Gradsko veće na sednici održanoj 22. avgusta dalo je saglasnost na Program unapređenja proizvodnje u govedarstvu i ovčarstvu na teritoriji grada Kragujevca Privrednog društva „Centar za poljoprivredu i ruralni razvoj“. Govedarstvo i ovčarstvo smatraju se jednom od najvažnijih grana stočarske, pa i ukupne poljoprivredne proizvodnje. Duga tradicija i povoljni klimatski uslovi predstavljaju veliki potencijal za proizvodnju junećeg mesa na ovom području. Međutim, stanje govedarstva nije zadovoljavajuće. Uzrok je mali broj grla po poljoprivrednom gazdinstvu, prvenstveno za sopstvene potrebe, uz zastarele sisteme proizvodnje sa nezadovoljavajućim rasnim sastavom. Slična je situacija i u oblasti ovčarstva. Prema podacima Centra za poljoprivredu i ruralni razvoj preko 60 posto gazdinstava se bavi govedarstvom, dok je ovčarstvo zastupljeno do 30 procenata.

Cilj programa, koji je danas dobio saglasnost Gradskog veća, je povećanje konkurentnosti na tržištu mleka, mesa i kvalitetnog priplodnog materijala, ali i osnaživanje porodica na selu.

Programom razvoja predviđeno je da grad Kragujevac ustupi Centru najkvalitetnija grla iz fonda robnih rezervi koja su poverena na čuvanje poljoprivrednim proizvođačima. Deo prihoda dobijen prodajom nezadovoljavajućih grla biće upotrebljen za nabavku kvalitetnih priplodnih grla za formiranje reprodukcionog centra i obnovu stočnog fonda.

Realizacijom programa poboljšanja rasnog sastava, uz adekvatnu edukaciju poljoprivrednih proizvođača očekuje se zadržavanje mladih na selu i oživljavanje sela, povećanje kvaliteta stočnog fonda i broja poljoprivrednih gazdinstava, povećanje konkurencije, ali i cene proizvoda.

Izvor:https://www.ikragujevac.com/vesti/60951-program-unapredenja-proizvodnje-u-govedarstvu-i-stocarstvu.html

Toplički kraj decenijama unazad poznat je po velikoj migraciji stanovnika. Nedostatak posla u gradu, mnoge je, ipak primorao da se vrate na selo i bave poljoprivredom.

Kada se, sada već šezdesetogodišnji Ranko Radovanović iz kuršumlijskog sela Tmava, pre dve decenije iz grada vratio na očevo imanje, ni slutio nije da će biti vlasnik najveće farme ovaca u Toplici.

"Započeli smo sa stotinak ovaca matičenih. Bilo je malo teže da se dođe do matičenih grla. Bilo ih je malo u zemlji, a bila je i velika cena kupovine mada i danas dosta skupo", kaže Ranko Radovanović iz Tmave.

Ranko kaže da sada ima 500 ovaca i jagnjadi rase Il de Frans i Vitenberg, da su ona umatičena i za njih dobija subvencije od sedam hiljada dinara po grlu. Ranko ističe da mu ta sredstva mnogo pomažu da stalno povećava broj grla i kvalitetnije ih uzgaja.

"Subvencije redovno dobijamo godina za godinu. Pri kraju godine novembra meseca obično dobijamo subvencije, posle toga na nama je da radimo. Radimo oko 46 hektara zemlju", dodaje Ranko.

"Može da se radi. Može da se napravi lufta i za odmor. Mogu da radim kad hoću. Faktički kad pogledamo ne zavisim od drugog, ne moram da ustanem u 4 ili 6 da bih išao na posao", objašnjava Nemanja Radovanović.

"Jeste da ima dosta posla. Ali kad se to sve odradi nađe se slobodnog vremena da se ode i na more i na zimovanje znači bilo gde. Mi smo tu na raskrsnici tri grada, Kuršumlije, Blaca i Prokuplja znači za 15 do 20 minuta svuda stignemo", kaže Jelena Radovanović.

U Topličkom kraju sve je manje ovakvih primera, jer mladi uglavnom odlaze sa sela.

Kuršumlijsko selo Tmava pre pola veka imalo je struju, put i vodu ali je u njemu ostalo da živi samo desetak domaćinstava.

