresovane, jer perspektive ima,  samo je potrebno uključivanje i edukovanje mladih ljudi o pčelarstvu” dodjaje Baždarević.

Sa Muratom Baždarevićem izvršili smo kratak preged košnica, gde smo mogli da konstatujemo da je ova godina jedna od onih kada su pčele izuzetno dobro prezimile u Sjenici.

Pretpostavljam da je to zbog blage zime. Nisam imao nijedan gubitak do sada, a imam 170 društava. Dva društva koja su mi bile slabija sam spojio, pa su i one sada dobro” pojašnjava nam domaćin.  On nam je ovom prilikom istakao, da je iz razgovora sa drugim pčelarima, saznao  da su i oni veoma zadovoljni sa prezimljavanjem pčela.

Na naše pitanje koliko hrane se na ovom mestu ostavlja pčelama u zimskom peridu,ističe nam da je pošle jeseni ostavljeno oko 15 do 18 kg meda u košnicama za hranu.

 

Ova količina meda je potrebna jer je zima duga i hrana predstavlja važan faktor da li će pčele prezimiti ili neće. U proleće je neophodno davati ishranu,  jer ukoliko se ne bi pripomogle, na ovom području teško koja pčela bi ostala” objašnjava nam Murat Baždarevići, i dodaje da na ovom terenu  unosa proteklih dana uopšte nije bilo,  ali da se uskoro očekuje početak behara, jer je maslačak već zapupio. Ovde će pčele sletati i na bagrem, lekovito bilje i brojne druge vrste,  što mu daje poseban kvalitet. Očekuje se da će nakon tri godine praktično bez meda, ova godina biti medna i dobra,  tako da bude jedno dobro vrcanje. U Sjenici se med vrca samo jednom,  jer je klima značajno različita u odnosu na predele na nižoj nadmorskoj visini. Sezona cvetanja kasnije kreće i ne može se očekivati unos kao što se to dešava na nižim nadmorskim visinama. Cena meda je 10 evra, ali ga nema za prodaju zbog loše tri godine uzastopno.

 

 

Kako bi se pčelarsko gazdinstvo (pčelinjak) organizovao, potrebno je znati koji broj pčelinjih zajednica je moguće držati u datim uslovima ili kakvu medonosnu bazu je potrebno stvoriti za određeni broj pčelinjih zajednica. Da bi se ova računica dobro izvela, takođe je neophodno znati koje su godišnje potrebe pčelinjih zajednica za hranom koju one utroše na odgajanje legla, za lučenje voska, za rad pčela izletnica i za održavanje života odraslih pčela. Kako bi rečunica bila kompletna i kako bi se odredila ukupna potreba pčelinje zajednice za medom, pri računanju treba da se doda količina meda, koju pčelar uzima kao višak.

S. A. Rozov, sa Instituta za pčelarstvo, je pomoću ogleda u kome je košnice s pčelama smestio u staklenu baštu, gde pčele nisu mogle da unose hranu s polja, pokazao sledeće : zajednica koja je u proleće imala masu 1,5 kg, izgradivši 14-15 satova na satnoj osnovi, potrošila za godinu dana 75-80 kg meda i 15-20 kg perge. Kasnije je pod rukovodstvom saradnika Instituta za pčelarstvo A. N. Garejeva organizovano istraživanje ukupnog utroška hrane pčelinjih zajednica, koje su radile u običnim uslovima na pčelinjaku.

Za svrhe ovog ogleda je izdvojeno 8 jednakih pčelinjih zajednica (4 ogledne i 4 kontrolne) koje su postavljene na vage i zaštićene nastrešnicom od dejstva atmosferskih taloga. Ako pčele u toku dana nisu izletale, merenje košnica davalo je utrošak hrane zajednica za sve oblike njihovog rada i potrebe u košnici. Ukoliko su pčele izletale u toku dana, one su unosile određenu količinu hrane, pomoću koje su delom ili u celosti pokrivale svoju dnevnu potrošnju hrane. Da bi svakodnevno dobili podatke o utrošku hrane pčelinjih zajednica, postupali su ovako : od svakog para podjednakih zajednica jednu su unosili tamnu prostoriju (zimovnik) s temperaturom 10-12oC, a drugu ostavljali na svom mestu. Sutradan košnica je iznošena napolje, a druga unešena u prostoriju i ovakva premeštanja su se događala tokom aktivne sezone. Za svaki par zajednica utvrđivali su se utrošci hrane neophodne za život pčela i razmnožavanje (zajednice u prostoriji, pčele nisu mogle da lete) i unos hrane u košnicu (zajednice koje su bile napolju). U jesen, zimi, i delom leti, utošak hrane su utvrđivali direktnim merenjem svih košnica. Kontrolne zajednice su sve vreme stajale napolju sa slobodnim izletom pčela. Pokazano je da su zajednice koje su letele svaki drugi dan odnegovale toliko legla i dale toliko voska, koliko i kontrolne zajednice koje su sve vreme bile napolju, ali su unele upola manje meda. Ogledne zajednice u početku glavne paše su zauzimale 23-24 ulice u košnicama pološkama i sakupile po 34 kg meda.

