Na obroncima planine Cer, u selu Rumska, nedaleko od Šapca, posetili smo porodicu Marković. Dalibor Marković, nosilac poljoprivrednog gazdinstva, uzgaja ranu sortu jagode. Pored voćarstva, porodica Marković se bavi i pčelarstvom. Sin Marko, već dve godine, uspešno proizvodi med, i svoje proizvode plasira na tržište.

Pored zasada jagode, mlađi član porodice, Marko Marković, od svoje 14. godine, bavi se pčelarstvom. Od prijatelja je na poklon dobio jedan roj, nakon čega je 2014. godine, kupio još četiri roja. Mladi pčelar Marko, u svom pčelinjaku, ima LR košnice. Ove košnice, u jakim pašama, ako je pčelar u proleće dobro pripremio društvo, daju dosta meda.

Kako nam je naveo naš sagovornik, ovakav način pčelarenja, doneće manje neizvesnosti u prinosu meda, jer će i srednje i slabije paše, a ne samo jake, biti mnogo bolje iskorišćene. Na obroncima planine Cer, glavna paša za pčele je bagremova paša.

Kako nam navodi Marko, većina pčelara iz cele Srbije, a pretežno iz Vojvodine, dovoze svoje košnice baš u njihov kraj, pošto, kako kažu, ostvare najbolji prinos meda od bagrema.

Marko u svom pčelinjaku ima 21 košnicu. Kako nam navodi, prinos meda ove godine je solidan, za razliku od prošle godine. Ovogodišnji prinos bagremovog i suncokretovog meda je oko 30-35 kg po društvu.

Porodica Marković, trenutno med prodaje na male količine, a u planu je povećanje broja košnica, kao i plasman meda na inostrana tržišta.

 

Opširnije o porodici Marković možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec septembar. 

Proizvodnja meda u Španiji opala je 2016. godine za 4%, upozorilo je ministarstvo poljoprivrede zemlje koja ima najviše košnica u Evropskoj uniji. I dok proizvodnja meda opada, broj košnica u Španiji nastavlja da raste ali je uglavnom reč o košnicama pčelara amatera. Smanjenje broja pčela, koje opraše između 5 i 8% globalne proizvodnje hrane, predstavlja ozbiljnu pretnju lancu ishrane, upozorava se u izveštaju EFEagro, partnera portala EURACTIV.com.

Trend pada proizvodnje meda u Španiji počeo je 2012, pokazao je godišnji izveštaj ministarstva poljoprivrede, ribarstva, hrane i prirodne sredine te zemlje. U 2016. Španija je proizvela 32.076 tona meda, za 7,35% manje nego pre samo pet godina. Uprkos tome, broj odgajivača pčela nastavlja da raste i premašio je 30.000. U 2016. je bilo 30.920 pčelara ili 12% više nego 2015.

Rast je rezultat povećanja broja pčelara-amatera. Naime, broj profesionalnih pčelara u poslednjih deset godina stagnira na oko 5.000. Španija je neto uvoznik meda i uvozi za oko dve tone više nego što izvozi.

Ta zemlja je sa 2,45 miliona košnica najveći pčelar u Evropi - u Španiji se nalazi 15,66% svih košnica registrovanih u Evropskoj uniji. Gledano prema broju košnica slede Francuska i Grčka sa 1,63 odnosno 1,58 miliona.

EURACTIV.com prenosi i da je svaki Španac u 2016. pojeo u proseku 0,7 kilograma meda.

Ugrožen globalni lanac ishrane

Pčele su glavni oprašivači u većini ekosistema i imaju ključnu ulogu u lancu ishrane. Međutim, njihov broj se širom planete brzo smanjuje zbog gubitka staništa, klimatskih promena, invazivnih vrsta i upotrebe pesticida. Istraživanje Evropske komisije pokazalo je da je 9,2% vrsta pčela ugroženo. "Najveći broj ugroženih vrsta je u južnoj i centralnoj Evropi", navodi se u tom izveštaju objavljenom u aprilu 2017. "Najveću opasnost za evropske pčele predstavljaju gubitak staništa zbog intenziviranja poljoprivrede odnosno veće upotrebe pesticida i đubriva, urbani razvoj, češći požari i promene klime", upozorava se u izveštaju.