Da bi podstakla ljude da ostanu na ovim prostorima, opština Kuršumlija iz budžeta za poljoprivrednu proizvodnju i bolju infrastrukturu u selima godišnje izdvaja više od 100 miliona dinara.

 

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3366936/moze-li-se-ziveti-od-ovcarstva-u-toplici.html

Intenzivno odgajivanje jagnjadi

Kako je ovčarska proizvodnja u porastu, sve je veće interesovanje proizvođača za inteniyiviranje odgajivanja jagnjadi. Ono se najčešće koristi za ishranu i odgajivanje blizanaca, jagnjadi ovaca male mlečnosti i siročadi, starih svega 2-3 dana. Istraživanja su pokazala da jagnjad moraju sisati majku najmanje jedan dan, ali ne duže od 2 dana. Nakon 2 dana privikavanje na korišćenje veštačke sise ili cucle je znatno teže.

Sa starenjem jagnjadi opada broj sisanja u toku jednog dana, ali se povećava količina unetog mleka po jednom sisanju.

Jagnjad moraju 1-2 dana po rođenju posisati kolostrum svoje majke ili neke druge ovce, a uz to nakon 4-5 sati po odbijanju od majki, trebalo bi ih napajati zamenom ovčijeg mleka. U početku 5-6 puta, sa količinom od 125-150 g po jednom napajanju. Do 15-og dana života, broj dnevnih napajanja bi trebalo smanjiti na 4-5 puta, sa 200-250 g zamene mleka po jednom napajanju. Od 16-40 dana starosti, treba ih napajati 3 puta dnevno sa po 400-500 g mleka po grlu.

Jagnjadima starim 7-10 dana treba davati kvalitetno seno lucerke i smešu koncentrata, sa 150-160 g svarljivih proteina u 1 kg, a kada napune 30 dana i granulirane smeše koncentrata visokog kvaliteta, granula od 6 do 8 mm. Na raspolaganju uvek mora biti sveža voda za piće.

U prvih 15 dana napajanja, jagnjad bi trebalo da se drže u grupi od 10 do 12 životinja, do 35 dana sa po 20-24 grla, a od 36-120 dana po 40-50 grla u grupi. Optimalna temperatura vazduha u objektima za odgajivanje jagnjadi bi trebalo da bude 15-18oC.

Kada su jagnjad starija od 4 meseca prevode se u tov, uz korišćenje granularnih smeša koncentrata, koje sadrže 60-65% granula i 30-40% koncentrovanih hraniva.

Pri veštačkom tovu jagnjadi sa zamenama mleka, smeše koncentrata i kvalitetno seno omogućavaju da se odgaje sva jagnjad, i ostvari znatno veća proizvodnja ovčijeg mesa.

Kako bi se jagnjad lakše privikla na zamenu, preporučuje se da gladuju 12 sati, što omogućava lakši prelaz. Temperatura zamene mleka bi trebalo da odgovara temperaturi tela i to barem u toku prve nedelje ishrane jagnjadi. Posebno je ovo značajno pri niskim spoljašnjim temperaturama.

Odgajivanje na ovaj način traje do starosti jagnjadi od 6 do 7 nedelja, kada imaju 12-15 kg a potom su najčešće na paši ili u tovilištima sa posebnim smešama koncentrata.

Zamena mleka za jagnjad

Količina od 160 do 200 g zamene mleka u prahu, razmućena u 1 litru vode, obezbeđuje sadržaj suve materije u tečnosti od 16%. Kada se jagnjad hrane sa ograničenom količinom toplog mleka (40-45oC) u toku prve dve nedelje života, dnevna količina zamene po jednom jagnjetu treba da iznosi 1,5-2,0 litra, a od 3 do 5 nedelje 2,2-2,5 litara. Za postizanje 1 kilograma prirasta jagnjad treba da konzumiraju 1,0-1,2 kg zamene mleka u prahu. Međutim, pri uobičajenom načinu ishrane jagnjadi sa prirodnim majčinim mlekom, potrebno je približno 4,0-4,5 kg mleka za 1 kilogram rasta. Zamena se rastvara u toploj vodi jer je takva bliža prirodnim uslovima ishrane, ali može se davati i hladna.

Pri grupnoj ishrani sa toplom zamenom, jagnjad mogu uzeti veće količine od potrebnih. To se može sprečiti hladnom zamenom (+4oC) umesto tople (+38oC).

