Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije Branislav Nedimović rekao je danas u Beogradu da će osam proizvoda koji su dobili državnu oznaku "Srpskog kvaliteta" biti "inicijalna kapisla" za druge da ponude tržištu robu takvog kvaliteta, a da su za to već zainteresovani i proizvođači meda. 

On je na konferenciji za novinare povodom predstavljanja prvih proizvoda s oznakom "Srpski kvalitet" rekao da je u planu kampanja da bi se potrošačima objasnilo da "nije reč o floskuli, već da su tp proizvodi sa garancijom kvaliteta".

"Istraživanja pokazuju da ljudi vole da kupuju proizvode sa oznakom domaćeg kvaliteta", a taj kvalitet će "dvostruko proveravati nezavisne ovlašćene institucije", rekao je Nedimović.

Državnu oznaku "Srpski kvalitet" dobilo je osam proizvoda: "Karneksova" domaća mesnata slanina, pašteta s komadićima mesa "Selekšn" i pašteta "Selekšn" sa dimljenom slaninom, Industrija mesa "Topola" ima dva proizvoda s tom oznakom - ljuti kulen i "izletničku salamu", a Industrija mesa "Zlatiborac" "kraljevsku salamu" i "pileću delikates salamu".

Oznaka "Srpski kvalitet" garantuje da je proizvod napravljen od dobrih sirovina, isključivo iz Srbije ili da je napravljen na tradicionalan način.

Nedimović je istakao da je i do sada bilo mnogo tržišnih utakmica kojima se promovisao domaći kvalitet, ali uglavnom su se proizvodi takmičili izgledom, a nisu imali nikakvu garanciju kvaliteta.

"Oznaka 'Srpski kvalitet' iza koje stoje državne institucije koje to kontrolišu, obezbediće veću konkurentnost srpskih proizvoda na domaćem i inostranom tržištu i uticaće da se poboljša imidž hrane i zemlje u celini", rekao je Nedimović.

Dodao je da ta oznaka neće podići cene tih proizvoda, već će oni postati traženiji.

Rukovodilac Grupe za kvalitet, deklarisanje i oznake hrane Branislav Raketić rekao je da licenca za kvalitet traje godinu dana i da se posle toga može obnoviti.

"Inspekcija će i u toku godine vanredno kontrolisati proizvođače da li održavaju standarde utvrđenog kvaliteta", rekao je Raketić.

Rekao je da cena kontrole za dobijanje dozvole za oznaku "srpskog kvaliteta" nije velika, a da će Ministarstvo pljoprivrede za te namene davati subvencije od 50 do 65 odsto, zavisno od područja s kojeg je proizvod.

Predstavnik Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (UN FAO) Emanuel Hidler istakao je da je Srbija brzo spremila proizvode sa nacionalnom oznakom.

Predstavnik Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Milan Ždrale rekao je da je Srbija toj banci prioritet i nalazi se u prvih deset zemalja gde je najveće investirano, a posebna pažnja se poklanja poljoprivredi.

"Srbiji su potrebni poljoprivredni infrastrukturni projekti jer ta grana uprkos problemima izvozom ostvaruje dobre rezultate", rekao je Miljan Ždrale.

Izvor: www.naslovi.net

Prvi poslovi početkom juna vezani su za oduzimanje meda, njegovo vrcanje i pravilno skladištenje. Desetak dana nakon prestanka paše, med je dovoljno zreo za oduzimanje iz košnica. Najmanje dve trećine saća sa medom treba da su zatvorene voštanim poklopcima. Takav med sadrži 18 do 20 % vode. Nezreo med nije dobro oduzimati, jer će sa njim pčelar imati mnogo problema, a na kraju, on se može i ukiseliti. Zreo med se pakuje u odgovarajuću ambalažu, koju treba hermetički zatvoriti, kako bi se eli-minisala mogućnost upijanja vlage.
Posude sa medom se skladište u suvoj i čistoj prostoriji, u kojoj temperatura ne prelazi +15°C. To je ve-oma važno, jer sa rastom temperature u skladištu, ubrzano se povećava količina HMF-a (hidroksimetil-furfurol) u medu, što utiče na njegov kvalitet.

Nakon oduzimanja meda, pčelari pristupaju povećanju broja pčelinjih društava, jer treba nadoknaditi zimske gubitke, eventualno povećati pčelinjak i pripremiti rojeve za tržište. Rojevi, kao i med, predstavljaju prihod pčelinjaka.
Načina umnožavanja pčelinjih zajednica ima mnogo. Svaki pčelar se opredeljuje za one, koji njemu, u datim uslovima, najviše odgovaraju. Seleći pčelari, koji po oduzimanju meda odmah premeštaju košnice na drugu pašu, paketne rojeve formiraju radije nego klasične. Ako se ipak odluče za klasične rojeve, to rade tako što od proizvodnih zajednica oduzimaju poneki ram sa leglom (da ih što manje oslabe), pa od materijala iz više košnica, naprave novo društvo.


