Istorija meda tesno je isprepletana sa ljudskom istorijom. Prvi zapisi o korišćenju meda javljaju se u sumerskim i vavilonskim tekstovima pisanim klinastim pismom, spominje se u Bibliji, Kuranu, a u Antičkoj Grčkoj se darivao bogovima i dušama umrlih. Med je mešavina više od 70 komponenti koje zavise od cveća s kog su skupljale nektar medonosne pčele. Ali, pored meda pčele proizvode i druge važne i zdrave sastojke kao što su propolis, perga
i polen koji su neizostavni deo u tradicionalnoj, ali i savremenoj medicini.
Šta je polen?
Polen je cvetni prah sa prašnika biljaka kog pčele sakupljaju i donose u košnicu. Često ga zovu i izvor života, jer je izuzetno važan za prezimljavanje i rani razvoj pčelinjeg društva. Pčele ga sakupljaju zato što sadrži belančevine, masti, šećere, vitamine i druge korisne supstance za negovanje legla. Svako zrno polena ima drugačiji biohemijski sastav što zavisi od podneblja na kojem raste biljka s koje su pčele skupljale cvetni prah. Pčelari postavljaju skupljače
polena koji ga skidaju sa nožica pčela prilikom uleta u košnicu. Tako skupljen prah se suši, konzervira i čuva da bi se upotrebio u ljudskoj ishrani ili dodavao pčelama u periodu kada ga u prirodi nema dovoljno. Za jedan kilogram polena potreban je rad više od 10.000 pčela.
Po obliku i veličini polenovih zrnaca se određuje vrsta meda, odnosno od kojih biljaka potiče. Naučno je dokazano da cvetni prah oživljava ćelije u organizmu
ljudi, ubrzava oporavak posle bolesti, deluje kod bronhitisa, kožnih oboljenja, uvećane prostate, anemije, slabosti, preranog starenja, suzbija nervozu i stvara
fizičku otpornost organizma. Verovali ili ne, polen se koristi i za lečenje alkoholizma, što dokazuju i brojne stručne studije. U ljudskoj ishrani ili za lečenje polen se koristi u kombinaciji sa medom i to 200 grama polena na kilogram meda. I jedan savet, dobro je zrnca samleti u mašini za mlevenje kafe kako bi se lakše i brže pomešao sa medom.
Perga kao lek
Perga je nepravedno zapostavljena i malo ljudi zna šta je to uopšte. U pitanju je fermetirani polen, odnosno proizvod koji nastaje tako što pčele prerade cvetni prah koji su unele u košnicu dodajući mu produkte koji nastaju lučenjem njihovih žlezda. Pri preradi polena pčele koriste preko 200 mikroorganizama, inicirajući pri tome veoma složen proces fermentacije polena koji smeštaju u ćelije saća i zalivaju ga medom. Tako obrađeni polen je deset puta hranljiviji od običnog. Perga je bogata brojnim aminokiselinama, fermentima, raznim kvascima, bakterijama, mlečnom kiselinom…
Zanimljivo je da uprkos razvoju nauke i tehnologije nikome nije pošlo za rukom da proizvede pergu u laboratoriju onako kako ga prave pčele. Čak i kada bi uspeo da razgraniči sve sastojke čovek ne bi znao kojim redosledom da ih pomeša i u kojoj razmeri, tako da perga ostaje isključivo pčeljini proizvod. Sadrži kompletno sve što je potrebno za razvoj pčelinjih društava i bez perge ne bi bilo ni pčela, jer je osnovni izvor belančevina za razvoj legla.
Perga je više puta vrednija od polena i kao takva ona je pravo bogatstvo za čovekov organizam. U pergi je utvrđeno prisustvo većih količina vitamina A koji posebno doprinosi jačanju zidova krvnih sudova, pri čemu zidovi kapilara postaju čvršći. Lekovitost perge uočena je kod određenih kardio -
vaskularnih oboljenja, bolesti sluzokože želuca i creva, kod površinskih oštećenja kože, kod osoba sa uništenom ili obolelom crevnom florom… Perga sazreva oko 15 dana u saću, vadi se posebnim vadilicama i odlaže u bočicama koje se čuvaju u zamrzivaču daleko od sunčeve svetlosti.
Ima je izuzetno malo pa je pčelari nerado vade iz košnice, a o njenog vrednosti najbolje svedoči cena – 1 gram perge košta 1 evro. U kombinaciji sa medom, perga je konzervisana i može dugo da stoji i ne izgubi svoja vredna svojstva. Može da se jede kao slatkiš u izvornom stanju, ali ne više od pola kafene kašičice za odrasle, ne žvaće se već se lagano otapa u ustima.
Pored meda, može da se koristi i u kombinaciji sa matičnim mlečom i propolisom.

