Pogon za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a „Naš med“ doo nastavio isplatu bagremovog meda pre preuzimanja od pčelara, po ceni i do 6,51 evra po kilogramu. Na dan 12. novembra je prvi šleper šumskog meda šumskog krenuo put kupca u inostranstvu,  a uskoro će i prvi šleper bagrema.

Pogon "Naš med" nastavlja i sa redovnom isplatom pčelara koji su predali svoj med, a 14. decembra je ukupno isplaćeno 48.625,15478 evra. Inače, zbog korone ima zastoja u radu laboratorije, ali to ne utiče na ukupan posao pogona. 

A, ovo su imena pčelara kojima je 14. decembra isplaćen bagremov med:

1. Stevanović Milosav

2. Bratislav Topličanin

3. Čedomir Đorđević

4. Svetomir Janjić

5. Radenko Žunić

6. Radomir MIlošević

7. Radomir Radovanović

8. Dragan Paunović

9. Radomir Milovanović

10. Milen Blagojević

11. Dragica Đurić

12. Radoslav Stanković

13. Anica Ilić

14. Goran Pavlović

Izvor:https://spos.info/isplaceno-jos-48-600-evra-za-bagremov-med/

Centar za prikupljanje, obradu i plasman meda u Rači otvoren je u junu mesecu ove godine, a vlasnici pogona "Naš med’" su sami pčelari članovi Saveza pčelarskih organizacija Srbije. Preko 8000 pčelara ima mogućnost da bez posrednika plasira svoj med na domaće i inostrano tržište i tako obezbedi sigurnu cenu. Med iz cele Srbije pristiže u Raču i do sada, za samo par meseci, pogon je dobio prijavu za prikupljanje 400 tona meda.
Višedecenijski san pčelara Srbije se ostvario otvaranjem pogona za prikupljanje i plasman meda "Naš med" u Rači. Plasman meda bez posrednika, sigurno tržište i sigurna isplata moguća je uz rad pogona čiji su vlasnici svi pčelari , članovi Saveza pčelarskih organizacija Srbije. Za par meseci prijavljeno je 400 tona meda a već je prvi šleper od 21 tone šumskog meda otišao za Nemačku."To što smo mi na slobodnom tržištu to ne znači da smo imali slobodnu cenu meda. Evo i Bugarska je u Evropskoj uniji i Hrvatska je u Evropskoj uniji a oni i dalje imaju istu cenu meda kao ranije. U Hrvatskoj je četiri i po evra a u Bugarskoj je samo 4 evra otkupna cena. Mi danas imamo najveću otkupnu cenu u regionu samo iz jednog razloga jer je ovo pogon u vlasništvu pčelara, on nema gazdu a gazda ne traži profit. Kad vi kupite ovu teglu vi ćete na njoj imati serijski broj. Odete na sajt pogona ili saveza a po serijskom broju možete tačno da vidite čiji je med u ovoj tegli. Recimo ako je jedan homogenizator 20 tona i od 20 pčelara otkupite po tonu to je onda 20 pčelara odnosno njihov med u ovoj tegli. Kad kupite med bez porekla , uvozni ili domaći po 300 , 400 dinara šta vi znate o njemu , ništa, osim da ima cenu koja je nemoguća. Do skora su nemačka deca jela srpski med a srpska deca jela šećernu sirup. Mislim da je vreme da se to okrene a da trgovine budu svesne toga“, rekao je Rodoljub Živadinović,predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

Cena meda u pogonu prati svetsku cenu na tržištu pa trenutno bagremov med košta šest i po evra dok šumski ima cenu od šest evra. Ono što je specifično za sam pogon ,,Naš med’’ je to što se vrši analiza prijavljenog meda a nakon toga ako med odgovara standardima odlazi u homogenizator od 23 tone iz kojeg se kasnije pakuje u tegle.

"Primljeni med se prebacuje u dekristalizator, u slučaju da je med u kristalisanom stanju u toj fazi dolazi do prevođenja meda u tečnu fazu kako bi mogao da ide u sledeći proces odnosno korak obrade. To je minimalna termička obrada kako bi u narednoj fazi filtracije odvojile se sve eventualne primese i tako filtriran se prebacuje u homogenizator. Homogenizator je tank u kome se sva predviđena po planu primljena količina meda homogenizuje i u homogenizatoru imamo taj uzorak koji je identičan za svaku ambalažnu jedinicu“, izjavila je Milanka Milenković, tehnolog u pogonu ,,Naš med’’

U magacinu pogona med iz različitih krajeva Srbije se skladišti u buradima. Već je 190 tona meda uzorkovano a nakon izvoza šumskog meda priprema se i izvoz bagremovog.

