Inovativni klaster "Panonska pčela", u saradnji s Naučnim institutom za prehrambene tehnologije iz Novog Sada organizuje treće po redu Međunarodno senzorno ocenjivanje kvaliteta meda pod nazivom "Kvalitetom do novih tržišta - 2019".

Na takmičenje mogu da se prijave svi pčelari iz zemlje i inostranstva koji dostave uzorke meda. Med mora biti sakupljen u 2019. godini, ne sme biti kristalizovan i može imati najviše 20 odsto vlage.Za svaki uzorak potrebno je dostaviti po tri poduzorka u staklenim teglama od 450 grama. Na teglama treba da je naznačena samo vrsta meda, a svi ostali podaci unose se na prijavni formular.

Uzroci meda se dostavljaju od 19. avgusta do 30. septembra 2019. Inovativnom klasteru "Panonska pčela". Teglice se mogu lično predati, a moće ih je dostaviti i putem pošte, adekvatno zapakovane.Rezultati ocenjivanja biće postavljeni na sajtu Klastera do 15. oktobra 2019. i predstavljeni na Sajmu turizma u Novom Sadu u okviru manifestacije "Pčelarski sokak", a proglašenje pobednika i uručenje nagrada planira se za 16. 10. 2019. na Svetski dan hrane u Naučnom institutu za prehrambene tehnologije.

Sva količina meda koja ostane posle ocenjivanja biće donirana u hunamitarne svrhe.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/kvalitetom-do-novih-trzista-poziv-na-senzorno-ocenjivanje-meda-evo-koji-su-uslovi/3swybkv

U Sportskoj hali u Vranju 21. septembra 2019. godine održaće se Treći pčelarski sajam jugoistočnog Balkana u organizaciji SPOS-a, uz podršku Grada Vranja i TO Vranja, a u saradnji sa Društvom pčelara Matica iz Vranja.

Ulaz za sve zainteresovane pčelare, kao i za građane – potrošače pčelinjih proizvoda je besplatan.

- Očekujemo veliku posećenost sajma od strane pčelara iz Srbije, Makedonije, Albanije, Grčke, Bugarske, Turske i Crne Gore, jer ovaj deo Balkana jednostavno nema sličnu manifestaciju ovako velikog obima, a naša pčelarska oprema je izuzetnog kvaliteta i korektnih cena. Prošlogodišnja neverovatno velika poseta Sajmu je to i pokazala - navodi se na sajtu organizatora.

Sve detalje ovog sajma možete pogledati na ovom linku: http://spos.info/program-treceg-pcelarskog-sajma-jugoistocnog-balkana/

 

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2593650/treci-pcelarski-sajam-jugoistocnog-balkana-21-septembra-u-vranju

 

 

 

 

 

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za agrarna plaćanja, raspisalo je Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje u stočarstvu u 2019. godini.

Podsticaji obuhvataju podsticaje za investicije u nabavku novih mašina i opreme za pripremu, distribuciju i skladištenje koncentrovane i kabaste stočne hrane; za manipulaciju i distribuciju čvrstog, polutečnog i tečnog stajnjaka; kojom se štiti dobrobit životinja; za vaganje, usmeravanje i obuzdavanje životinja; za proizvodnju konzumnih kokošijih jaja; za pčelarstvo.

Pravo na podsticaj ostvaruje podnosilac, koji je između ostalog, u potpunosti realizovalo investicije za koje podnosi zahtev u periodu od 1. januara tekuće godine, a najkasnije do dana podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje.

Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje pokreće se podnošenjem Zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstava za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne proizvodnje biljnih kultura u 2019. godini u periodu od 10. jula do 30. avgusta 2019. godine preko Pisarnice republičkih organa uprave u Beogradu, ulica Nemanjina broj 22-26, Beograd, ili poštom na adresu: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja, Bulevar kralja Aleksandra br. 84, 11050 Beograd.

Podsticaji se utvrđuju u iznosu od 50% od vrednosti prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost, odnosno u iznosu od 65 % od ove vrednosti u području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi.

Za ostvarivanje prava na podsticaje i za isplatu podsticaja za realizovane investicije u skladu sa ovim Javnim pozivom opredeljuju se sredstva u ukupnom iznosu od 420.000.000 dinara.

Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik podsticaja može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini je 1.500.000 dinara, osim podsticaja za investicije u nabavku novih mašina i opreme za proizvodnju konzumnih kokošijih jaja za koje najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini iznosi 3.000.000 dinara.

