Ministarstvo poljoprivrede najavilo je izmene i dopune Ugovora o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom, kojima bi se omogućio veći plasman ovčjeg i kozjeg sira, kao i voćne rakije. Da li u Srbiji ima dovoljnih količina ovčjeg i kozjeg sira za izvoz?Pirotski kraj, nekada prepoznatljiv po proizvodnji ovčjeg sira i kačkavalja, već decenijama ima problem sa smanjenjem broja ovaca.Početkom dvadesetog veka, godišnje iz Pirota je put Bliskog istoka i Amerike išlo dvadesetak vagona kačkavalja. Danas količine ovčjeg sira nisu dovoljne da podmire ni lokalno tržište.

"Proizvedem za sezonu po 20, 30 kilograma, ništa više. Malo je ovčjeg mleka, ovca ne daje više od pola litre mleka", kaže proizvođač sira Svetlana Denčev.

Pomoćnik gradonačelnika Pirota Goran Popović navodi da sa oko 10.000 ovaca na teritoriji grada ne mogu biti ozbiljni proizvođači proizvoda od ovčjeg mleka. Viška ovih proizvoda u Pirotu nema, kaže Popović.

Aleksandar Jovanović iz Raške napustio je posao u gradu i sa porodicom se vratio u selo Korlać kod Raške. Ima farmu koza, a investirao je u opremu za mlekaru. Perspektivu vidi u proizvodnji kozjeg sira.

"Sada imamo preko 100 grla u muži. U međuvremenu smo krenuli sa formiranjem te mini-mlekare. Potencijala ima, tržišta ima, prodaje ima. Naravno, fali milion stvari, što kroz finansije, što kroz opremu", ukazuje farmer Aleksandar Jovanović.

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da će Ugovor o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom biti zamajac za povećanje broja ovaca i koza, a garantuje i siguran plasman sira.

"Sa ovim se stiču uslovi da dajemo posebne subvencije za izgradnju kapaciteta koji će se baviti preradom tog mleka. S druge strane, dali smo malim poljoprivrednim proizvođačima pravo da na kućnom pragu registruju malu preradu sira i da mogu da ga prodaju", naveo je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

O isplativosti ovog posla govori i podatak da su kilogram ovčjeg i kozjeg sira dvostruko skuplji od kravljeg. Za ovaj posao potreban je obrnuti proces migracije – iz grada u selo.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3712589/imamo-li-ovcjeg-i-kozjeg-sira-za-izvoz.html

Do devedesetih godina na širem području Divčibara domaćinstva iz obližnjeg valjevskog sela Krčmara imala su oko 50 koliba na imanjima.Tu su izvodili stada na ispašu od proleća do kasne jeseni, a one koji ih čuvaju nazivali su kolibarima.

Na obodima Divčibara već godinama je sve više turističkih autobusa, a sve manje kolibara i stada. Tako je i Vojislav Janković iz Krčmara staru kolibu zamenio savremenim gazdinstvom, gde tokom ispaše provede i do sedam meseci.

"Ove godine smo bili pet meseci. Počele su u septembru da se jagnje i morali smo da siđemo kući. Ali inače ne bih do kraja oktobra išao", kaže Janković.

On je, sa svojom porodicom, sagradio savremenu farmu. Trenutno imaju stado od oko 120 grla, koje je među najkvalitetnijim u valjevskom kraju.

"Ovo je dobar posao što se tiče ovaca i planiram dalje da proširujem stado", kaže Stojan Janković.

Savremeno ovčarstvo u ovom domaćinstvu poboljšano je prirodnim potencijalima. Zbog bioflore na Divčibarama i botaničkog sastava trave u ispaši, njihovo stado je zdravije, a proizvodi su kvalitetniji.

"Značajan deo u tom njihovom florističkom sastavu zauzimaju i veliki broj lekovitih biljaka koje sadrže takozvane aromatične, odnosno mirisne materije, koje ovce konzumiraju", objašnjava dr Radosav Vujić iz PSSS Valjevo.

