U Komisiji za selo i poljoprivredu Grada Valjeva smatraju da u oblasti ovčarstva treba promeniti politiku subvencionisanja, zbog čega će smanjiti izdvajanja za ovu granu poljoprivrede.Ove godine će lokalna samouprava za podsticaje poljoprivrede ukupno izdvojiti 60 miliona dinara.

"Za podsticajnu meru sinhronizacije estrusa kod ovaca naredne godine neće biti odvojena sredstva, a Komisija za selo i poljoprivredu smatra da je struka ta koja treba da se pita", kaže predsednik tog tela Dragomir Vitorović.

Prema njegovim rečima, kod te mere obično se na kraju dobiju dva ili tri jagnjeta, koja se ne koriste za priplod, već u komercijalne svrhe, pa se investicija ne vraća u nekim narednim godinama.

Valjevo se u poslednjih nekoliko godina prepoznalo kao ovčarski kraj, stočni fond je stabilizovan, ali je trenutno slaba potražnja za ovčijim mesom.

Ponuda je daleko premašila potražnju i potpuno je neracionalno da se i dalje mera sinhronizacije estrusa kod ovaca primenjuje. Naglašava se i da je jedna od mera koju treba preispitati veštačko osemenjavanje krava.

"Gase se gazdinstva koja imaju po jednu ili dve krave, ostaju veliki proizvođači i možda bi njima moglo da se pomogne", kaže veterinar i član Komisija za selo i poljoprivredu Aleksandar Drinčević.

Prema njegovim rečima, u valjevskom kraju, krave prosečno daju 16 litara mleka, pa bi trebalo da se razmotri eventualno bolja selekcija semena. Napominje se da je zbog pandemije, otkazan i odlazak mladih poljoprivrednika u inostranstvo, kao i poseta sajmu u Novom Sadu.

Sredstva od 2,5 miliona dinara, koja su zbog toga ostala neutrošena, preusmeriće se u skladu sa zahtevima poljoprivrednika, odnosno za nabavku mehanizacije za koju je ove godine vladalo veliko interesovanje.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/valjevo-menja-politiku-subvencionisanja-ov%C4%8Darstva-u-2021-godini

Za dve decenije podsticaja razvoja ovčarstva u valjevskom kraju podeljeno je nekoliko hiljada ovaca. Sada kvalitetna grla obezbeđuju iz sopstvenog matičnog zapada.

Dragan Ranković pre 20 godina bio je među prvim zainteresovanim valjevskim poljoprivrednicima za lokalne podsticaje u ovčarstvu. Iskoristio je dve subvencije i dobio 80 ovaca sjeničke rase. Sada ima jedno od najkvalitetnijih stada u ovom delu Srbije sa 120 ovaca.

Dragan Ranković iz Gole Glave: Mnogo je to pomoglo, i treba izdvojiti određena sredstva da kupite 50 jagnjadi, to nije baš malo. To je nekih 7.500 evra sad kad da bi se kupovalo. A onda to se vraća godinama za tri do četiri godine se to vrati. To je mnogo jednostavnije i lakše. Lakše je ko planira da se bavi ozbiljnije to je odličan posao. Dosta je pomaka bilo od te 2000 godine do danas, pre svega, u kvalitetu, i roju grla ali i kvalitetu držanja ovaca.

U valjevskom kraju ima više 100 ovakvih velikih proizvođača. Valjevsko preduzeće za razvoj poljoprivrede kod svojih kooperanata ima oko 4.500 ovaca. Subvencija se sada obezbeđuju iz sopstvenog stada. B

Bojan Bošković, direktor JP "Agrorazvoj-valjevske doline" kaže za RTS da u ovom trenutku ako treba i 2.000 - 3.000 grla a može se obezbediti u relativno kratkom roku da se nabavi i kupi. To je sam pokazatelj koliko je ovčarstvo napredovalo i povećao se broj grla na samoj teritoriji grada Valjeva.

U Kolubarskom okrugu u matičnom zapatu ima 18.000 ovaca. Ovaj deo Srbije postao je centar za proizvodnju priplodnog materijala.

Dr Radosav Vujić, PSSS Valjevo:” Stvoren je jedan matični zapat koji treba da posluži za dalje širenje i unapređenje ovčarstva na ovom području i ne samo na ovom nego i na svim drugim. Farmeri koji su zainteresovani za nabavku kvalitetnog priplodnog materijala mogu se obratiti našim službama a mi smo spremni da našim poljoprivrednim proizvođačima gde smo u prilici da  određen broj kvalitetnih grla ustupimo.