Propolis – prirodni antibiotik

Propolis je prirodni antibiotik koji se u tradicionalnoj medici koristi već više od 2.000 godina. U pitanju je mešavina smolastih materija koje pčele sakupljaju
sa lisnih pupoljaka drvenastih biljaka i prirodnog pčelinjeg voska. Ima prijatan aromatični miris, a pčele ga prikupljaju najviše pred nastupajuću jesen i zimu najčešće sa topole, vrbe, kestena… Propolisom oblažu tavanicu košnice, popunjavaju pukotine i na taj način je dezinfikuju.
Pčelar ga skida sa ramova samo u julu, jer je kasnije potreban pčelama kako bi zaštitile košnicu. Propolis sadrži više od 300 različitih supstanci, od čega je 55 odsto smola i balzam, 30 posto vosak, deset posto su eterična ulja i pet posto polena. Sadrži sve poznate vitamine osim vitamina K, ima 15 minerala koji su neophodni ljudskom telu da bi moglo da funkcioniše, a ima bakteriološko, antivirusno, biostimulativno i anestetičko. Rastvara se u alkoholu i etru, pa se najčešće koristi u vidu kapi, odnosno tinkture u ginekologiji, stomatologiji, dermatologiji, kozmetici…
Nezamenljive su kod upale grla i krajnika, lečenja sluzokože tankih i debelih creva, kod čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, pomažu pri varenju i obezbeđuju miran san, smiruje napetost živaca i obezbeđuju dobar rad srca, pomaže u bržem zalečenju rana kod opekotina i posekotina. Dokazano je da je propolis čist prirodan antibiotik koji ne izaziva rezinstenciju, niti štetne reakcije u organizmu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Igor Stanković, iz Mladenovca, inače apsolvent Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, pčelarstvom je krenuo da se bavi 2005. godine.

„Pčelarstvom smo počeli da se bavimo iz čistog hobija i ljubavi prema pčelama. Kako je vreme odmicalo shvatili smo da smo se našli u ovom poslu i da je naš mali hobi poprilično napredovao“, ističe naš sagovornik i dodaje:
„Zajedno sa našim pčelama delili smo sve i dobro i loše. Bilo je dobrih trenutaka, ali i neuspeha i loših godina u kojima nismo mogli da podmirimo ni rashode na pčelinjaku. Međutim nismo odustajali svesni da nas sreća čeka možda već sutra“.
Krenuo je od jednog roja, koji je uhvatio na drvetu u blizini kuće, a danas ima 400 košnica. Ima tri pčelinjaka, od toga dva koja se nalaze u Kovačevcu, i jedan
u naselju Banja Selters. Ima nameru da proširi i da napravi i četvrti pčelinjak.
„Bez ljubavi prema pčelama nema ni uspešnog pčelar“ – ističe Igor i dodaje: Zalud vam i sva literatura i praksa, ako se tome ne posvetite stopostotno srcem jer, kako napominje, pčelarstvo nije industrijska grana.
Put do pčelarskog uspeha nije ni malo kratak, ali je zato sladak. Svako ko se odluči da postane pčelar treba imati na umu, da je pčelarstvo poljoprivredna grana. Pa, kao što je uspeh bilo koje poljoprivredne grane na prvom mestu uslovljen prirodnim prilikama i neprilikama, tako je tim istim prilikama i neprilikama podvrgnuto i pčelarstvo, rekao nam je Igor.
„U radu veliku podršku pružaju mi članovi porodice, koji obavljaju najrazličitije poslove vezane za rad na pčelinjaku i oko njega. U pčelarstvu sam video spas od nekog potencijalnog kancelarijskog posla. Boravak u prirodi, dinamičan posao u kome nikada nije dosadno, jer svaka košnica ima neku svoju priču. I još jedna veoma važna stvar je da volim to što radim i to što radim, radim sa lakoćom, ističe naš sagovornik, i dodaje:
„Pčele su me opredelile za povratak na staro dedino imanje. Staru dedinu kuću koja je već bila za rušenje sam uz mnogo truda i sa velikim entuzijazmom obnovio, vratio je u prvobitno stanje i udahnuo joj nov život.
U svom radu koristim ekološke proizvode u zaštiti pčela kako bi moji proizvodi bili zdravi, ukusni kako za mene tako i za potrošače mojih proizvoda. Bez obzira
na loše pčelarske godine, kao što su bile 2014. i 2016. Uspeo je da održi pčelinjak i da ga proširi. Igor osim meda, proizvodi i pergu, polen, propolis, vosak, pčelinji otrov, kvalitetne matice, rojeve…
„Naša misija je da sa pčelama učestvujemo u proizvodnji ukusnih, kvalitetnih proizvoda, stalno se usavršavajući u poslu uz poštovanje tradicije i prakse“.
U veku veštačke hrane mali slatki zdravi ukusi iz prirode treba da nas vrate u zagrljaj sa prirodom iz koje smo se otrgli, žureći za poslom i uspehom, ističe naš sagovornik na kraju.