Domaćinstvo Janković iz Krčmara među retkima je primerima u ovom kraju gde su mladi videli šansu za život na selu, koristeći sve prednosti u ovčarstvu koje im nudi priroda kojom su okruženi.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=10&dd=17&nav_id=1604765

Bezmalo smo bili iznenađeni kada nam je naša sagovornica rekla da svako jutro i veče suprug i ona za sat vremena pomuzu četrdeset koza i dvadeset ovaca. Moramo priznati da u dvadeset prvom veku ovaj podatak može da bude za rubriku verovali ili ne. Međutim, Ratka Čubrilo iz Orašca kaže da nije teško i da planiraju da kupe uređaj za mužu.

„Pored proizvodnje mlečnih proizvoda bavimo se i povrtarstvom, imamo dva hektara zemlje i naše koze su na ispaši od proleća do jeseni a u zimskom periodu u stajama. U početku smo se kozarstvom bavili kao hobi proizvođači, pre svega zbog dece, a pre četiri godine smo započeli ozbiljniju proizvodnju. Sve što se proizvede mi prodamo kod kuće tako da ne idemo na pijac“ kaže Ratka.
U stadu ovaca imaju preko trideset umatičenih grla, od čega je dvadesetak do skoro bilo na muži. U pitanju je sjenička ovca od kojih mleko koriste za proizvodnju mlečnog sira. Ratka je na sajam u Aranđelovcu donela kozji sir, kačkavalj, mladi sir, ali i krem sir koji su probali čak i posetioci koji su „zakleti“ potrošači koji ne
koriste kozje proizvode zbog mirisa. Nismo uspeli da utvrdimo da li je do Ratke i njenog recepta ili do koza, međutim, jedna gospođa je bila iznenađena kada je na pitanje koliko imate krava dobila odgovor da Ratka ima četrdeset koza i da se radi o kozjem krem siru. Dnevno namuzu oko sto litara mleka. Za dobar kačkavalj je potrebno osam litara mleka a za krem sir manje.
Ovaj sir može da bude i za kolače, neutralnog ukusa ili slan. Proizvodi se slično kao i ostali sirevi kaže naša sagovornica i dodaje da je fora u zagrevanju mleka i to je sve što nam je rekla a ostalo će ostati tajna.
„Nemamo dovoljno sira koliko bismo mogli da prodamo. Kozji proizvodi su izuzetno traženi, mi se nikada nismo oslanjali na pijacu i reklamu već su to naši
kupci od usta do usta preneli tako da sve što proizvedemo već je prodato. Dolaze nam ljudi iz raznih krajeva“ dodaje Ratka.
Što se tiče ručne muže Ratka kaže da trnu ruke ali joj nije teško, koze muze sa strane, a dok traje muža njene koze dobijaju zrnastu smešu a ostatak ishrane je na pašnjacima. Imajući u vidu da raspolažu sa svega dva hektara svog imanja a imaju veliki broj koza i ovaca ovaj nedostatak nadomešćuju
zakupom zemljišta za ispašu. Možda bismo uspeli da doznamo recept za krem sir ali je toliko bilo zainteresovanih da probaju sir i uzmu broj telefona da ništa drugo nije preostalo i nama nego da pribeležimo broj.

Izvor: Agrobiznis magazin

Iz Fonda za razvoj poljoprivrede i ruralni razvoj opštine Kanjiža obezbeđena je bespovratna finansijska podrška u iznosu od 4,5 miliona dinara, za 26 poljoprivrednih gazdinstava koja su konkurisala za nabavku kvalitetnih priplodnih grla za razvoj stočarstva i ulaganja u opremu za navodnjavanje.Ugovore sa nosiocima poljoprivrednih gazdinstava potpisao je predsednik kanjiške opštine Robert Fejstamer. Tri miliona dinara namenjenih za investicije u mašine, uređaje i opremu za navodnjavanje dato je za 17 poljoprivrednika, dok je devet poljoprivrednih gazdinstava dobilo sredstva za nabavku kvalitetnih priplodnih grla ukupne vrednosti 1,5 miliona dinara.