Nakon krize u ovčarstvu raspoloživi kapaciteti u valjevskim selima sada su poprilično popunjeni. Subvencija se sada koriste uglavnom za uvećavanje stada i selekciju još kvalitetnih priplodnih grla.

Dobar pravac razvoja ovčarstva u Valjevskom kraju potvrdila je i treća izložba održana prošle godine u Pričeviću gde se okupilo više od 20.000 posetilaca iz cele Srbije.

Neposredno pred izlazak Velike Britanije iz Evropske Unije, posetili smo jednog domaćina koji se bavi uzgojem ovaca, i to na jedan poseban način u okviru svoje farme gde ima 180 grla.
Ali krenimo redom. Imanje se nalazi na sat vremena vožnje od Londona u Istočnom Saseksu u mestu Haywards Heath, bračni par Hutchison sa dvoje dece živi i samostalno se bavi poljoprivredom. Samo u sezoni žetve angažuju dodatnu radnu snagu uprkos činjenici da imaju tako brojno stado rase Texel, i da obrađuju 200 hektara zemljišta. Od ukupne površine polovina je u zakup, a druga polovina lična svojina. Kažu gradili su kuću u protekle dve godine, tako da im dvorište nije baš uredno, ali će lagano srediti.
„Ja sam lično bio za izlazak iz EU smatra naš domaćin, ne očekujem brzo boljitak, ali mislim da na duge staze može biti bolje. Svakako ne očekujem da bude bilo šta lošije. Mi svakako moramo da nastavljamo sa radom na našoj farmi. Bavimo se proizvodnjom junadi i jagnjećeg mesa. Uglavnom veći deo naših grla samo koljemo u uslužnoj klanici i dalje prodajemo. Trenutno za kilogram jagnjećeg mesa dobijamo 2 funte što je oko 280 dinara. Jedan priplodni ovan može se kupiti za 500 funti, što je skoro 600 evra“.
Ovce se gaje u otvorenom sistemu, nema štale niti se sklanjaju pod strehu. Uvek su u ograđenom prostoru veličine jednog hektara. Samo u vreme jagnjenja na 48 sati se sklanjaju jaganjci i majke dok malo ojačaju. Nekoliko nedelja nakon završetka parenja sve ovce se snimaju ultrazvukom i odvajaju one koje nose jedno od onih koje nose dva, ili tri jagnjeta. Razlog je drugačija ishrana. One sa jednim potomkom, imaće nešto slabiju ishranu dok sa dva i više jaču kako bi imale dobar razvoj oba jagnjeta. Naš domaćin kaže najviše se raduju onima koje imaju dva, jer su to najbolja jagnjad za proizvodnju.
Ono što je posebno interesantno je da na ovoj farmi retko primenjuju lekove iz klasične veterinarske medicine, već se ovce leče homeopatijom. Za one koji nisu upućeni, homeopatija je vid medicine koji za moto ima „slično se sličnim leči“.
Naša domaćica je išla na obuke za lečenje homeopatijom, i ona sa suprugom svakog meseca odlazi na sastanke sa veterinarom specijalistom za homeopatiju, gde se zajedno sa drugim ovčarima okupljaju i razmenjuju iskustva u proizvodnji, a naročito lečenju homepatijom. Zahvaljujući terapijama imaju odlične rezultate u lečenju mastitisa, ali i generalne kondicije stada. Kažu naučili su da prepoznaju raspoloženje ovaca i kako da terapijama na bazi bilja podstaknu njihov razvoj.

