Evropska komisija zabraniće na svojim poljima upotrebu u svetu najčešće korišćenih insekticida. Sada je u EU na snazi privremena zabrana korišćenja tri neonikotinoida a ako predlog Komisije bude usvojen, neonikotinoidi će biti potpuno prognani sa polja i moći će da se koriste samo u staklenicima. Dokument u koji je imao uvid britanski Gardijan predstavlja prvi znak da Komisija želi potpuno da zabrani neonikotinoide zbog "akutnog rizika po pčele". Zabrana bi mogla da stupi na snagu već ove godine ako je odobri većina članica Evropske unije.

Pčele i drugi oprašivači od ključnog su značaja za brojne poljoprivredne kulture ali njihov broj decenijama opada zbog gubitaka u staništima, bolesti i korišćenja pesticida. Smatra se da insekticidi neonikotinoidi, koji se koriste više od 20 godina, nanose veliku štetu pčelama. Ipak, borci za zaštitu prirode na jednoj i poljoprivredna udruženja i proizvođači pesticida na drugoj strani godinama se oštro spore i proizvođači pesticida tvrde da su insekticidi od ključnog značaja za zaštitu roda i da je otpor prema pesticidima političko pitanje.

EU je uvela privremenu zabranu korišćenja tri ključna neonikotinoida u gajenju nekih kultura 2013. Međutim, sada se predlaže potpuna zabrana njihove upotrebe na poljima a izuzetak će biti samo billjke koje se kompletno gaje u staklenicima.

O predlogu bi moglo da se glasa već u maju i, ako bude usvojen, stupio bi na snagu za nekoliko meseci, preneo je EurActiv.com.

Do zabrane iz 2013. došlo je nakon što zemlje koje su joj se protivile, uključujući Britaniju, nisu uspele da skupe dovoljno glasova. Od tada je protivljenje Britanije oslabilo, sudeći prema odbijenim ponovljenim zahtevima britanskih farmera da im se "hitno" odobri korišćenje zabranjenih pesticida.

"Količina naučnih dokaza o toksičnosti tih insekticida je tolika da nema šanse da te hemikalije mogu da ostanu na tržištu", smatra Martin Dermin (Dermine) iz PAN Evrope, mreže nevladinih organizacija za akcije protiv pesticida koja je dobila procureli predlog EK i "podelila ga" sa Gardijanom. "PAN Evropa će se sa svojim partnerima boriti za podršku predlogu većine članica". Inače, peticiju za zabranu neonikotinoida potpisalo je 4,4 vmiliona ljudi. Postoji snažan naučni konsensus da su pčele izložene pesticidima neonikotinoidima na poljima i da ozbiljno trpe od doza koje prime. Za sada je malo dokaza da to vodi smanjenju ukupne populacije pčela ali se rezultati velikih ispitivanja na terenu očekuju uskoro. Komisija je ipak odlučila da ide na potpunu zabranu na osnovu procene rizika Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) objavljene 2016. godine.

Agencija je razmotrila dokaze koje su joj dostavili proizvođači pesticida i Komisija je zaključila da je kod "većine kultura" uočen "visok akutni rizik za pčele" od imidakloprida i klotianidina koje pravi Bajer (Bayer).

 

Bayer i Syngenta gube bitku - zabrana će biti potpuna!

Za Sindžentin (Syngenta) tiametoksam Komisija je saopštila da dokazi kompanije "nisu dovoljni" da se odbaci rizik. "Nauka se trka sa industrijom pesticida ... Ako se poljoprivrednici oslobode neonikotinoida, imaće veću kontrolu nad svojom zemljom i moći će da odbace savete proizvođača pesticida", rekao je Pol de Zilva (Paul de Zylva) iz organizacije Prijatelji Zemlje. Međutim, Sara Mekrdži (Sarah Mukherjee), direktorka Udruženja za zaštitu roda (CPA) koje predstavlja prizvođače pesticida, kaže: "Razočarani smo predlogom (EK) koji više izgleda kao politička presuda nego kao glas nauke".

Ona kaže da je procena Agencije zasnovana na onome što CPA vidi kao neizvodljive smernice koje nemaju formalno odobrenje članica EU: "Predlog je zasnovan na proceni za koju je korišćen neodobreni dokument 'Smernice za pčele' i odlično ilustruje posledice korišćenja ti smernica. Većina proizvoda za zaštitu roda, uključujući one koji se koriste u organskoj poljoprivredi, ne može da prođe te kriterijume".

Direktor organizacije Baglajf (Buglife) Mat Šardlou (Matt Shardlow) pozdravio je predloženu zabranu: "EFSA je potvrdila više od 70 visokih rizika od semena cerealija tretiranog neonikotinoidima". On kaže da ti pesticidi mogu da se zadrže u tlu, kao i da zabrana treba da se zbog predostrožnosti odnosi i na stakleničku proizvodnju.

Ranije ovog mesca stručnjaci UN za hranu i zagađenje objavili su nekoliko kritičkih izveštaja o pesticidima ističući da je mit da su potrebni kako bi se prehranila planeta. Takođe su pozvali da se usvoji nova globalna konvencija o kontroli upotrebe pesticida.