Predsednik opštine Robert Fejstamer izjavio je, da pošto je poljoprivreda jedna od strateških grana razvoja opštine Kanjiža, jako je bitno da svake godine lokalna samouprava podržava poljoprivrednike koji predaju konkursnu dokumentaciju na raspisane konkurse.

- Najčešće probamo svakoga da podržimo ko je predao neku vrstu zahteva prema opštini, a stručna poljoprivredna služba je uvek otvorena za nove ideje ili nove linije podrške koje treba da uvedemo u naš sistem. Zato svake godine nešto menjamo po ovim linijama, da bi udovoljili zahtevima i potrebama poljoprivrednih gazdinstava. Nastojimo da budemo fleksibilni i da izađemo u susret zahtevima, da damo podršku tamo gde je to zaista potrebno - rekao je Fejstamer.

Opština je u maju objavila konkurs za pet linija subvencionisanja poljoprivrednih gazdinstava iz Fonda za razvoj poljoprivrede i ruralni razvoj opštine Kanjiža. Član Opštinskog veća Ervin Hužvar je napomenuo da su ovom prilikom potpisani ugovori sa onim podnosiocima zahteva koji su konkurisali na otvorene linije koje imaju najveće okvirne iznose, za kvalitetna priplodna grla i opremu za navodnjavanje. - Interesovanje kao i u prethodnim godinama je bilo izuzetno veliko, uglavnom za ove dve linije. Nismo sačekali krajnji rok dok su konkursi za ove linije otvoreni, to jest do 15.novembra. Poljoprivredna gazdinstva su za ova ulaganja podnela zahteve sa računima koji su već isplaćeni, pa smo mislili da je u interesu opštine i poljoprivrednika da oni uloženi iznos i odobreni podsticaj što pre da dobiju - kaže Hužvar.

Milan Batinić iz Kanjiže je nabavio sedam priplodnih grla da bi uvećao svoje stado ovaca. On kaže da mu ova podrška mnogo znači jer trenutno njegovo stado broji oko 60 ovaca. Batinić smatra da se vredi baviti ovčartsvom i ulagati.

- Prepoznao sam šansu u ovčarstvu, je je to negde trend u državi Srbiji. Inače rođeni sam Pančevac i pre godinu i po dana sam iz Pančeva došao u opštinu Kanjižu, kupio salaš i odlučio da se bavim stočartsvom - rekao je Batinić.

Na otvorenom konkursu za podsticajna sredstva poljoprivredna gazdinstva iz opštine Kanjiža do 15. novembra mogu da se prijave za još tri otvorene linije podrške, a to su za subvencionisanje kamata, za subvencije u bio- proizvodnji kao i za nadoknadu troškova uklanjanja uginule stoke.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/bespovratna-sredstva-za-stocare-i-navodnavane-u-kanizi-05-10-2019

Poljoprivredno gazdinstvo "Minić" iz Sekuriča, kod Rekovca, koje je 2012. godine uzgajalo 14 domaćih ovaca, danas ima 135 ovaca rase virtemberg, novu farmu 60 plus 60 grla sa središnjim delom za jagnjad i nov voćarsko-vinogradarski traktor sa dodatnom opremom. I to sve zahvaljujući podsticajnim sredstvima i subvencijama bez kojih, kako kaže vlasnik gazdinstva Mladen Minić (33), ne bi mogli da žive od poljoprivrede. Zato je pripremio dokumentaciju i čeka konkurs kako bi aplicirao za nove subvencije i farmu proširio umatičenim grlima.- Ishrana ovce tokom godine košta oko 8.000 dinara, a s troškovima nege i amortizacije farme prevazilazi 12.000 dinara. Uloženo nije moguće vratiti prodajom jagnjeta od 30 kilograma po ceni od 200 dinara po kilogramu. Prodaja kvalitetnih priplodnih grla već donosi zaradu, zbog čega planiramo izgradnju farme mnogo većeg kapaciteta - ocenjuje Minić.Poljoprivredom je počeo da se bavi sasvim slučajno. Pošto nije prošao na Kriminalističko-policijskoj akademiji u Zemunu, upisao je Poljoprivredni fakultet, kao i njegov brat Miloš. Iako nije planirao da se vrati na selo, poljoprivreda je danas njegov izbor, a kao predsednik UO Udruženja mladih poljoprivrednika Srbije savetuje druge kako da pokrenu sopstveni biznis.