Stacionarni pčelari imaju mogućnost da od svake proizvodne zajednice formiraju roj. Oni najčešće iz plodišta oduzmu tri rama legla i dva sa hranom, zajedno sa pripadajućim pčelama koje smeste u novu košnicu i na taj način dobiju roj, u koji uvode mladu, sparenu maticu. Umesto oduzetih ramova, staroj zajednici dodaju ramove sa satnim osnovama ili već izgrađenim, nezaleganim saćem iz medišta. Time je obnovljeno plodišno saće starog društva, smanjena njegova brojčana snaga, a rojevski nagon potisnut za duže vreme.
Ovako formirane rojeve treba negovati. Prvih dana po formiranju, potrebna im je voda, jer oni nemaju pčele izletnice, koje bi je donele. Hranu za tekuću potrošnju najjednostavnije je obezbediti postavljanjem ramske hranilice sa oplemenjenom pogačom. Prostor u njima se širi postepenim dodavanjem ramova sa satnim osnovama. Povremeno se vrši i procena kvaliteta matice u roju, na osnovu količine i stanja legla. Ako se oceni da je matica nekvalitetna, treba je odmah zameniti drugom.
Izvestan broj pčelara se opredeljuje za neki od načina formiranja roja u staroj zajednici, bez slabljenja njene snage. To se vrši uvođenjem još jedne, mlade matice, odnosno pretvaranjem jednomatične zajednice u privremeni, dvomatični sistem. Ovi postupci, u literaturi opisani kao „Peletov način“, zasnova-ni su na ideji formiranja drugog odgajivačkog centra u istoj košnici.


Iz plodišta se u jedan medišni nastavak prenese deo ramova sa leglom, hranom i pripadajućim pčelama. Taj nastavak se privremeno odvoji od stare zajednice pregradom (poklopna daska, pregradna daska sa mrežom…), na kojoj se otvara leto.
Ovako formiranom roju dodaje se kavez sa mladom, već sparenom maticom ili zreo matičnjak. Kad se mlada matica stabilizuje i pčele počnu poklapati njeno leglo, vreme je da se pregrada (ispod nastavka sa rojem) zameni matičnom rešetkom. Tako su formirana dva odgajivačka centra u istoj košnici, odno-sno jednomatična zajednica prerasta u dvomatično društvo koje se veoma brzo razvija, bez pomoći pčelara, a mogućnost pojave rojevog nagona u takvoj zajednici je u potpunosti eliminisana.
Nakon petnaestak dana, pčelar zameni mesta plodištima, tako što nastavak sa rojem postavi na po-njaču, a plodište sa starom maticom iznad medišta. Ovim zahvatom u osnovnoj zajednici je promenjena matica (bez potrebe da se traži) i obnovljeno plodišno saće.

Veliki broj pčelara koristio je do sada letnje paše u Vojvodini. Sada, sa uvođenjem prakse tretiranja se-mena suncokreta, kukuruza i drugih biljaka insekticidima koji uništavaju pčele, a med čine štetnim za zdravlje ljudi, pčelari su u velikoj nedoumici što se tiče opravdanosti selidbe. Na sreću, paša lipe na Fruškoj Gori još nije ugrožena, jer na ovoj planini se ne koriste štetni insekticidi.
Mogućnost pojave rojevog nagona na letnjim pašama, naročito lipovoj, je velika. Ali, vredan pčelar ima efikasan način da je potpuno isključi, tako što će u zajednice koje seli uvesti mlade, ovogodišnje matice.
Na kraju, ne treba zaboraviti da se suzbijanje varoe u julu mora obaviti blagovremeno, jer, ko tretman započne  kasno, ostaje  bez pčela.

 

Mi ćemo svakodnevno prenositi novosti sa sajma poljoproprivrede, a među prvima koje smo posetili ove godine je Slađan Simonović, vlasnik pčelarskog gazdinstva iz Beograda. On se  pčelarstvom bavi 20 godina i njegov osnovni prihod na gazdinstvu je od pčelarstva. Ima 200 košnica, a planira da proširi pčelinjak. Slađan Simonović u svom asortimanu ima sve što se tiče pčelinjih proizvoda u šta smo imali priliku i da se uverimo. Slađan svoje košnice svake godine seli, i kako nam je rekao to je jako bitno u pčelarstvu jer po njemu veći prinos i bolje je kad u asortimanu ima više vrsta meda. Simonović na Poljoprivrednom sajmu izlaže u okviru Privredne komore Beograda. U proizvodnom programu između ostalog ima med i propolis, a po prvi put izlaže med u tegli Saveza pčelarskih organizacija Srbije - SPOS. Kažu nam da je prošla godina bila loša i nije bilo ni 15 kilograma meda od jedne košnice. Ipak očekivanja za tekuću godinu su oko 20kg meda po košnici. Kako nam je istakao Simonović, on živi za svoje pčele, daje sebe i svoje vreme za njih. Učestvuje na dosta pčelarskih izložbi što po Beogradu tako i po Srbiji.

