U sezoni smo kada se ovce jagnje i vrlo brzo će doći vreme da odlučimo šta ćemo raditi nadalje sa našim grlima. Najveći deo stada ostaje za dalju reprodukciju,  dok će ostatak biti škartiran,  odnosno prodat klanicama ili bolje  reći,  biti  iskorišćen  za proizvodnju hrane.

 Kako bi se donela ispravna odluka i obezbedio napredak stada, bilo da se radi o proizvodnji mleka, mesa ili vune, potrebno je dobro oceniti svaku jedinku. Kod ovaca treba uzeti u obzir činjenicu na značajan uticaj spoljašnje sredine i to što se sa generacije na generaciju prenose geni. Zbog toga se kod ovaca gledaju osobine same jedinke,  ali i njenih srodnika. Na ovaj način dobijamo pouzdanje u proceni. Kada je u pitanju ocenjivanje jednog ovna,  nije isto da li smo u obzir uzeli njegovih pet, deset ili petnaest ćerki.

Procena vrednosti ovce po fenotipu

Na samom početku da razrešimo šta je to fenotip. Fenotip je skup svih osobina jednog organizma,  koje su nastale zajedničkim delovanjem genotipa  i uslova sredine u kojima se dati organizam razvija. Fenotip se osim u širem smislu može posmatrati, slično kao i genotip, i u užem smislu, kao jedna osobina koju određuje neki genotip.

Kod ovaca fenotip ne uključuje samo produktivnost već i morfološki izgled jedinke.  Imajući u vidu da proizvodnja ovaca može biti preusmerena na meso, mleko i vunu,  u tom smislu se i vrednosti pojedinih fenotipa rangiraju. Kako na primer ovca sa dobro izraženim širinama, dubinama i slabim prirastom nije dobra za proizvodnju mleka,  već ćemo je ocenjivati u populaciji za proizvodnju mesa. Tako imamo razvrstavanje u ovčarstvu na fenotipove prema osobinama plodnosti, telesne razvijenosti, prinosa i kvaliteta mesa, mleka i vune. Kada je reč o osobini plodnosti ovaca,  nju ne možemo posmatrati pre dostizanja polne zrelosti. Kod procene ovnova za nas su značajni razvijenost i funkcija polnih organa, nagon za parenjem, količina i kvalitet ejakulata ( semena tečnost). Kada su u pitanju ženke,  posmatra se estrus,  odnosno polni žar, trajanje bremenitosti, veličina legla i masa jagnjadi na rođenju.

Ono što je karakteristično za ovce,  je da plodnost veoma varira i to ne zavisi samo od genetike,  već i od spoljašnje sredine. Kada gledamo spoljašnju sredinu posmatramo visinu grebena, leđa i krsta, zatim dubinu i širinu grudi, širinu kukova i obim grudi, buta i cevanice. Kod osobina koje se odnose na telesnu masu utvrđuje se prinos i kvalitet mesa kod jagnjadi u tovu i nakon njihovog klanja. Kod jagnjadi najčešće treba pratiti sledeće osobine: telesnu masu pri rođenju, sa trideset, šezdeset i devedeset dana, posmatramo i dnevni prirast,  kao i ukupni prirast do devedeset dana uzrasta. Za ove svrhe su nam od značaja izmeriti koliko ovca ili ovan dnevno unesu hrane i kakva im je konverzija (koliko hrane pojedu za jedan kilogram prirasta). Nakon klanja jagnjadi gleda se randman mesa, fizčko-hemijska i tehnološka svojstva mesa.

Na osnovu analize podataka koje ste dobili utvrđuje se pogodnost za dalji odgoj životinja. Kod ovaca koje se planiraju za proizvodnju mleka od značaja je dužina trajanja laktacije (muže), količina mleka i sadržaj mlečne mast ii protein u mleku. Praksa je pokazala da ove osobine veoma variraju. Što se tiče kvaliteta vune, najviše uspeha i istraživanja ima u Rusiji, Australiji i Novom Zelandu. Kada se ocenjuje grlo posmatra se masa grla, randman, visina pramena, finoća, dužina i visina vlakna, njegova vijugavost, jačina i rastegljivost.