"Kapacitet u pogledu magacina gde med može da stane je 3000 tona godišnje. Mi možemo obrnuti koliko god bude meda proizvedeno u Srbiji i u zavisnosti naravno i od zahteva kupaca. Pre nego što je pogon počeo da radi med se najviše izvozio u Norvešku i Italiji a mi svakako planiramo da izvezemo med i u arapske zemlje, bliski i daleki istok i u sve zemlje sveta. Sve vrste meda koje postoje u Srbiji dakle pre svega bagremov med koji je najtraženiji med na tržištu Zapadne Evrope kao i na drugim tržištima koje imaju istančan ukus . Tu je takođe i šumski med koji je jako tražen ali ga nema u velikim količinama jer šumski med ne možete imati svake godine. Tu je i pravi planinski livadski med, tu imamo i lipov med, imamo i suncokretov med“, kaže Nenad Portić, direktor pogona ,,Naš med’’.

Iako su izazovi veliki kao i troškovi jer ako pogon ne radi na mesečnom nivou održavanje košta milion dinara, pčelari ipak imaju dobru računicu jer svojim radom i kvalitetnim medom mogu da obezbede i sebi i kupcima sigurnost. ,,Naš med’’ okrenut je i domaćem tržištu pa je i objavljen poziv domaćim trgovinama koje mogu pronaći kvalitetan med naših pčelara upravo u Rači.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/nas-med%E2%80%99-iz-race-postao-ostvarenje-sna-svakog-pcelara_1183126.html

Zakonska obaveza svakog pčelara je da dva puta godišnje, u aprilu i oktobru, redovno prijavi brojčano stanje pčelinjih zajednica svojoj veterinarskoj stanici, tj. ovlašćenom obeleživaču – veterinaru koji je obeležio košnice, podseća na svom sajtu Savez pčelarskih organizacija Srbije.

Pčelari su dužni da između 1. i 31. oktobra odu do svoje teritorijalno nadležne veterinarske stanice koja je obeležila pčelinjak, i prijave broj košnica sa kojim ulaze u zimovanje.Takođe, potrebno je da pčelari sa sobom ponesu spisak svih brojeva košnica koje ulaze u zimu, kao i da ponesu pločice sa brojevima rasformiranih košnica kako bi ih vratili veterinaru

Nakon prijave, veterinar izdaje potvrdu da je izvršen redovni popis, a izdavanje te potvrde je besplatno.

Ako je broj košnica manji od broja košnica koje su ranije obeležene, onda treba navesti razlog smanjenja broja: spajanje slabijih zajednica sa jačim radi boljeg prezimljavanja, grabež, krađa (dokazati kopijom policijskog zapisnika), uginuće od bolesti (dokazati veterinarskim dokumentom) i slično.Ako je pčelar kupio košnice sa pčelama od drugog pčelara, to mora dokazati prilaganjem Uverenja o zdravstvenom stanju kupljenih pčela koje je izvadio prethodni vlasnik. Inače, onaj koji prodaje košnice, najpre mora da ih odjavi kod svog veterinara, i da prijavi prodaju konkretnom licu.

Postoji mogućnost da pčelari do 1. oktobra nisu prijavili nova pčelinja društva (kasne rojeve) i obeležili košnice u kojima se ona nalaze. Ako je tako, onda najpre moraju da obeleže te košnice, a tek onda prijave stanje.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/10/12/pcelarstvo/pcelari-ovo-morate-uraditi/