Najveća količina hrane utrošena je u junu i julu, kada  je odnegovana najveća količina legla. Za godinu dana, pčele su utrošile 48-52 kg od količine unesene u košnicu. U ovu količinu ne ulazi deo hrane, koju su pčele sakupile sa cvetova i koju su utrošile u toku letenja, ne donoseći je u košnicu.

A.N. Garajev je posmatranjem obeleženih pčela ustanovio da je prosečan izlet u maju 51-53 minuta, u junu 50-59, u julu 41-52, i u avgustu 63-82 minuta. U toku čitavog leta, periodično je evidentirao broj pčela koje su izletele iz košnice u toku 15 minuta svakog sata i na osnovnu tih podataka je izračunao broj izletanja u toku jednog sata, ustanovio je broj dana neletenja i broj dana s jakim, srednjim i slabim izletanjem pčela što mu je dalje omogućilo da izračuna broj izletanja pčela u toku svakog meseca, pa i čitave proletnje i letnje sezone.

Utrošak hrane za izletničke poslove je izračunao na sledeči način. Pčele su bile primorane da naleću na prozor laboratorije. Davao im je hranu (1 kg šećera – 1 l vode), izmerio ih, pustio da izlete i posle 10 minuta ih ponovo izmerio. Razlika u težini pčele odgovarala je količini hrane, utrošene za vreme letenja. U proseku, od ukupno 200 pčela, 10 minuta letenja jedna je bez tereta trošila 1,89 mg hrane, a s teretom 2,18 mg. U toku jednog sata letenja bez tereta pčela je u proseku utrošila 5,69 mg, a pčela s teretom od 28 mg je utrošila 6,55 mg (preračunato u šećer). Ovim su ustanovili da je na izletničke poslove u toku sezone (104 izletnička dana) utrošeno u proseku 26 kg šećera (30,4 kg meda).

Radi određivanja opšte potrebe pčelinje zajednice u medonosnoj bazi treba utrošku hrane unesene u košnicu (48-52 kg) dodati utrošak hrane na letenje (26 kg) i 13 kg za kompenzaciju mase izlučenih ekskremenata što sve zajedno čini oko 90 kg. Ukoliko se na ovo doda masa koju pčelar treba da izvrca (35 kg), ukupno iznosi 125 kg od kojih 20 kg odlazi na polen.

Opšta potreba u nektaronosnom bilju preračunato u med iznosi oko 105 kg za normalnu pčelinju zajednicu.

 

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs 

Na policama knjižara može se naći knjiga uglednog profesora Taranova, iz Rusije, koji se na veoma detaljan način bavi temom ishrane pčela. Kao što reče prof. dr. Mića Mladenović u svom predgovoru, ova knjiga odnosno njen autor odgovaraju na pitanje kako se nešto radi, ali i objašnjavaju zašto. Te se na ovaj način na jednom mestu spajaju praksa i nauka.

Za početak sezone veoma je važno koliko pčele imaju na raspolaganju hrane. To svakako zavisi od velikog broja faktora, a pre svega klimatskih. Sa druge strane, i iskustvo pčelara koji treba da zna koliko će zajednici ostaviti hrane u zimskom periodu. Takođe, iskustva pokazuju da u nekim godinama pčele mogu biti zadovoljne i sa skromnim zalihama, od 6 kg, dok u nepogodnim, odnosno hladnim godinama, potrebno im je 1,5 do 2x više hrane. Pošto nismo u mogućnosti da znamo kako će godina početi savet je da se ostavi hrane onoliko koliko je potrebno za loš početak godine. Samo tako pčelinje zajednice mogu ojačati do glavne paše.