U selo su se 2009. godine najpre vratili njegova majka Nada i otac Nebojša, koji su ostali bez posla, a on im se pridružio tri godine kasnije.
- Bilo mi je mnogo teško. Selo smo samo čerupali, a ništa nismo ulagali. Ni vodu nismo imali, pa su se oni posle drva u šumi tuširali na stepeništu, a ja sam veš prala "na ruke". Isplačem se, pa nastavim da radim. Nikad se ne bih vratila u Jagodinu iako i dalje imamo stan - iskrena je Nada.

Njen suprug Nebojša potvrđuje da su krenuli od nule, ali da su uspeli da renoviraju kuću i žive od poljoprivrede. Ali, rade - šali se - 26 časova dnevno.
Minići već šest godina uzgajaju kupinu na 75 ari. Pošto je otkupna cena već dve godine niža od proizvodne, ovaj dovitljiv mladić počeo je da proizvodi kompot, kupinovo vino i sirće.

- U Levču je pod kupinama bilo 400 hektara, ali su zbog niske cene mnogi zasadi devastirani. Pokušavam da ujedinim nekoliko većih proizvođača kako bismo konkurisali za podsticajna sredstva kojima bismo unapredili proizvodnju i smanjili troškove. Prinosi bi po hektaru mogli da budu i do 20 tona - ocenjuje Mladen, i dodaje da planira da naprave hladnjaču za kupinare ovog kraja.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:817121-Kako-stici-od-nule-do-farme-umaticenih-ovaca

Prema najnovijim podacima krađa ovaca prošle godine engleske farmere je koštala 2,4 miliona funti odnosno 2,8 miliona evra! Kako javljaju novinara pored stoke koja je jedan od najvećih ciljeva kradljivaca, na drugom msetu su mašine i alati a zatim krađa vozila. Sada je tehnologija toliko napredovala da je jedan policajac osmislio novi sistem praćenja stoke. Naime, on se dosetio da se ubuduće stoka obeležava forenzičkim mikrodotovima (malim česticama koje se lako vide ispod mikroskopa). Pokazalo se da ovo deluje kao sredstvo odvraćanja i pomaže farmerima da dođu do ukradenih grla. Odličan primer za ovu metodu je farmer Pip Simpson iz farme Poolebank koji gaji ovce i goveda a počeo je koristiti „TecTracer“ pošto su mu su lopovi za četiri godine ukrali više od
300 ovaca. Ranije je Simpson bojio svoje ovce sjajnom narandžastom bojom kako bi obeshrabrio lopove, ali kada su vlažna leta to nije moguće, pa se okrenuo korišćenju nove metode. „TecTracer“ kako u engleskoj zovu ovu metodu razvio je John Minari, bivši visoki policijski detektiv. Nanosi se na runo kao bilo koja pasta za markiranje, ali sadrži hiljade malih tačkica, koje imaju kod specifičan za farmu. Kodove je praktično nemoguće ukloniti, ali ih policija lako može pročitati. Šifre se čuvaju u sigurnoj bazi podataka.
Ako dođe do krađe lako se mogu ovce pronaći na aukcijma, sajmovima i svakako u klanicama, a policija može pronaći ovce pregledom ovaca tokom istrage.
Šta je TecTracer? - Pasta koja se koristi za označavanje ovaca. Sadrži hiljade forenzičkih kodiranih „mikrodotova“ - sitne čestice koje sadrže kod specifičan za farmu. Ovo pomaže u praćenju i prepoznavanju ukradenih ovaca i predstavlja dokazni materijal za policiju u hvatanju i osuđivanju kriminalaca.
Ovaj sistem na farmi Pipa Simpsona, je već dokazao svoju vrednost kada mu je ukradeno 14 sjagnjenih ovaca koje vrede ukupno oko 3000 evra i ukrdene
su u februaru ove godine. Te ovce su obeležene ovim česticama . Njegova supruga je objavila da se dogodila krađa na Facebooku i obavestila ljude koji su ovce obeležili i da su ovce obeležene. Pošto je kradljivac očigledno shvatio da neće proći njegov lopovluk dve nedelje kasnije ovce su se misteriozno vratile na polje tokom noći.
Gospodin Simpson je nakon ovog događaja rekao da je lopov mislio da su ovce previše rizične da bi ih dalje prodao ili tranportovao pa ih je zbog toga vratio.
Gospodin Simpson veruje da krađe moraju uključivati nekoga iz lokalne zajednice.