Izvor:Agrobiznis magazin 

Prema rečima pčelara, deficitu meda doprinele su vremenske prilike, a najmanje ovog pčelinjeg proizvoda imali su stacionirani pčelari dok su oni koji sele svoja društva u maloj prednosti.

Loša godina međutim nije u mnogome uticala na povećanje cene ovog pčelinjeg proizvoda. Aleksandar Radovanović, pčelar iz Valjeva kaže da on i njegove kolege od 2015. godine nisu imali blagoslovenu godinu, jer je uvek nešto škripalo.

- Ja sam seleći pčelar, pa je recimo 2016, 2017. i 2018. godine moglo nešto da se napabirči, jer ako nije intenzivno rodio bagrem nešto je ipak dao suncokret ili lipa na Fruškoj Gori. Ali oni koji su stacionirani pčelari oni zavise samo od bagrema, sve posle njega da li će nešto biti ili će ostati samo za pčele veliko je pitanje - kaže Radovanović, koji je ove jeseni zazimio 270 društava.

Prema njegovim rečima, ove godine je bilo manje meda i bilo bi očekivano da čim je ponuda manja da cena bude veća. Međutim, na to ne može mnogo da se utiče jer veliki marketi i tržni centri imaju svoje cene.

- Oni po određenim cenama plaćaju med i ko je ušao sa njima u igru to mora da poštuje. Tu su i česta sniženja koja daju, kupovina na odloženo pa tako da mi ne možemo mnogo da uradimo - kaže Radovanović.

Skoro 95% proizvodnje plasira na beogradsko tržište gde je kako kaže veoma stidljivo došlo do povećanja cena za nekih stotinak dinara. Kilogram livadskog meda je kao i prošle godine 800 dinara, lipa je lane bila 800 sada je 900 dinara, dok bagrem pojedini proizvođači prodaju za 1.000 a neki po prošlogodišnjoj ceni od 900 dinara.

- Pored toga ima i zaliha od prošle godine i na pijacama se još uvek može naći med za 600 ili 700 dinara, jer je ljudima u interesu da prodaju med i taj novac usmere na pčele. Ove godine nije se drastično ništa menjalo oko cena. Stalnim mušterijama u Valjevu prošle godine sam livadski med prodavao po 700, a begremov za 800 dinara i to je ostalo i ove godine - navodi sagovornik Agromedie.

Kako sam kaže, ove godine je bagremov med kod njega bio sličan livadskom zato što je voće bilo izdašno, posebno jabuka jer sam oba kamiona sa košnicama vozio u Jazak. One su tu unele voćnog meda, a pošto bagrem nije bio izdašan onda voće dominira. Tu nemate prozirnu boju bagrema jer se ona dobija kada bagrem dobro rodi pa malo primesa neutiče na njegovu boju.

- Ja košnice vozim na pozni bagrem u Pecku gde ima dosta zasada maline i kupine koje takođe utiču na boju meda i taj med je baš zbog tih primesa na festivalu u Novom Sadu dva puta nagrađen zlatnom medaljom - kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima bez obzira na godinu svaki med je kvalitetan samo je bitno da pčelar pošteno radi, odnosno da ono što pčela unese on to izvrca. Da li će to u rodnoj godini biti 20 ili 30, a nama selećim pčelarima i do 50 kilograma po društvu ili će to biti 5 do 10, ili ništa bitno je da je iz košnice izvađeno ono što je pčela unela sa biljaka, zaključuje Radovanović.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2724658/pcelari-nezadovoljni-meda-skoro-i-da-nema

Područje Starog Kolašina u Zubinom Potoku ima povoljne uslove za poljoprivredu. Pojedine porodice posvetile su se stočarstvu, uzgajaju i voće, a prednosti tog podneblja koriste i pčelari. U poslednjih nekoliko godina u proizvodnji šumskog meda izdvojio se Igor Lazarević osvajač više domaćih i međunarodnih priznanja.Uz pčele Igor je od malena. O njima je učio od svog oca. Proteklih pet godina intenzivno se bavi proizvodnjom meda. Poseduje oko 600 košnica iz kojih je ove godine dobio tri i po tone meda.

"Ovde kod nas imamo jedan skroman broj pčelara i ovde su najviše zastupljeni šumski, livadski i, manje, bagremov med. Mi smo statični pčelari, pa gubimo na količini ali zato dobijamo na kvalitetu. I to mi je kao proizvođaču veoma bitno – da dobijem visoko kvalitetan med bez dodataka, aroma i veštačkih stvari", ističe Igor Lazarević.