Informacije u vezi raspisanog Javnog poziva dostupne su na telefone Info-centra Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: 011/260-79-60 ili 011/260-79-61, kao i Kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja 011/30-20-100 ili 011/30-20-101, svakog radnog dana od 7:30 do 15:30 časova.

Tekst javnog poziva i obrasce zahteva možete preuzeti na ovaj link: http://uap.gov.rs/pravilnici/mere-ruralnog-razvoja/pravilnik-o-podsticajima-za-investicije-u-fizicku-imovinu-poljoprivrednog-gazdinstva-za-nabavku-novih-masina-i-opreme-za-unapredjenje-primarne-poljoprivredne-proizvodnje-u-stocarstvu/

Izvor:http://uap.gov.rs/vesti/vesti-2019/objavljen-javni-poziv-za-ostvarivanje-prava-na-podtsicaje-za-nabavku-novih-masina-i-opreme-u-stocarskoj-proizvodnji/

Sekretar za privredu Milinko Veličković u Starom dvoru uručio je poljoprivrednicima sertifikate povodom uspešno završenih besplatnih obuka iz pčelarstva, voćarstva i organske proizvodnje.Veličković je rekao da petu godinu zaredom Sekretarijat za privredu, zajedno sa Poljoprivrednim fakultetom, organizuje besplatne obuke koje finansira Grad Beograd. Ove godine prvi put je uvedena obuka iz oblasti voćarstva, sve tri obuke ukupno je prošlo oko 120 polaznika.

– Grad Beograd je poljoprivredu svrstao na visoko mesto na ukupnoj lestvici razvoja privrede Beograda. Beograd ima oko 250.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega je oko 150.000 hektara obradivog. Upravo zbog toga, iz godine u godinu subvencije i pomoć su sve veće, kako bi poljoprivredni proizvođači što bolje mogli da opstanu na selu, ali i da mogu da žive od svog rada – istakao je Veličković.

On je podsetio da su 2013. godine subvencije za pomoć poljoprivrednim proizvođačima bile 20 miliona dinara, a da je ove godine iz gradske kase za tu namenu opredeljeno 200 miliona dinara.

– Grad čini mnogo toga kako bi pomogao poljoprivrednim proizvođačima, organizujemo promocije, razne sajmove, a činićemo i više i bolje – poručio je Veličković.

On je uputio čestitke polaznicima obuka, poželeo im sreću u daljem radu i zahvalio profesorima i rukovodstvu Poljoprivrednog fakulteta na uspešnoj saradnji.

Dekan Poljoprivrednog fakulteta Dušan Živković zahvalio je Sekretarijatu za privredu na sardnji koja, kako je naveo, traje niz godina i dodao da ona ima efekte i da bi trebalo da bude nastavljena.

– Ovakav vid obuka je veoma koristan. Srbija mora intenzivnije da komunicira i sarađuje sa poljoprivrednim proizvođačima, kao i sa svima onima okji su uključeni u poljoprivredu. Mi smo poljoprivredna zemlja i ovo je način da razmenimo iskustva i znanja. Ova spona između poljoprivrednika, Sekretarijata za privredu i Poljoprivrednog fakulteta treba da se produbi i otvori nove puteve – naveo je Živković.

Cilj ovih obuka je stručno osposobljavanje i sticanje veština, kao i podizanje opšteg znanja iz ovih oblasti. Na obuku su se mogli prijaviti zainteresovani sa teritorije grada Beograda, početnici i oni koji se bave ovim delatnostima bez obzira na godine života i obrazovanje.

Izvor:http://studiob.rs/uruceni-sertifikati-za-besplatne-obuke-u-oblasti-pcelarstva-vocarstva-i-organske-proizvodnje/

Lečenje ili poboljšanje zdravstvenog stanja korišćenjem pčelinjih proizvoda datira od pamtiveka, a i u današnjem svetu sve se više shvata značaj pčela.U poslednje vreme i kod nas se sve češće mogu videti apikomore – kućice za odmor podignute nadomak košnica. Mnogi koji pate od respiratornih problema kažu da su ove kućice za njih oaze zdravlja, ali i onima koji nemaju tih problema svakako prija energija koju pčele na njih prenesu.