 

Ishrana jagnjadi sa zamenama mleka

Brz prelaz jagnjadi na zamenu mleka ne dopušta potpuispoljavanje njihovo potencijala za brz porast. Veliki broj uginuća jagnjadi posledica je gladovanja u toku prve nedelje života. Treba voditi računa da se sa zamenama mleka mogu hraniti sledeća jagnjad:

  • Siročad ili ako jedan deo vimena ovaca sa blizancima nije u funkciji;
  • Pri rađanju više jagnjadi, pri čemu je jedno izrazito slabo;
  • Svako jagnje koje pokazuje znake progresivnog slabljenja u toku prve nedelje života, zbog nedovoljnog snabdevanja mlekom;
  • Slaba i mršava jagnjad 1-2 nedelje (zbog nedovoljne količine mleka);

 

Privikavanje jagnjadi na ishranu sa zamenama mleka

Veoma je značajno da jagnjad nakon rođenja što pre posisaju prvo majčino mleko – kolostrum. Nakon što se jagnjad ovoji od majke, potrebna je ručna muža ovaca, kako ne bi došlo do ozbiljnih komplikacija sa vimenom. Pri odvajanju od majki, jagnjad treba staviti u tople i suve bokseve, sa dosta čiste i suve slame, bez promaje i dovoljno udaljene od majki. Zamene mleka se obično daju sa temperaturom od 39oC u toku prve nedelje, pošto mlada jagnjad nerado uzimaju hladnu zamenu. Tek kada se jagnjad priviknu na veštačku sisu, tada se može preći na hladnu zamenu mleka, koja se ne zgrušava tako brzo kao topla zamena. Kada je zamena hladna jagnjad češće sisaju, sa manjim količinama po jednoj porciji, takođe je smanjen porast bakterija.

 

Kada se manji broj jagnjadi napaja sa zamenom mleka, ona se mogu hraniti ručno sa kantom i uz upotrebu cucle. Ako je u pitanju veći broj jagnjadi, tada se radi uštede u radnoj snazi, preporučuje upotreba mehaničke opreme za napajanje.

Potrebno je 3-4 vežbe da bi se jagnjad privikla na veštačku sisu. Ako u grupi ima 1 ili 2 jagnjeta koja su ranije naučila da koriste veštačku sisu, to koristi ostalima da se lakše priviknu. Kada su mnogo veća od jagnjadi koja se privikavaju na veštačku sisu, ova mogu preuzeti ulogu majke. Lampa za grejanje ili svetiljka na mestu hranjenja, pomažu bržem prilagođavanju jagnjadi na korišćenje veštačke sise.

Pre prečaska privikavanja jagnjadi na zamene mleka, poželjno je davati jagnjadima inekcije kao što si gvožđe dekstrin, vitamine A, D i E, a u regionima koji su deficitarni u selenu (Se) i ovaj element i kombinaciju antibiotika.

 

Kada se manji broj jagnjadi napaja sa zamenom mleka, ona se mogu hraniti ručno sa kantom i uz upotrebu cucle. Ako je u pitanju veći broj jagnjadi, tada se radi uštede u radnoj snazi, preporučuje upotreba mehaničke opreme za napajanje.

Potrebno je 3-4 vežbe da bi se jagnjad privikla na veštačku sisu. Ako u grupi ima 1 ili 2 jagnjeta koja su ranije naučila da koriste veštačku sisu, to koristi ostalima da se lakše priviknu. Kada su mnogo veća od jagnjadi koja se privikavaju na veštačku sisu, ova mogu preuzeti ulogu majke. Lampa za grejanje ili svetiljka na mestu hranjenja, pomažu bržem prilagođavanju jagnjadi na korišćenje veštačke sise.

Pre prečaska privikavanja jagnjadi na zamene mleka, poželjno je davati jagnjadima inekcije kao što si gvožđe dekstrin, vitamine A, D i E, a u regionima koji su deficitarni u selenu (Se) i ovaj element i kombinaciju antibiotika.