Postoji razlika u postupku dodavanja nastavaka kod onih koji koriste matičnu rešetku i onih koji je ne koriste. Oni koji koriste matičnu rešetku, dodaju nastavak iznad rešetke i kada ga pčele napune do dve trećine nektarom, taj se nastavak uklanja i na matičnu rešetku se stavlja novi, sa izgrađenim saćem, a na njega onaj, već skoro napunjeni. Pre medišnog nastavka, ukloni se matična rešetka i vrši manipulacija okvirima u prva dva u kojima je leglo. Ako su društva jaka i imaju puno okvira zatvorenog legla, onda se deo onih sa leglom može prevešati u medišni nastavak, a pored njih se stave okviri sa satnom osnovom, da bi zaposlili pčele voskarice i smanjili mogućnost ulaska u rojevni nagon.

Time smo povukli deo pčela u medište (u koje nekada pčele ne žele da pređu, nego radije ostaju u plodištu, ispod matične rešetke i ulaze u rojevni nagon), a dodavanjem praznih okvira u plodište, omogućili matici da zaleže novo leglo. Pre početka glavne paše, svo leglo se diže iznad matične rešetke, a matica se na jednom okviru otvorenog legla spušta u prvi nastavak koji je napunjen izgrađenim saćem. Time se smanjuje količina legla za vreme glavne paše i omogućava da se što veći broj pčela regrutuje iz pčela hraniteljica legla u primateljice. To je neobično važno zbog toga, što od jedne pčele izletnice, nektar preuzima čak 10–12 pčela primateljica, tokom jakih paša, prenose ga u medište i tamo se zadržavaju, prerađujući nektar oko dvadeset minuta. Iz toga izlazi zaključak da je za vreme glavne paše potrebnije imati daleko veći broj pčela primateljica, nego pčela izletnica, navodi se na sajtu SPOS-a.


Svi do sada opisani postupci imaju svoje nedostatke. Primena takvog načina pčelarenja rezultuje velikim gubitkom vremena, a na kraju obaveznim i trajnim oštećenjem kičme pčelara koji ga primenjuje. Osim toga, česta otvaranja košnice izazivaju stres kod pčela i smanjenje prinosa. Manipulacija okvirima i razbijanje strukture legla, koju je formirala matica, u krajnosti rezultuje slabljenjem društava. Postavljanjem matične rešetke, postavljamo jednu branu između medišta i plodišta i smanjujemo protok pčela. U svemu tome, postoje pčelari, čak i predavači, koji preporučuju stavljanje neuokvirene matične rešetke direktno na satonoše, navodeći kao razlog sprečavanje gradnje zaperaka. Činjenica što su time pčele prisilili, da prilikom prelaska iz jedne ulice u drugu u samom plodištu moraju dva puta proći kroz matičnu rešetku, ne predstavlja nikakav problem?


Uvidevši sve te nedostatke, prešao sam na način pčelarenja bez matične rešetke. Nastavke dodajem jedan na drugi, bez uklanjanja prethodno stavljenog nastavka. U novi nastavak stavljam po dva rama sa satnim osnovama na mesto 2 i 8. Takvim načinom pčelarenja smanjujem stres kod pčelinjih društava, dozvoljavam im da se razvijaju i formiraju leglo na prirodan način, a ja dobijam jako puno na vremenu. U krajnosti, sve to rezultira većim prinosima i snažnijim zajednicama. Moje su zajednice u sezoni na 5, čak i 6 LR nastavaka, i veoma su snažne. Jedino otvaram plodište onda kada u njega stavljam ram građevnjak, ali o tome kasnije.
Svaki nastavak koji dodajem ima okruglo leto. Okruglim letom skraćujem put pčelama do okvira u koje će odložiti nektar. Za svaki okrugli otvor imam i čep, kojim vršim manipulaciju okruglim otvorima. Zašto je potrebna ta manipulacija? Ako imamo okrugle otvore, pčele će popunjavati zadnji deo okvira, udaljen od okruglog leta, a prednji će ostajati prazan. Kad prođe glavna paša i dođe do smanjenja unosa nektara, pčele se posvete preslaganju meda iz okvira koje su napunile po celoj košnici, nastojeći da ga prenesu u gornje nastavke, a u donjima deblokiraju maticu. U tom momentu treba zatvoriti okrugla leta na gornjem nastavku, a kada u njemu poklope saće do dve trećine, onda zatvaram i okruglo leto na nastavku ispod njega i tako omogućavamo pčelama da u potpunosti napune gornje nastavke medom. Čim do kraja poklope saće u gornjem nastavku, možemo ga oduzeti i prepustiti im da popunjavaju ostale nastavke.