Takođe, utvrđeno je da ukoliko je manje hrane u košnici, pčele ekonomično troše hranu pa tako i odgajaju slabije jedinke koje imaju manju radnu sposobnost. Stručnjaci su istraživali kako količina meda utiče na formiranje pčelinjih larvi. Prema podacima N. G. Bilaša, ukoliko je količina u gnezdu 4,5 kg meda masa mleča u ćelijama sa trodnevnim larvama je 2,1 mg, a masa larvi trodnevnog uzrasta 6,7 mg. U drugom slučaju, kada je u gnezdu bilo 8,1 kg meda, masa mleča u ćelijama sa trodnevnim larvama je bila 5 mg, dakle i više nego duplo, a masa larvi trodnevnog uzrasta je bila takođe veća i iznosila je 9,5 mg. Međutim, kada je količina meda bila 12,6 kg, masa mleča u ćelijama sa trodnevnim larvama je bila manja nego u prethodnom slučaju, i iznosila je 4,8 mg, ali su larve trodnevnog uzrasta imale 10,8 mg, što je više nego u oba prethodna slučaja. Ovo se objašnjava time da su pčele koje su u gnezdu imale između 8 i 12 kg meda, snabdevale larve većom količinom hrane, te je i njihova masa bila veća.

 

Interesantan je još jedan ogled koji je urađen sa tri grupe pčelinjih zajednica. Svaka grupa imala je 10 zajednica i svaka od njih različite količine meda na raspolaganju. Prvih 10 košnica imalo je 3 do 4 kg meda, druga grupa 6 do 8 kg, a treća 10 do 12 kg meda. U svim zajednicama bila je ista količina perge, a tokom čitavog perioda, odnosno proleća održavana je ista količina hrane. Pčele su imali istu mogućnost unosa svežeg nektara i polena. Kada je ogled završen, dobijeni su sledeći rezultati : na početku paše, pčele koje su imale više meda na raspolaganju, imale su i više pčela. Kada je završen period glavne paše dobijeni su rezultati takvi da su pčele sa malim zalihama u proseku sakupile 26,9 kg meda, a sa većim značajno više odnosno 40,5 kg meda. Dakle, ako bi se računao prosek, na 1 kg pčela dobije se po 8,7 odnosno 10,5 kg. Interesantan je i podatak da su pčele živele duže odnosno one sa najmanje hrane, sa 14,5 dana, u drugoj grupi sa 6 do 8 kg meda hrane 18 dana, dok su u trećoj grupi, koja je imala najviše hrane na raspolaganju (10-12 kg), živele su u proseku 18,9 dana. Masa pčela u prvoj grupi je bila 108 mg, u drugoj 116 mg, a u trećoj 118 mg.

O značaju obezbeđenosti pčelinjih zajednica hranom govori i istraživanje Instituta za pčelarstvo u Rusiji koje je rađeno u 188 pčelarskih gazdinstava i ovom prilikom dobijeni su slični rezultati, odnosno ukoliko se pčelama da dovoljna količina hrane za početak sezone one će razviti bolje društvo i prikupiti veću količinu meda.

Na osnovu svega navedenog zaključuje se da je najbolje pčelama ostaviti 10 do 12 kg poklopljenog meda u ćelijama i najmanje 2 puna sata sa pergom. Nije neophodno da se ove količine zaliha hrane ostave u košnici već se one mogu čuvati u skladištu i na proleće postaviti u košnice. Ukoliko pčele, kada je godina dobra, ne iskoriste ostavljene količine hrane med se može izvrcati kako bi pčele taj med zamenile sveže sakupljenim.

Nadoknada hrane može se izvršiti i šećerom, ali on ne daje takve rezultate kao što je slučaj sa medom. Takođe, pčelaru ostaje više slobodnog vremena jer ne troši vreme na pripremu i dodavanje šećernog sirupa pčelama. Zbog nepovoljnih vremenskih uslova može se desiti da pčelar nema mogućnost dodavanja prihrane.

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs 

 

 

Za razvoj i održavanje pčelinje zajednice i da bi bila u punoj snazi, nije dovoljan samo med. Može se desiti da pčele u nekim područjima i periodima ne nalaze dovoljno cvetnog praha. U tom slučaju pčele bi trebalo prihranjivati pogačama s dodatkom cvetnog praha ili njegovom zamenom, pod uslovom da pčele ne žele da se presele u područje gde ima meda ili da ga nema dovoljno u zalihama u košnici.