Zaljubljenik u pčelarenje Jozef Gašparovski iz Selenče podigao je pre par godina takvu kućicu u Bačkom Novom Selu, u svom pčelinjaku nadomak Dunava.Putnici namernici i svi koji su imali priliku i sreću da borave u njegovoj sojenici, uverili su se u blagodeti pčelinjeg mikroklimata i pčelinje medicine. Kao iskusni pčelar, Gašparovski u svom opusu ima i sijaset drugih proizvoda spravljenih na bazi meda, mleča, polena…

Nedavno je ovaj pčelar u Novom Sadu, u EU info kutku, govorio o apiterapiji – boravku u pčelinjoj mikroklimi naglasivši da je apiterapija jedna od uspešnih metoda tradicionalne medicine, pored fitoterapije, akupunkture… Apiterapija se bavi prevencijom i isceljenjem proizvodima medonosnih pčela i preparata na bazi tih proizvoda.

"Sve civilizacije su dobro poznavale i priznavale čudotvornu moć meda u ishrani i lečenju. Svi pčelinji proizvodi su izuzetno delotvorni, pre svega ako se primenjuju pravilno. Ne bi trebalo da se progutaju odmah, već da se postepeno otapaju u ustima ili piju rastvoreni u toploj vodi, čaju, mleku. I, obavezno bi trebalo da se koristi drvena ili plastična kašika, jer metal neutrališe lekovito dejstvo", savetovao je on.

Govoreći o propolisu naglasio je da deluje protiv virusa, bakterija i gljivica, pa ga stručnjaci smatraju lekom 21. veka.

Zašto? Zato što bakterije protiv njega ne mogu da stvore otpornost, a takođe nema štetnih nuspojava, što je mana sintetičkih antibiotika. U medicini se propolis primenjuje kao lek kod raznih oboljenja i stanja, naveo je Gašparovski.

Za polen je kazao da ga s razlogom zovu medicinsko čudo, super hrana, antikancer…

"Smatra se super hranom, koja usporava starenje. Sadrži preko 100 identifikovanih sastojaka. Veruje se da čovek može godinu dana živeti isključivo na polenu i vodi. Pogodan je za profesionalne sportiste i za rekreativce radi bržeg oporavka mišića i kondicije. Efekti uzimanja polena mogu da budu nakon tri dana za neke bolesti (akne, čir na želudcu, gubitak apetita) pa do tri godine (lečenje alergija, radijacijske bolesti)", objasnio je on.

Gašparovski je dodao da se pouzdano zna i da pčelinji otrov ima sposobnost umanjivanja i otklanjanja bolova, sniženja krvnog pritiska, smanjivanja količine holesterola u krvi, povišenja radne sposobnosti, i u malim dozama sposobnost zaštite snage organizma.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=06&dd=16&nav_id=1555257

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević uručio je juče 124 ugovora korisnicima koji su ostvarili pravo na bespovratna sredstva u okviru tri konkursa, čija je ukupna vrednost viša od 125 miliona dinara, u čemu je resorni sekretarijat učestvovao sa oko 50% sredstava. Radojević je podsetio da je reč o sufinansiranju investicija u pčelarstvo, te da je drugi konkurs namenjen dodeli sredstava za podizanje novih ribnjaka i rekonstrukciji postojećih na teritoriji Vojvodine u 2019. godini.
 
U okviru trećeg konkursa, kako je naveo, sredstva su namenjena za finansiranje intenziviranja korišćenja poljoprivrednog zemljišta kojim raspolažu naučno-istraživačke ustanove, srednje poljoprivredne škole i ostale srednje škole koje obrazuju učenike poljoprivredne struke u Vojvodini.
 
Radojević je precizirao da je najveći broj ugovora, ukupno 108, zaključen sa pčelarima.

Podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje po košnici pčela počelo je u ponedeljak 15. aprila i trajaće do 31. maja. 2019. Podsticaji se ostvaruju u iznosu od 720 dinara po košnici pčela. Pčelari su prvi koji će za „podsticaje po košnici“ moći da podnesu zahtev elektronskim putem, zahvaljujući pilot projektu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Na ovaj način će sama procedura ostvarivanja prava na podsticaj biti olakšana, a pčelari će mnogo brže doći do svog podsticaja.
Pristup aplikaciji za podnošenje elektronskog zahteva je omogućen sa zvanične internet prezentacije Uprave za agrarna plaćanja uap.gov.rs.
Pčelari koji imaju registrovan elektronski potpis, ceo proces će obaviti unošenjem traženih podataka u aplikaciju (podaci o podnosiocu zahteva, broj poljoprivrednog gazdinstva, HID broj i broj pčelinjih stajališta) i elektronskim podnošenjem zahteva. Tokom samog procesa elektronskog potpisivanja imaće detaljna uputstva koja će ih voditi kroz proces. Rešenje povodom ovog zahteva biće im takođe prosleđeno elektronskim putem.
Podnosioci zahteva koji nemaju registrovan elektronski potpis, moći će da nakon unošenja traženih podataka, generišu obrazac za podnošenje zahteva koji će na
sebi imati bar kod. Generisani obrazac sa bar kodom je neophodno odštampati, svojeručno potpisati, ili overiti (u slučaju da je podnosilac zahteva preduzetnik), a
potom ga poslati preporučenom poštom na adresu Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja, Bulevar kralja Aleksandra 84, 11050 Beograd.Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koje ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, može da ostvari pravo napodsticaje u stočarstvu po košnici pčela za
najmanje 20, a najviše 1.000 košnica pčela. To u praksi znači da svi pčelari koji imaju manje od 20 obeleženih i registrovanih košnica pčela ne ispunjavaju uslov za ostvarivanje prava na podsticaj po košnici pčela, dok oni koji imaju preko 1.000 košnica i podnose zahtev za ostvarivanje prava na ovaj podsticaj, neće po automatizmu biti odbijeni zbog prekoračenja propisanog broja košnica, već će im se priznati podsticaji za 1.000 košnica pčela.

Izvor: Agrobiznis magazin

 

Suša, pa potom pad temperature i dosta kišnih dana obeležili su početak vrlo loše sezone za pčelare u južnom Banatu. Oni su praktično ostali bez prve dve ovogodišnje paše od uljane repice i bagrema, a do cvetanja suncokreta će se načekati, jer setva te uljarice još uvek nije završena.
Za razliku od prošle godine koja je bila prosečna, ova je za pčelare počela izuzetno mučno. Najpre je suša odložila cvetanje uljlane repice, a kada je ona procvetala zbog hladnoće nije stvarala nektar, pa je ta prva paša propala. Slično se dogodilo i sa bagremom koji je najvažniji za pčelare zbog količina i cene tog meda, upozorava pančevački pčelar Vojkan Milutinović."Bagremova paša usled onih prolećnih mrazeva u Vojvodini je zakazala. Bagrem je izmrzao, dok je na jugu Srbije bila znatno bolja. Na svim brdima južna strana je izdašno cvetala, ali temperatura je uzela danak. Da bi bagrem medio, potrebno je da noćna temperatura bude 10 stepeni, a dnevna ne prelazi 25 ,što smo u ovom periodu cvetanja bagrema imali možda sve ukupno desetak dana".

Kiša je doprinela da se pčelari uzdaju u pašu na livadama i ritovima i donekle u lipu, dok ne stigne suncokret, navodi Milutinović.

Ali, suncokret se i dalje seje zbog ovih kiša, a počeo je da se seje pre tri nedelje. Nadamo se da će ove godine nešto duže trajati, da ima vlage i da će nas poslužuti vreme tamo u julu, avgustu kad bi trebalo da cveta".

Pod suncokretom će u ovom delu južnog Banata biti oko 27.000 hektara, što znači da će mnogi pčelari za dva meseca nagrnuti u ovaj deo zemlje kako bi koliko - toliko spasli sezonu, ocenjuje Milutinović.

"Znatno smo desetkovani s obzirom na to da je najveća otpkupna cena na bagremovom medu. Reper je da dva kilograma suncokretovovg meda koštaju kao jedan kilogram bagremovog".

To znači da će ovu godinu moći da izdrže samo oni pčelari koji se ozbiljno bave ovim poslom, pa imaju zaliha robe i novca da finansiraju poslovanje u teškim uslovima.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/sezona-pocela-lose-za-pcelare_1017840.html

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović rekao je da očekuje da do kraja godine počnu prve isporuke meda iz pogona za pakovanje u Rači i najavio nastavak podrške države pčelarima.

Na konferenciji za novinare u ambasadi Slovenije organizovanoj povodom Svetskog dana pčela kojoj je prisutvovao i ambasador Slovenije Istok Jarc i slovenačka ministarka poljoprivrede Aleksandra Pivec, Nedimović je rekao da je izgradnja pogona za pakovanje meda u Rači incijativa samih pčelara čiju realizaciju je pomogla država.Zahvalan je, kaže, Vladi Slovenije i slovenačkom Ministarstvu poljoprivrede što su Srbiji ukazali čast da na drugu godišnjicu obeležavanja Svetskog dana pčela organizuju skup u Srbiji, kao i na prisustvu Slovenije na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, koji se sutra otvara.