"S obzirom na neuspeh industrije pesticida da prihvati ekološke posledice korišćenja neonikotinoida, složili smo se da je preko potrebna nova globalna konvencija", kazao je Šardlou.

Izvor: EurActiv.rs

Deveti međunarodni pčelarski sajam svečano je otvoren je potpisivanjem Sporazum o saradnji Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) i opštine Rača o gradnji pogona za prikupljanje i plasman meda Saveza pčelara.

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović istakao je da je pčelarska proizvodnja jedna od najboljih stvari koju Srbija ima.Veoma je važno da razvijamo pčelarstvo. 2013. je više izvezeno meda iz Srbije, nego svog mesa iz Srbije goveđeg, svinjskog i pilećeg. Ovo je mnogo važna priča za Srbiju. Ccitav koncept razvijanja dodate vrednosti u proizvodnji apsolutno je ostvariv u pčelarstvu i zbog toga, priča o izgradnji pogona u Rači veoma je važna, jer će na jednom mestu moći da bude sakupljanje, pakovanje, izvoz i brendiranje našeg meda”, rekao je Nedimović nakon svečanosti otvaranja sajma. Nedimović kaže da će Ministarstvo poljoprivrede dati svoj pun doprinos tome, a naročito će promovisati priču o srpskom kvalitetu, te da se “konačno razdvoji žito od kukolja i da ono što je pravi med bude na rafovima i Srbije, a i u inostranstvu”. Radna grupa na terenu, naglašava ministar, pokazala je dobre rezultate i jedan od fokusa upravo je borba protiv nelegalnog meda. Ljudi iz SPOS su afirmisali tu priču i stavili je u prvi plan. Nije još stvar gotova, borba predstoji, ali mi ne odustajemo. U narednih 10 dana izaći ćemo sa svim pravilnicima uz koje ćemo subvencionisati sve poljoprivredne proizvođače, u ovom slučaju pčelare", rekao je ministar. Najveći procenat rasta obezbedili smo upravo za pčelare, mislim da je to jako važno, a spremili smo i izmene zakona o bezbednosti hrane, koje na potpuno nov način regulišu tu materiju i da stavimo tačku da kažemo da možemo da budemo bezbedni u tom delu poljoprivredne proizvodnje, kazao je on.


Ministar državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić kaže da je “svakako očigledno” koliko vlada Srbije ceni sve što radi Pčelarski savez Srbije i koliko je važno pčelarstvo za našu zemlju. Gradnja pogona u Rači pravi je pokazatelj potencijala Srbije, povezivanje lokalnih preduzetnika i njihov zajednički nastup na tržištu, da bi bili jači nego pojedinačno i to je primer kako treba da se stimuliše i ohrabruje lokalni ekonomski razvoj, primer je za sve druge industrije šta možemo kada se ujedinimo”, rekla je ministarka. Kako je rekla, dva njena najlepša posla su informacione tehnologije i pčelarstvo, koji su jako različite, a u stvari tako iste stvari, pokazuju svu snagu i potencijal Srbije. Ako ih mi podržimo kako treba kao vlada Srbije, prepoznaće Srbiju kao šampiona, ne samo u Evropi, već i u svetu", rekla je ona. Iz ugla mog resora, Savez pčelarških organizacija je važan, mislim da je osnova razvoja Srbije lokalni ekonomski razvoj, a to se najbolje ogleda u tome što vi radite- udruživanje lokalnih privrednika, preduzetnika, proizvođača i povezivanje opština kako bi se generisao razvoj za sve građane, rekla je Brnabić. Zato je, podvlači ona, posebno važna inicijativa da SPOS napravi sopstvenu fabriku meda, te da joj je drago da su se lokalne samouprave takmičile da ponude najbolje uslove i da je pobedila Rača, kojoj je čestitala. Trudiću se svakako da dobijanje dozvola i izgradnja te fabrike protekne u najboljem mogućem redu, da se sledeći put vidimo na otvaranju pogona, da vlada pruži podršku u izvozu meda iz Srbije", dodala je ministarka. Kako je rekla, sledeći cilj za sve nas je organizacija Svetskog pčelarskog kongresa 2021, i to je ono gde ćete sledeći put imati punu podršku vlade. "Hvala vam na partnerstvu sa vladom, mi stojimo ovde da pomognemo sve što dolazi od vas”, rekla je Brnabić.


Idejni tvorac sajma predsednk Saveza pčelarskih organizacija Rodoljub Zzivadinović istakao je da su prisutni ministri mnogo učinili da se sklone falsifikate meda sa tržišta, odnosno nelojalna konkurencija, i naveo podatak da Srbija ima najveći broj košnica po glavi stanovnika na planeti. Jedna košnica na šest stanovnika, to nema nijedna zemlja, u Kini jedna košnica na 226 stanovnika, Slovenija velika pčelarska zemlja, jedna košnica na 14 stanovnika, zaista možemo biti ponosni, najviše košnica po glavi imamo, a to je oko 1,2 miliona košnica”, rekao je Zzivadinović. Živadinović je ministrima Nedimoviću i Brnabić uručio najviša priznanje Saveza pčelara “počasni član Saveza”, kao i predsedniku Svetske pčelarske organizacije Filipu Mekejbu.