U beogradskom parku Tašmajdan danas je odvoren 46. Međunarodni sajam pčelarstva na kojem će se predstaviti više od 120 izlagača pčelinjih proizvoda i oko 100 izlagača pčelarske opreme.
Na sajmu, koji će trajati do četvrtog oktobra, posetioci mogu da nabave kvalitetan med, pčelinje proizvode, polen, propolis, medne mešavine i voćne namaze sa medom, prirodnu kozmetiku na bazi meda i lekovitog bilja, mirišljave sveće od pčelinjeg voska, košnice i pčelarsku opremu...
Pomoćnik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović je rekao da je ovo sajam zdravlja jer je, dodaje, sve ono što dolazi od pčelinjih proizvoda, posebno meda, polena, mleča, najbolji način da ojačamo imunitet i odbranimo se od virusa.
Poručio je da je važno da se pridržavamo propisanih mera - držimo distancu i nosimo maske, posebno u zatvorenom prostoru.
Organizatorima sajma je zahvalio na tome što će, kako kaže, do kraja sajma 150 kilograma meda biti poklonjeno predškolskoj ustanovi "Palilula", kao i da će određena količina meda biti donirana kovid bolnicama.
Predsednik Društva pčelara "Beograd" Slobodan Čumić kaže da je ove godine, zbog epidemije korona virusa, sajam malo drugačiji, tako da nema klasičnog otvaranja i predavanja za pčelare i građane, a sve u cilju izbegavanja okupljanja koja bi mogla da izazovu širenje virusa.
Naveo je da će na svakom štandu biti maske i dezinfekciona sredstava, kao i da je propisana fizička udaljenost.
"Bićemo dovoljno odgovorni kako se nešto nepredviđeno ne bi dogodilo", rekao je Čumić.
Gradski sekretar za privredu Milinko Veličković je rekao da je srpski med prepoznatljiv i da se vodi kao veoma kvalitetan na području cele Evrope.
Naveo je da Grad Beograd podržava ovakve vrste manifestacija i pomaže kroz razne vidove subvencija za pčelarstvo.
"Grad je sa tim subvencijama počeo 2015. godine sa simboličnih dva miliona dinara, dok danas za pčelarstvo odvajamo više od 30 miliona dinara", dodao je Veličković.

Izvor: Tanjug

 

Zbog nestašice hrane u košnicama, mnogi pčelari Pomoravlja počeli su prihranu pčela mednim pogačama, koje se koriste uglavnom krajem zime, i upozoravaju na veliku prisutnost varooze, parazitske bolesti medonosnih pčela, koja dovodi do velikih gubitaka.

Pogače su veoma tražene, ljudi tek kada zavire u košnicu, vide da nema hrane, rekao je danas Tanjugu vlasnik prodavnice Zlatna pčela na Gradskoj pijaci u Jagodini.

On je dodao da su veoma traženi i preparati za tretiranje protiv parazitarnih bolesti odraslih medonosnih pčela varooze i nozemoze.

Iskusni pčelar, član Društva pčelara Pomoravlja iz Jagodine, izjavio je Tanjugu, da "varooza - krpelj, nanosi goleme gubitke pčelinjim društvima i ima je puno u uslovima kada su slabi prinosi nektara".

On je istakao da se suzbijanje varooze, mora veoma zbiljno shvatiti, "jer je u pitanju opstanak pčelinjeg društva", pogotovo, kako je rekao, "što ni jedno sredstvo, iako ih ima mnogo, a ni metoda tretiranja nisu sto odsto efikasni".

On je preporučio i tretiranje protiv nozemoze, takođe parazitarne bolesti odraslih pčela koja nanosi velike gubitke na pčelinjacima.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2978423/pcelari-upozoravaju-na-veliku-prisutnost-varooze-u-kosnicama

Zbog nepovoljnih vremenskih prilika u vreme cvetanja bagrema i slabije suncokretove i livadske paše, proizvodnja meda biće manja za čak 80 odsto.

To povlači i rast uvoza ali i cena koje su već skočile za 200 dinara po kilogramu.Da li nas očekuje poplava falsifikata ove dragocene namirnice u narednom periodu?

"Postoji mogućnost da će doći do nestašice meda, naravno ne odmah, sve zavisi od toga koliko će se meda izvesti", kaže za Prvu TV Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija.

"Mnogo je velika potražnja za medom u svetu, a svuda je slab prinos. Na primer, susedna Mađarska, koja je dominantni dobavljač bagremovog meda za Evropsku uniju, imala je najgoru sezonu u poslednjih 50 godina, praktično nemaju meda uopšte", objašnjava Živadinović.