"Pčelarska delatnost je jako važna za Sbriju. Srbija ima najveći broj košnica po glavi stanovnika na svetu, možda ne proizvodima najviše meda na svetu, ali imamo najviše košnica", rekao je Nedimović.

Naveo je da država svake godine ima različite programe podrške pčelarima, koji će biti nastavljeni."Postoje dve stvari koje su obeležile dve, tri godine mog mandata, jedno su pčele, drugo su maline", rekao je Nedimović i naveo da se u Sbiji ranije na pčelarstvo gledalo kao na hobi, ali da su danas pčelari najjačce i najbolje oganizovana grupa pojedinaca u sektoru poljoprivrede.

"Nema upornijih od pčelara, njima morate biti 24 sata sedam dana u nedelji na rapolaganju. Voleo bih da su nam takve i sve druge organizacije u poljoprovredu kao organizacije pčelara", rekao je Nedimović.

Svetski dan pčela proglasile su UN pre dve godine na incijativu Slovenije, a ministar Nedimović kaže da će Srbija uvek biti snažna podrška incijativama Vlade Slovenije, uključujući i program za mlade poljoprivrednike.

Ministarka poljoprivrede, šumarstva i hrane Slovenije Aleksandra Pivec rekla je da se na Svetski dan pčela ukazuje na važnost očuvanja pčela i nihov značaj za celo čovečanstvo."Pčele su jedan od najvažniji oprašivača, podržavaju poljoprivredu, raznolikost i doprinose ublažavanju klimatskih pormena", rekla je slovenačka ministarka i navela da je u maju prošle godine u Slovenije u sardnji sa organizacijom FAO na Brdu kod Kranja organizovana međunarodna minarska konferencija o značaju pčela na kojoj su učetvovali predstavnici 18 zemalja sa svih kontinenata.

Zahvalila je Srbiji i ministru Nedimoviću na podršci toj incijativi Slovenije i prisustvu na prošlogodišnjoj konferenciji kojom je prvi put obeležen Svetski dan pčela.

"Raduje me to što Srbija naglašava značaj pčela i pčelarstva", rekla je Pivec i dodala da postoji izuzetno dobra saradnja između pčelarskih saveza Slovenije i Srbije.

Navela je da je slovenačka vlada upravo ove nedelje pripremila i potvrdila akcioni plan sa mnogim aktivnostima do 2022. kada je reč o očuvanju pčela.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović rekao je da država za pčelare u Srbiji izdvojila oko sedam miliona evra, da njih muče iste problemi kao i sve pčelare na svetu, a to su sve veće zagađenje prirode i trovanje pčela.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/subvencije-po-kosnici-nisu-jedina-pomoc-drzava-pcelarima-obecala-jos-benefita/57srcg1

U ponedeljak 15. aprila, kako je i obećano, na sajtu Uprave za agrarna plaćanja (www.uap.gov.rs), omogućeno je slanje elektronskih zahteva za subvencije po košnici.

Za sada sve protiče u najboljem redu, veći broj pčelara je već podneo zahteve i nisu imali nikakvih problema u tome. Da biste podneli potpuno elektronski zahtev, potrebno je da na računaru instalirate čitač ličnih karata, ili da podnošenje obavite sa računara koji to već ima instalirano. Onima koji imaju od 20 do 29 košnica, i imali su i prošle godine, savetujemo da se strpe koji dan sa slanjem zahteva, jer pravno još uvek nije rešeno obećano duplo dobijanje subvencija da bi se pokrila i prošla godina, na tome se još uvek radi.

Pčelari imaju čast da budu prvi u istoriji Srbije koji će zahtev za podsticaje slati elektronskim putem, i ovaj dan ostaće zapisan kao dan početka digitalizacije agrarnih servisa Ministarstva poljoprivrede usmerenih direktno na korisnike, odnosno poljoprivrednike. Na tome se zahvaljujemo ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću, a direktorka Uprave za agrarna plaćanja Biljana Petrović se pobrinula da sve protiče u najboljem redu. Posebnu zahvalnost upućujemo i predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić koja je takođe podržala predlog SPOS-a za digitalizaciju, i evo dočekali smo da ceo sistem bude pokrenut!

Inače, u petak je u Službenom glasniku izašla izmena pravilnika o podsticajima, kojim je raspon prava za konkurisanje sa 30-200 proširen na 20-1000 košnica, čime je i to obećanje ministra poljoprivrede u potpunosti ispunjeno.

Izvor:http://spos.info/pocelo-podnosenje-elektronskih-zahteva-za-subvencije-po-kosnici/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31