Kako svi lekovi moraju biti registrovani u Agenciji za lekove po važećem zakonu tako moraju biti i lekovi koji se koriste u pčelarstvu. Lekovi koje koristimo u pčelarstvu delimo na: registrovane za upotrebu u pčelarstvu, registrovane za upotrebu u veterini ne u pčelarstvu (amitraz na primer je ektoantiparazitik), neregistrovane  i zabranjene.

Pčelari se uglavnom sami odlučuju za neki od lekova za pčele. Pri tome se ne vode osnovnim principima za izbor po farmakologiji (nauci o lekovima). Zahtevi koje bi trebalo da ispuni lek su  da je efikasan protiv bolesti za koju ga primenjujemo, da je lako dostupan, da je jeftin, da ima poznati sastav i osobine lekovite materije, da nema neželjene efekte, da nema rezidua (ostataka) u saću i medu i da ne smanjuje proizvodne sposobnosti matice  i radilica. Način aplikacije (davanja) leka zavisi od vrste leka i može biti: kroz sirup, kroz pogače, stavljanjem letvica u pčelinju zajednicu, nakapavanjem  po ulicama  ili rasprskivanjem po ramovima i satonošama. Izbor leka se vrši na osnovu tačno postavljene dijagnoze. Za to je potrebno uzeti adekvatan uzorak pčela (30 do 50 pčela kada se sumnja na neku bolest ili 300 do 500 pčela kada nema opravdane sumnje) ili 10x10cm legal koji se šalju u referentnu laboratoriju .

Svi ovi lekovi trebalo bi da se primenjuju po proizvođačkom uputstvu. Na primer: BeeVital Hive  Clean nakapavanjem po ulicama 15 do 20 ml u proleće u jesen i pred zimu. Apilivevar štapići se ostave u košnici 24 do 30 do 35 dana (jedan do jedan i po razvojni ciklus pčele jer je bolest i pčela i legla to jest parazit). Apigard (paštete) staviti 1 a posle 15 dana i drugu. Tretman traje 30 dana. Mora se uraditi čitav pčelinjak da ne dođe do grabeži. Oksalna se pravi od 35g oksalne 600ml destilovane vode i 600g šećera i nakapava se 5ml po ulici pčela u zimskom periodu kada su pčele u klubetu i kada ne izlaze iz košnice. Mravlja se stavlja natopljena na trulex krpu u sva 4 ugla košnice preko satonoša. Takođe voditi računa o spoljašnjoj temperaturi koja ne sme pelaziti 25 stepeni celzijusa. Furmitom postaviti po uputstvu i temperatura mora biti danima između 14 i 25 stepeni celzijusa. Nozevit se nanosi preko satonoša.

Ostale bolesti pčela i legla se ne leče već se sve neškodljivo uklanja osim Evropske kuge legla, koja je mešana bakterijska infekcija, i koja se uslovno leči.

Preporuka za korišćenje lekova u pčelarstvu bila bi: uraditi sve da do bolesti ne dođe. Ako se posumnja na bolest uzeti adekvatan uzorak i poslati ga u referentnu laboratoriju. Po dobijanju dijagnoze lečiti po nalogu veterinara. Ako sami lečite birajte registrovane preparate. Nikako ne lečiti bez postavljene dijagnoze i to neregistrovanim preparatima.

Vaš omiljeni časopis o poljoprivredi, selu i hrani je sada svega 99 dinara. U prodaji je novo izdanje Agrobiznis magazina po skoro duplo nižoj ceni nego što je do sada bio. Zahvaljujući saradnji sa kompanijom Ringier Axel Springer, Agrobiznis magazin će biti distibuiran na oko 3000 kioska u Srbiji, a takođe moći će da se kupi na svim značajnijim prodajnim mestima u Crnoj Gori, Makedoniji i u Bosni i Hercegovini.

Saznajte kako mladi poljoprivrednici mogu doći do bespovratnihsredstava iz budžeta Ministarstva poljoprivrede. Savetujemo pčelare kako bez greške dodavati nastavke, a za sve one koje interesuje hidroponika preporučujemo našu stalnu rubriku povrtarstvo.

Stručnjaci savetuju kako da se rešite moljca u paradajzu, pravilno i ekonomično đubrite soju, a vodimo vas i u Prijedor gde se melje srpska pšenica za tursko tržište. Da li se isplti baviti se voćarstvom ili je za vas bolja industrijska konoplja odlučićete kada budete pročitali iskustva koja vam donosimo u novom broju. Sada smo još dostupniji, po ceni samo 99 dinara!