U istraživanju urađenom za UN iz 2016. navodi se da od oprašivanja u potpunosti zavisi 5-8% globalne poljoprivredne proizvodnje, uključujući "velikog broja vrsta voća, povrća, semena, oraha i uljarica koji obezbeđuju najveći deo hranljivih materija, vitamina i minerala u ljudskoj ishrani".

 

Izvor: EURACTIV.com

Već deset dana pčelari iz okolnih sela Bačke Topole suočili su se sa velikim problemom, jer su im uginule skoro sve pčele. Pčelari tvrde da je ovo nezamćeni pomor pčela i da su analize pokazale da nije u pitanju bolest, nego da su pčele otrovane.

Svi sumnjaju na insekticid ili herbicid "agro kvatro", jer samo par dana pre, prema njihovim saznanjima, neko je prskao parcele u okolini koje su zakorovljenje i gde ima ambrozije. Procenjuje se da je uništeno oko 1.000 pčelinjih društava u Njegoševu, Pobedi, Gunarošu, Orahovu.

„Ne znam stvarno šta da kažem. Tri godine se bavim pčelarstvom i imam 131 košnicu, hteo sam i da proširim pčelinjak. Međutim, sada mi je uništeno131 društvo i to ne samo izletnice, nego i mlade pčele, koje ni ne izlaze iz košnice. Šteta je sigurno između 20.000 i 30.000 evra“, kaže jedan od oštećenih plečara Radomir Ivković.

Cena analize iznosi 150.000 dinara i to neće morati da plate pčelari, nego će država, pošto je reč o inspekcijom nadzoru.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je istakao da je Uprava za zaštitu bilja i veterine uzela uzorke iz pčelinjaka i zemljišta i ako se utvrdi da je uginuće posledica upotrebe nedozvoljene hemije, prema počiniocu ćemo postupati najdrastičnije, jer su pčele osnov života u prirodi.

Pčelari kažu da neće odustati od ovog slučaja i da će da traže odštetu.

S.I.

www.dnevnik.rs

Za proizvodnju meda u saću, potreban je veći prostor za leglo, kako ne bi došlo do rojevnog nagona. Ukoliko su krajnji okviri u plodištu bez legla, treba izvaditi iz plodišta dva postrana okvira bez legla, okvire sa leglom pomeriti u stranu prema zidovima, a u sredinu postaviti dva okvira sa praznim izgrađenim saćem. Ako su u plodištu svi okviri sa leglom, onda treba izvaditi dva sa zatvorenim leglom, i dodati ih slabijim pčelinjim zajednicama, a u sredinu dodati dva sa praznim izgrađenim saćem. Kada u gornjem nastavku bude izgrađeno svo saće, koje će u gornjim delovima biti i puno meda, ispod njega treba staviti drugi takav nastavak, ako je pašau punom jeku, a može se dodati i novi nastavak za gradnju normalnog saća, sa žičanom armaturom. Nove satne osnove se tako mogu davati na dogradnju sve dok paša traje. Kada u prvom nastavku med bude poklopljen, on se skida i odnosi na dalju doradu, i tako redom. Važno je da u košnici ima uvek prostora za dalju doradu, i tako redom. Poskidana medišta se odnose u toplu prostoriju, gde se vrši dorada, odnosno isecanje. Za ovo se koristi široka posuda (tepsija), preko koje je zategnuta mreža od nerđajuće žice, ili od plastike. Na mrežu se položi okvir sa izgrađenim saćem punim meda, pa se onda seku komadi veličine malog okvirića (sekcije). Tako isečeni komadi se stavljaju u sekcije, a zatim se pune sekcije ređaju u okvire, iz kojih je isecano saće, a ovi se ponovo slažu u medišta. Tako pripremljena medišta sa sekcijama, vraćaju se pčelinjim zajednicama, koje će nakon dva dana, stavljeno u sekcije, učvrstiti. Potom se sekcije vade, kao gotov proizvod. Gotove sekcije se uvijaju u celofan, pa pakuju u pogodne kartonske kutije.