„Ovce su na ograđenom prostoru bez puteva. Krađa je moguća samo od strane nekoga ko dobro poznaje područje“ i naglašava: „Ne može svako da uhvati ovce,
izvadi ušne markice i stavi nove“ zaključuje ovaj farmer koji kaže da nisu samo ukradene ovce. Primeri krađe ovaca nisu retki ni u Srbiji. Porodici Stanković iz Đurđeva, septembra prošle godine ukrali su sedamdeset ovaca. Tom prilikom Petar Stanković, je rekao da mu je ukradeno dve trećine stada i da se
na farmama svakodnevno dešavaju krađe alata i mašina. Ipak, dešava se da kradljivci budu uhvaćeni. Tako je na području Banjaluke i Prijedora izvedeno hapšenje dvojice banjalučana, koji su ukrali trideset osam ovaca.

Izvor: Agrobiznis magazin

Velike količine vune u Srbiji, dobijene šišanjem ovaca, ostanu uglavnom neiskorišćene. Runo ovaca se ne prerađuje, a još manje izvozi, već najčešće bude spaljeno. Često se dešava da i po nekoliko tona vune završi na deponiji ili u jami.

Malo je i onih koji se u našoj zemlji bave šišanjem ovaca, ali oni koji to rade protive se spaljivanju vune. Jedni od retkih koji se bave tim poslom su braća Almir i Nazim Tahirović sa Peštera. Oni godišnje ošišaju više od 25 hiljada ovaca. Za samo četiri meseca, od polovine marta do polovine jula, sami uspeju da ošišaju toliki broj ovaca.

- Šišamo ih električnom mašinom. Šišanje svakog grla, koje obično traje nepun minut, naplaćujemo po 1 EUR. Bude dana kada kroz naše ruke prođe i po 300, pa čak i 400 ovaca. Duša nas boli što se gro ošišane vune odmah spaljuje - navode Tahirovići.

Oni se ovim poslom bave 15 godina. U početku su to radili ručno, makazama. Kako kažu, šišanje ovaca na taj način bilo je teško i mukotrpno. I dalje im bude naporno, ističu, ali uz pomoć električne mašine taj proces im je mnogo lakši.

- Sada je i mnogo lakše i jednostavnije i isplativije nego ranije. A čak je i ovcama sigurno prijatnije, jer se sve završi brzo i bez mučenja, pa se i ne bune - objašnjava Almir dodajući da se, osim njih, ovim poslom u tom delu Srbije bavi samo još jedan njihov komšija koji, kako ističe, ima takođe mnogo posla.