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina!

Evropska komisija zabraniće na svojim poljima upotrebu u svetu najčešće korišćenih insekticida. Sada je u EU na snazi privremena zabrana korišćenja tri neonikotinoida a ako predlog Komisije bude usvojen, neonikotinoidi će biti potpuno prognani sa polja i moći će da se koriste samo u staklenicima. Dokument u koji je imao uvid britanski Gardijan predstavlja prvi znak da Komisija želi potpuno da zabrani neonikotinoide zbog "akutnog rizika po pčele". Zabrana bi mogla da stupi na snagu već ove godine ako je odobri većina članica Evropske unije.

Pčele i drugi oprašivači od ključnog su značaja za brojne poljoprivredne kulture ali njihov broj decenijama opada zbog gubitaka u staništima, bolesti i korišćenja pesticida. Smatra se da insekticidi neonikotinoidi, koji se koriste više od 20 godina, nanose veliku štetu pčelama. Ipak, borci za zaštitu prirode na jednoj i poljoprivredna udruženja i proizvođači pesticida na drugoj strani godinama se oštro spore i proizvođači pesticida tvrde da su insekticidi od ključnog značaja za zaštitu roda i da je otpor prema pesticidima političko pitanje.

EU je uvela privremenu zabranu korišćenja tri ključna neonikotinoida u gajenju nekih kultura 2013. Međutim, sada se predlaže potpuna zabrana njihove upotrebe na poljima a izuzetak će biti samo billjke koje se kompletno gaje u staklenicima.

O predlogu bi moglo da se glasa već u maju i, ako bude usvojen, stupio bi na snagu za nekoliko meseci, preneo je EurActiv.com.

Do zabrane iz 2013. došlo je nakon što zemlje koje su joj se protivile, uključujući Britaniju, nisu uspele da skupe dovoljno glasova. Od tada je protivljenje Britanije oslabilo, sudeći prema odbijenim ponovljenim zahtevima britanskih farmera da im se "hitno" odobri korišćenje zabranjenih pesticida.

"Količina naučnih dokaza o toksičnosti tih insekticida je tolika da nema šanse da te hemikalije mogu da ostanu na tržištu", smatra Martin Dermin (Dermine) iz PAN Evrope, mreže nevladinih organizacija za akcije protiv pesticida koja je dobila procureli predlog EK i "podelila ga" sa Gardijanom. "PAN Evropa će se sa svojim partnerima boriti za podršku predlogu većine članica". Inače, peticiju za zabranu neonikotinoida potpisalo je 4,4 vmiliona ljudi. Postoji snažan naučni konsensus da su pčele izložene pesticidima neonikotinoidima na poljima i da ozbiljno trpe od doza koje prime. Za sada je malo dokaza da to vodi smanjenju ukupne populacije pčela ali se rezultati velikih ispitivanja na terenu očekuju uskoro. Komisija je ipak odlučila da ide na potpunu zabranu na osnovu procene rizika Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) objavljene 2016. godine.

Agencija je razmotrila dokaze koje su joj dostavili proizvođači pesticida i Komisija je zaključila da je kod "većine kultura" uočen "visok akutni rizik za pčele" od imidakloprida i klotianidina koje pravi Bajer (Bayer).

 

Bayer i Syngenta gube bitku - zabrana će biti potpuna!

Za Sindžentin (Syngenta) tiametoksam Komisija je saopštila da dokazi kompanije "nisu dovoljni" da se odbaci rizik. "Nauka se trka sa industrijom pesticida ... Ako se poljoprivrednici oslobode neonikotinoida, imaće veću kontrolu nad svojom zemljom i moći će da odbace savete proizvođača pesticida", rekao je Pol de Zilva (Paul de Zylva) iz organizacije Prijatelji Zemlje. Međutim, Sara Mekrdži (Sarah Mukherjee), direktorka Udruženja za zaštitu roda (CPA) koje predstavlja prizvođače pesticida, kaže: "Razočarani smo predlogom (EK) koji više izgleda kao politička presuda nego kao glas nauke".

Ona kaže da je procena Agencije zasnovana na onome što CPA vidi kao neizvodljive smernice koje nemaju formalno odobrenje članica EU: "Predlog je zasnovan na proceni za koju je korišćen neodobreni dokument 'Smernice za pčele' i odlično ilustruje posledice korišćenja ti smernica. Većina proizvoda za zaštitu roda, uključujući one koji se koriste u organskoj poljoprivredi, ne može da prođe te kriterijume".

