Poljoprivredno gazdinstvo "Minić" iz Sekuriča, kod Rekovca, koje je 2012. godine uzgajalo 14 domaćih ovaca, danas ima 135 ovaca rase virtemberg, novu farmu 60 plus 60 grla sa središnjim delom za jagnjad i nov voćarsko-vinogradarski traktor sa dodatnom opremom. I to sve zahvaljujući podsticajnim sredstvima i subvencijama bez kojih, kako kaže vlasnik gazdinstva Mladen Minić (33), ne bi mogli da žive od poljoprivrede. Zato je pripremio dokumentaciju i čeka konkurs kako bi aplicirao za nove subvencije i farmu proširio umatičenim grlima.- Ishrana ovce tokom godine košta oko 8.000 dinara, a s troškovima nege i amortizacije farme prevazilazi 12.000 dinara. Uloženo nije moguće vratiti prodajom jagnjeta od 30 kilograma po ceni od 200 dinara po kilogramu. Prodaja kvalitetnih priplodnih grla već donosi zaradu, zbog čega planiramo izgradnju farme mnogo većeg kapaciteta - ocenjuje Minić.Poljoprivredom je počeo da se bavi sasvim slučajno. Pošto nije prošao na Kriminalističko-policijskoj akademiji u Zemunu, upisao je Poljoprivredni fakultet, kao i njegov brat Miloš. Iako nije planirao da se vrati na selo, poljoprivreda je danas njegov izbor, a kao predsednik UO Udruženja mladih poljoprivrednika Srbije savetuje druge kako da pokrenu sopstveni biznis.

U selo su se 2009. godine najpre vratili njegova majka Nada i otac Nebojša, koji su ostali bez posla, a on im se pridružio tri godine kasnije.
- Bilo mi je mnogo teško. Selo smo samo čerupali, a ništa nismo ulagali. Ni vodu nismo imali, pa su se oni posle drva u šumi tuširali na stepeništu, a ja sam veš prala "na ruke". Isplačem se, pa nastavim da radim. Nikad se ne bih vratila u Jagodinu iako i dalje imamo stan - iskrena je Nada.

Njen suprug Nebojša potvrđuje da su krenuli od nule, ali da su uspeli da renoviraju kuću i žive od poljoprivrede. Ali, rade - šali se - 26 časova dnevno.
Minići već šest godina uzgajaju kupinu na 75 ari. Pošto je otkupna cena već dve godine niža od proizvodne, ovaj dovitljiv mladić počeo je da proizvodi kompot, kupinovo vino i sirće.

- U Levču je pod kupinama bilo 400 hektara, ali su zbog niske cene mnogi zasadi devastirani. Pokušavam da ujedinim nekoliko većih proizvođača kako bismo konkurisali za podsticajna sredstva kojima bismo unapredili proizvodnju i smanjili troškove. Prinosi bi po hektaru mogli da budu i do 20 tona - ocenjuje Mladen, i dodaje da planira da naprave hladnjaču za kupinare ovog kraja.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:817121-Kako-stici-od-nule-do-farme-umaticenih-ovaca

Prema najnovijim podacima krađa ovaca prošle godine engleske farmere je koštala 2,4 miliona funti odnosno 2,8 miliona evra! Kako javljaju novinara pored stoke koja je jedan od najvećih ciljeva kradljivaca, na drugom msetu su mašine i alati a zatim krađa vozila. Sada je tehnologija toliko napredovala da je jedan policajac osmislio novi sistem praćenja stoke. Naime, on se dosetio da se ubuduće stoka obeležava forenzičkim mikrodotovima (malim česticama koje se lako vide ispod mikroskopa). Pokazalo se da ovo deluje kao sredstvo odvraćanja i pomaže farmerima da dođu do ukradenih grla. Odličan primer za ovu metodu je farmer Pip Simpson iz farme Poolebank koji gaji ovce i goveda a počeo je koristiti „TecTracer“ pošto su mu su lopovi za četiri godine ukrali više od
300 ovaca. Ranije je Simpson bojio svoje ovce sjajnom narandžastom bojom kako bi obeshrabrio lopove, ali kada su vlažna leta to nije moguće, pa se okrenuo korišćenju nove metode. „TecTracer“ kako u engleskoj zovu ovu metodu razvio je John Minari, bivši visoki policijski detektiv. Nanosi se na runo kao bilo koja pasta za markiranje, ali sadrži hiljade malih tačkica, koje imaju kod specifičan za farmu. Kodove je praktično nemoguće ukloniti, ali ih policija lako može pročitati. Šifre se čuvaju u sigurnoj bazi podataka.
Ako dođe do krađe lako se mogu ovce pronaći na aukcijma, sajmovima i svakako u klanicama, a policija može pronaći ovce pregledom ovaca tokom istrage.
Šta je TecTracer? - Pasta koja se koristi za označavanje ovaca. Sadrži hiljade forenzičkih kodiranih „mikrodotova“ - sitne čestice koje sadrže kod specifičan za farmu. Ovo pomaže u praćenju i prepoznavanju ukradenih ovaca i predstavlja dokazni materijal za policiju u hvatanju i osuđivanju kriminalaca.
Ovaj sistem na farmi Pipa Simpsona, je već dokazao svoju vrednost kada mu je ukradeno 14 sjagnjenih ovaca koje vrede ukupno oko 3000 evra i ukrdene
su u februaru ove godine. Te ovce su obeležene ovim česticama . Njegova supruga je objavila da se dogodila krađa na Facebooku i obavestila ljude koji su ovce obeležili i da su ovce obeležene. Pošto je kradljivac očigledno shvatio da neće proći njegov lopovluk dve nedelje kasnije ovce su se misteriozno vratile na polje tokom noći.
Gospodin Simpson je nakon ovog događaja rekao da je lopov mislio da su ovce previše rizične da bi ih dalje prodao ili tranportovao pa ih je zbog toga vratio.
Gospodin Simpson veruje da krađe moraju uključivati nekoga iz lokalne zajednice.