Novi Zeland je u vrhu zemalja sveta po izvozu meda, a zbog izuzetno velike proizvodnje, koja podrazumeva visoki kvalitet, potražnja sezonskih radnika u ovoj struci je utrostručena. Pčelari iz Bačke odlaskom u ovu daleku zemlju ne vide samo razlog za dobru zaradu, već i priliku za sticanje novih znanja i veština, koje će moći primeniti i u svojoj zemlji.

Profesor fizike Marin Marinić iz Sombora, nakon što je u struci ostao bez posla, potražio je posao u pčerastvu na Novom Zelandu gde je, nakon samo jedne sezone rada kao pčelar, dobio posao za stalno.

"Na Novom Zelandu se radi isti posao sa pčelama i vrcanjem kao i u Srbiji, samo se način u pristupu rada razlikuje. Naši pčelari su cenjeni na Novom Zelandu, jer nas u Srbiji uče temeljnije i bolje da radimo, odnosno da obraćamo pažnju na sve detalje, što kod njih i nije slučaj, jer je tamo sve komercijalizovano", rekao je Marin Marinić iz Sombora.

Novi Zeland je poslednjih nekoliko godina utrostručio proizvodnju najskupljeg i najkvalitetnijeg "manuka" meda na svetu. To je razlog zašto su srpski iskusni pčelari potrebni njihovoj industriji meda. Oni uglavnom rade na poslovima vrcanja, a za ovako bogato iskustvo obreli bi se i pčelari iz Apatina i Vrbasa.

"Iz Društva pčelara "Dunav" Apatin do sada su na Novi Zeland otišla dva pčelara. Poučen odličnim iskustvima svojih kolega, voleo bih da dobijem priliku da odem na Novi Zeland i uverim se kako funkcioniše proces proizvodnje najkvalitetnijeg meda na svetu. Takođe, zanima me koja brzina je potrebna za vrcanje oko 5.000 košnica i za koje vreme posao mora da se obavi", saopštio je Rade Stevanović, pčelar iz Apatina.

"Pčelarenje na Novom Zelandu i Australiji je na mnogo većem nivou nego kod nas, a mi za sve imamo potencijala. U Srbiji pčelarim sa oko 100 košnica što je prosek, dok se tamo početnicima smatraju oni koji kreću sa nekoliko hiljada košnica. Veće kompanije imaju preko 10.000 košnica i za potrebe posla organizuju edukacije. Ipak je novac mnogima najveći motiv za odlazak, ali ima nas kojima je presudno znanje i iskustvo", dodao je Radovan Mandić, pčelar iz Vrbasa.

Kilogram novozelandskog "manuka" meda prodaje se po ceni od oko 300 evra i najskupljiji je brendirani med na svetu, koji zamenjuje dejstvo antibiotika. Možda će poučeni novim iskustvima i naši pčelari po povratku iz ove daleke zemlje dobiti ideju kako bi se brendirao i srpski med na svetskom tržištu. Za sada osim lipovog fruškogorskog meda, koji je cenjen u Evropi, nije cenjen ni jedan drugi.

Izvor: http://www.rtv.rs 

Iso Aziraj uspešan je inovator i pčelar iz Bihaća. On je konstruisao košnice koje za sada niko nema u svetu, a koje mu koriste da tokom jedne sezone proizvede sve što pčela može dati. Za njegove inovacije u pčelarstvu posebno interesovanje pokazale su susedne zemlje.

 
Foto: RTV USK / screenshot

Tehnologijom koju koristi Aziraj povećana je proizvodnja svih pčelinjih proizvoda za najmanje 40 odsto.

 

Pored toga, omogućuje pčelaru da iz jedne košnice u jednoj sezoni uzima devet pčelinjih proizvoda, a deseti proizvod konzumira tokom rada u pčelinjaku, a radi se o inhalaciji, javlja RTV USK.

Međutim, svoju proizvodnju bazirao je na uzimanju pčelinjeg otrova koji se koristi u proizvodnji lekova, a za kojim vapi svetsko tržište. Za ovaj proces koristi vlastiti elektronski aparat.