Direktor organizacije Baglajf (Buglife) Mat Šardlou (Matt Shardlow) pozdravio je predloženu zabranu: "EFSA je potvrdila više od 70 visokih rizika od semena cerealija tretiranog neonikotinoidima". On kaže da ti pesticidi mogu da se zadrže u tlu, kao i da zabrana treba da se zbog predostrožnosti odnosi i na stakleničku proizvodnju.

Ranije ovog mesca stručnjaci UN za hranu i zagađenje objavili su nekoliko kritičkih izveštaja o pesticidima ističući da je mit da su potrebni kako bi se prehranila planeta. Takođe su pozvali da se usvoji nova globalna konvencija o kontroli upotrebe pesticida.

"S obzirom na neuspeh industrije pesticida da prihvati ekološke posledice korišćenja neonikotinoida, složili smo se da je preko potrebna nova globalna konvencija", kazao je Šardlou.

Izvor: EurActiv.rs

Deveti međunarodni pčelarski sajam svečano je otvoren je potpisivanjem Sporazum o saradnji Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) i opštine Rača o gradnji pogona za prikupljanje i plasman meda Saveza pčelara.

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović istakao je da je pčelarska proizvodnja jedna od najboljih stvari koju Srbija ima.Veoma je važno da razvijamo pčelarstvo. 2013. je više izvezeno meda iz Srbije, nego svog mesa iz Srbije goveđeg, svinjskog i pilećeg. Ovo je mnogo važna priča za Srbiju. Ccitav koncept razvijanja dodate vrednosti u proizvodnji apsolutno je ostvariv u pčelarstvu i zbog toga, priča o izgradnji pogona u Rači veoma je važna, jer će na jednom mestu moći da bude sakupljanje, pakovanje, izvoz i brendiranje našeg meda”, rekao je Nedimović nakon svečanosti otvaranja sajma. Nedimović kaže da će Ministarstvo poljoprivrede dati svoj pun doprinos tome, a naročito će promovisati priču o srpskom kvalitetu, te da se “konačno razdvoji žito od kukolja i da ono što je pravi med bude na rafovima i Srbije, a i u inostranstvu”. Radna grupa na terenu, naglašava ministar, pokazala je dobre rezultate i jedan od fokusa upravo je borba protiv nelegalnog meda. Ljudi iz SPOS su afirmisali tu priču i stavili je u prvi plan. Nije još stvar gotova, borba predstoji, ali mi ne odustajemo. U narednih 10 dana izaći ćemo sa svim pravilnicima uz koje ćemo subvencionisati sve poljoprivredne proizvođače, u ovom slučaju pčelare", rekao je ministar. Najveći procenat rasta obezbedili smo upravo za pčelare, mislim da je to jako važno, a spremili smo i izmene zakona o bezbednosti hrane, koje na potpuno nov način regulišu tu materiju i da stavimo tačku da kažemo da možemo da budemo bezbedni u tom delu poljoprivredne proizvodnje, kazao je on.


Ministar državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić kaže da je “svakako očigledno” koliko vlada Srbije ceni sve što radi Pčelarski savez Srbije i koliko je važno pčelarstvo za našu zemlju. Gradnja pogona u Rači pravi je pokazatelj potencijala Srbije, povezivanje lokalnih preduzetnika i njihov zajednički nastup na tržištu, da bi bili jači nego pojedinačno i to je primer kako treba da se stimuliše i ohrabruje lokalni ekonomski razvoj, primer je za sve druge industrije šta možemo kada se ujedinimo”, rekla je ministarka. Kako je rekla, dva njena najlepša posla su informacione tehnologije i pčelarstvo, koji su jako različite, a u stvari tako iste stvari, pokazuju svu snagu i potencijal Srbije. Ako ih mi podržimo kako treba kao vlada Srbije, prepoznaće Srbiju kao šampiona, ne samo u Evropi, već i u svetu", rekla je ona. Iz ugla mog resora, Savez pčelarških organizacija je važan, mislim da je osnova razvoja Srbije lokalni ekonomski razvoj, a to se najbolje ogleda u tome što vi radite- udruživanje lokalnih privrednika, preduzetnika, proizvođača i povezivanje opština kako bi se generisao razvoj za sve građane, rekla je Brnabić. Zato je, podvlači ona, posebno važna inicijativa da SPOS napravi sopstvenu fabriku meda, te da joj je drago da su se lokalne samouprave takmičile da ponude najbolje uslove i da je pobedila Rača, kojoj je čestitala. Trudiću se svakako da dobijanje dozvola i izgradnja te fabrike protekne u najboljem mogućem redu, da se sledeći put vidimo na otvaranju pogona, da vlada pruži podršku u izvozu meda iz Srbije", dodala je ministarka. Kako je rekla, sledeći cilj za sve nas je organizacija Svetskog pčelarskog kongresa 2021, i to je ono gde ćete sledeći put imati punu podršku vlade. "Hvala vam na partnerstvu sa vladom, mi stojimo ovde da pomognemo sve što dolazi od vas”, rekla je Brnabić.