„Ovce su na ograđenom prostoru bez puteva. Krađa je moguća samo od strane nekoga ko dobro poznaje područje“ i naglašava: „Ne može svako da uhvati ovce,
izvadi ušne markice i stavi nove“ zaključuje ovaj farmer koji kaže da nisu samo ukradene ovce. Primeri krađe ovaca nisu retki ni u Srbiji. Porodici Stanković iz Đurđeva, septembra prošle godine ukrali su sedamdeset ovaca. Tom prilikom Petar Stanković, je rekao da mu je ukradeno dve trećine stada i da se
na farmama svakodnevno dešavaju krađe alata i mašina. Ipak, dešava se da kradljivci budu uhvaćeni. Tako je na području Banjaluke i Prijedora izvedeno hapšenje dvojice banjalučana, koji su ukrali trideset osam ovaca.

Izvor: Agrobiznis magazin

Velike količine vune u Srbiji, dobijene šišanjem ovaca, ostanu uglavnom neiskorišćene. Runo ovaca se ne prerađuje, a još manje izvozi, već najčešće bude spaljeno. Često se dešava da i po nekoliko tona vune završi na deponiji ili u jami.

Malo je i onih koji se u našoj zemlji bave šišanjem ovaca, ali oni koji to rade protive se spaljivanju vune. Jedni od retkih koji se bave tim poslom su braća Almir i Nazim Tahirović sa Peštera. Oni godišnje ošišaju više od 25 hiljada ovaca. Za samo četiri meseca, od polovine marta do polovine jula, sami uspeju da ošišaju toliki broj ovaca.

- Šišamo ih električnom mašinom. Šišanje svakog grla, koje obično traje nepun minut, naplaćujemo po 1 EUR. Bude dana kada kroz naše ruke prođe i po 300, pa čak i 400 ovaca. Duša nas boli što se gro ošišane vune odmah spaljuje - navode Tahirovići.

Oni se ovim poslom bave 15 godina. U početku su to radili ručno, makazama. Kako kažu, šišanje ovaca na taj način bilo je teško i mukotrpno. I dalje im bude naporno, ističu, ali uz pomoć električne mašine taj proces im je mnogo lakši.

- Sada je i mnogo lakše i jednostavnije i isplativije nego ranije. A čak je i ovcama sigurno prijatnije, jer se sve završi brzo i bez mučenja, pa se i ne bune - objašnjava Almir dodajući da se, osim njih, ovim poslom u tom delu Srbije bavi samo još jedan njihov komšija koji, kako ističe, ima takođe mnogo posla.

Braća Tahirović šišaju ovce i van svog kraja. Uglavnom to bude užički kraj i Zlatar, sever Kosova i Metohije i Golija. Pored snage ovaj posao, kako navode, zahteva i maksimalnu koncentraciju. Kako kažu, njihovim radom zadovoljni su stočari u ovim krajevima. Takođe, ističu da planiraju da nastave da se bave ovim poslom još dugo.

Međutim, ono što im najteže pada, kako kažu, jeste to što vunu najčešće moraju da spaljuju.

- Nekada je vuna bila bogatstvo. Od pešterske vune tkali su se vrhunski ćilimi i pleli topli džemperi. Ali, sada je sve to zamrlo. Na Pešteru vunu više niko ne otkupljuje, ne znamo šta ćemo sa njom, pa je najčešće odmah odvozimo u specijalne jame, polivamo benzinom i palimo - objašnjavaju Tahirovići.Ipak, manje količine vune se čuvaju i suše, ali se i to na kraju baci, objašnjava stočar Jusuf Dacić takođe sa Peštera. Kako navodi, ranije su se velike količine pešterske vune otkupljivale i izvozile u Englesku gde je ta vuna korišćena uglavnom za tkanje tepiha. Danas, kaže, toga više nema.

- Bar smo mogli da pokrijemo šišanje. Ovako, braći Tahirović, koji stvarno vrhunski obavljaju posao, svake godine moram da platim 500 do 600 EUR, a onda vunu bacim. Loše ide i otkup jagnjadi, pa je teško opstati na Pešteru - naglašava Jusuf.