Da bi se podstakao brži razvoj pčelinjih zajednica, ukoliko su obezbeđene dovoljnim zalihama cvetnog praha ili ga redovno unoce a nektar ne, može im se davati testo napravljeno od 68% šećera u prahu i 32% invertnog sirupa. Nadražajno prihranjivanje šećernim sirupom, pa i pogačama podrazumeva manje ili veće angažovanje pčelara. Mnogo je lakše i ekonomičnije takozvano - ,,automatsko nadražajno prihranjivanje''. Ono se sastoji u tome što se prilikom uzimljavanja pčela ostavlja po nekoliko kilograma meda u donjem delu košnice, nastavku ispod gnezda ili pregradne daske u položenim košnicama. Pčele, iako možda nema još nektarne paše ili ne izleću napolje, prenose med iz donjih okvira gore i time podstiču maticu na leženje, kada pčele unose nektar spolja.

U našim uslovima već krajem marta matica pređe u donje delove gornjeg nastavka, polažući jaja u prazne ćelije.

Mnogi pčelari kod nas prilikom uzemljavanja ostavljaju pčelama tek onoliko okvira koliko one posedaju. To uzrokuje da se u proleće, za vreme voćne paše, matica ostane bez prostora za polaganje jaja jer je on zauzet svežim medom I cvetnim prahom. Kada se ovo dogodi pčelar bi trebalo da dodaje nove okvire da bi matica imala gde da polaže jaja, da ne bi došlo do zastoja u odgajanju legla.

Savremena pčelarska tehnologija se umnogome razlikuje od tehnologije koja se ranije koristila, i to kada je reč o postupku u fazi prolećnog razvoja pčelinje zajednice.

Bez seoba pčela na pašu nema visoke proizvodnje meda. Teško je naći mesto na kom bi se moglo pčelariti a da to ne podrazumeva da pčele tokom cele sezone imaju dobru pašu.

Ukoliko se pčelari odluče da sele svoje košnice, trebalo bi pre svega da izračunaju koliki se prihod od paše očekuje i koliki će biti troškovi seobe. Naravno, treba uzeti u obzir eventualne štetne posledice, nastale seobom, na pčelinje zajednice (na primer gnječenje i gušenje pčela, habanje košnica, lomljene saća), a treba uzeti u obzir i koliko će se to odraziti na korišćenje kasnijih paša. Na pašu se isplati seliti samo onda ako se postignu srazmerno ukupno veći prihodi od ukupno ostvarenih troškovova pri korišćenju konkretne paše, tj. ako seoba na tu pašu doprinese povećanju ukupne proizvodnje i dobiti pčelinjaka u toku godine. Ukoliko selidba, radna snaga, gubici i slično imaju istu vrednost koliko i dobijeni proizvodi na toj paši, onda nema ekonomske isplativosti za seobu pčela.

Na glavnu pčelinju pašu treba seliti samo jake i zdrave pčelinje zajednice jer se od slabih ne mogu očekivati viškovi meda za vrcanje, jer najčešće troškovi seobe premašuju dobit od izvrcanog meda. Seoba slabijih pčelinjih zajednica se vrši samo ukoliko na prethodnom mestu nema uopšte nadražajne paše, ili ako pak predstoji tretiranje terena pesticidima štetnim za pčele.

Pčelinje zajednice koje boluju od zaraznih bolesti odraslih pčela ili pčelinjih legla ne smeju se seliti. Selidba pčela u ovakvom stanju je zakonom zabranjena i pčelar je zakonski obavezan, pre nego što preseli svoje pčele, da pribavi uverenje o zdravstvenom stanju svojih pčela.

 

Za razvoj i održavanje pčelinje zajednice i da bi bila u punoj snazi, nije dovoljan samo med. Može se desiti da pčele u nekim područjima i periodima ne nalaze dovoljno cvetnog praha. U tom slučaju pčele bi trebalo prihranjivati pogačama s dodatkom cvetnog praha ili njegovom zamenom, pod uslovom da pčele ne žele da se presele u područje gde ima meda ili da ga nema dovoljno u zalihama u košnici.