Idejni tvorac sajma predsednk Saveza pčelarskih organizacija Rodoljub Zzivadinović istakao je da su prisutni ministri mnogo učinili da se sklone falsifikate meda sa tržišta, odnosno nelojalna konkurencija, i naveo podatak da Srbija ima najveći broj košnica po glavi stanovnika na planeti. Jedna košnica na šest stanovnika, to nema nijedna zemlja, u Kini jedna košnica na 226 stanovnika, Slovenija velika pčelarska zemlja, jedna košnica na 14 stanovnika, zaista možemo biti ponosni, najviše košnica po glavi imamo, a to je oko 1,2 miliona košnica”, rekao je Zzivadinović. Živadinović je ministrima Nedimoviću i Brnabić uručio najviša priznanje Saveza pčelara “počasni član Saveza”, kao i predsedniku Svetske pčelarske organizacije Filipu Mekejbu.


Ovogodišnji, deveti Međunarodni pčelarski sajam traje do sutra i ima 114 izlagača, dok je prošle godine imao 12.000 posetilaca.

 Izbor: Tanjug/B92

Snike možete pogledati na linkovima:

https://www.facebook.com/pg/agrobiznismagazinsrbija/videos/?ref=page_internal 

Fotografije sa događaja pogledajte ovde: 

https://www.facebook.com/pg/agrobiznismagazinsrbija/photos/?tab=album&album_id=778578305629140 

Za više informacija iz pčelarstva posetite našu stranicu za ovu temu na linku: http://agropress.org.rs/cir/rubrike/stocarstvo/pc-l-rs-v 

Da li se tačno može odrediti kada će se obaviti glavni prolećni pregled ? Sva ta pitanja se postavljaju kod određivanja, jer veliki uticaj imaju vremenske prilikekoje su pratile zimovanje pčela, i prezimljavanje istih.Ako je išlo sve svojim i normalnim tokom vreme za glavni pregled uzećemo da to bude vreme krajem marta ili početkom aprila. Ali uslov je da to uradimo po tihom sunčanom danu kada je spoljna temperatura iznad 16 °C,  dan kakav se samo poželeti može. Dan mora da odgovara pčeli i pregledaču pčelaru.Cilj ovog pregleda je da se oceni snaga i zdravstveno stanje pčelinjih zajednica,prisustvo i kvalitet matica, veličina,  količina i položaj legla, rezerva hrane i položaj pčelinjeg gnezda. Zapamtite,   prvo se pregledaju slabe pčelinje zajednice (zapažena prilikom spoljašnjeg informativnog pregleda) kojima treba hitno pružiti pomoć,  ili ih ukloniti iz košnice.Prvo treba da znamo da treba da podelimo pčelinje zajednice na jake, srednje i slabe. Jaka društva su ta koja u tom periodu pokriva pčela 8 satnih ramova.
Srednja su ona koja pokrivaju 6 satnih ramova.
Kako maticu ocenjujem po jačini pčelinje zajednice i po količini legla i izgledu legla.Matica je dobra ako je leglo kompaktno sa jajašcima u svakoj radiličkojćeliji i bez trutovskog legla.Ako je  matica stara sa sjajnim telom bez dlačica,sa izlizanim krilima i ozleđenim nogama, ako postoji mogućnost,  treba je zameniti drugom mladom i boljom maticom iz rezerve, Postoje dva načina dodavanjem matice uz kaveza, taj način se izbegava,zbog sigurnosti prijema. Treba se opredeliti dodavanjem pomoćnog društva i to preko osnovnog iz koga je uzeta matica.Ako dole imamo jedno telo iznad tog tela stavimo novinu koju malo izbušimo i „isfajtamo“ čajem (neznam za šećer) Zatim iznad tog tela stavimo drugo.  Poenta je da pčele pregrizu novinski papir i urade bezbedno spajanje

Kada na saću nema legla, a pčele mirne a matica prisutna... ostatak pročitajte u novom broju Agrobiznis magazina. Informacije o pretplati na www.agrobiznis.rs ili kupite izdanje na kioscima.

Za roštiljanje birajte najbolje komade i delove mesa. Preporučuje se  goveđi ili svinjski file, ali može i meso  sa buta ili plećke  i rebra, najbolje je govedina ili svinjetina. Meso za roštilj koje ima malo masnoćom ima bolji ukus na roštilju nego suvo meso.