U znak podrške svima koji žele da se bave tim poslom spreman je da pomogne, jer kaže da je okruženje u kojem živi idealno za pčelarstvo i proizvodnju zdrave hrane. Od pčelarstva, kaže, može da se živi jer ne postoji problem u plasmanu pčelinjih proizvoda.

"Zvali su me iz Tuzle gde je bio međunarodni sajam meda. Dobio sam zlatnu medalju za svoj šumski med i to mi daje vetar u leđa da to shvatim na još ozbiljniji način", navodi Igor.

U okolini Starog Kolašina nekada je svako domaćinstvo osim stoke imalo i po nekoliko košnica za svoju kuću. U obližnjem Drenu porodica Rašković živi od stočarstva. Proizvode zdravu hranu i od nje zarađuju za život.

"Imamo dosta voćnjaka, sejemo detelinu i pšenicu, baštu imamo plastenik od 120 kvadrata. Sejemo, imamo svoju papriku, svoj paradajz, znači sve svoje", kaže Slobodan Rašković iz sela Dren.

Njihova tri sina odrastaju u prirodi a četvrta beba je na putu. U Drenu ima dece, i to je dobar znak za budućnost u tom delu Ibarskog Kolašina.

"Planovi su nam da i dalje ostanemo ovde da živimo, da radimo kao i do sada. Moraćemo mallo više, deca rastu", ističe Bojana Rašković.

Raškovići kažu da se nikada nisu pokajali što žive u selu jer sve što su želeli uspeli su da stvore na porodičnom imanju.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3695429/zlatni-sjaj-meda-s-kosmeta.html

Porodica Rafajilović na svom imanju u selu Tulež kod Aranđelovca ima tridesetak pčelinjih društava. Ono što ih razlikuje od ostalih je to što svaka košnica
oslikana rukom Srbijanke Rafajilović.
Ona sa svojim suprugom i sinom održava imanje i pčelinjak.

„Kod nas su se svi nekako srodili. I ove kokoške koje šetaju dvorištem pa i pčelinjakom nisu problem. Što se tiče košnica ideja da ih oslikam potekla je iz činjenice da svaka pčela ima svoju košnicu i potrebno je da je pronađe kada se vraća u nju. Sada kada su košnice oslikane sigurna sam da im je lakše da se snađu“ kaže za Agrobiznis Srbijanka.
Ovaj pčelinjak koji vam predstavljamo nalazi se u srcu Šumadije na tromeđi između Lazarevca, Sopota i Aranđelovca od kog smo udaljeni 28 kilometara tako
da je Tulež praktično poslednje selo na teritoriji ove opštine. Srbijanka je svoje imanje proširila kupovinom od braće i vratila se u svoje rodno selo. Ona kaže da na imanju ima još dosta da se radi ali joj oslikavanje košnica predstavlja zadovoljstvo

„Bez ljubavi nema uspeha u bilo kom poslu pa ni u pčelarstvu. Moji preci su takođe bili pčelari. Osam godina se bavim pčelarstvom i od početka oslikavam košnice. Smatram da je različita boja košnica prednost i pčela treba da je prepozna kao svoju“ dodaje Srbijanka.
Na pojedinim košnicama se nalaze i imena za koja nam Srbijanka objašnjava da su imena njenih unuka. Rafajiloviće smo posetili dan uoči selidbe pčela u Banatske Karlovce. Srbijanka inače nije oduševljena time što mora da seli košnice ali je ovaj potez iznuđen jer je tokom proleća bilo loše vreme tako da je i paša bila loša.

"Ovu selidbu radim jer želim da pčele sakupe dovoljno hrane za zimski period i ne bih da ih dohranjujem tokom letnjeg perioda“ kaže nam Srbijanka koju smo inače upoznali na sajmu etno hrane u Beogradu gde je predstavljala svoj proizvod poznat od davnina „Muljani med“. Zapravo se u ovom medu nalaze svi važniji proizvodi pčele poput polena, perge, voska, matičnog mleča i naravno meda. Ona planira da u saradnji sa hemijskim fakultetom uradi detaljnu analizu ovog
proizvoda kako bi se i stručno pokazalo koliko je ovaj proizvod vredan odnosno kvalitetan.

„Planiram da ubuduće pakujem proizvode u teglice od 200grama. Inače sam ubeđena da med nije najvažniji proizvod pčela jer na ovaj način upravo
pokazuju da možda njega ima najviše ali drugi proizvodi su možda značajniji, kvalitetniji i ekonomski interesantniji“- dodaje ova vredna žena.
Ako bismo analizirali umetnički rad ove pčelarke sigurno bi potrajalo jer na košnicama su prisutni različiti motivi uz cvetove, životinje, različit kolorit i svaka
košnica predstavlja unikat.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31