Braća Tahirović šišaju ovce i van svog kraja. Uglavnom to bude užički kraj i Zlatar, sever Kosova i Metohije i Golija. Pored snage ovaj posao, kako navode, zahteva i maksimalnu koncentraciju. Kako kažu, njihovim radom zadovoljni su stočari u ovim krajevima. Takođe, ističu da planiraju da nastave da se bave ovim poslom još dugo.

Međutim, ono što im najteže pada, kako kažu, jeste to što vunu najčešće moraju da spaljuju.

- Nekada je vuna bila bogatstvo. Od pešterske vune tkali su se vrhunski ćilimi i pleli topli džemperi. Ali, sada je sve to zamrlo. Na Pešteru vunu više niko ne otkupljuje, ne znamo šta ćemo sa njom, pa je najčešće odmah odvozimo u specijalne jame, polivamo benzinom i palimo - objašnjavaju Tahirovići.Ipak, manje količine vune se čuvaju i suše, ali se i to na kraju baci, objašnjava stočar Jusuf Dacić takođe sa Peštera. Kako navodi, ranije su se velike količine pešterske vune otkupljivale i izvozile u Englesku gde je ta vuna korišćena uglavnom za tkanje tepiha. Danas, kaže, toga više nema.

- Bar smo mogli da pokrijemo šišanje. Ovako, braći Tahirović, koji stvarno vrhunski obavljaju posao, svake godine moram da platim 500 do 600 EUR, a onda vunu bacim. Loše ide i otkup jagnjadi, pa je teško opstati na Pešteru - naglašava Jusuf.

Uzrok bacanju vune jeste i to što više nema fabrika u kojima se ona koristila za tkanje. U PIK Pešter fabrici radilo je oko tri hiljade tkalja koje su bile poznate u celom svetu. Njihovi ćilimi bili su i na dvorovima. Danas, tkanjem se bave samo starije žene koje koriste vunu uglavnom iz Australije, dok se pešterska vuna spaljuje i baca.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2563482/tone-vune-se-spale-ili-bace-na-deponiju-jer-nema-kupaca

Romanovska ovca je tokom poslednjih godina postala interesantna za uzgoj našim ovčarima. Jedan od razloga njene veće potražnje, osim otpornosti na bolesti i ranog stasavanja, jeste i izuzetna plodnost. Ova rasa važi za najplodniju u svetu i opravdava epitet - carska ovca.

Ubraja se u izrazito mlečne rase, što joj omogućava da samostalno othrani veći broj jagnjadi. U našoj zemlji romanovska ovca priznata je kao rasa i uvrštena u odgajivački program početkom 2015. godine.

Porodica Stojanović iz Vajske kod Bača pre osam godina počela je sa uzgojem ovaca ove rase. Danas imaju stado koje broji oko stotinu grla. Dragana Ćosić i Dragan Stojanović zahvalni su majci Koviljki, koja ih je uvela u posao.

Krenuli su u strogu selekciju i sada imaju umatičene ovce. Od samog starta dosta su ulagali u genetiku uvozom grla iz Hrvatske i Mađarske, a veliku zahvalnost, kako kažu, duguju Dušanu Tišmi iz Dalja u Hrvatskoj, velikom poznavaocu romanovske ovce.

- Više od polovine naših ovaca ojagnjile su trojke, a do sada nismo imali nijednu koja ima samo jedno jagnje. Otac ovih ovaca uvezen je iz Mađarske, a poreklo mu je francusko. Jedan od naših ovnova bio je potomak šampionskog grla - pobednika sajma u Gudovcu. Sada smo došli do elite sa kojom se ponosimo i želimo da pokažemo da grla rođena i odgajana u Srbiji mogu da pariraju inostranim - kaže Ćosićeva.

Ova porodica bavi se i ratarstvom, kako bi obezbedila dovoljno kvalitetne i raznovrsne hrane za ishranu stada.