ŠTA JE HOMEOPATIJA?
Homeopatija je prirodna medicina koja zdravlje čoveka posmatra na holistički način tj. kao celinu. To je pre svega individualan i detaljan pristup svakom
pojedincu i cilj je pronalaženje uzroka problema i nastanka određenih bolesti ili manifestacija, a zatim primena homeopatskih prirodnih lekova koji deluju
na sam uzrok u cilju potpunog izlečenja. Klasična homeopatija se zasniva na nepromenljivim prirodnim zakonima i čvrstim principima. Ona teži ka ozdravljenju, a ne samo ka prolaznom poboljšanju zdravlja, jer ni lečenje ni sama bolest nisu slučajni. Samo lečenje se oslanja na prirodne zakone i iskustvo ljudskog bića. Tretiranje konstitucije je put kojim klasična homeopatija nastoji trajno poboljšati zdravlje.
ŠTA LEČI HOMEOPATIJA?
Iako je temelje homeopatije postavio dr Samuel Hahnemann 1796. godine, smatra se da je još Hipokrat koristio znanja homeopatije oko 400. godine pre nove ere, kada je lečio svoje pacijente od različitih psihičkih i fizičkih manifestacija. U 16. veku začetnik farmakologije Paracelzusobjavio je da čoveka leči ono što ga čini bolesnim. Samim tim što se homeopatija bavi uzrokom i čoveka posmatra kao celinu a bolesti ili njene manifestacije kao individualni mentalno, emotivno, fizički sklop pojedinca, ona leči širok dijapazon od psihičkih do fizičkih manifestacija:
– Psihosomatska oboljenja (koja zvanična medicina svrstava pod „stres i njegove
posledice“)
– Akutne probleme organa za disanje
(prehlade, upale…)
– Organe za varenje ( trovanje hranom,
bolovi, upale…)
– Različita reumatska oboljenja (akutna i
hronična)
– Kardiovaskularna oboljenja
– Urološka i ginekološka oboljenja
– Nesanicu
– Kožne probleme
– Neurološke probleme
– Alergije i imunološke probleme
– I svako drugo stanje koje je dovelo do poremećaja zdravlja.
Homeopatija se vrlo uspešno može primeniti i na biljni i na životinjski svet.
„Ova godina bila je izuzetno kišna tokom zime. Sneg je kod nas retkost, imamo niže temperature i jako puno kiše. Toliko je prethodnih dana padala da smo morali da prestanemo sa pregonskom ispašom. Naime, ovca u ovoj situaciji nema četiri noge i jedna usta već „pet usta“ ali na jedna jede a sa ostala četiri satire travu koja se kasnije teže oporavlja. Njene noge uništavaju travu i bolje je da ovaj period provedu u ograničenom prostoru gde ih hranimo senažom, silažom i mešavinom žitarica. Kada je u pitanju hrana mi sve sami proizvodimo, samo dodatne količine žita nabavljamo od kolege koji takođe ima
organsku farmu pa sa njim menjamo viškove kukuruza i ječma“ objašnjava za Agrobiznis magazin domaćin Ian koji je napustio svoj posao saobraćajnog inženjera da bi osnovao farmu pre dvadeset godina.
Kada je u pitanju tržište u Velikj Britianiji sve češće se na proizvodima može videti zastava države koja označava da je proizvod u potpunosti domaćeg porekla. Tako se potrošač usmerava da kupuje domaće. Nije retkost da na proizvodu stoji natpis „Kupovinom ovog proizvoda pomažete život na selu“ i slično. Što se
tiče cena one su naravno šarenolike, ali poređenja radi, svež hleb je jedna funta (1 funta je 140 dinara), tost je 0,60 ,dok je litar mleka 1 funta i to onog iz organske proizvodnje. Kilogram mesa je 7-10 funti u zavisnoti od kvaliteta. Ako pogledamo cene suhomesnatog mesa u zavisnosti od kvaliteta 100g košta 1 do 4 funte.Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, ili skraćeno Velika Britanija, je zapadnoevropska ostrvska država koju čine ostrva Velika Britanija i severni deo Irske, kao i veći broj manjih ostrva. Sastoji se od četiri države: Engleska, Škotska, Vels (koji čine Veliku Britaniju) i Severne Irske. Severna Irska je jedini deo Ujedinjenog Kraljevstva koji se graniči sa nekom državom, i to na jugu sa Republikom Irskom. Od ostatka Evrope odvajaju
ga Severno more i kanal La Manš, od Irske Keltsko i Irsko more, a na severozapadu izlazi na Atlantski okean. Površina Ujedinjenog Kraljevstva obuhvata 243.610 km2.
Udeo poljoprivrede na GDP je 0,6%, a zapošljava 1,5% od ukupnog stanovništva. Od ukupne teritorije na poljoprivredne površine otpada 17.182.000 ha, a pod šumama se nalazi 2.895.400 ha. Najviše se gaje:
• žitarice (18,2%) - pšenica, ječam, ovas, tritikale, raž,
• krmno bilje (9%) - tikve, silažni kukuruz, stočna repa, stočni kelj, repa ugarnjača,
• industrijske biljke (8,2%) - krompir, šećerna repa, lan, hmelj,
• uljarice (3,4%) - uljana repica,
• mahunarke (1,5%) - bob, grašak, pasulj
• povrće (1%) - kupusnjače, lukovi, zelena salata, špargla, mrkva, boranija, krastavac, paradajz, paprika
• ostalo (59,7%) - livade, pašnjaci, voćke i druge kulture.
Poljoprivreda Velike Britanije je intenzivna, sa visokim stepenom mehanizacije i učinkom po evropskim standardima. Stočarstvo je najrazvijenija poljoprivredna grana, a u okviru njega govedarstvo, svinjarstvo i ovčarstvo. Od velikog broja rasa goveda nastalih na prostoru Velike Britanije, jedna od najinteresantnijih je
Džerzej. To je najstarija rasa koja se koristi za proizvodnju mleka, a posle holštajn-frizijskog govečeta, važi za drugu najrašireniju mlečnu rasu. Holštajn ima
najveću mlečnost, dok je procenat mlečne masti najveći kod džerzeja - čak 5%. Mleko sadrži i 4% proteina pa je pogodno za proizvodnju sira. Dobro koristi pašu, veoma je plodna i lako se teli- Zbog toga se rado gaji i koristi u oplemenjivanju.
Od ratarskih useva, najveće površine se nalaze pod žitaricama, i to pod pšenicom i ječmom. Svake godine se proizvede oko 6,5 miliona tona ječma. Od toga se izveze oko 1,5 miliona tona, 3 miliona tona bude upotrebljeno u ishrani stoke, a preostala 2 miliona tona se iskoriste u industriji alkoholnih pića - piva i viskija. U Škotskoj i Irskoj se za dobijanje viskija najčešće koristi prolećni ječam, dok u drugim delovima sveta za to mogu poslužiti kukuruz, raž, tritikale itd. Ime škotski viski, ili skoč, može da nosi samo viski spravljen u destileriji u Škotskoj, isključivo od ječmenog slada i vode, sa ne više od 40% alkohola,
koji je odležao u hrastovim bačvama minimum 3 godine. Godišnje se izveze više od 1.000.000 t viskija, i to je najvredniji britanski izvozni artikal.
Teleće šnicle u viskiju
Sastojci: 1 kg telećih šnicli, 0,5 dl viskija,
1,5 dl juneće supe, 1,5 dl kisele pavlake, 2 kašike zelenog bibera u zrnu, ulje, biber, so.
Priprema: Ispecite šnicle na dobro zagrejanom ulju po 3 minuta sa svake strane, prelijte viskijem i pržite još nekoliko minuta. Izvadite meso i ostavite na toplom mestu. U istu posudu sipajte juneću supu, dodajte zeleni biber, kiselu pavlaku i so i prokuvajte nekoliko minuta mešajući. Prelijte meso i servirajte s prilogom od povrća.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Gradsko veće na sednici održanoj 22. avgusta dalo je saglasnost na Program unapređenja proizvodnje u govedarstvu i ovčarstvu na teritoriji grada Kragujevca Privrednog društva „Centar za poljoprivredu i ruralni razvoj“. Govedarstvo i ovčarstvo smatraju se jednom od najvažnijih grana stočarske, pa i ukupne poljoprivredne proizvodnje. Duga tradicija i povoljni klimatski uslovi predstavljaju veliki potencijal za proizvodnju junećeg mesa na ovom području. Međutim, stanje govedarstva nije zadovoljavajuće. Uzrok je mali broj grla po poljoprivrednom gazdinstvu, prvenstveno za sopstvene potrebe, uz zastarele sisteme proizvodnje sa nezadovoljavajućim rasnim sastavom. Slična je situacija i u oblasti ovčarstva. Prema podacima Centra za poljoprivredu i ruralni razvoj preko 60 posto gazdinstava se bavi govedarstvom, dok je ovčarstvo zastupljeno do 30 procenata.