 

Ovca Doli nije imala artritis niti je ostarela prerano, otkrili su naučnici koji ukazuju da je kloniranje daleko bezbednije nego što se prethodno mislilo, preneo je britanski “Telegraf”. Prva klonirana životinja na svetu, stvorena iz ćelije odrasle ovce, rođena je u Edinburgu 5. jula 1996, a umrla 2003, u šestoj godini. Naučnici su tada mislili da su genetski problem uzrokovani postupkom kloniranja doveli do preteranog starenja Doli, što je na kraju dovelo do razvoja bolnog osteoartritisa. Doli je stvorena tehnikom nuklearnog transfera somatskih ćelija, kojom se nukleus iz ćelije odrasle ovce prebacuje u neoplođeno jajašce i potom implantira u surogat-majku radi rođenja. To znači da Doli ima identični DNK kao i ovca koja je donirala ćeliju. Doli je u početku delovala zdravo i uspešno se parila – dobila je šest jagnjadi prirodnim putem. Međutim, krajem 2001. počela je da hoda ukočeno. Naredne godine je profesor Jan Vilmut, vođa tima koji je klonirao Doli na Institutu Rozlin Univerziteta Edinburg, objavio da Doli hrama i da pati od artritisa u zadnjoj levoj nozi, kuku i kolenu. Doli je eutanazirana u februaru 2003. Vilmut je tada rekao da nema načina da se sazna da li su problemi nastali zbog kloniranja ili je u pitanju slučajnost, ali je naučna zajednica postala oprezna, a akcije “PPL Terapeutiks”, koji je uvelike finansirao projekt, odmah su se srozale. Međutim, tim naučnika iz Notingema je odlučio da pregleda kostur i pronađe da li je Doli patila od preranog artritisa. Uzeli su njene kosti iz Nacionalnog muzeja Škotske u Edinburgu i skenirali ih. Nisu pronašli tragove bilo kakve abnormalnosti koja bi bila normalna kod ovce u tim godinama. Prošle godine isti tim je dokazao da klonovi napravljeni od Dolinih ćelija – nazvani Notingemske Doli – takođe nisu ostareli prerano. - Doli je počela da hramlje kad je imala 5 i po godina i rendgen njenog levog kolena je pokazao dokaze osteoartritisa. Dalje od toga se nije išlo, istakao je profesor Kevin Sinkler sa Univerziteta Notingem, dodajući da nema znakova da je Doli prerano ostarela. Istraživanje je objavljeno u žurnalu “Naučni izveštaji” (Scientific Reports).

Preuzeto sa www.blic.rs 

Aleksandar Stanarević iz Valjevske kamenice apsolutni je šampion 11. Ovčarske izložbe u Pričeviću,koja je okupila  nekoliko hiljada posetilaca. Smotra ovčarstva koja se posle dve godine pauze sa valjevske stočne pijace preselila u selo Pričević, opravdala je sva očekivanja organizatora, domaćina, učesnika, ali i onih koji su u predivnom i sunčanom oktobarskom danu uživali u prigodnom programu.

Na izložbi je prezentovano preko 200 najboljih grla sjeničke pramenke, a takmičenje je bilo podeljeno u 4 kategorije. Šampion u kategoriji “Starije ovce” je Marko Gavrilović iz Degurića, dok su prvo, drugo i treće mesto u ovoj kategoriji pripali Marku Periću iz Gunjaka, Goranu Petroviću iz Zlatarića i Mirku Simiću iz Bobove.
 
Pehari za najbolje ovčare valjevskog kraja

U kategoriji “Mlađe ovce” šampionska titula pripala je Milovanu Stepanoviću iz Suvodanja, Ivanko Nenadović iz Gunjaka je prvonagrađen u ovoj kategoriji, za drugoplasiranog je proglašen Obrad Kostadinović iz sela Ravnje, dok je treće mesto pripalo Ostoji Milutinoviću iz Valjevske Loznice.
 
Nagrađeni učesnici

Što se tiče kategorije “Stariji ovnovi”, za šampiona je proglašen Obrada Kostadinović iz Ravnje, prvo mesto pripalo je Dragoljubu Davidoviću iz Lukavca, drugo Milanu Srećkoviću iz Raduše, a treće mesto Mileni Dobrašinović iz Lelića.

Ana Janković iz Gunjaka šampionka je kategorije “Mlađi ovnovi”, dok su Kosta Andrić iz Dragodola, Živorad Vitorović iz Dupljaja i Milan Pavlović iz Valjevske kamenice bili prvoplasirani, drugoplasirani i treće plasirani sa svojim selekcijama mlađih ovnova.

Organizatori su najbolje u sve 4 kategorije darovali robnim i novčanim nagradama u iznosima od 5.000 do 20.000 dinara, u zavisnosti od ostvarenog takmičarskog plasmana.