- Ovce koje daju veliki broj jagnjadi zahtevaju mnogo pažnje i kada je ishrana u pitanju. Kako bi im obezbedili dovoljno vitamina i minerala u svakodnevnu ishranu dodajemo i ječam, tritikale, ali i lomljenu šargarepu koju nabavljamo od velikih proizvođača iz Begeča, tako da unose puno vitamina, što doprinosi plodnosti ovaca - dodaje Dragana Ćosić.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2549172/sve-vise-ovcara-odlucuje-se-za-romanovsku-ovcu-koja-vazi-za-najplodniju

Ove godine Opština Sjenica, u saradnji sa regionalnim centrom za razvoj poljoprivrede i sela, u Sjenici, organizuje 16. po redu poljoprivredni sajam. Njegova važnost ogleda se u tome što ima značaj za čitav region.

Sajam će biti održan na Gradskom stadionu, 20. i 21. juna, od 9 sati.

Prvi dan predviđen je za izložbu sitne stoke, drugi dan za izložbu krupne stoke dok će oba dana posetioci moći da pogledaju poljoprivrednu mehanizaciju.

Na sajmu će se predstaviti oko 150 izlagača, kako stočara tako i izlagača poljoprivredne mehanizacije.

Neke od aktivnosti na ovoj manifestaciji su: izložba mlečnih i mesnih proizvoda, izložba domaće radinosti, izložba poljoprivredne mehanizacije i opreme, kao i kulturno - umetnički program.

Prema nekim procenama, prošlogodišnji sajam posetilo je oko 10.000 ljudi.

Izvor:http://www.zlatarpress.rs/vest/1682/poljoprivredni-sajam-u-sjenici-odrzace-se-u-cetvrtak-i-petak

Mladen Minić, ima 33 godine, ali za razliku od većine svojih vršnjaka koji beže u grad u potrazi za boljim i lakšim životom, on se iz grada preselio na selo.
Na imanju svoje majke u selu Sekurič, kod Jagodine odgaja ovce i trenutno njegovo stado broji 200 grla. Pored ovaca ima voćnjak od 75 ari, koji je
pod kupinom, livade, oranice na kojima seje kukuruz, ječam, i detelinu, sve ukupno oko deset hektara impozantnog imanja. U poslu mu pomažu brat, majka i otac koji je i glavni čobanin za stado. Počeo je sa manje od stotinak grla, ali je taj broj duplirao zahvaljujući pametnom ulaganju. Opredelio se za rasu Virtemberg, koja se odlikuje snažnom konstitucijom, čvrstim kosturom i dobrom građom tela. Ova rasa ovaca pogodna je za gajenje, kako u brdskim, tako i u ravničarskim predelima, vuna je bele boje bez tamnih pega. Kod Virtemberg ovaca mleko uglavnom služi za odgoj jaganjaca, od vune ne može
baš da zaradi zbog jako niske otkupne cene, tako da se Mladen uglavnom bavi prodajom ovaca. Od vune koliko zaradi potroši na so.