Cilj programa, koji je danas dobio saglasnost Gradskog veća, je povećanje konkurentnosti na tržištu mleka, mesa i kvalitetnog priplodnog materijala, ali i osnaživanje porodica na selu.

Programom razvoja predviđeno je da grad Kragujevac ustupi Centru najkvalitetnija grla iz fonda robnih rezervi koja su poverena na čuvanje poljoprivrednim proizvođačima. Deo prihoda dobijen prodajom nezadovoljavajućih grla biće upotrebljen za nabavku kvalitetnih priplodnih grla za formiranje reprodukcionog centra i obnovu stočnog fonda.

Realizacijom programa poboljšanja rasnog sastava, uz adekvatnu edukaciju poljoprivrednih proizvođača očekuje se zadržavanje mladih na selu i oživljavanje sela, povećanje kvaliteta stočnog fonda i broja poljoprivrednih gazdinstava, povećanje konkurencije, ali i cene proizvoda.

Izvor:https://www.ikragujevac.com/vesti/60951-program-unapredenja-proizvodnje-u-govedarstvu-i-stocarstvu.html

Toplički kraj decenijama unazad poznat je po velikoj migraciji stanovnika. Nedostatak posla u gradu, mnoge je, ipak primorao da se vrate na selo i bave poljoprivredom.

Kada se, sada već šezdesetogodišnji Ranko Radovanović iz kuršumlijskog sela Tmava, pre dve decenije iz grada vratio na očevo imanje, ni slutio nije da će biti vlasnik najveće farme ovaca u Toplici.