Prema njegovim rečima, u Srbiji je bagremova paša bila jako loša, u nekim delovima zemlje nije ni bilo prinosa, u drugim znatno ispod proseka, ispodprosečna je bila čak i suncokretova paša koja je inače vrlo stabilna, livadska paša na visokim planinama totalno je podbacila – ukratko, izuzetno slaba godina.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=08&dd=14&nav_id=1719357

Pčelari Srbije već su nekoliko šlepera meda prijavili za uzorkovanje, što je prvi korak ka izvozu preko pogona "Naš med" iza koga stoji Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).Predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović kaže da su šleperi težine 20 tona, a da uzorkovanje meda prijavljenog za izvoz počinje od ponedeljka."Posle uzorkovanja, uslediće analize, homogenizacija i plasman meda za izvoz. Cena meda je solidna, a na žalost meda ove godine nema dovoljno", rekao je Živadinović za Tanjug.

On kaže da je zahvaljujući pogonu Naš med u Rači, u koji je uloženo milion evra, sada i pčelarima jasno da se može minimalizovati zarada firmi za pakovanje meda.

"Imamo pristojne cene. Kad smo ih javno ponudili bile su najbolje na tržištu, pa su se i pakerske firme prilagođavale. Sada pčelari mogu da vide koliko znači pogon Naš med jer zarade pakera meda idu na minimum, kao što i treba da bude", kaže on.Pčelari će med pogonu "Naš med" moći da prijavljuju tokom cele godine, a puna cena biće im isplaćivana pre nego što med izađe iz njihovih magacina.

Živadinović kaže da je godina zbog meteoroloških prilika izuzetno loša za pčelare."Ko god je izvrcao sav med morao je posle medom da prihranjuje pčele. Biljke su slabo medilo zbog prejakog sunčevog zračenja, pa je dnevna potrošnja meda po košnici za prihranu pčela bila povremeno i do jednog kilograma posle bagremove paše", rekao je on i dodao da su u tim prilikama dobro razvijena pčelinja društva pojela i do 30 kg meda tokom ovog leta.

Procena SPOS-a je da će prinos meda ove godine biti umanjen do 80 procenata u odnosu na neki prosek."Tržište je već odreagovalo, cene meda otišle su gore za stotinak, pa i do 200 dinara za kilogram", rekao je on.

Zbog manjeg prinosa on očekuje više falsifikovanog, i meda iz uvoza.

"Zbog centa razlike opet je neko spreman da žrtvuje svoju proizvodnju, svoje kooperante pčelare, zato smo i napravili ovaj pogon da se to ne bi dešavalo. Moramo da se borimo i protiv uvoza, i protiv falsifikata", rekao je Živadinović.Pogon "Naš med" ocenjuje kao rešenje problema jer pčelari sami plasiraju med koji su proizveli.

"Naš med na tržište stiže bez posrednika. A naš potrošač u Srbiji kada uskoro budemo počeli da punimo med u tegle, imaće punu kontrolu i uvid u to šta kupuje", rekao je on.

Dodaje da će srpski potrošač koji želi da jede pravi med biti po prvi put zaštićen.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/losa-godina-za-pcelare-cena-meda-solidna-ali-je-prinos-znatno-manji/w8m4btv

Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) našao se među 50 udruženja koja su dobila sredstva Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za podršku projektima za razvoj poljoprivrede i ruralnih područja u 2020. godini.

Naime, SPOS je konkurisao sa projektom unapređenja Standarda kvaliteta "Dobra pčelarska praksa", po kome će se obaviti obuka svih predsednika udruženja u sali Pogona za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a "Naš med" doo u Rači, navodi se na sajtu SPOS-a.

Još 2015. godine Savez pčelarskih organizacija Srbije je kroz projekat "Reka meda" izradio sopstveni standard kvaliteta "Dobra pčelarska praksa" i on se od te godine primenjuje. Standard kvaliteta je prvi i jedini standard kvaliteta na području Srbije koji je osnovan od strane jednog udruženja.

- Svrha standarda je primena adekvatnog stručnog rada sa pčelama od strane pčelara, koji se prati od strane SPOS-a i izložen je u potpunosti uvidu javnosti, kako bi potrošači koji kupe med iz standarda bili sigurni da je pčelar preduzeo sve neophodne mere kako bi zaštitio bezbednost proizvoda i sprečio svako moguće zagađenje, hemijsko, biološko ili fizičko. Tako se proizvodu daje dodatna vrednost i stvara se sigurnost kod potrošača da su kupili zaista vrhunski i visokovredan proizvod - navode iz SPOS-a.