„Koristim subvencije koje daje država za priplodna grla i od toga svake godine kupim bar dvadesetak novih grla da podmladim i proširim stado. Uzeo sam i startup kredit za mlade poljoprivrednike od 12.000 evra, koje sam iskoristio za kupovinu prikolice, kosilice, kupio sam bure za prskanje i 15 kvalitetnih grla ovaca“ – kaže za Agrobiznis magazin, naš sagovornik.
S ponosom pokazuje novi traktor koji je kupio prošle godine zahvaljujući kreditu NLB banke za poljoprivrednike. U pitanju je moćna mašina sa fergusonovim
motorom, pogonom na sva četiri točka, a sklopljen je u Južnoj Koreji.
„Gledao sam ga jedno tri-četiri godine, jer mi po performansama potpuno odgovara. Na kraju sam prelomio i kupio ga na kredit od pet godina. Koštao je 27.000 evra i prezadovoljan sam“ – kaže mladi ovčar.
Pre toga je koristio stari traktor koji je bio u dobrom stanju, jer je njegov otac automehaničar po zanimanju, pa sve mašine na imanju održavaju na najbolji mogući način.Svoje stado, ali i voćnjak kupina, Mladen je osigurao kod Dunav osiguranja, jer je svestan da postoji rizik u svakom poslu, posebno u poljoprivredi, pa je mnogo sigurnije i isplativije kada je osiguran. Jeste da plati, ali bar mirno spava.
Na pitanje šta je za njega kao mladog stočara najveći izazov u odgoju ovaca kao iz topa kaže – zimsko jagnjenje.
„Zimsko jagnjenje je posebno izazovno, jer moraš da budeš uz ovcu dok se ne završi jagnjenje, da nadgledaš da li je sve prošlo kako treba. Čim se ojagnji ovca se odvaja od ostatka stada sa jagnjetom u posebno ograđen prostor. Jagnjićima se stavlja gumica za odstranjivanje repova, daje selen. Ranije sam gumice stavljao i na muške i na ženske jaganjce, ali sada samo na ženke, jer se ne isplati držati mužjake. Dobar i kvalitetan ovan kada poraste vredi
300 do 400 evra, ali to je za naše ljude skupo, nemaju i neće da plate tako da mi je isplativije da ih prodam na kilo žive vage, nego da ih hranim i čuvam još godinu dana“ – objašnjava ovaj mladi stočar. Muška jagnjad uglavnom završe u klanicama, dobro se prodaju oko Vaskrsa i Đurđevdana i gleda da ih tada sve rasproda. Kako ide leto ovcama je sve teže zbog vrućine, raste im vuna, jaganjci manje jedu pa i manje napreduju.
„Ženke uglavnom ostavljam sve i one se kasnije prodaju. Baš ako je neka škart ili ima manu ide u klanicu, ali 90 odsto jaganjaca prodajem i to kao stado. Naučio sam da tu nema mnogo biranja, ili kupuješ sve ili ništa“ – kaže Mladen i dodaje:
„Sećam se prve godine od 30 jagnjadi odvojio sam 25 za prodaju, a pet je bilo sa strane jer sam procenio da nisu dovoljno kvalitetni. Došao je jedan čovek da pogleda stado i pita me: „A šta je sa ovih pet?“ Ja sam mu objasnio da nisu baš najbolje i da sam ih spremio za klanje, a on mi kaže:„Momak, daj i tih pet“ i čovek je kupio kompletno stado. Od tada tako i prodajem, celo stado. Kada spremim ovce za prodaju one imaju kompletnu dokumentaciju, izvađena im je krv, imaju markice i nema pogađanja. Mada, dešava se znate kakvi su naši ljudi, dođe čovek pa hoće da kupi, recimo, samo dve ovce. A, to ne ide jer je
procedura ozbiljna i pod kontrolom Ministarstva poljoprivrede koje proverava dokumentaciju. Gde ću ja da gubim vreme samo za dve ovce“.

Kada je u pitanju ishrana ovce nisu previše zahtevne, tako da na svom imanju uglavnom obezbeđuje i ishranu za stoku.
„Od hrane im sprema sve. Ove godine im nismo spremali silažu, jer smo imali dosta kvalitetnog sena. Stajnjakom đubrim i livade, pa više puta tokom sezone kosim, baliram seno i popnem ga na tavan da posle imam za zimski period. Hrane za ovce uvek imamo, čak nam i pretekne. I kukuruz je naš, jer ga ovce
najviše vole. Jedne godine sam u Vojvodini kupio kukuruz, ali džaba ovce nisu htele da ga jedu. Period šišanja ovaca je posebno zanimljiv i dosada je taj posao radio njegov otac, ali ove godine je rešio da angažuje jednog momka iz Mrčajevaca. Dečko je kupio profesionalnu opremu za šišanje ovaca i zaista stručno to radi. Jednu ovcu može da ošiša skoro za minut, što je super i manje je stresno za samu životinju“– kaže Mladen.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30