Ovogodišnji, deveti Međunarodni pčelarski sajam traje do sutra i ima 114 izlagača, dok je prošle godine imao 12.000 posetilaca.

 Izbor: Tanjug/B92

Snike možete pogledati na linkovima:

https://www.facebook.com/pg/agrobiznismagazinsrbija/videos/?ref=page_internal 

Fotografije sa događaja pogledajte ovde: 

https://www.facebook.com/pg/agrobiznismagazinsrbija/photos/?tab=album&album_id=778578305629140 

Za više informacija iz pčelarstva posetite našu stranicu za ovu temu na linku: http://agropress.org.rs/cir/rubrike/stocarstvo/pc-l-rs-v 

Da li se tačno može odrediti kada će se obaviti glavni prolećni pregled ? Sva ta pitanja se postavljaju kod određivanja, jer veliki uticaj imaju vremenske prilikekoje su pratile zimovanje pčela, i prezimljavanje istih.Ako je išlo sve svojim i normalnim tokom vreme za glavni pregled uzećemo da to bude vreme krajem marta ili početkom aprila. Ali uslov je da to uradimo po tihom sunčanom danu kada je spoljna temperatura iznad 16 °C,  dan kakav se samo poželeti može. Dan mora da odgovara pčeli i pregledaču pčelaru.Cilj ovog pregleda je da se oceni snaga i zdravstveno stanje pčelinjih zajednica,prisustvo i kvalitet matica, veličina,  količina i položaj legla, rezerva hrane i položaj pčelinjeg gnezda. Zapamtite,   prvo se pregledaju slabe pčelinje zajednice (zapažena prilikom spoljašnjeg informativnog pregleda) kojima treba hitno pružiti pomoć,  ili ih ukloniti iz košnice.Prvo treba da znamo da treba da podelimo pčelinje zajednice na jake, srednje i slabe. Jaka društva su ta koja u tom periodu pokriva pčela 8 satnih ramova.
Srednja su ona koja pokrivaju 6 satnih ramova.
Kako maticu ocenjujem po jačini pčelinje zajednice i po količini legla i izgledu legla.Matica je dobra ako je leglo kompaktno sa jajašcima u svakoj radiličkojćeliji i bez trutovskog legla.Ako je  matica stara sa sjajnim telom bez dlačica,sa izlizanim krilima i ozleđenim nogama, ako postoji mogućnost,  treba je zameniti drugom mladom i boljom maticom iz rezerve, Postoje dva načina dodavanjem matice uz kaveza, taj način se izbegava,zbog sigurnosti prijema. Treba se opredeliti dodavanjem pomoćnog društva i to preko osnovnog iz koga je uzeta matica.Ako dole imamo jedno telo iznad tog tela stavimo novinu koju malo izbušimo i „isfajtamo“ čajem (neznam za šećer) Zatim iznad tog tela stavimo drugo.  Poenta je da pčele pregrizu novinski papir i urade bezbedno spajanje

Kada na saću nema legla, a pčele mirne a matica prisutna... ostatak pročitajte u novom broju Agrobiznis magazina. Informacije o pretplati na www.agrobiznis.rs ili kupite izdanje na kioscima.

Za roštiljanje birajte najbolje komade i delove mesa. Preporučuje se  goveđi ili svinjski file, ali može i meso  sa buta ili plećke  i rebra, najbolje je govedina ili svinjetina. Meso za roštilj koje ima malo masnoćom ima bolji ukus na roštilju nego suvo meso.

Za grilovanje možete da koristiteelektrični roštilj, tiganj za grilovanje, roštilj na gas
roštilj na ćumur.  Pečenjem mesa na roštilju se stvara pokorica zbog čega se zadržavaju sokovi u mesu i ono postaje sočno. Važno je da se meso pregrilovanja drži na sobnoj temperaturi i da ga premažete uljem da se nebi sasušilo pri pečenju. Treba  početi  sa visokom temperaturom i potom smanjuje u skladu sa veličinom komada i vrstom mesa. Meso nikad ne stavljajte direktno iznad plamena jer onda masnoća kaplje i zapali se pri čemu nastaju kancerogeni benzipireni. Meso treba soliti posle pečenja.

Najbolje sorte breskve za naše uslove

Prema dosadašnjim iskustvima, na većim površinama treba da budu zastupljene sorte breskve po redosledusazrevanja, da se u tom pogledu međusobno razlikuju za 10-12 dana. Znači, ukupno 7-8 sorti bresaka. Takav sortiment omogućuje da u toku cele sezone berba plodova traje bez prekida, i da se najbolje iskoristi radna snaga za berbu.