Do sada je standardu pristupilo 1.162 pčelara, a iz SPOS-a poručuju da je neophodno nastaviti sa promocijom standarda i daljom edukacijom ljudi koji ga sprovode i kontrolišu, kako bi na što bolji način preneli stečena znanja pčelarima na terenu i animirali ih da uđu u standard kvaliteta.

- Standard ima još jednu važnu misiju, a to je da ponudi tržištu med vrhunskog kvaliteta i bezbednosti, praćenog apsolutnom vidljivošću, i bude zdrava konkurencija ogromnom procentu falsifikovanog meda na srpskom tržištu, te na taj način pomogne državi da suzbije ovu negativnu pojavu - ističu u SPOS-u.

Trovanje pčela

Standard obezbeđuje rešavanje još jednog problema, a to je česta pojava nebezbedne i neodgovorne primene veterinarskih lekova i nepravilnog odlaganja ambalaže.

Naime, pčelari Srbije nemaju odgovarajuću izvesnost proizvodnje i ekonomičnost proizvodnje, a standard kvaliteta će čitav posao učiniti znatno izvesnijim i sigurnijim, uz realno podizanje dohotka pčelara usled stvaranja nove dodate vrednosti pčelinjih proizvoda.

- Trenutno se u Srbiji svake godine javlja veliki broj slučajeva trovanja pčela nepravilnom i nestručnom upotrebom pesticida u poljoprivredi, kao i tretmanom komaraca iz aviona sredstvima otrovnim za pčele, te bi pčelare trebalo obučiti kako da preveniraju ove pojave i na koji način da postupe kada do njih dođe, a sve to ne samo u svrhu zaštite pčela od trovanja, već i zaštite životne sredine - navodi SPOS.

Procenjuje se da trenutni sistem edukacije pčelara Srbije nije svestrano i andragoški isplaniran, te transfer znanja nije odgovarajućeg obima, te će se ovim projektom učiniti mnogo toga na obuci pčelara.

Kontrolori standarda

Inače, ciljna grupa kome je namenjen ovaj projekat su predsednici pčelarskih udruženja Saveza pčelarskih organizacija Srbije, tj. 238 učesnika iz različitih delova Srbije, koji su po službenoj dužnosti zaduženi da budu kontrolori standarda kvaliteta "Dobra pčelarska praksa".

- Kriterijuma odabira nema, kontrolori standarda su po funkciji predsednici lokalnih udruženja ili osobe koje oni odrede, ako su sprečeni da se bave tom aktivnošću - poručuju iz SPOS-a.

Trajanje projekta je 8 meseci. Lokacija sprovođenja projekta je mesto Rača. Svi učesnici projekta biće pravovremeno obavešteni o datumima realizacije.

 

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2903053/ministarstvo-poljoprivrede-odobrilo-spos-u-projekat-obuke-predsednika-pcelarskih-udruzenja-vredan-800000

PČELARI IZ UDRUŽENJA PČELARA POŽAREVAC POSTIGLI SU DOGOVOR NA LOKALNOM NIVOU DA UZ ČLANSKU KARTU UDRUŽENJA PČELARA MOGU IĆI NA SVOJE PČELINJAKE I U VREME POLICIJSKOG ČASA DA ZAVRŠAVAJU NEOPHODNE POSLOVE. OVE DOZVOLE VAŽE ZA PČELARE DO 65 GODINA A PČELARI SU DUŽNI DA UZ LIČNU KARTU POKAŽU I ČLANSKU KARTU UDRUŽENJA SLUŽBENOM LICU PRILIKOM LEGITIMISANJA

 

Iz Udruženja pčelara Požarevac kažu da su u dogovoru sa lokalnom samoupravom postigli sporazum da se pčelarima do 65 godina uz članske karte Udruženja dozvoli da obilaze svoje pčelinjake i završavaju neophodne poslove i u vreme policijskog časa.

Predsednik Udruženja Pčelara Požarevac, Dejan Stefanović predstavio je svim gledaocima i dozvolu tj člansku kartu udruženja koju je neophodno da pčelari nose sa sobom uz ličnu kartu koju će pokazati službenom licu prilikom legitimisanja.

