Područje Starog Kolašina u Zubinom Potoku ima povoljne uslove za poljoprivredu. Pojedine porodice posvetile su se stočarstvu, uzgajaju i voće, a prednosti tog podneblja koriste i pčelari. U poslednjih nekoliko godina u proizvodnji šumskog meda izdvojio se Igor Lazarević osvajač više domaćih i međunarodnih priznanja.Uz pčele Igor je od malena. O njima je učio od svog oca. Proteklih pet godina intenzivno se bavi proizvodnjom meda. Poseduje oko 600 košnica iz kojih je ove godine dobio tri i po tone meda.

"Ovde kod nas imamo jedan skroman broj pčelara i ovde su najviše zastupljeni šumski, livadski i, manje, bagremov med. Mi smo statični pčelari, pa gubimo na količini ali zato dobijamo na kvalitetu. I to mi je kao proizvođaču veoma bitno – da dobijem visoko kvalitetan med bez dodataka, aroma i veštačkih stvari", ističe Igor Lazarević.

U znak podrške svima koji žele da se bave tim poslom spreman je da pomogne, jer kaže da je okruženje u kojem živi idealno za pčelarstvo i proizvodnju zdrave hrane. Od pčelarstva, kaže, može da se živi jer ne postoji problem u plasmanu pčelinjih proizvoda.

"Zvali su me iz Tuzle gde je bio međunarodni sajam meda. Dobio sam zlatnu medalju za svoj šumski med i to mi daje vetar u leđa da to shvatim na još ozbiljniji način", navodi Igor.

U okolini Starog Kolašina nekada je svako domaćinstvo osim stoke imalo i po nekoliko košnica za svoju kuću. U obližnjem Drenu porodica Rašković živi od stočarstva. Proizvode zdravu hranu i od nje zarađuju za život.

"Imamo dosta voćnjaka, sejemo detelinu i pšenicu, baštu imamo plastenik od 120 kvadrata. Sejemo, imamo svoju papriku, svoj paradajz, znači sve svoje", kaže Slobodan Rašković iz sela Dren.

Njihova tri sina odrastaju u prirodi a četvrta beba je na putu. U Drenu ima dece, i to je dobar znak za budućnost u tom delu Ibarskog Kolašina.

"Planovi su nam da i dalje ostanemo ovde da živimo, da radimo kao i do sada. Moraćemo mallo više, deca rastu", ističe Bojana Rašković.

Raškovići kažu da se nikada nisu pokajali što žive u selu jer sve što su želeli uspeli su da stvore na porodičnom imanju.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3695429/zlatni-sjaj-meda-s-kosmeta.html

Porodica Rafajilović na svom imanju u selu Tulež kod Aranđelovca ima tridesetak pčelinjih društava. Ono što ih razlikuje od ostalih je to što svaka košnica
oslikana rukom Srbijanke Rafajilović.
Ona sa svojim suprugom i sinom održava imanje i pčelinjak.

„Kod nas su se svi nekako srodili. I ove kokoške koje šetaju dvorištem pa i pčelinjakom nisu problem. Što se tiče košnica ideja da ih oslikam potekla je iz činjenice da svaka pčela ima svoju košnicu i potrebno je da je pronađe kada se vraća u nju. Sada kada su košnice oslikane sigurna sam da im je lakše da se snađu“ kaže za Agrobiznis Srbijanka.
Ovaj pčelinjak koji vam predstavljamo nalazi se u srcu Šumadije na tromeđi između Lazarevca, Sopota i Aranđelovca od kog smo udaljeni 28 kilometara tako
da je Tulež praktično poslednje selo na teritoriji ove opštine. Srbijanka je svoje imanje proširila kupovinom od braće i vratila se u svoje rodno selo. Ona kaže da na imanju ima još dosta da se radi ali joj oslikavanje košnica predstavlja zadovoljstvo

„Bez ljubavi nema uspeha u bilo kom poslu pa ni u pčelarstvu. Moji preci su takođe bili pčelari. Osam godina se bavim pčelarstvom i od početka oslikavam košnice. Smatram da je različita boja košnica prednost i pčela treba da je prepozna kao svoju“ dodaje Srbijanka.
Na pojedinim košnicama se nalaze i imena za koja nam Srbijanka objašnjava da su imena njenih unuka. Rafajiloviće smo posetili dan uoči selidbe pčela u Banatske Karlovce. Srbijanka inače nije oduševljena time što mora da seli košnice ali je ovaj potez iznuđen jer je tokom proleća bilo loše vreme tako da je i paša bila loša.

"Ovu selidbu radim jer želim da pčele sakupe dovoljno hrane za zimski period i ne bih da ih dohranjujem tokom letnjeg perioda“ kaže nam Srbijanka koju smo inače upoznali na sajmu etno hrane u Beogradu gde je predstavljala svoj proizvod poznat od davnina „Muljani med“. Zapravo se u ovom medu nalaze svi važniji proizvodi pčele poput polena, perge, voska, matičnog mleča i naravno meda. Ona planira da u saradnji sa hemijskim fakultetom uradi detaljnu analizu ovog
proizvoda kako bi se i stručno pokazalo koliko je ovaj proizvod vredan odnosno kvalitetan.

„Planiram da ubuduće pakujem proizvode u teglice od 200grama. Inače sam ubeđena da med nije najvažniji proizvod pčela jer na ovaj način upravo
pokazuju da možda njega ima najviše ali drugi proizvodi su možda značajniji, kvalitetniji i ekonomski interesantniji“- dodaje ova vredna žena.
Ako bismo analizirali umetnički rad ove pčelarke sigurno bi potrajalo jer na košnicama su prisutni različiti motivi uz cvetove, životinje, različit kolorit i svaka
košnica predstavlja unikat.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30