Prof. dr Cvijan Mekić, sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, koji je bio predsednik žirija ove 11. Ovčarske izložbe, podsetio je da je nekada naš region sa sjeničkom ovcom bio šampion na Novosadskom sajmu i izrazio zadovoljsto što je nastavljena izložba ovčarstva, sa istom idejom i istim ciljem okupljanja proizvođača radi izlaganja njihovih kolekcija priplodnih ovaca tipa sjeničke ovce.
Lepo uređen izložbeni prostor u Pričeviću

“Vidi se napredak, ali moram istaći da toliko prostora ima u daljem selekcijskom radu kod ovog genotipa da će naredne generacije i mladi stručnjaci imati ceo radni vek da rade na unapređenju genetskog potencijala i proizvodnih sposobnosti ove sjeničke ovce. Potencijal kod ovih grla koje smo videli danas na izložbi nije do kraja iskorišćen. Saradnja naše struke i proizvođača je na niskom nivou, mora se više struka poštovati i moraju proizvođaći više sarađivati sa stručnim službama. Nije dovoljno samo nabaviti priplodna grla i staviti određene ambijentalne uslove i očekivati maksimalna proizvodnja, jer je to nemoguće”, istakao je Profesor Cvijan Mekić, koji je napomenuo da ima dosta nekontrolisanog prometa životinja i raznih bolesti, ali je i pohvalio što među proizvođačima ima dosta mladih i ljudi srednjih godina.
 

“Proizvodi od ovčijeg mesa, sušeno meso, razni suhomesnati proizvodi, kao i proizvodi od ovčijeg mleka, poput sireva, svakako su nešto u čemu vidimo prostor za napredak i gde planiramo da usmerimo podsticaj, jer su izuzetno traženi ne samo na evropskom, već i na celokupnom svetskom tržištu. S tim u vezi, u narednoj godini Grad će podsticati ovaj kraj u vidu mini sušara i mini mlekara. Cilj je da napravimo reonizaciju stočarske proizvodnje za grad Valjevo i ta reonizacija će se već na narednoj skupštini naći pred odbornicima”, kaže Nikola Radojičić, pomoćnik gradonačelnika, koji ističe da je Grad prepoznao ovčarsku proizvodnju na svojoj teritoriji kao prioritet i da pored Sjenice upravo mi imamo najbolja grla sjeničke ovce trenutno u Srbiji.
 

Dobra atmosfera i odlična posećenost izložbe

“Plan je da naredne godine napravimo Sajam sjeničke ovce u Pričeviću. Takođe, cilj u naredne četiri godine je da se postigne broj od preko 100.000 grla na teritoriji samog grada Valjeva i da se dostigne cifra do 10.000 umatičenih grla jagnjadi”, naglašava pomoćnik gradonačelnika Nikola Radojičić.

Pored Ovčarske izložbe organizovane su i dve propratne manifestacije koje su takođe bile takmičarskog karaktera. Tročlani žiri u sastavu Miloš Čolić, član Asocijacije šefova kuvara Srbije, Milomir Simić, profesor kuvarstva i Slavan Batoćanin, mesar, odlučivao je o najukusnijem jagnjećem pečenju i naboljem gulašu od jagnjetine spremljenom u kotliću.
 

Najbolje jagnječenje pečenje ispekla je ekipa Rajka Gavrilovića, drugoplasiranin su bili članovi tima Nikole Mirkovića, dok je treće mesto pripalo ekipi Zorana Boškovića. Kada je reč o kotlićima, žiri je za najukusniji proglasio gulaš M-2 ekipe, drugi je bio tim Kotlić from Komirić, a treći najukusniji gulaš pripremila je Zorica Petrić.
 
Snežana Birčanin 

U Kopajkošari, selu na oko 13km od Svrljiga, nalazi se mini farma švrljiških ovaca Ivana Nikodijevića.

Porodica Nikodijević ima 30 švrljiških ovaca domaće autohtone rase stvorene u Svrljigu. Ovčarstvom se bave već deset godina, a oko 70% ukupnog stada namenjeno je za priplod.

Ishrana švrljiške ovce se zasniva na ispaši, a u zimskom periodu u obroku je zastupljeno seno i žitarice. Po rečima Ivana, takav vid ishrane je najprofitabilniji na njegovoj farmi.

Na ovogodišnjem sajmu Poljoprivrede ova mini farma je dobila veliku zlatnu medalju za svrljišku ovcu.