"Započeli smo sa stotinak ovaca matičenih. Bilo je malo teže da se dođe do matičenih grla. Bilo ih je malo u zemlji, a bila je i velika cena kupovine mada i danas dosta skupo", kaže Ranko Radovanović iz Tmave.

Ranko kaže da sada ima 500 ovaca i jagnjadi rase Il de Frans i Vitenberg, da su ona umatičena i za njih dobija subvencije od sedam hiljada dinara po grlu. Ranko ističe da mu ta sredstva mnogo pomažu da stalno povećava broj grla i kvalitetnije ih uzgaja.

"Subvencije redovno dobijamo godina za godinu. Pri kraju godine novembra meseca obično dobijamo subvencije, posle toga na nama je da radimo. Radimo oko 46 hektara zemlju", dodaje Ranko.

"Može da se radi. Može da se napravi lufta i za odmor. Mogu da radim kad hoću. Faktički kad pogledamo ne zavisim od drugog, ne moram da ustanem u 4 ili 6 da bih išao na posao", objašnjava Nemanja Radovanović.

"Jeste da ima dosta posla. Ali kad se to sve odradi nađe se slobodnog vremena da se ode i na more i na zimovanje znači bilo gde. Mi smo tu na raskrsnici tri grada, Kuršumlije, Blaca i Prokuplja znači za 15 do 20 minuta svuda stignemo", kaže Jelena Radovanović.

U Topličkom kraju sve je manje ovakvih primera, jer mladi uglavnom odlaze sa sela.

Kuršumlijsko selo Tmava pre pola veka imalo je struju, put i vodu ali je u njemu ostalo da živi samo desetak domaćinstava.

Da bi podstakla ljude da ostanu na ovim prostorima, opština Kuršumlija iz budžeta za poljoprivrednu proizvodnju i bolju infrastrukturu u selima godišnje izdvaja više od 100 miliona dinara.

 

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3366936/moze-li-se-ziveti-od-ovcarstva-u-toplici.html

Intenzivno odgajivanje jagnjadi

Kako je ovčarska proizvodnja u porastu, sve je veće interesovanje proizvođača za inteniyiviranje odgajivanja jagnjadi. Ono se najčešće koristi za ishranu i odgajivanje blizanaca, jagnjadi ovaca male mlečnosti i siročadi, starih svega 2-3 dana. Istraživanja su pokazala da jagnjad moraju sisati majku najmanje jedan dan, ali ne duže od 2 dana. Nakon 2 dana privikavanje na korišćenje veštačke sise ili cucle je znatno teže.

Sa starenjem jagnjadi opada broj sisanja u toku jednog dana, ali se povećava količina unetog mleka po jednom sisanju.

Jagnjad moraju 1-2 dana po rođenju posisati kolostrum svoje majke ili neke druge ovce, a uz to nakon 4-5 sati po odbijanju od majki, trebalo bi ih napajati zamenom ovčijeg mleka. U početku 5-6 puta, sa količinom od 125-150 g po jednom napajanju. Do 15-og dana života, broj dnevnih napajanja bi trebalo smanjiti na 4-5 puta, sa 200-250 g zamene mleka po jednom napajanju. Od 16-40 dana starosti, treba ih napajati 3 puta dnevno sa po 400-500 g mleka po grlu.

Jagnjadima starim 7-10 dana treba davati kvalitetno seno lucerke i smešu koncentrata, sa 150-160 g svarljivih proteina u 1 kg, a kada napune 30 dana i granulirane smeše koncentrata visokog kvaliteta, granula od 6 do 8 mm. Na raspolaganju uvek mora biti sveža voda za piće.

U prvih 15 dana napajanja, jagnjad bi trebalo da se drže u grupi od 10 do 12 životinja, do 35 dana sa po 20-24 grla, a od 36-120 dana po 40-50 grla u grupi. Optimalna temperatura vazduha u objektima za odgajivanje jagnjadi bi trebalo da bude 15-18oC.

Kada su jagnjad starija od 4 meseca prevode se u tov, uz korišćenje granularnih smeša koncentrata, koje sadrže 60-65% granula i 30-40% koncentrovanih hraniva.

Pri veštačkom tovu jagnjadi sa zamenama mleka, smeše koncentrata i kvalitetno seno omogućavaju da se odgaje sva jagnjad, i ostvari znatno veća proizvodnja ovčijeg mesa.

Kako bi se jagnjad lakše privikla na zamenu, preporučuje se da gladuju 12 sati, što omogućava lakši prelaz. Temperatura zamene mleka bi trebalo da odgovara temperaturi tela i to barem u toku prve nedelje ishrane jagnjadi. Posebno je ovo značajno pri niskim spoljašnjim temperaturama.