Na osnovu dosadašnjeg iskustva mnogih proizvođača, za naše podnedblje, predlažemo sledeći sortiment breskve: springtajm, springgold, kolins, rani red heven, red heven, glokheven, red skin,  fajet.

Primetite poremećaj ponašanja kod goveda

Svako nespecifično ponašanje kod goveda najčešće ukazuje na neki zdravstveni problem. Tako na primer igranje jezikom je poremećaj vezan za hranidbeno ponašanje. Dešava se i kod teladi i kod odraslih grla a najčešće pre i posle obroka. Uzrok je nasledni faktor, rano odbijanje teladi (prestanak sisanja) ili oponašanje druge životinje. Faktori koji pospešuju ispoljavanje ovog ponašanja su: nedovoljno kabaste hrane, vezano držanje, veštačko napajanje, jednolično okruženje. Zato je potrebno slobodno kretanje životinja na pašnjaku ili ispustu najmanje nekoliko sati dnevno, onemogućavanje vizuelnog kontakta sa grlima koja ispoljavaju ovo ponašanje, davanje dovoljno sirove kabaste hrane. Grla sa ovim poremećajem ponašanja ne bi trebalo koristiti u reprodukciji.

Matica van košnice

Ako vam prilikom pregleda matica usled uznemirenosti poleti sa rama, trebate uraditi sledeće:
1. Ako je to matica u punoj nosivosti ona će zbog težine u najvećem  broju slučajeva pasti u travu u blizini mesta odakle je poletela. Pregledajte okolinu, pazeći da je ne zgazite i ako je ugledate primaknite ram sa pčelama sa koga je poletela i ona će se popeti na ram. Ako je ne nađete, ne vidite, sačekajte neko vreme pa pregledajte okolinu tamo gde  matica padne, posle izvesnog vremena skupi se grupica pčela oko nje, odnosno tamo gde je grupica pčela tu je skoro sigurno matica. Pogledajte pažljivo i vratite je u njenu košnicu.
2. Ako je matica mlada i od skora u košnici, a poleti sa rama, u stanju je da leti, pa  postupite na sledeći način:
- Ako je sa vašeg pčelinjaka u 90% slučajeva  sama će se vratiti na mesto odakle je izletala na oplodnju. Samo prekontrolisati.
- Ako potiče sa udaljenog pčelinjaka, treba držati otvorenu košnicu i po mogućnosti ram sa koga je poletela u položaju u kome je bio kad je poletela, ona će se posle leta od nekoliko krugova vratiti na mesto odakle je poletela. 

Kada je najbolje vreme za rezidbu voća

 

Najbolje vreme za orezivanje je suv zimski dan kada se temperatura ne spušta ispod -5°C. Dok orezujete voćke, desi se da se prave greške,  ću vam ukratko reći na šta treba da obratite pažnju: 
 Prvo uklonite deblje grane koje rastu ka unutra, nadole ili nagore a potom uklonite mrtvo lišće. 
 Sve grane koje rastu nagore treba da isečete na mestu račvanja kako bi se podstakao njihov rast i formiranje pupoljaka. Tako ćete takođe ojačati horizontalne grane i one koje rastu ka spolja jer su to ujedno i grane koje daju najviše plodova. 
Izdanci na kojima su se već formirali pupoljci treba da se skrate za jednu trećinu. Tako grane neće biti predugačke i neće se lomiti pod težinom plodova. 
 Kako bi krošnja dobila lep oblik, treba da se odrežu sve tanke grane koje rastu pravo nadole ili nagore. 
 Za orezivanjeuvek koristite oštar alat,  makaze i makaze za drveće i žbunje omogućavaju precizno i jednako sečenje, čak i u krošnji drveta. 

•Naravno, treba obratiti pažnju na još neke stvari kada orezujete drveće, ali ne možemo posvetiti pažnju baš svim detaljima ovde. Više saveta možete pronaći u raznim literaturama o baštovanstvu. 