 

Opširnije ćete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

Svetlana Kovačević

U Svrljigu je danas održana 21. opštinska izložba ovaca, a aposlutni pobednik Izložbe je grlo Dejana Milenkovića iz Plužine. 

Izložba je održana u okviru obeležavanja Dana opštine Svrljig, a zvanično ju je otvorio, narodni poslanik Milija Miletić.

Prisutnima se obratila i predsednica opštine Svrljig Jelena Trifunović koja je tom prilikom saopštila da je zaustavljen negativni trend opadanja stočnog fonda i da opština nastavlja da brine i pomaže svojim stočarima i poljoprivrednicima.

Ove godine učešće je uzelo 32 izlagača koji su izložili nešto više od 200 priplodnih grla.

Šef odseka za privredu i poljoprivredu opštine Svrljig Vlada Krstić kaže da je svake godine sve veći broj izlagača i učesnika sa strane koji u sve većoj meri kupuju svrljišku ovcu i prenose je u svoje sredine, što je za opštinu Svrljig izuzetno značajno.

Inače, kada su u pitanju nagrade u kategoriji ovaca za eksterijer prvo mesto pripalo je stadu Biljane Savić iz Svrljiga, drugo mesto svojim izgledom osvojila je stoka Gorana Vasića iz Beloinja, dok je treće pripalo grlima Mališe Nikodijevića iz Drajinca.

Prvo mesto u kategoriji mlečnosti ovaca pripalo je stadu Radovana Arsića iz Grbavča, drugo Vilotija Mladenovića iz Željeva, a treće Milana Stanojevića iz Svrljiga.

U kategoriji dviski za eksterijer prvo mesto pripalo je grlima Slavoljuba Vučkovića iz Svrljiga, drugo Milutinu Stojanoviću iz Merdželata i treće Hranislavu Petkoviću iz Grbavča.

U kategoriji ovnova za eksterijer najbolje je ocenjeno grlo Hranslava Jovanovića iz Plužine, na drugom mestu je grlo Hranislava Despotovića iz Plužine, dok je na trećem mestu grlo Jezdimira Nikodijevića iz Kopajkošare.

Žiri su činili: Frida Bauman, Jelica Petrović i Nevena Maksimović.

Svi učesnici dobili su zahvalnice, a pehare i osvojene nagrade uručila je predsednica opštine Svrljig Jelena Trifunović.

http: www.svrljig.info

Svrljiška oblast predstavlja geografsku celinu u istočnoj Srbiji, u kojoj centralni deo zauzima Svrljiška kotlina. Njeno područje nalazi se u prvoj polovini toka Svrljiškog Timoka i omeđeno je sa svih strana visokim planinskim vrhovima Svrljiških planina, Kalafata i Tresibabe. Sa južne strane dominantan je venac Svrljiških planina, koji se dužinom od oko 25km pruža obodom cele kotline. Na jugozapadnoj strani, Svrljiška kotlina okružena je planinom Kurilo sa najvišim vrhom Kalafat i njenim ograncima koji je odvajaju od Niške i Južnomoravske kotline. Na severu su planine Devica i Tresibaba, međusobno odvojene klisurom Svrljiškog Timoka. Pored prelepog kraja, ovde je i povoljna klima. Planinski je kraj, nadmorske visine 1600 m. Na četvrtom kilometru od Svrljiga nalazi se selo Beloinje, smešteno kraj puta ka Babinom zubu u podnožju Stare planine. Poseduje izuzetno povoljne klimatske uslove.  Beloinje ima oko 80 kuća i oko  300 stanovnika.