Uzrok bacanju vune jeste i to što više nema fabrika u kojima se ona koristila za tkanje. U PIK Pešter fabrici radilo je oko tri hiljade tkalja koje su bile poznate u celom svetu. Njihovi ćilimi bili su i na dvorovima. Danas, tkanjem se bave samo starije žene koje koriste vunu uglavnom iz Australije, dok se pešterska vuna spaljuje i baca.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2563482/tone-vune-se-spale-ili-bace-na-deponiju-jer-nema-kupaca

Romanovska ovca je tokom poslednjih godina postala interesantna za uzgoj našim ovčarima. Jedan od razloga njene veće potražnje, osim otpornosti na bolesti i ranog stasavanja, jeste i izuzetna plodnost. Ova rasa važi za najplodniju u svetu i opravdava epitet - carska ovca.

Ubraja se u izrazito mlečne rase, što joj omogućava da samostalno othrani veći broj jagnjadi. U našoj zemlji romanovska ovca priznata je kao rasa i uvrštena u odgajivački program početkom 2015. godine.

Porodica Stojanović iz Vajske kod Bača pre osam godina počela je sa uzgojem ovaca ove rase. Danas imaju stado koje broji oko stotinu grla. Dragana Ćosić i Dragan Stojanović zahvalni su majci Koviljki, koja ih je uvela u posao.

Krenuli su u strogu selekciju i sada imaju umatičene ovce. Od samog starta dosta su ulagali u genetiku uvozom grla iz Hrvatske i Mađarske, a veliku zahvalnost, kako kažu, duguju Dušanu Tišmi iz Dalja u Hrvatskoj, velikom poznavaocu romanovske ovce.

- Više od polovine naših ovaca ojagnjile su trojke, a do sada nismo imali nijednu koja ima samo jedno jagnje. Otac ovih ovaca uvezen je iz Mađarske, a poreklo mu je francusko. Jedan od naših ovnova bio je potomak šampionskog grla - pobednika sajma u Gudovcu. Sada smo došli do elite sa kojom se ponosimo i želimo da pokažemo da grla rođena i odgajana u Srbiji mogu da pariraju inostranim - kaže Ćosićeva.

Ova porodica bavi se i ratarstvom, kako bi obezbedila dovoljno kvalitetne i raznovrsne hrane za ishranu stada.

- Ovce koje daju veliki broj jagnjadi zahtevaju mnogo pažnje i kada je ishrana u pitanju. Kako bi im obezbedili dovoljno vitamina i minerala u svakodnevnu ishranu dodajemo i ječam, tritikale, ali i lomljenu šargarepu koju nabavljamo od velikih proizvođača iz Begeča, tako da unose puno vitamina, što doprinosi plodnosti ovaca - dodaje Dragana Ćosić.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2549172/sve-vise-ovcara-odlucuje-se-za-romanovsku-ovcu-koja-vazi-za-najplodniju

Ove godine Opština Sjenica, u saradnji sa regionalnim centrom za razvoj poljoprivrede i sela, u Sjenici, organizuje 16. po redu poljoprivredni sajam. Njegova važnost ogleda se u tome što ima značaj za čitav region.

Sajam će biti održan na Gradskom stadionu, 20. i 21. juna, od 9 sati.

Prvi dan predviđen je za izložbu sitne stoke, drugi dan za izložbu krupne stoke dok će oba dana posetioci moći da pogledaju poljoprivrednu mehanizaciju.

Na sajmu će se predstaviti oko 150 izlagača, kako stočara tako i izlagača poljoprivredne mehanizacije.

Neke od aktivnosti na ovoj manifestaciji su: izložba mlečnih i mesnih proizvoda, izložba domaće radinosti, izložba poljoprivredne mehanizacije i opreme, kao i kulturno - umetnički program.

Prema nekim procenama, prošlogodišnji sajam posetilo je oko 10.000 ljudi.

Izvor:http://www.zlatarpress.rs/vest/1682/poljoprivredni-sajam-u-sjenici-odrzace-se-u-cetvrtak-i-petak

Mladen Minić, ima 33 godine, ali za razliku od većine svojih vršnjaka koji beže u grad u potrazi za boljim i lakšim životom, on se iz grada preselio na selo.
Na imanju svoje majke u selu Sekurič, kod Jagodine odgaja ovce i trenutno njegovo stado broji 200 grla. Pored ovaca ima voćnjak od 75 ari, koji je
pod kupinom, livade, oranice na kojima seje kukuruz, ječam, i detelinu, sve ukupno oko deset hektara impozantnog imanja. U poslu mu pomažu brat, majka i otac koji je i glavni čobanin za stado. Počeo je sa manje od stotinak grla, ali je taj broj duplirao zahvaljujući pametnom ulaganju. Opredelio se za rasu Virtemberg, koja se odlikuje snažnom konstitucijom, čvrstim kosturom i dobrom građom tela. Ova rasa ovaca pogodna je za gajenje, kako u brdskim, tako i u ravničarskim predelima, vuna je bele boje bez tamnih pega. Kod Virtemberg ovaca mleko uglavnom služi za odgoj jaganjaca, od vune ne može
baš da zaradi zbog jako niske otkupne cene, tako da se Mladen uglavnom bavi prodajom ovaca. Od vune koliko zaradi potroši na so.