Za grilovanje možete da koristiteelektrični roštilj, tiganj za grilovanje, roštilj na gas
roštilj na ćumur.  Pečenjem mesa na roštilju se stvara pokorica zbog čega se zadržavaju sokovi u mesu i ono postaje sočno. Važno je da se meso pregrilovanja drži na sobnoj temperaturi i da ga premažete uljem da se nebi sasušilo pri pečenju. Treba  početi  sa visokom temperaturom i potom smanjuje u skladu sa veličinom komada i vrstom mesa. Meso nikad ne stavljajte direktno iznad plamena jer onda masnoća kaplje i zapali se pri čemu nastaju kancerogeni benzipireni. Meso treba soliti posle pečenja.

Najbolje sorte breskve za naše uslove

Prema dosadašnjim iskustvima, na većim površinama treba da budu zastupljene sorte breskve po redosledusazrevanja, da se u tom pogledu međusobno razlikuju za 10-12 dana. Znači, ukupno 7-8 sorti bresaka. Takav sortiment omogućuje da u toku cele sezone berba plodova traje bez prekida, i da se najbolje iskoristi radna snaga za berbu.

Na osnovu dosadašnjeg iskustva mnogih proizvođača, za naše podnedblje, predlažemo sledeći sortiment breskve: springtajm, springgold, kolins, rani red heven, red heven, glokheven, red skin,  fajet.

Primetite poremećaj ponašanja kod goveda

Svako nespecifično ponašanje kod goveda najčešće ukazuje na neki zdravstveni problem. Tako na primer igranje jezikom je poremećaj vezan za hranidbeno ponašanje. Dešava se i kod teladi i kod odraslih grla a najčešće pre i posle obroka. Uzrok je nasledni faktor, rano odbijanje teladi (prestanak sisanja) ili oponašanje druge životinje. Faktori koji pospešuju ispoljavanje ovog ponašanja su: nedovoljno kabaste hrane, vezano držanje, veštačko napajanje, jednolično okruženje. Zato je potrebno slobodno kretanje životinja na pašnjaku ili ispustu najmanje nekoliko sati dnevno, onemogućavanje vizuelnog kontakta sa grlima koja ispoljavaju ovo ponašanje, davanje dovoljno sirove kabaste hrane. Grla sa ovim poremećajem ponašanja ne bi trebalo koristiti u reprodukciji.

Matica van košnice

Ako vam prilikom pregleda matica usled uznemirenosti poleti sa rama, trebate uraditi sledeće:
1. Ako je to matica u punoj nosivosti ona će zbog težine u najvećem  broju slučajeva pasti u travu u blizini mesta odakle je poletela. Pregledajte okolinu, pazeći da je ne zgazite i ako je ugledate primaknite ram sa pčelama sa koga je poletela i ona će se popeti na ram. Ako je ne nađete, ne vidite, sačekajte neko vreme pa pregledajte okolinu tamo gde  matica padne, posle izvesnog vremena skupi se grupica pčela oko nje, odnosno tamo gde je grupica pčela tu je skoro sigurno matica. Pogledajte pažljivo i vratite je u njenu košnicu.
2. Ako je matica mlada i od skora u košnici, a poleti sa rama, u stanju je da leti, pa  postupite na sledeći način:
- Ako je sa vašeg pčelinjaka u 90% slučajeva  sama će se vratiti na mesto odakle je izletala na oplodnju. Samo prekontrolisati.
- Ako potiče sa udaljenog pčelinjaka, treba držati otvorenu košnicu i po mogućnosti ram sa koga je poletela u položaju u kome je bio kad je poletela, ona će se posle leta od nekoliko krugova vratiti na mesto odakle je poletela. 

Kada je najbolje vreme za rezidbu voća

 

Najbolje vreme za orezivanje je suv zimski dan kada se temperatura ne spušta ispod -5°C. Dok orezujete voćke, desi se da se prave greške,  ću vam ukratko reći na šta treba da obratite pažnju: 
 Prvo uklonite deblje grane koje rastu ka unutra, nadole ili nagore a potom uklonite mrtvo lišće. 
 Sve grane koje rastu nagore treba da isečete na mestu račvanja kako bi se podstakao njihov rast i formiranje pupoljaka. Tako ćete takođe ojačati horizontalne grane i one koje rastu ka spolja jer su to ujedno i grane koje daju najviše plodova. 
Izdanci na kojima su se već formirali pupoljci treba da se skrate za jednu trećinu. Tako grane neće biti predugačke i neće se lomiti pod težinom plodova. 
 Kako bi krošnja dobila lep oblik, treba da se odrežu sve tanke grane koje rastu pravo nadole ili nagore. 
 Za orezivanjeuvek koristite oštar alat,  makaze i makaze za drveće i žbunje omogućavaju precizno i jednako sečenje, čak i u krošnji drveta. 

•Naravno, treba obratiti pažnju na još neke stvari kada orezujete drveće, ali ne možemo posvetiti pažnju baš svim detaljima ovde. Više saveta možete pronaći u raznim literaturama o baštovanstvu. 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31