Odgajivanje na ovaj način traje do starosti jagnjadi od 6 do 7 nedelja, kada imaju 12-15 kg a potom su najčešće na paši ili u tovilištima sa posebnim smešama koncentrata.

Zamena mleka za jagnjad

Količina od 160 do 200 g zamene mleka u prahu, razmućena u 1 litru vode, obezbeđuje sadržaj suve materije u tečnosti od 16%. Kada se jagnjad hrane sa ograničenom količinom toplog mleka (40-45oC) u toku prve dve nedelje života, dnevna količina zamene po jednom jagnjetu treba da iznosi 1,5-2,0 litra, a od 3 do 5 nedelje 2,2-2,5 litara. Za postizanje 1 kilograma prirasta jagnjad treba da konzumiraju 1,0-1,2 kg zamene mleka u prahu. Međutim, pri uobičajenom načinu ishrane jagnjadi sa prirodnim majčinim mlekom, potrebno je približno 4,0-4,5 kg mleka za 1 kilogram rasta. Zamena se rastvara u toploj vodi jer je takva bliža prirodnim uslovima ishrane, ali može se davati i hladna.

Pri grupnoj ishrani sa toplom zamenom, jagnjad mogu uzeti veće količine od potrebnih. To se može sprečiti hladnom zamenom (+4oC) umesto tople (+38oC).

 

Ishrana jagnjadi sa zamenama mleka

Brz prelaz jagnjadi na zamenu mleka ne dopušta potpuispoljavanje njihovo potencijala za brz porast. Veliki broj uginuća jagnjadi posledica je gladovanja u toku prve nedelje života. Treba voditi računa da se sa zamenama mleka mogu hraniti sledeća jagnjad:

  • Siročad ili ako jedan deo vimena ovaca sa blizancima nije u funkciji;
  • Pri rađanju više jagnjadi, pri čemu je jedno izrazito slabo;
  • Svako jagnje koje pokazuje znake progresivnog slabljenja u toku prve nedelje života, zbog nedovoljnog snabdevanja mlekom;
  • Slaba i mršava jagnjad 1-2 nedelje (zbog nedovoljne količine mleka);

 

Privikavanje jagnjadi na ishranu sa zamenama mleka

Veoma je značajno da jagnjad nakon rođenja što pre posisaju prvo majčino mleko – kolostrum. Nakon što se jagnjad ovoji od majke, potrebna je ručna muža ovaca, kako ne bi došlo do ozbiljnih komplikacija sa vimenom. Pri odvajanju od majki, jagnjad treba staviti u tople i suve bokseve, sa dosta čiste i suve slame, bez promaje i dovoljno udaljene od majki. Zamene mleka se obično daju sa temperaturom od 39oC u toku prve nedelje, pošto mlada jagnjad nerado uzimaju hladnu zamenu. Tek kada se jagnjad priviknu na veštačku sisu, tada se može preći na hladnu zamenu mleka, koja se ne zgrušava tako brzo kao topla zamena. Kada je zamena hladna jagnjad češće sisaju, sa manjim količinama po jednoj porciji, takođe je smanjen porast bakterija.

 

Kada se manji broj jagnjadi napaja sa zamenom mleka, ona se mogu hraniti ručno sa kantom i uz upotrebu cucle. Ako je u pitanju veći broj jagnjadi, tada se radi uštede u radnoj snazi, preporučuje upotreba mehaničke opreme za napajanje.

Potrebno je 3-4 vežbe da bi se jagnjad privikla na veštačku sisu. Ako u grupi ima 1 ili 2 jagnjeta koja su ranije naučila da koriste veštačku sisu, to koristi ostalima da se lakše priviknu. Kada su mnogo veća od jagnjadi koja se privikavaju na veštačku sisu, ova mogu preuzeti ulogu majke. Lampa za grejanje ili svetiljka na mestu hranjenja, pomažu bržem prilagođavanju jagnjadi na korišćenje veštačke sise.

Pre prečaska privikavanja jagnjadi na zamene mleka, poželjno je davati jagnjadima inekcije kao što si gvožđe dekstrin, vitamine A, D i E, a u regionima koji su deficitarni u selenu (Se) i ovaj element i kombinaciju antibiotika.

 

Kada se manji broj jagnjadi napaja sa zamenom mleka, ona se mogu hraniti ručno sa kantom i uz upotrebu cucle. Ako je u pitanju veći broj jagnjadi, tada se radi uštede u radnoj snazi, preporučuje upotreba mehaničke opreme za napajanje.