„Koristim subvencije koje daje država za priplodna grla i od toga svake godine kupim bar dvadesetak novih grla da podmladim i proširim stado. Uzeo sam i startup kredit za mlade poljoprivrednike od 12.000 evra, koje sam iskoristio za kupovinu prikolice, kosilice, kupio sam bure za prskanje i 15 kvalitetnih grla ovaca“ – kaže za Agrobiznis magazin, naš sagovornik.
S ponosom pokazuje novi traktor koji je kupio prošle godine zahvaljujući kreditu NLB banke za poljoprivrednike. U pitanju je moćna mašina sa fergusonovim
motorom, pogonom na sva četiri točka, a sklopljen je u Južnoj Koreji.
„Gledao sam ga jedno tri-četiri godine, jer mi po performansama potpuno odgovara. Na kraju sam prelomio i kupio ga na kredit od pet godina. Koštao je 27.000 evra i prezadovoljan sam“ – kaže mladi ovčar.
Pre toga je koristio stari traktor koji je bio u dobrom stanju, jer je njegov otac automehaničar po zanimanju, pa sve mašine na imanju održavaju na najbolji mogući način.Svoje stado, ali i voćnjak kupina, Mladen je osigurao kod Dunav osiguranja, jer je svestan da postoji rizik u svakom poslu, posebno u poljoprivredi, pa je mnogo sigurnije i isplativije kada je osiguran. Jeste da plati, ali bar mirno spava.
Na pitanje šta je za njega kao mladog stočara najveći izazov u odgoju ovaca kao iz topa kaže – zimsko jagnjenje.
„Zimsko jagnjenje je posebno izazovno, jer moraš da budeš uz ovcu dok se ne završi jagnjenje, da nadgledaš da li je sve prošlo kako treba. Čim se ojagnji ovca se odvaja od ostatka stada sa jagnjetom u posebno ograđen prostor. Jagnjićima se stavlja gumica za odstranjivanje repova, daje selen. Ranije sam gumice stavljao i na muške i na ženske jaganjce, ali sada samo na ženke, jer se ne isplati držati mužjake. Dobar i kvalitetan ovan kada poraste vredi
300 do 400 evra, ali to je za naše ljude skupo, nemaju i neće da plate tako da mi je isplativije da ih prodam na kilo žive vage, nego da ih hranim i čuvam još godinu dana“ – objašnjava ovaj mladi stočar. Muška jagnjad uglavnom završe u klanicama, dobro se prodaju oko Vaskrsa i Đurđevdana i gleda da ih tada sve rasproda. Kako ide leto ovcama je sve teže zbog vrućine, raste im vuna, jaganjci manje jedu pa i manje napreduju.
„Ženke uglavnom ostavljam sve i one se kasnije prodaju. Baš ako je neka škart ili ima manu ide u klanicu, ali 90 odsto jaganjaca prodajem i to kao stado. Naučio sam da tu nema mnogo biranja, ili kupuješ sve ili ništa“ – kaže Mladen i dodaje:
„Sećam se prve godine od 30 jagnjadi odvojio sam 25 za prodaju, a pet je bilo sa strane jer sam procenio da nisu dovoljno kvalitetni. Došao je jedan čovek da pogleda stado i pita me: „A šta je sa ovih pet?“ Ja sam mu objasnio da nisu baš najbolje i da sam ih spremio za klanje, a on mi kaže:„Momak, daj i tih pet“ i čovek je kupio kompletno stado. Od tada tako i prodajem, celo stado. Kada spremim ovce za prodaju one imaju kompletnu dokumentaciju, izvađena im je krv, imaju markice i nema pogađanja. Mada, dešava se znate kakvi su naši ljudi, dođe čovek pa hoće da kupi, recimo, samo dve ovce. A, to ne ide jer je
procedura ozbiljna i pod kontrolom Ministarstva poljoprivrede koje proverava dokumentaciju. Gde ću ja da gubim vreme samo za dve ovce“.

Kada je u pitanju ishrana ovce nisu previše zahtevne, tako da na svom imanju uglavnom obezbeđuje i ishranu za stoku.
„Od hrane im sprema sve. Ove godine im nismo spremali silažu, jer smo imali dosta kvalitetnog sena. Stajnjakom đubrim i livade, pa više puta tokom sezone kosim, baliram seno i popnem ga na tavan da posle imam za zimski period. Hrane za ovce uvek imamo, čak nam i pretekne. I kukuruz je naš, jer ga ovce
najviše vole. Jedne godine sam u Vojvodini kupio kukuruz, ali džaba ovce nisu htele da ga jedu. Period šišanja ovaca je posebno zanimljiv i dosada je taj posao radio njegov otac, ali ove godine je rešio da angažuje jednog momka iz Mrčajevaca. Dečko je kupio profesionalnu opremu za šišanje ovaca i zaista stručno to radi. Jednu ovcu može da ošiša skoro za minut, što je super i manje je stresno za samu životinju“– kaže Mladen.

Izvor: Agrobiznis magazin

Udruženje odgajivača goveda simentalske rase Šumadija osnovano je pre 10 godina, a većina od 80 članova je sa teritorije Kragujevca, Rače, Batočine, Knića i Gruže. Imaju i Matičnu službu, pa mogu da umatiče svoje životinje po 30% i 40% nižim cenama. Bave se svim vidovima stočarske proizvodnje - od mlečnog i tovnog govedarstva, do ovčarstva, kozarstva i svinjarstva.