Facelija (Phacelia tanacetifolia) je biljka koja o kojoj se često priča , dosta ljudi je mišljenja da sigurnog pčelarstva bez nje nema, neki je koriste kao krmu , a neki i za odlično zelenišno đubrivo. Uglavnom ima dosta priče, a površine nikako da se značajno povećaju, iako je dosta razloga za to. Njen pun značaj za pčelare je u godinama kada bagrem slabo medonosi , a suncokret je sam po sebi problematičan . Kako kažu pčele nisu besposlene kada imaju pašu facelije. Sa njom je rentabilnost pčelarstva povećana . Facelija je biljka koja je doneta u Evropu u prvoj polovini 19, veka iz Severne Amerike. Pčelari je mnogo cene , kod nas je počela da se gaji na većim površinama sredinom osamdesetih godina prošlog veka. Prvo se u svetu gajila kao kultura koja se koristi za zelenišno đubrivo. Kod nas je to zbog nedostatka organskog đubriva dosta dobar način da se popravi koliko toliko kvalitet zemljišta zbog sve manjeg procenta humusa u mnogobrojnim uzorcima zemljišta koji se donose na agrohemijsku analizu . Žetveni ostaci se spaljuju , iako je to zakonom zabranjeno, pa i to utiče na smanjenje humusa. Visokim prinosom zelene mase koji se kreću i 30-40 t/ha to se može popraviti. Ako postoje sistemi za navodnjavanje može se sejati za ovu namenu i u postrnoj setvi. Pri kraju cvetanja se unosi u zemljište i tada je pun efekat kada se koristi kao zelenišno đubrivo. Važno je reći da je količina semena za malo veća kada se seje za zelenišno đubrivo . Kao krmna biljka ima kvalitet slabijih detelina , a i to je dobro . Kosi se za upotrebu kao krma neposredno pred cvetanje . Stoka je najradije konzumira kroz silažu. Jednogodišnja je leguminozna biljka . Poreklom je od korova i zato ne zahteva posebne i skupe mere u proizvodnji. Nama je u ovom tekstu intresantna kao medonosna biljka pa će tako biti i tretirana njena agrotehnika. Ne zahteva posebna zemljišta , uspeva na svakom zemljištu na kome se obavlja ratarska proizvodnja . Nema posebne zahteve prema plodoredu , čak se neki put dosta uspešno gaji i dve i više godina zaredom na istoj parceli. Koriste je kao predkulturu šećernoj repi zbog nematocidnog delovanja . Osnovnu obradu raditi na dubini od 25-30 cm odmah nakon skidanja prethodne kulture. U toku zime kada je to izvodljivo zatvoriti brazde . Setva se obavlja čak i u februaru , odmah- čim , kada može da se uđe i radi u parceli koja je predviđena za setvu facelije. Ova radnja se obavlja žitnim sejalicama , količina semena se kreće od 6-8 kg/ha , nekad kada je loše pripremljeno zemljište ide i do 10kg/ha semena . Pošto je seme sitno treba ga sejati do 2 cm. dubine . Na ranoj setvi se insistira da bi facelija što pre zatvorila redove i na taj način da stvori nepovoljne uslove za porast i razvoj korova . Primena herbicida i đubriva sa ratarskog gledišta nije problematična , poznati su pesticidi i vrste i količine đubriva koje se primenjuju i to nije problem . Problem je pčelarski i njihov način razmišljanja , a to je da treba primenjivati pesticide i đubriva minimalno ( ili čak i bez njih ) na površinama koje se koriste u pčelarstvu. Ja taj način razmišljanja podržavam i on sigurno ima budućnost , tako da upotrebu pesticida i mineralnih đubriva u ovom tekstu neću uopšte navoditi. Dužina vegetacionog perioda je od 120-140 dana. Za pčelare je interesantan period cvetanja koji traje od 25-40 dana . Pošto je to period kada su potrebe biljaka za vlagom povećane , a to je sa ranijom setvom u maju i u junu koji su obično meseci sa dosta padavina možemo planirati sa dugim periodom cvetanja i lučenja nektara . Potrebno je reći da ako je sve u redu to je vreme kada su društva najača. Preporučena količina semena kao i vreme setve omogućava da se posejane biljke razvijaju ravnomerno , sa normalno razvijenim korenovim sistemom koji će uzeti iz zemljišta sve što mu je na raspolaganju kako bi perod cvetanja i lučenje nektara trajao maksimalno. Neki proizvođači čak i setvu rade u partijama na razmaku od 3-4 nedelje kako bi pčele imale što duži period za pašu. Daju se preporuke da se radi i postrna setva za proizvodnju meda , ali u toj proizvodnji je uvek problem količina padavina kojih samo u retkom godinama ima dovoljno da bi biljke bile dovoljno razvijene , cvetale i proizvele dovoljno nektara . Dubina osnovne obrade je za postrnu setvu je od 15-20 cm. u što kraćem periodu treba zatvoriti brazde , uraditi predsetvenu pripremu i zasejati sa do 50 % većom količinom semena . Obavezno posle setve povaljati zemljište kako bi osigurao dobar kontakt semena i zemljišnih čestica. Količine meda se kreću najčešće oko 600 kg/ha realno retko kad više . To je količina koja je sasvim dovoljna da bi se povećala isplativost pčelarenja. Dobijeni med je dobrog kvaliteta spada u bolje . Bogat je polenovim prahom, a samim tim i mineralima , vitaminima i enzimima. Uglavnom cilj proizvodnje facelije je da se period cvetanja i lučenja nektara desi u periodu kada ima dovoljno padavina i zemljišne vlage kako bi taj period bio ekonomski isplativ za pčelara. To se postiže sa što ranijom setvom februar-mart u maksimalno predsetveno pripremljeno zemljište kvalitetnim i deklarisanim semenom i količinom koja je preporučena kao i načinom setve .