Da bi se podstakao brži razvoj pčelinjih zajednica, ukoliko su obezbeđene dovoljnim zalihama cvetnog praha ili ga redovno unoce a nektar ne, može im se davati testo napravljeno od 68kg šećera u prahu i 32kg invertnog sirupa. Nadražajno prihranjivanje šećernim sirupom, pa i pogačama podrazumeva manje ili veće angažovanje pčelara. Mnogo je lakše i ekonomičnije takozvano - ,,automatsko nadražajno prihranjivanje''. Ono se sastoji u tome što se prilikom uzimljavanja pčela ostavlja po nekoliko kilograma meda u donjem delu košnice, nastavku ispod gnezda ili pregradne daske u položenim košnicama. Pčele, iako možda nema još nektarne paše ili ne izleću napolje, prenose med iz donjih okvira gore i time podstiče maticu na leženje, kada pčele unose nektar spolja.

U našim uslovima već krajem marta matica pređe u donje delove gornjeg nastavka, polažući jaja u prazne ćelije.

Mnogi pčelari kod nas prilikom uzemljavanja ostavljaju pčelama tek onoliko okvira koliko one posedaju. To uzrokuje da se u proleće, za vreme voćne paše, matica ostane bez prostora za polaganje jaja jer je on zauzet svežim medom I cvetnim prahom. Kada se ovo dogodi pčelar bi trebalo da dodaje nove okvire da bi matica imala gde da polaže jaja, da ne bi došlo do zastoja u odgajanju legla.

Savremena pčelarska tehnologija se umnogome razlikuje od tehnologije koja se ranije koristila, i to kada je reč o postupku u fazi prolećnog razvoja pčelinje zajednice.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

 

Čim počne obilnije lučenje nektara, najčešće kada procvetaju voćke, sve pčelinje zajednice treba pregledati. Pregledi bi trebalo da budu što kraći, kako zbog ekonomičnosti rada tako i zbog toga da se pčele što manje uznemire. Dovoljno je videti da li ima legla i kakav je njegov kvalitet (da li je kompaktno tj. ćebasto i da li je radiličko), imaju li pčele dovoljno hrane i da li nema nekih znakova bolesti.

U toku zimskog mirovanja, dok ne počne s odgajanjem legla, pčelinja zajednjica troši relativno malo hrane. Već u februaru, nekada i ranije, pčele počinju obilnije da se hrane, obilnije hrane i maticu koja nakon kratkog vremena počinje odlaganje jaja. Svakim danom broj zaleženih ćelija se povećava. Utrošak hrane je sve veći, a zalihe manje jer se za odgoj svake larve pčele utroše jednu ćeliju meda.

U zajednici uzimljenoj s 3 – 4 kg pčela, dosta hrane, i sa drobrom maticom i dobrim uslovima zimovanja, već početkom cvetanja voćaka može da bude 3 – 4  pa čak i više okvira sa leglom. U punoj aktivnosti matica može da polaže 2 3 jajeta u minuti.

Ustanovi li se da pčele nemaju dovoljne zalihe meda (ne manje od 8 do 10 kg), bez obzira da li je počelo cvetanje voćnjaka, društva ne smeju ostati neobezbeđena medom, jer se u ovo vreme dogode padavine i zahladi po više dana pa matica prestane s polaganjem jaja, a može se dogoditi da pčele počnu izbacivati leglo, pa čak i da društvo ugine od gladi. Kada su u košnici zalihe meda manje do 8 do 10 kg, a nema unosa nektara, kod pčela se javlja ,,instinkt ekonomisanja hranom'', a gasi ,,instinkt razmnožavanja''. Kada hrane prestane da bude ili je pri kraju, sa polaganjem jaja sasvim prestaje. Pčele počinju da izbacuju najpre otvoreno a zatim i zatvoreno leglo i javlja se ,,instinkt samoodržanja'', tada se hitno mora dodati hrana.

Ukoliko je pčelinjak udaljen, najbolje je pčelama dati šećerno – mednu pogaču ili šećer u kristalu, a ako je blizu stana pčelara i vremenske prilike to dozvoljavanju, treba ih prihranjivati sirupom sa 2 – 3 decilitra svako ili svako drugo veče.

Ukoliko pčele raspolažu s dovoljnim zalihama meda, ali u toku jeseni nisu obezbeđene potrebnim zalihama cvetnog praha za rano prolećno odgajanje legla, a da bi se pčelinje zajednice blagovremeno razvile za glavnu bagremovu pašu, potrebno je bre nego što ga bude u prirodi, pčelama dati pogaču s cvetnim prahom ili njegovom zamenom.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31