- U Šumadiji je najzastupljenije mlečno govedarstvo. Slede tov junadi, pa uzgoj ovaca i koza. U poslednje tri godine naglo je povećan broj umatičenih ovaca - kaže za list Poljoprivrednik Predrag Đaković, predsednik Udruženja.

Dodao je da više ne važi pravilo da svaka kuća ima dve ili tri krave, jer su se mnogi preorijentisali na pomenuto ovčarstvo, ali i voćarstvo i povrtarstvo.

Cilj udruženja je da animira stočare da unaprede svoje znanje i da to primene u proizvodnji. Posećuju sajmove i učestvuju na konkursu lokalnih samouprava, kako bi obezbedili novac za poboljšanje rasnog sastava stada.

- Na ovaj način smo iz Nemačke, po veoma povoljnim cenama, uvezli 70 grla mlečnih junica simentalske rase. Za njihovu kupovinu koristili smo kredite, za koje je Opština finansirala kamatu, a mi smo plaćali glavnicu - naveo je Đaković.

Dodao je da proizvodnja mleka na dnevnom nivou iznosi 30 litara, a godišnja količina mleka po kravi je udvostručena, i sada iznosi 5.000 do 6.000 litara mleka.

Primarna aktivnost Udruženja je nabavka aparata za tačno određivanje broja somatskih ćelija u mleku. Kako Đaković napominje, od prodaje mleka može solidno da se živi, ako se drži veći broj grla dobre genetike, ako se kvalitetno hrane i ako je isplata mleka i premiije redovna.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2512861/stocari-iz-sumadije-bave-se-mlecnim-govedarstvom-ali-sve-vise-ima-onih

Od kako pamti za sebe, Milorad Milić - Mile iz Petrovca na Mlavi okružen je ovcama i jagnjadima. Pre četiri godine je otkrio jedinstven i inovativan način da bude sa njima čak i kada je hiljadu kilometara daleko.

Ovaj pedesetsedmogodišnjak radi kao građevinski limar u Salcburgu, a nedavno je postao poznat kao prvi „sajber pastir" koji iz doma u Austriji preko kamera nadgleda svoje stado u selu Dobrnje.

Novu pastirsku misiju Milorad je započeo 2008. godine kada je na imanje doneo tri jagnjeta istočno frizijske ovce iz Austrije. Danas, njegovo stado broji 23 ovaca, a jagnjadi ni sam ne zna koliko ima.

„Vi ne možete da zamislite koliko ova ovca daje mleka", kaže Milorad dok za BBC na srpskom preko video poziva direktno sa zelenog pašnjaka pokazuje na ovčicu koja spokojno brsti travu.

U proseku, na svake tri nedelje provedene u radu u Austriji, Milorad provede oko nedelju dana sa svojim ovcama u Srbiji. Kada nije tu, pobrinuo se da ih neko svakodnevno obilazi i hrani hranom koju je on prethodno pripremio.

Na ideju o „sajber pastirstvu" došao je sasvim spontano 2015. godine, razgovarajući sa prijateljem o video nadzoru koje je moguće kontrolisati na daljinu preko običnog kompjutera ili tableta.

Shvativši da je to savršen način da nadgleda kako mu napreduju ovce dok je u Salcburgu, angažovao je lokalnu firmu u Petrovcu da mu na imanju instalira kamere.

Kamere mnogo pomažu, ali ništa ne bi bilo moguće bez negovog kumića, mladog veterinarskog tehničara, koji dotrči u štalu čim mu Mile javi da neka od ovaca ima problem.

„Kada počnu da se jagnje, a ja nisam tamo, ne spavam i gledam ih po celu noć, a on nekad maltretira čak i svog oca u pola tri ujutru da mu pomogne", priča Milorad.Istražujući različite vrste ovaca u Austriji, Milorad je naišao na farmu istočno frizijskih ovaca i shvatio da je to jedna od najbolja vrsta za uzgoj i da želi da je popularizuje u Srbiji.

Ta vrsta ovaca daje duplo jače mleko od kravljeg i mleko koje ima veći procenat belančevina, što je glavni razlog da se od ovog mleka dobija mnogo više sira u odnosu na kravlje, objašnjava naš sagovornik.

Istočno frizijske ovce su poznate i po tome što su veoma plodne. Jagnje minimum dva do tri jagnjadi, a u nekim slučajevima i po pet odjednom.

One su takođe pogodne i za ukrštanje sa drugim vrstama kako bi se povećala produkcija mleka kod manje mlečnih vrsta ovaca.

Tako je i Milorad neke od svojih istočno frizijskih ovaca ukrštao sa „još tri krvi".

Kako bi došao do one ovce kojoj lokalna klima zaista odgovara, sa frizijskom je ukrštao sufolk i teksel, inače poznate kao mesne vrste, kao i dorper ovce, poznate po izdržljivosti na visokim temperaturama.

Ove ovce imaju visoku produktivnost i za mleko i za meso.

„Sada one daju dva do tri litara mleka dnevno", objašnjava Milorad.

Kaže da bi voleo da se više ljudi vrati ovčarstvu i zato i poklanja jagnjad onima za koje veruje da će ih čuvati i uzgajati sa pažnjim i ljubavlju.

Pet jagnjadi sa Milićeve farme nedavno završilo je kod monahinja u manastiru Jazak na Fruškoj gori, kojima je prethodno poklonio i ovna i dva ovčarska psa.