Ja sam Sever Andrej, diplomirani inženjer,u penziji, pčelar sam više od 34 godine. Bio sam u vodečim strukturama Pčelarskog saveza. Iza mene su tri svetska kongresa. APIMONDIE (Ljubjana,Monpelie,Kijev).U Kijevu sam imao referat u sekciji apiterapija sa naslovom ,, Pčelarenje kao apiterapija” za osobe sa poteškočama u razvoju. Početkom decembra sam posetio Jadranko Luketa, u Zagrebu koja ima sličnu bolest ( ona se sa svojim medom takmičila na Međunarodnom ocenjivanju meda u Semiču, na kojem sam bio jedan od vodećih organizatora).Kada smo obeležavali i Svetski dan invalida, na pozornici sam video dečka, takođe sa invaliditetom. Ideja mi je došla "zašto ne bi pomogli ljudima sa invaliditetom, da se bave pčelarstvom. Čuo sam invalida kad su ga pitali šta radiš on kaže ponosno "JA SAM PČELAR".Ovakav čovek nešto radi,dobije pčelne proizvode, imaji ih za familiju za prijatelje a možda i nešto proda. Živi sa prirodom i društvom.Imam ideju da pomognemo ljudima ako ih imamo u okruženju. Ponudite im neku košnicu, roj...sve sto im je potrebno, vama je to malo nekima je mnogo. Hvala.

 

 

Savez pčelarskih organizacija Srbije u saradnji sa Novosadskim sajmom, uz organizacionu podršku Društva pčelara „Jovan Živanović“ iz Novog Sada, organizovao je 10. decembra 2016. godine MEĐUNARODNU KONFERENCIJU „POMERAJMO GRANICE“ sa pratećom izložbom pčelarske opreme u Novom Sadu, koja je još jednom pokazala značaj pčelarstva i nivo organizovanosti pčelara Srbije.

Konferenciju je otvorio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, naglasivši dobru saradnju sa Savezom pčelarskih organizacija Srbije sa čijim radom je direktno bio upoznat mnogo pre nego je postao ministar. Pčelarima je preneo informacije o usaglašenim stavovima sa SPOS-om o podsticajima koje će država pružiti pčelarstvu u narednoj godini. Pre svega to je povećanje subvencije po košnici na 720 dinara, što će sumu za isplatu subvencija po košnici u 2017. godini podići na celih 4 miliona evra. Takođe, biće pojednostavljene procedure za nabavku pčelarske opreme, a suma za opremu koja će biti dostupna svim poljoprivrednicima Srbije biće uvećana 4 puta u odnosu na budžet koji je primarno bio planiran za ovu godinu, te će u 2017. biti izdvojeno oko 16 miliona evra. SPOS će u narednom periodu u časopisu „Srpski pčelar“ pravovremeno objaviti šta pčelari treba da urade, da bi dobili povraćaj sredstava od države u maksimalnom mogućem iznosu, jer 2017. godinu moramo iskoristiti za maksimalno zanavljanje pčelarske opreme, a da bi se u tome uspelo, neophodno je biti dobro i pravovremeno informisan. Pozivamo pčelare da najkasnije do srede 14. decembra dostave na mejl SPOS-a predlog za proširenje spiska opreme od prošle godine, ako ga imaju, kako bi SPOS Ministarstvu predložio dalje proširenje spiska, pošto je ministar prihvatio naš predlog da mu uručimo spisak nedostajuće opreme, kako bi primarni spisak bio proširen shodno potrebama pčelara na terenu. 

Ministar je najavio i podršku mladim poljoprivrednicima u vidu svojevrsnog pilot projekta, koji će obuhvatiti i pčelare, gde će se dodeljivati grantovi do 75% vrednosti investicije. SPOS ne očekuje shodno informacijama koje ima da će tu moći da bude uključen veliki broj pčelara, ali je ministar prihvatio da se i pčelari uključe u ovu novu meru, a sredstva će biti ograničena. 

Govoreći o inkorporiranju pčelarstva u IPARD, gde je već ranije obećao SPOS-u da će se uvrstiti i pčelarstvo (OVDE), sada je to i potvrdio, rekavši da ako sve bude išlo po planu, može se očekivati da će prvi poziv za IPARD biti objavljen u avgustu ili septembru 2017. godine. 