Stefanović ističe da u martu i aprilu pčelari imaju najviše posla na svojim pčalinjacima. Predsednik ovog Udruženja se nada da iako predhodnih mesec dana mnogi pčelari stariji od 65 godina širom Srbije nisu mogli da posećuju svoje pčelinjake da nije naneta velika šteta pčelinjacima i da će vredni pčelari uspeti da saniraju posledice neblagovrevenog odlaska na pčelinjak.


Savez pčelarskih organizacija Srbije je u više navrata pisao nadležnima, i molio da se pčelarima koji imaju preko 65, odnosno 70 godina, odobri kretanje radi posete pčelinjacima. Ova praksa već postoji u Nemačkoj, Austriji, Hrvatskoj, Republici Srpskoj i drugim državama u okruženju koje su na jednak način pogođene epidemijom COVID-19.

Štaviše, gotovo 8.000 pčelara Srbije je potpisivanjem peticije1 podržalo ovu inicijativu u ime starijih kolega, jer neodlazak ovolikog broja pčelara na pčelinjake doneće katastrofalne štete, ne samo što pčelama preti glad usled hladnog vremena i nedostatka pčelinje paše, a pčelari ih ne mogu prihraniti, već je ugrožena i proizvodnja hrane u Srbiji.

Nemogućnost održavanja i selidbe pčela ugroziće proizvodnju hrane, jer će oprašivanje biti ugroženo, te je za očekivati smanjenje prinosa i manjak hrane za najmanje 25% u 2020. godini. Što se tiče pčelara, ovi pčelari će u potpunosti izgubiti prihode u ovoj godini, jer je upravo april glavni mesec kada treba pomagati razvoj pčela, a mnogima od njih pčelarstvo je jedan od egzistencijalnih dopunskih izvora prihoda za život.

Stefanović je apelovao na sve pčelare da poštuju mere i nastave da u skladu sa svojim mogućnostima rade na svojim pčelinjacima.

VAŽNE ČINjENICE - Pčela je jedini insekt koji proizvodi hranu za ljude. Med i drugi pčelinji proizvodi su samo 1,5% do 3% od te hrane! - Poslednja zvanična procena FAO: Pčele godišnje podižu prinose u poljoprivredi za 153 milijarde evra na svetskom nivou. U Srbiji je to 148 miliona evra, odnosno 226 miliona evra!

- Bez pčelara danas ne bi bilo pčela... To je tragedija. - Svaki treći zalogaj hrane direktno zavisi od pčela, a svaki drugi indirektno! Odgovornost svih država sveta je da svojim merama stimulišu pčelare da se bave pčelarstvom,pčelarstvom, jer ako odustanu, sledi nam sveopšta katastrofa.

Izvor:http://www.sattelevizija.com/vesti/jedna_vest/pcelari_postigli_dogovor_na_lokalnom_nivou_oko_radova_na_svojim_pcelinjacima_20415172623

Podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje po košnici pčela počinje u sredu 15. aprila 2020. godine. Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koje ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, može da ostvari pravo na podsticaje u stočarstvu po košnici pčela za najmanje 20, a najviše 1000 košnica pčela. To u praksi znači da svi pčelari koji imaju manje od 20 obeleženih i registrovanih košnica pčela ne ispunjavaju uslov za ostvarivanje prava na podsticaj po košnici pčela, dok oni koji imaju preko 1000 košnica i podnose zahtev za ostvarivanje prava na ovaj podsticaj, neće po automatizmu biti odbijeni zbog prekoračenja propisanog broja košnica, već će im se priznati podsticaji za 1000 košnica pčela.

Zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje po košnici pčela može se podneti Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Upravi za agrarna plaćanja, na adresu Bulevar kralja Aleksandra 84, 11050 Beograd.

Pčelari će i ove godine za „podsticaje po košnici“ moći da podnesu zahtev elektronskim putem. Pristup portalu za podnošenje elektronskog zahteva je omogućen sa zvanične internet prezentacije Uprave za agrarna plaćanja uap.gov.rs.

Podsticaji se ostvaruju u iznosu od 800 dinara po košnici pčela.

Sve detalje o načinu podnošenja zahteva možete pogledati na ovom linku:http://uap.gov.rs/wp-content/uploads/2020/04/vodich-kroz-elektronsko-podnoshenje-zahteva-za-podsticaje-po-koshnici-pchela.pdf

 

Izvor: http://uap.gov.rs/pocinje-podnosenje-zahteva-za-subvencije-po-kosnici-pcela/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31