Imao je i negativnih iskustava, kao kada je u par navrata davao na poklon mušku jagnjad pa bi oni „obično baš u vreme verskih praznika lipsali", odnosno bili zaklani i pojedeni za krsnu slavu ili praznik.

Ili, kada je na privremeno čuvanje dao nekoliko ovaca, koje su se na farmu u Dobrnju pre koji dan vratile u lošem fizičkom stanju.„Svi trube o unapređenju srpskog ovčarstva, uvoze sve i svašta, a onda to pokušavaju da prodaju po 500, 600 i 700 evra", priča Milorad.

On kaže da mu je jedan čovek „ladno" tražio 700 evra za muško jagnje britanske mlečne ovce, vrste koja je takođe poznata po većoj produktivnosti.

„Mislim da je takav odnos ljudi propast srpskog stočarstva i stočarstva uopšte", kaže on.

Iako su ga koštale više, ne želi da svoja grla prodaje po ceni od preko 100 evra jer želi da i mladi ljudi koji bi hteli da se bave stočarstvom imaju šansu da zaista priušte da kupe ovakve ovce.

On se pita kako će neki mladi ljudi koji bi želeli da započnu svoj posao da nađu toliko novca da bi nabavili dovoljno grla za stado koje se isplati čuvati.

Dodaje i da ovčari mogu da dobiju subvencije od države, ali da stado mora da ima preko 30 grla.„U ovčarstvu ne vidim nikakvu drugu opciju i zaradu osim nomadskog gajenja", kaže on i dodaje da je po njegovoj računici čuvanje ovaca u štalama uz prehranu senom daleko manje isplativo.

Kada su na ispaši, one ne samo da jedu travu, korenje i grančice koje same nađu, već unose više kalcijuma i tako imaju kvalitetniju ishranu, tvrdi Milorad.

Smatra se da se ova vrsta nije aklimatizovala te da njen uzgoj nije moguć na srpskim pašnjacima, zbog čega više nije dozvoljen njihov uvoz. Tako je Mile morao da se dovija kako bi našao način da ih prebaci na farmu u Dobrnju, ali nam nije otkrio sve detalje.

„Voleo bih da se suočim sa onima koji kažu da može da se aklimatizuje u Srbiji, to je čista glupost", kaže Milorad čija farma očigledno dokazuje suprotno.

Koliko je zapravo zahtevan posao ovčara? Sve zavisi koliko ko voli, kaže Mile, ali ovu vrstu jedan čovek ne može da uzgaja sam jer ima puno posla.

„Obaveza je muženje, prehrana jaganjadi, pa tek kad se ovca jagnji, a ima petoro jaganjadi, to znači da 15 dana pre toga neko treba da brine o njoj", kaže on.

„Ali to je mnogo lepo. Pa zamislite kada imate dve ovce sa po pet jagnjadi koje idu za njima. To vam je kao kvočka kada vodi piliće."

Milorad ima petoro dece i desetoro unuka. Kada se odselio u inostranstvo najpre je prao sudove u hotelima, a zatim krenuo da radi u građevini - posao koji sa sobom donosi i povrede i troši čoveka.

„Ubijaju me krovovi već 32 godine, ubija me asfalt... Ja sam naučio na vodu i blato. Kad se neko rodi i odraste u štali, možete misliti kako se oseća u prirodi", ističe on.

Nema tih para da Mile radi nešto drugo, a kaže da u čuvanju ovaca nalazi najveće zadovoljstvo.

Uzgajanje ovaca nije biznis kojim želi da profitira, već da bude „na pozitivnoj nuli". Mogao bi da proizvodi sir i druge mlečne proizvode, po uzoru na porodičnu farmu koju je video u Salzburgu.

Milorad se nada da će više mladih da se zainteresuje za ovčarstvo, kao i da će njegov primer inspirisati druge.

A da li sajber pastiri sanjaju električne ovce?

Možda neki da, ali Miloradov jedini san je da penziju provede u prirodi, kraj svog stada.

„Peške bih se vratio", kaže Milorad.

Izvor:https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-48206788

Poljoprivredno gazdinstvo Čabe Boršoša iz Adorjana kod Kanjiže ima najbrojnije stado ovaca rase virtemberg u Srbiji sa skoro 3.000 grla!Čaba ima ovaca od svoje sedme godine i već 37 godina ih ima, a brojno stanje stada postepeno se uvećavalo, pa je pre deceniju u njemu bilo 600 i poslednjih godina se broj ovaca skoro upetostručio.

- Genetski potencijal stada sam popravio uvozom iz Nemačke već u tri navrata, a i sada imam dozvolu za uvoz za poboljšanje genetike. Pri­plodna grla mogu lako da se prodaju i sada je dosta velika potražnja u celoj Srbiji. Dosta lepe pare se ostvaruju i od subvencija iz državne kase, pa smo tako dogurali da imamo farmu u ovom obimu - ističe Boršoš.

Orijentacije Boršoša da se na farmi većim delom posvete proizvodnji priplodnih grla, a ono što nije za priplod isporučuje se domaćim klaničarima, ali najveći deo jagnjadi se izvozi za Izrael i Palestinu.