Izjavu ministra za medije možete pogledati OVDE

Kao što znate, nakon sastanka sa predsednikom SPOS-a, premijer Srbije Aleksandar Vučić obećao je da će Vlada formirati poseban Operativni štab koji će se baviti falsifikatima meda na tržištu Srbije. Obećanje je i ispunio 27. jula 2016. godine kada je štab i formiran, a u njegov sastav ušli su direktor Uprave za veterinu, specijalni savetnik premijera za poljoprivredu, direktorka Poreske uprave sa saradnicima, načelnica veterinarske inspekcije, načelnik poljoprivredne inspekcije, načelnik tržišne inspekcije, predstavnik Uprave kriminalističke policije, državni sekretari ministarstava poljoprivrede i trgovine, kao i predsednik SPOS-a. Savetnik premijera Srbije za poljoprivredu prof. dr Dragan Glamočić, koji je i predsednik pomenutog Operativnog štaba Vlade Republike Srbije za koordinaciju primene mera za suzbijanje nelegalne proizvodnje i prometa meda, preparata na bazi meda i drugih proizvoda pčela, rekao je da je najviše problema u dosadašnjem radu štaba bilo kod velikih pakera meda: “Kontrolisano je 8 objekata, od čega tri objekta još uvek ne rade s tim da je, u jednom objektu koji je najviše problema pravio na tržištu, zaustavljeno 20 tona meda, od čega je najveća količina meda sa gazdinstava koja uopšte ne poseduju pčele, što znači da taj med i nije pravi”. U akciji kontrole kvaliteta meda na tržištu, uništeno je, ili je u procesu uništavanja oko 19 tona meda. Komisija je pored pakera, kontrolisala i trgovinske lance i protiv pet lanaca hipermarketa su podnete prekršajne prijave i od strane veterinarske i tržišne inspekcije, jer je utvrđeno da su prodavali med koji nije odgovarajućeg kvaliteta. Kontrola meda izvršena je i na pčelarskoj izložbi na Tašmajdanu i od 84 uzorka, samo četiri nisu bila ispravna, što je više nego zadovoljavajuće, i predstavlja ponos pravih pčelara Srbije. Bilo je nepravilnosti vezanih za deklarisanje meda, najverovatnije iz razloga što pčelari nisu dovoljno upoznati sa time, ali očekujemo da nakon što dobiju prava uputstva i informacije tih nepravilnosti više neće biti, zato i objavljujemo u časopisu kako izgleda etiketa za NAŠ MED, a ona sadrži sve podatke koje po zakonu mora da sadrži. Profesor Glamočić je rekao da je kontrola pokazala da je med od pčelara bio odličnog kvaliteta za razliku od, kako je kazao, onog meda koji se nalazio u hipermarketima. Tržišna inspekcija ukupno je podnela 12 prijava od čega pet protiv lanaca hipermarketa, a sedam protiv fizičkih lica. Pored toga, kako je rekao, značajan posao je uradila i poreska uprava koja je utvrdila veliki broj nepravilnosti i oko dva miliona dinara obaveza prema državi koje su subjekti dužni da plate. Profesor Glamočić je rekao da će Komisija nastaviti sa radom, a sve u cilju stvaranja što boljih uslova za rad proizvođača meda i sprečavanja nelojalne konkurencije na tržištu. 

Izjavu za medije savetnika premijera pogledajte OVDE

Predsednik SPOS-a izneo je plan SPOS-a za bolji status pčelara na tržištu Srbije. Rekao je da je jedan od najvažnijih koraka sklanjanje nelojalne konkurencije (falsifikatora meda) sa tržišta, jer oni ugrožavaju opstanak poštenih pčelara. Standard kvaliteta „Dobra pčelarska praksa“ sa pratećom jedinstvenom teglom SPOS-a posebnog dizajna, je osnova budućeg nastupa naših pčelara na tržištu, jer će na taj način biti prepoznatljivi i moći da dokažu da je med koji prodaju sa teritorije Srbije. Jer, kada falsifikatora meda više ne bude bilo, na tržištu će se pojaviti pravi med iz uvoza, a on je lojalna konkurencija. On je, kao što znate, često sumnjivog kvaliteta i enormno niskih cena, sa minimalnim parametrima kvaliteta koje zakon zahteva, tako da će oni koji ne budu mogli da dokažu da prodaju med sa teritorije Srbije, biti u velikom problemu. U tome će nam pomoći i razumevanje novog ministra poljoprivrede, koji je prihvatio zahtev SPOS-a da i med bude uvršten na spisak hrane koja će moći da dobije znak SRPSKI KVALITET, koji će biti druga garancija da je med sa teritorije Srbije (opširnije u decembarskom Srpskom pčelaru). Na kraju, tu je i pogon SPOS-a za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a, koji će nam pomoći da svoj med plasiramo na tržište i u malim pakovanjima, bez ucenjivanja od strane nesavesnih pakera. 

Pošto je pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević bio sprečen da prisustvuje Konferenciji, predsednik SPOS-a preneo je informaciju da će pokrajina iduće godine obezbediti 4 puta više sredstava za podršku investicijama u pčelarstvu (20 miliona dinara), nego što je prethodna Vlada Vojvodine planirala za 2016. godinu (5 miliona dinara), a nova Vlada već dopunila sa dodatnih 10 miliona koji su upravo i realizovani. 

Izjavu predsednika SPOS-a za medije možete pogledati OVDE

Mr Marijeta Lazor sa Novosadskog sajma izložila je izuzetno zanimljivu analizu kako pravilno nastupati na sajmovima i postići maksimalne efekte, a sve je bilo zasnovano na naučnim istraživanjima i bogatom ličnom iskustvu. 

Stručni predavači na seminaru, Pavel Zdešar iz Slovenije (izneo je veoma zanimljiv pogled na tehniku pčelarenja), i dr Antonio Nanetti iz Italije (prezentovao je najjeftiniji mogući način za suzbijanje varoe), svojim zanimljivim izlaganjima oduševili su prisutne, a časopis će u narednom periodu izdvojiti najzanimljivije detalje iz njihovih izlaganja i objaviti ih. 