Potrebno je 3-4 vežbe da bi se jagnjad privikla na veštačku sisu. Ako u grupi ima 1 ili 2 jagnjeta koja su ranije naučila da koriste veštačku sisu, to koristi ostalima da se lakše priviknu. Kada su mnogo veća od jagnjadi koja se privikavaju na veštačku sisu, ova mogu preuzeti ulogu majke. Lampa za grejanje ili svetiljka na mestu hranjenja, pomažu bržem prilagođavanju jagnjadi na korišćenje veštačke sise.

Pre prečaska privikavanja jagnjadi na zamene mleka, poželjno je davati jagnjadima inekcije kao što si gvožđe dekstrin, vitamine A, D i E, a u regionima koji su deficitarni u selenu (Se) i ovaj element i kombinaciju antibiotika.

 

Ovca Doli nije imala artritis niti je ostarela prerano, otkrili su naučnici koji ukazuju da je kloniranje daleko bezbednije nego što se prethodno mislilo, preneo je britanski “Telegraf”. Prva klonirana životinja na svetu, stvorena iz ćelije odrasle ovce, rođena je u Edinburgu 5. jula 1996, a umrla 2003, u šestoj godini. Naučnici su tada mislili da su genetski problem uzrokovani postupkom kloniranja doveli do preteranog starenja Doli, što je na kraju dovelo do razvoja bolnog osteoartritisa. Doli je stvorena tehnikom nuklearnog transfera somatskih ćelija, kojom se nukleus iz ćelije odrasle ovce prebacuje u neoplođeno jajašce i potom implantira u surogat-majku radi rođenja. To znači da Doli ima identični DNK kao i ovca koja je donirala ćeliju. Doli je u početku delovala zdravo i uspešno se parila – dobila je šest jagnjadi prirodnim putem. Međutim, krajem 2001. počela je da hoda ukočeno. Naredne godine je profesor Jan Vilmut, vođa tima koji je klonirao Doli na Institutu Rozlin Univerziteta Edinburg, objavio da Doli hrama i da pati od artritisa u zadnjoj levoj nozi, kuku i kolenu. Doli je eutanazirana u februaru 2003. Vilmut je tada rekao da nema načina da se sazna da li su problemi nastali zbog kloniranja ili je u pitanju slučajnost, ali je naučna zajednica postala oprezna, a akcije “PPL Terapeutiks”, koji je uvelike finansirao projekt, odmah su se srozale. Međutim, tim naučnika iz Notingema je odlučio da pregleda kostur i pronađe da li je Doli patila od preranog artritisa. Uzeli su njene kosti iz Nacionalnog muzeja Škotske u Edinburgu i skenirali ih. Nisu pronašli tragove bilo kakve abnormalnosti koja bi bila normalna kod ovce u tim godinama. Prošle godine isti tim je dokazao da klonovi napravljeni od Dolinih ćelija – nazvani Notingemske Doli – takođe nisu ostareli prerano. - Doli je počela da hramlje kad je imala 5 i po godina i rendgen njenog levog kolena je pokazao dokaze osteoartritisa. Dalje od toga se nije išlo, istakao je profesor Kevin Sinkler sa Univerziteta Notingem, dodajući da nema znakova da je Doli prerano ostarela. Istraživanje je objavljeno u žurnalu “Naučni izveštaji” (Scientific Reports).

Preuzeto sa www.blic.rs 

Aleksandar Stanarević iz Valjevske kamenice apsolutni je šampion 11. Ovčarske izložbe u Pričeviću,koja je okupila  nekoliko hiljada posetilaca. Smotra ovčarstva koja se posle dve godine pauze sa valjevske stočne pijace preselila u selo Pričević, opravdala je sva očekivanja organizatora, domaćina, učesnika, ali i onih koji su u predivnom i sunčanom oktobarskom danu uživali u prigodnom programu.

Na izložbi je prezentovano preko 200 najboljih grla sjeničke pramenke, a takmičenje je bilo podeljeno u 4 kategorije. Šampion u kategoriji “Starije ovce” je Marko Gavrilović iz Degurića, dok su prvo, drugo i treće mesto u ovoj kategoriji pripali Marku Periću iz Gunjaka, Goranu Petroviću iz Zlatarića i Mirku Simiću iz Bobove.
 
Pehari za najbolje ovčare valjevskog kraja

U kategoriji “Mlađe ovce” šampionska titula pripala je Milovanu Stepanoviću iz Suvodanja, Ivanko Nenadović iz Gunjaka je prvonagrađen u ovoj kategoriji, za drugoplasiranog je proglašen Obrad Kostadinović iz sela Ravnje, dok je treće mesto pripalo Ostoji Milutinoviću iz Valjevske Loznice.
 