- U ovčarstvu računica zavisi ko kako drži stado i koliko se u njega ulaže. Ako čovek uloži malo više para i bavi se intenzivno kvalitetnom proizvodnjom, onda se to posle godinama vraća. Međutim, oni koji drže ovce neumatičene, uskraćeni su za subvencije koje ne mogu da dobiju, pa računica nije baš povoljna. Interes je da u stadima imamo što bolju genetiku i da su ovce umatičene, jer se godišnje po ovci ostvaruje subvencija od 7.000 dinara - napominje Boršoš.Pored toga država za jagnjad isporučenu klanicama ili ukoliko se izvoze, daje subvenciju od 2.000 dinara.

Boršoš smatra da je stimulacija od strane države dosta podsticajna za razvoj ovčarstva, a podsticajnim sredstvima pridružuje se i lo­kalna samouprava opštine Kanjiža koja izdvaja sredstva za nabavku priplodnih ovnova. Za držanje ovaca Čaba Boršoš koristi kobinovani sistem, i u zatvorenom prostoru i na ispaši, što doprinosi boljem učinku na farmi. Ovce koje su sjagnjene svaki dan izlaze na ispašu, a one koje se ojagnje drže se na farmi na jaslama.

- Pošto nam je stado dosta veliko nemamo dovoljno pašnjaka, tako da i ovce koje idu na ispašu uveče dobijaju dodatni obrok. Pašnjak kojim raspolažemo bio bi dovoljan samo za polovinu stada - saznajemo od Boršoša.

Ovčari su mahom orijentisani na proizvodnju jagnjadi, čija cena je prethodnih dana pala na malo više od 200 dinara za kilogram žive vage, u januaru se kretala od 300 do 320 dinara. Prema rečima Boršoša, sadašnja cena od 270 dinara nije ekstra, ali još uvek je rentabilna.

Striženje ovaca na ovoj farmi obavlja se u sopstvenoj režiji, pa vunu otkupljuje Boršošova firma. Za vunu je lane bilo kupca na inostranom tržištu, a i ove godine se očekuje izvozni aranžman, međutim, Boršoš ukazuje da je ove sezone vuna na tržištu mnogo jeftinija.

Kilogram vune trenutno u otkupu staje oko 70 dinara, koliko plaća i Boršošova firma, dok je prošle godine cena bila 100 dinara, ali ovčari pamte i lošija vremena kada jedno vreme vuna nije nikome trebala.

- Ove sezone je oko 20 evro centi pala cena na inostranom tržištu. Mi smo vunu izvozili za Mađarsku, a Mađari je izvoze za Kinu, jer se ponovo sve više traži kao prirodni materijal. Sadašnja cena je prilično nepovoljna, jer ljudi koji drže ovce jedva mogu da dobiju za vunu koliko im košta striženje ovaca. Trošak za striženje po ovci je oko 200 dinara, od svake ovce ima oko tri kilograma runa, tako da vuna jedva pokriva rad strigača, već ono što strigači pojedu i popiju dok obave posao je minus, ali bez toga se ne može. Mi naše strižemo mašinski, jer za to imamo obučenog radnika, tako da nema problema - zaključuje Čaba Boršoš.

Sa farme Čabe Boršoša kolekcije ovaca prikazuju se na izložbama i osvajaju priznanja, pa je tako bilo i na prošlonedeljnom 17. Festivalu ovčarstva u Senti, a priznanja su do sada osvajana i na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/kotrlane-ravnicom-kad-zapeva-tri-hilade-grla-05-05-2019

 

U sezoni smo kada se ovce jagnje i vrlo brzo će doći vreme da odlučimo šta ćemo raditi nadalje sa našim grlima. Najveći deo stada ostaje za dalju reprodukciju,  dok će ostatak biti škartiran,  odnosno prodat klanicama ili bolje  reći,  biti  iskorišćen  za proizvodnju hrane.

 Kako bi se donela ispravna odluka i obezbedio napredak stada, bilo da se radi o proizvodnji mleka, mesa ili vune, potrebno je dobro oceniti svaku jedinku. Kod ovaca treba uzeti u obzir činjenicu na značajan uticaj spoljašnje sredine i to što se sa generacije na generaciju prenose geni. Zbog toga se kod ovaca gledaju osobine same jedinke,  ali i njenih srodnika. Na ovaj način dobijamo pouzdanje u proceni. Kada je u pitanju ocenjivanje jednog ovna,  nije isto da li smo u obzir uzeli njegovih pet, deset ili petnaest ćerki.

Procena vrednosti ovce po fenotipu

Na samom početku da razrešimo šta je to fenotip. Fenotip je skup svih osobina jednog organizma,  koje su nastale zajedničkim delovanjem genotipa  i uslova sredine u kojima se dati organizam razvija. Fenotip se osim u širem smislu može posmatrati, slično kao i genotip, i u užem smislu, kao jedna osobina koju određuje neki genotip.