Iz jedne košnice Iso dobije do 15 grama ovog proizvoda, tri puta više upotrebom nove tehnologije. Kako bi unapredio pčelarstvo, izumio je košnice koje je nazvao ISO 1 i ISO 2 i njegov su lični proizvod i doprinos pčelarskoj zajednici. Reč je o novoj tehnologiji koja se u svetu još ne koristi.

Treba naglasiti i da je Iso Aziraj sa svojim izumima bio prisutan na najvećem pčelarskom sajmu u regionu koji se održava svake godine u Bjelovaru i oduševio sve prisutne, javlja RTV USK.

Iso Aziraj
Foto: RTV USK / screenshotIso Aziraj

Tamo je ostvario mnoge kontakte sa hrvatskim pčelarima koji već uveliko naručuju njegove proizvode.

Ovih dana su dolazili čak iz Makedonije u posetu ovom pčelaru/inovatoru kako bi krenuli s idejom o “profesionalnom pčelarenju”.

Inače, za novim izumima i tehnološkim rešenjima u pčelarstvu, interesovanje su najviše pokazali pčelari iz Hrvatske i Slovenije.

Foto: RTV USK / screenshot

U skoroj budućnosti, kaže Aziraj, može se očekivati masovnija upotreba njegovih izuma u čitavom svijetu.

 Preuzeto sa www.blic.rs 
 

Nakon što je pronađen kolač, koji je posle 106 godina mirisao "jestivo", postavilo se pitanje, postoji li još namirnica koje imaju slične osobine? Odgovor je, zapanjujuće, da.

Prvi na listi je med. Pre dve godine, arheolozi su izjavili da su pronašli med, star 3.000 godina, prilikom iskopavanja grobova u Egiptu. Tvrdili su da je bio poptuno jestiv.

Med je dugotrajan, jer ima malo vode, a mnogo šećera, pa bakterije ne mogu rasti na njemu. Takođe sadrži malu količinu hidrogen peroksida, koja sprečava rast mikroba. Zato ga pčele proizvode u svojim košnicama – ujedno je i hrana i zaštita.

Iako ponekad deluje da je pokvaren, kada se kristališe, jednostavnim zagrevanjem, med će se vratiti u svoj pravi oblik.

Sušene mahune takođe nemaju rok trajanja. Sušen pasulj, sočivo i ostale mahune povećavaju koncentraciju šećera, dok smanjuju koncentraciju vode, što sprečava pojavu bakterija i buđi. Međutim, ukoliko ih izložite vodi, mogu trajati samo nekoliko meseci.

Možda će ovo zvučati čudno, ali soja sos je takođe na listi ovih dugotrajnih namirnica. Ima potencijal da se ne pokvari čak tri godine, neotvoren. Ukoliko se otvori, rok trajanja zavisi od mesta i načina na koji se čuva, kao i od samog soja sosa.

Sirće i beli pirinač su takođe namirnice koje se ne kvare, kao i crna čokolada. Dodatak mleka joj skraćuje rok trajanja, ali ukoliko se dobro čuva, crna čokolada može trajati i do dve godine.

Šećer i so se takođe ne kvare, zbog toga što izvlače vodu, pa bakterije ne mogu rasti na njima. Ukoliko se šećer i so čuvaju na pravi način, daleko od vlage i u zatvorenim posudama, mogu trajati večno.

Za sve ostale namirnice važno je gledati ne samo rok upotrebe naznačen na pakovanju, već i to kako hrana izgleda i miriše, piše CNN.

Izvor: rs.n1info.com

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, otvoriće Prvi pčelarski sajam jugoistočnog Balkana u Vranju, 16. septembra, i održati Tribinu o podršci države pčelarstvu Srbije.

Program otvaranja: 

10.30 Svečano otvaranje 

11.00 Javna tribina o podršci države pčelarstvu Srbije, sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem 

12.00 Stručna pčelarska predavanja 

Sajam će trajati jedan dan - od 9 do 19 sati. Sve posetioce očekuje prodajni, izložbeni, obrazovni, promotivni, privredni i turistički sadržaj.