Nagrađeni učesnici

Što se tiče kategorije “Stariji ovnovi”, za šampiona je proglašen Obrada Kostadinović iz Ravnje, prvo mesto pripalo je Dragoljubu Davidoviću iz Lukavca, drugo Milanu Srećkoviću iz Raduše, a treće mesto Mileni Dobrašinović iz Lelića.

Ana Janković iz Gunjaka šampionka je kategorije “Mlađi ovnovi”, dok su Kosta Andrić iz Dragodola, Živorad Vitorović iz Dupljaja i Milan Pavlović iz Valjevske kamenice bili prvoplasirani, drugoplasirani i treće plasirani sa svojim selekcijama mlađih ovnova.

Organizatori su najbolje u sve 4 kategorije darovali robnim i novčanim nagradama u iznosima od 5.000 do 20.000 dinara, u zavisnosti od ostvarenog takmičarskog plasmana.

Prof. dr Cvijan Mekić, sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, koji je bio predsednik žirija ove 11. Ovčarske izložbe, podsetio je da je nekada naš region sa sjeničkom ovcom bio šampion na Novosadskom sajmu i izrazio zadovoljsto što je nastavljena izložba ovčarstva, sa istom idejom i istim ciljem okupljanja proizvođača radi izlaganja njihovih kolekcija priplodnih ovaca tipa sjeničke ovce.
Lepo uređen izložbeni prostor u Pričeviću

“Vidi se napredak, ali moram istaći da toliko prostora ima u daljem selekcijskom radu kod ovog genotipa da će naredne generacije i mladi stručnjaci imati ceo radni vek da rade na unapređenju genetskog potencijala i proizvodnih sposobnosti ove sjeničke ovce. Potencijal kod ovih grla koje smo videli danas na izložbi nije do kraja iskorišćen. Saradnja naše struke i proizvođača je na niskom nivou, mora se više struka poštovati i moraju proizvođaći više sarađivati sa stručnim službama. Nije dovoljno samo nabaviti priplodna grla i staviti određene ambijentalne uslove i očekivati maksimalna proizvodnja, jer je to nemoguće”, istakao je Profesor Cvijan Mekić, koji je napomenuo da ima dosta nekontrolisanog prometa životinja i raznih bolesti, ali je i pohvalio što među proizvođačima ima dosta mladih i ljudi srednjih godina.
 

“Proizvodi od ovčijeg mesa, sušeno meso, razni suhomesnati proizvodi, kao i proizvodi od ovčijeg mleka, poput sireva, svakako su nešto u čemu vidimo prostor za napredak i gde planiramo da usmerimo podsticaj, jer su izuzetno traženi ne samo na evropskom, već i na celokupnom svetskom tržištu. S tim u vezi, u narednoj godini Grad će podsticati ovaj kraj u vidu mini sušara i mini mlekara. Cilj je da napravimo reonizaciju stočarske proizvodnje za grad Valjevo i ta reonizacija će se već na narednoj skupštini naći pred odbornicima”, kaže Nikola Radojičić, pomoćnik gradonačelnika, koji ističe da je Grad prepoznao ovčarsku proizvodnju na svojoj teritoriji kao prioritet i da pored Sjenice upravo mi imamo najbolja grla sjeničke ovce trenutno u Srbiji.
 

Dobra atmosfera i odlična posećenost izložbe

“Plan je da naredne godine napravimo Sajam sjeničke ovce u Pričeviću. Takođe, cilj u naredne četiri godine je da se postigne broj od preko 100.000 grla na teritoriji samog grada Valjeva i da se dostigne cifra do 10.000 umatičenih grla jagnjadi”, naglašava pomoćnik gradonačelnika Nikola Radojičić.

Pored Ovčarske izložbe organizovane su i dve propratne manifestacije koje su takođe bile takmičarskog karaktera. Tročlani žiri u sastavu Miloš Čolić, član Asocijacije šefova kuvara Srbije, Milomir Simić, profesor kuvarstva i Slavan Batoćanin, mesar, odlučivao je o najukusnijem jagnjećem pečenju i naboljem gulašu od jagnjetine spremljenom u kotliću.
 

Najbolje jagnječenje pečenje ispekla je ekipa Rajka Gavrilovića, drugoplasiranin su bili članovi tima Nikole Mirkovića, dok je treće mesto pripalo ekipi Zorana Boškovića. Kada je reč o kotlićima, žiri je za najukusniji proglasio gulaš M-2 ekipe, drugi je bio tim Kotlić from Komirić, a treći najukusniji gulaš pripremila je Zorica Petrić.
 
Snežana Birčanin 
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28