Procena na osnovu porekla

Ovo procenjivanje ima izuzetan značaj za ovčarstvo,  jer na osnovu porekla najbrže možemo doći do procene čak i pre rođenja jagnjeta. Ovo sve je moguće zahvaljujući činjenici što znamo da jagnje nosi pola gena od oca,  a pola gena od majke, onosno po 25% od babe i dede po ocu i majci i 12,5 % od prababe i pradede. Na osnovu analize podataka iz pedigree može se steći uvid o odgajivačkoj vrednosti pojedinih životinja. Na primer, ove osobine igraju važnu ulogu kod ovnova jer kod njih nemamo utvrđivanje mlečnosti,  ali će on imati veliki uticaj na nasleđe njegovih ćerki, unuka i praunuka.

Prema pojedinim mišljenjima smatra se da od 80 do 90 % osobina produktivnosti kod ovaca zavise od ovna. Zbog toga oni imaju veliki značaj u procenjivanju vrednosti grla. Zato se primenjuje progeni  test,  odnosno naš zadatak je ovim testom da procenimo oca na osnovu potomaka. Evo kako to izgleda:

-prva selekcija je 15 do 20 dana po rođenju

-druga selekcija sa 4 do 5 meseci starosti ( u ovom period biraju se jedinke snažne konstitucije i dobre građe)

-selekcij nakon navršenih 12 meseci (selekcija se radi za osobine telesne razvijenosti i prinos vune, biraju se grla koja imaju 20% veću masu i 25% veći prinos vune od prve klase određene rase ovaca)

-konačna procena radi se u uzrastu od 18 meseci

Testiranje odabranih ovnova se vrši parenjem sa ovcama prve klase iste starosti, ne mlađim od dve i po godine. Spermom jednog ovna osemenjava se 75 do 80 ovaca,  kako bi se do jednogodišnjeg uzrasta odgajilo minimum 30 potomaka jednog pola. Da bi procenili ovna koji je otac potomaka posmatramo njihovu produktivnost i to kod oba pola. Kontroliše se masa, prirast, konzumiranje hrane i vodi se računa da li je bilo blizanačkih jagnjadi.

Ispitivanje kvaliteta mesa i njegov prinos radi se klanjem najmanje pet jagnjadi ovna koji se testira i kontrolišu se sve osobine napred koje smo pomenuli. Drugi deo testiranja ovnova odnosi se na žensku jagnjad gde posmatramo plodnost, proizvodnju mleka i materinske sposobnosti. Kod poređenja ovaca razlikujemo poređenje ćerki sa majkama i poređenje sa vršnjakinjama. Kada poredimo sa majkama,  imamo problem uticaja starosti, farme i druge. Kada završimo progeni  test dobijaju se sledeće tri ocene: dobar (pozitivan), prosečan (neutralan) i loš (negativan).

U narednom broju pisaćemo o metodama za oplemenjivanje ovaca.

 

 

Od odgajivača kvalitetnih priplodnih grla ovaca, često imamo priliku da čujemo da je ovan pola stada. To je tačno, zato što u toku godine, ovan daje veliki broj potomaka, za razliku od ovce koja u toku godine može da ojagnji dva do tri jagnjeta. Cilj svakog odgajivača je da ostvari brži napredak stada, i u tu svrhu koristi se ovan koji je dobar po genetskim osobinama i spoljašnjem izgledu.

Ishrani ovnova treba posvetiti veliku pažnju, jer visoka plodnost u stadu ne zavisi samo od ženskih jedinki, već u velikoj meri zavisi i od muških grla. U periodu mirovanja kada se ovnovi ne koriste za priplod, ishrana ima zadatak da grla održi u dobroj kondiciji.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec decembar. 

 

Od čega zavisi kvalitet vune?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/ovcarstvo/item/3344-od-cega-zavisi-kvalitet-vune

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30