 

Izvor: spos.info

Kada smo stigli kod porodice Despotović, u Slobomir kod Bjeljine, srdačno nas je dočekao domaćin Miko.

Do sada smo odlazili kod pčelara sa porodičnom tradicijom bavljenja pčelarstva, ali ova je drugačija. Kako ističe naš sagovornik, pčelarstvom je počeo da se bavi 1975. godine. Od tasta je dobio dve košnice, i tako su supruga Radinka i on počeli da se bave pčelarstvom.

- Počeli smo sa dve, i kako je ljubav prema pčelarstvu rasla, tako se povećavao broj košnica. Danas, broj pčelinjih društava porodice Despotović iznosi oko 350. Košnice su smeštene na dva porodična imanja. Na ušću Save i Drine u bijeljinskoj opštini, i u Novom Selu na Sokocu.

Osim njih dvoje, pčelarstvom se bave dve ćerke i zet. Ujeda ima dosta, ali pčelama treba prići bez nervoze, staloženo, one ne vole brze pokrete.

Porodica Despotović proizvodi sve proizvode: med, polen i propolis. Glavna proizvodnja je matični mleč, kojoj su se najviše posvetili ćerka Danijela i zet Bojan.

Prošla godina je bila jako loša, a i ova je slaba. Kako ističe naš sagovornik, nemaju baš neku pomoć od države. Dobijaju 4,5 maraka po košnici, što je jako malo. Po njegovim rečima, bolje je da im daju lekove, nego što im daju jako malo para. Imaju veću pomoć od opštine.

Prema Mikovim rečima, dobar deo pčelara će prestati da se bavi pčelarstvom, mnogi su nestali, i  nemaju od čega da ulože. Neću da odvraćam ljude, ko nema zaposlenja trebalo bi da počne, ali mora sve da proizvodi, mada tu nema nekih para.

Treba početi sa 5 košnica i to LR, pa onda kada se obuče može AŽ.

 

Detaljnije na video linku: https://www.youtube.com/watch?v=WkWvh9cDdKM&t=7s 

Kako se proizvode matice: https://www.youtube.com/watch?v=VUYeJLvI55w 

Proizvodnja maticnog mleca: https://www.youtube.com/watch?v=0FxrjJPlZNo&t=172s 

Za Agrobiznis magazin, Radinka Despotović, vlasnica preduzeća „Bimed“, pokazala je postupak kako se dolazi do krajnjeg proizvoda u pčelarstvu, odnosno matičnog mleča. Postupak se započinje vađenjem rama iz pčelinjeg društva. Ram se donosi u prostoriju gde se počinje sa postupkom dobijanja matičnog mleča. Prvo se skinu poklopčići, kako bi larve ostale čiste. Pristupa se postupku vađenja larvi. Odstranjuje se jedna po jedna larva i vadi matični mleč, navodi Radenka.

Miko Despotović, supruga Radinka i ćerka Danijela.

Naša firma je bazirana samo na pčelama i pčelinjim proizvodima. Mi ne proizvodimo mnogo meda, navodi Radinka. Sav potencijal i snagu usmerili su ka proizvodnji matične mleči, propolisa i polenovog praha. To je ono po čemu su nadaleko poznati. Proizvodi su isključivo prirodnog porekla, bez dodataka hemijskih supstanci. Među njihovim proizvodima, izdvaja se propolis mast, proizvod sa velikom koncentracijom propolisa. Propolis mast je jako lekovit proizvod, koji rešava sve probleme na koži. Matična mleč je najsavršeniji proizvod za imunitet čoveka. Dopire do svake ćelije u ljudskom organizmu. Kako nam je istakla Radenka, postoje naučno istraživački radovi koji ukazuju na to, da kada bi čovek jeo matičnu mleč radi prevencije, ne bi mogao da oboli od opakih bolesti.