SPOS je Konferenciju organizovao u saradnji sa Novosadskim sajmom i Društvom pčelara „Jovan Živanović“ iz Novog Sada. Moramo da pohvalimo saradnike, a posebno ističemo agilnost rukovodstva i poslenika Novosadskog sajma koji su sa posebnom ozbiljnošću profesionalno organizovali ceo protokol i izlaganje opreme, te im na tome čestitamo. Oduševljeni smo njihovim profesionalizmom, a sitni propusti koji nisu bili vidljivi za posetioce Konferencije, samo su potvrda toga da je Konferencija dobro organizovana jer nije bilo ni naznake velikih propusta, što je za prvi put u organizaciji ovakvog skupa više nego veliki uspeh. 

U sali za predavanja bilo je neprestano, zavisno od dela dana, od 400 do 500 pčelara, a procenjujemo da je Konferenciju ukupno posetilo najmanje 1200 ljudi. SPOS na teritoriji Vojvodine ima u članstvu 1709 pčelara, ali veliki broj pčelara stigao je i iz drugih delova Srbije, čak i iz veoma udaljenih mesta, što najbolje potvrđuje aktuelnost tema i interesovanje za pčelarstvo. 

Posebno se zahvaljujemo gostima iz organa vlasti Republike Srbije, koji su još jednom pokazali i dokazali da žele da podrže sve što je zdravo i ima perspektivu, a to pčelarstvo svakako jeste. Bez dobre saradnje sa njima, nema niti može biti napretka srpskog pčelarstva, a sa ponosom možemo reći da ta saradnja nikada nije bila bolja. 

Izvor: 

http://spos.info/

Pomoć pčelarima

mar 28, 2017

Grad Vranje će podržati pčelare da bi udvostručili proizvodnju koja sada iznosi 70 do 100 tona meda vrhunskog kvaliteta godišnje. Gradski većnik za poljoprivredu Aleksandar Janjić je najavio da će lokalna vlast pomoći otvaranje škole pčelarstva i da će finansirati sađenje medonosnog bilja radi poboljšanja kvaliteta meda. "Takođe, ulaganjem u nabavku opreme subvencionisaćemo pčelare da više rade i da povećaju količine meda", kazao je Janjić. Prvi put u Vranju nedavno je održan 21 Međunarodni seminar pčelara, pod pokroviteljstvom grada i u organizaciji Regionalne asocijacije pčelara jugoistočne Srbije i vranjskog Društva pčelara "Matica". Okupilo se više od 300 učesnika iz jugoistočne Srbije i Makedonije.

Turska agencija za saradnju i koordinaciju (TIKA) je kroz projekat podrške mladih i razvoj pčelarstva u Sandžaku za šezdeset mladih ljudi u opštinama Novi Pazar i Tutin donirala košnice sa pčelama. U Novom Pazaru donacijuje dobilo njih 20.

Koordinator TIKA-e u Beogradu Mehmet Bayrak je prilikom primopredaje ove donacije podsetio da je ova turska državna agencija u Sandžaku sprovela niz projekata u oblasti poljoprivrede i stočarstva i da se ovaj projekat realizuje u cilju smanjenja velikog broja nezaposlenih u ovoj regiji.

Bayrak je pojasnio da je TIKA u Sandžaku do sada podržala projekte koje su omogućavali dodatne porodične prihode.

”Sandžak je oblast u kome je visoka stopa nezaposlenosti. Prošle godine smo za 56 porodica obezbedili sadnice malina, a sada, u cilju stvaranja uslova za razvoj pčelarstva i proizvodnju meda pomažemo sa donacijom u vidu košnica i pčela. Cilj nam je da se ovim mladim ljudima omogući dodatni prihod, ali i da se u Sandžaku razvije pčelarstvo“, istakao je Bayrak, a prenela AA.

Zamenik predsednika Skupštine Grada Novog Pazara Nihad Hasanović podsetio je na projekat sadnje malina od pre godinu dana.

„Taj projekat bio je veoma uspešan. Nadamo se da će i ovaj“, kazao je Hasanović.

 

Izvor: http://www.rtvnp.rs/ 

Pitanje tipa, sistema ili vrste košnice kojim treba pčelariti je staro koliko i savremene košnice sa pokretnim saćem. Otuda i velike zablude pčelara, koji pod uticajem pčelara sa većim pčelarskim stažom usvajaju onaj tip košnice koji im sagovornik sugerira kao najbolji. Koliko se u ovome preteruje najbolje pokazuje činjenica da u našoj zemlji, imamo sigurno preko 50 raznih tipova košnica. Ipak, predlažemo i savetujemo sledeće standardne vrste košnica: Langstrot-Rut, Dadan-Blat, Albert-Žnideršič i pološka sa 20 okvira dimenzije 40x30cm. Za koju će se vrstu košnica pčelar opredeliti zavisiće od mnogih okolnosti. Jedno što je u opredeljenju bitno, je da na pčelinjaku ne sme biti više različitih tipova košnica.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31