Kod ovaca fenotip ne uključuje samo produktivnost već i morfološki izgled jedinke.  Imajući u vidu da proizvodnja ovaca može biti preusmerena na meso, mleko i vunu,  u tom smislu se i vrednosti pojedinih fenotipa rangiraju. Kako na primer ovca sa dobro izraženim širinama, dubinama i slabim prirastom nije dobra za proizvodnju mleka,  već ćemo je ocenjivati u populaciji za proizvodnju mesa. Tako imamo razvrstavanje u ovčarstvu na fenotipove prema osobinama plodnosti, telesne razvijenosti, prinosa i kvaliteta mesa, mleka i vune. Kada je reč o osobini plodnosti ovaca,  nju ne možemo posmatrati pre dostizanja polne zrelosti. Kod procene ovnova za nas su značajni razvijenost i funkcija polnih organa, nagon za parenjem, količina i kvalitet ejakulata ( semena tečnost). Kada su u pitanju ženke,  posmatra se estrus,  odnosno polni žar, trajanje bremenitosti, veličina legla i masa jagnjadi na rođenju.

Ono što je karakteristično za ovce,  je da plodnost veoma varira i to ne zavisi samo od genetike,  već i od spoljašnje sredine. Kada gledamo spoljašnju sredinu posmatramo visinu grebena, leđa i krsta, zatim dubinu i širinu grudi, širinu kukova i obim grudi, buta i cevanice. Kod osobina koje se odnose na telesnu masu utvrđuje se prinos i kvalitet mesa kod jagnjadi u tovu i nakon njihovog klanja. Kod jagnjadi najčešće treba pratiti sledeće osobine: telesnu masu pri rođenju, sa trideset, šezdeset i devedeset dana, posmatramo i dnevni prirast,  kao i ukupni prirast do devedeset dana uzrasta. Za ove svrhe su nam od značaja izmeriti koliko ovca ili ovan dnevno unesu hrane i kakva im je konverzija (koliko hrane pojedu za jedan kilogram prirasta). Nakon klanja jagnjadi gleda se randman mesa, fizčko-hemijska i tehnološka svojstva mesa.

Na osnovu analize podataka koje ste dobili utvrđuje se pogodnost za dalji odgoj životinja. Kod ovaca koje se planiraju za proizvodnju mleka od značaja je dužina trajanja laktacije (muže), količina mleka i sadržaj mlečne mast ii protein u mleku. Praksa je pokazala da ove osobine veoma variraju. Što se tiče kvaliteta vune, najviše uspeha i istraživanja ima u Rusiji, Australiji i Novom Zelandu. Kada se ocenjuje grlo posmatra se masa grla, randman, visina pramena, finoća, dužina i visina vlakna, njegova vijugavost, jačina i rastegljivost.

Procena na osnovu porekla

Ovo procenjivanje ima izuzetan značaj za ovčarstvo,  jer na osnovu porekla najbrže možemo doći do procene čak i pre rođenja jagnjeta. Ovo sve je moguće zahvaljujući činjenici što znamo da jagnje nosi pola gena od oca,  a pola gena od majke, onosno po 25% od babe i dede po ocu i majci i 12,5 % od prababe i pradede. Na osnovu analize podataka iz pedigree može se steći uvid o odgajivačkoj vrednosti pojedinih životinja. Na primer, ove osobine igraju važnu ulogu kod ovnova jer kod njih nemamo utvrđivanje mlečnosti,  ali će on imati veliki uticaj na nasleđe njegovih ćerki, unuka i praunuka.

Prema pojedinim mišljenjima smatra se da od 80 do 90 % osobina produktivnosti kod ovaca zavise od ovna. Zbog toga oni imaju veliki značaj u procenjivanju vrednosti grla. Zato se primenjuje progeni  test,  odnosno naš zadatak je ovim testom da procenimo oca na osnovu potomaka. Evo kako to izgleda:

-prva selekcija je 15 do 20 dana po rođenju

-druga selekcija sa 4 do 5 meseci starosti ( u ovom period biraju se jedinke snažne konstitucije i dobre građe)

-selekcij nakon navršenih 12 meseci (selekcija se radi za osobine telesne razvijenosti i prinos vune, biraju se grla koja imaju 20% veću masu i 25% veći prinos vune od prve klase određene rase ovaca)

-konačna procena radi se u uzrastu od 18 meseci

Testiranje odabranih ovnova se vrši parenjem sa ovcama prve klase iste starosti, ne mlađim od dve i po godine. Spermom jednog ovna osemenjava se 75 do 80 ovaca,  kako bi se do jednogodišnjeg uzrasta odgajilo minimum 30 potomaka jednog pola. Da bi procenili ovna koji je otac potomaka posmatramo njihovu produktivnost i to kod oba pola. Kontroliše se masa, prirast, konzumiranje hrane i vodi se računa da li je bilo blizanačkih jagnjadi.

Ispitivanje kvaliteta mesa i njegov prinos radi se klanjem najmanje pet jagnjadi ovna koji se testira i kontrolišu se sve osobine napred koje smo pomenuli. Drugi deo testiranja ovnova odnosi se na žensku jagnjad gde posmatramo plodnost, proizvodnju mleka i materinske sposobnosti. Kod poređenja ovaca razlikujemo poređenje ćerki sa majkama i poređenje sa vršnjakinjama. Kada poredimo sa majkama,  imamo problem uticaja starosti, farme i druge. Kada završimo progeni  test dobijaju se sledeće tri ocene: dobar (pozitivan), prosečan (neutralan) i loš (negativan).

U narednom broju pisaćemo o metodama za oplemenjivanje ovaca.

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30