Najsavršenija operacija u proizvodnji matične mleči jeste postupak kada se larva od pčele presađuje u kućice, takozvane matičnjake. Pčele nastave da hrane larvu sa matičnom mleči. Kada se matica leže, ona jede samo matičnu mleč. U ovom procesu, larva pčele se preobrazi u maticu. Kada se pogleda značaj matičnog mleča u pčelinjem društvu, pčela se transformiše u maticu i nije više proizvedena pčela. Matica živi 5-6 godina, a pčela radilica živi 2-3 meseca. Svaku kućica se napuni matičnim mlečom i stavi se po jedna larva, koja se preobrazi u maticu. Ram se vraća u košnicu. Nakon 56-72 sata postupak se ponavlja. Vadi se mleč, a larve se odstranjuju i bacaju.

Sledeća operacija kojoj se pristupa jeste sam postupak vađenja matičnog mleča iz kućica. Po jednom društvu, proizvede se oko 6-8gr matičnog mleča.

Svoje proizvode predstavljaju širom Bosne i Hercegovine, i van zemlje. Mnogobrojne nagrade znak su da idemo u pravom smeru. Ono što je bitno reći, jeste da mi mnogo ulažemo u nauku i edukaciju. U svojoj biblioteci imaju puno naslova raznih svetskih autora-istako nam je Miko.

VIDEO POGLEDAJTE NA LINKU:

https://www.youtube.com/watch?v=0FxrjJPlZNo&feature=youtu.be 

Matični mleč u službi očuvanja imunog sistema

Matični mleč sadrži esencijalne hranljive sastojke neophodne za održavanje dobrog zdravlja. Sadrži sve vitamine B-komleksa, vitamine A, C, D i E, sve aminokiseline, proteine i minerale. Najveći je izvor pantotenske kiseline (vitamina B 5) koji je do sada pronađen. Matični mleč se zbog svog hemijskog sastava smatra se eliksirom mladosti, izuzetan je biostimulator, imunomorulator, regenerator.

Matični mleč sprečava razvoj bakterija i povećava snagu imunološkog sistema. Pospešuje oporavak, ublažava anksioznost i potištenost, otklanja nesanicu, pomaže da se normalizuju telesne funkcije, usporava proces starenja, poboljšava moć pamćenja, koristi se u prevenciji karcinoma. Žene koje teško podnose menopauzu takođe bi trebalo da koriste matični mleč.
Takođe, sadrži kompleksna jedinjenja koja stimulišu ženske i muške žlezde, te deluje kao prirodni hormon. Pokazao se blagotvornim u lečenju steriliteta. Jača seksualnu sposobnost.

Nakon 15 do 30 dana uzimanja matičnog mleča  u kontinuitetu, potrebno je napraviti pauzu i istom vremenskom periodu. Razlog zbog kojeg je neophodno  praviti pauzu je antibakterijsko svojstvo matičnog mleča.

Maksimalna dnevna doza za odrasle osobe je 1 gram i nikako više od toga.  Ako se matična mleč koristi za prevenciju dovoljno će biti čak 200-500 mg dnevno, zavisno od vašeg zdravstvenog stanja.


Uzima se sa plastičnom ili drvenom kašikom i drži pod jezikom 5 do 10 minuta. Na taj način se lagano otapa u ustima, apsorbuje u krvotok i deluje na ceo organizam. Pored svih  dobrih osobina, trebalo bi naglasiti da je matični mleč siguran za upotrebu samo ako se ne koristi dugoročno. U suprotnom, može da izazove nuspojave i ozbiljne alergijske reakcije kao što su osip,oticanje grla i stomacne tegobe.Imuni sistem poslednja je linija odbrane koja se aktivira kada infekcija već prodre u organizam.

Propolis je prirodni antibiotik, jer ima jako antibiotičko dezinfekciono dejstvo. Primenjuje se kod upalnih procesa uha, grla, nosa, usne duplje, gornjih disajnih puteva, odnosno za podizanje opšteg stanja organizma. Efikasan je kod čireva, uboda, kod ekcema, psorijaze, kod gljivičnih oboljenja kože.  Propolis sadrži 50% smole, 30% voska, 10% eteričnih ulja, 5% cvetnog praha, brojne vitamine i minerale, organske kiseline, polifenole, flavonoide.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30