Dosta mladih je ostalo na selu i videlo perspektivu u poljoprivredi, blizu im je Svrljig. Njih nekoliko se bavi stočarstvom, pre svega ovčarstvom, u celom selu postoji oko 500 ovaca, ostali  meštani se bave ratarstvom.  Prilikom posete Svrljigu, imali smo priliku da obiđemo gazdinstvo Gorana Vasića iz tog sela, koji  ima 52 godine, individulani je poljoprivrednik. Školovao se za trgovca, ali pošto u struci nije bilo posla, okrenuo se poljoprivredi, kao i njegov preci, jer je bio ubeđen da može da se živi od ovčarstva. Gaji svrljišku ovcu, a uz to se još bavi i turizmom. Ističe da mu je smeštajni kapacitet,  za sada, svega četiri sobe, gde može da boravi oko 8 osoba, i da mahom dolaze ljudi iz Beograda i Novog Sada. Po njemu turizam ima velike šanse, jer svrljiški kraj ima šta da pokaže. Što se ovčarsva tiče, konkretno svrljiške ovce, Goran ih ima 96 i 30 jagnjadi. U poslu mu pomažu supruga i ćerka, Julijana i Milijana.  Međutim pored njihove pomoći Goran ima i jednog radnika iz Beograda, koji je došao tu da radi kod njega. Pored gajenja ovaca, on obrađuje i oko 15 hektara zemlje, 10 njegove i 5 hektara ima u zakup. Najviše uzgaja kukuruz , žito i detelinu zbog stočne hrane. Iz sopstvenih sredstava sve finansira, ali dodaje da dobija subvenciju za 70 grla koja su mu umatičena.  Kada je letnje vreme potrebno je oko 4 litra  vode svrljiškoj ovci, dok je zimi  ta potreba za vodom duplo manja, i dodaje da prodaje ovce od Niša, Bora pa sve do Beograda, uglavnom su to ženska umatičena grla.

Nešto više o samoj ponudi što se turizma tiče ispričala nam je njegova supuga Julijana, koja je zadužena za sve svrljiške specijalitete. Istakla je, da njihovi gosti imaju priliku da probaju jedinstvene proizvode od sira, kao što su pite, proja, belmuž koji je poznat kao poseban srvljiški specijalitet, koji smo imali prilike i mi da probamo.

Leskovice su na južnom kraju prostrane Leskovičke Visoravni. Selo ulazi duboko u pogranične planine ove obalsti, te je otuda i pravo planisnko selo i najviše naselje u ovoj oblasti. Kroz sredinu sela u pravcu istočnom pruža se Magleš planina i onda deli selo na dva gotovo jednaka dela Donje i Gornje Leskovice. Leskovice se smatraju kao staro selo, jer ga nalazimo u spisku hajdučkih sela u okrugu valjevskom iz 1737. godine, gde se selo Leskoviz pominje sa 12 kuća i 3 časa hoda od Valjeva. Leskovice su nesumnjivo staro selo, ali ipak njegove porodice su doseljene, a starije porodice, ne samo da ne ume da kaže koje su, nego i ne zna ni šta je sa njima bilo. Neki stariji ljudi pričaju da je ime selu doneto. Drugi opet pričaju da je ime selu došlo otuda, što su se prve porodice morale naseljavati po leštacima, kojih i danas ima oko Bunara. Sa Mravinjaca preko Bukove Glave, ispod Gradačke Stijene, na Hajdučku česmu, vodio je odvajkada put iz Užica u ovo selo, što se raspoznavalo do skora po starim kaldrmama. Na Mravinjcima, a u ataru ovog sela, iza visokog Brda Graca, nalaze se i danas tragovi starih šančeva, koje su Austrijanci podizali 1718. godine u kojima je Jevta Vitković dočekao bega Vitezovića i koji su u 4. austrijskom ratu od 1788. godine opravljani. U Donjim Leskovicama krajem februara posetili smo šestočlano domaćinstvo Milivojević. Isključivo žive od poljoprivrede ali im najveći profit donosi ovčarska proizvodnja, za koju u ovom delu Valjeva postoje idealni uslovi. 2011. godine su počeli sa intenzivnijom proizvodnjom jaganjaca za priplod kada su kupili 7 priplodnih grla. Danas stado, sa priplodnim dviskama i ovnovima, broji preko 80 umatičenih grla sjeničke oplemenjne pramenke. Među njima je i oko 20 grla koja nisu čista sjenička pramenka, a koje gaje isključivo za klanje. ''U odnosu na druge grane stočarstva ovaj posao je malo lakši ali je i isplativiji. Pored toga ja imam više slobodnog vremena nego moje komšije koji su se odlučili za govedarstvo, a i više može da se zaradi od prodaje priplodnih jagnjadi nego od kravljeg mleka. Trenutna cena priplodnih jagnjadi se kreće od 140 do 150 evra po jednom grlu što je zadovoljavajuće, dok jagnjad koja se prodaju za klanje su 300 dinara po kilogramu žive vage ali njihova cena varira tokom godine'', priča nam Bojan Miliojević, koji se u porodici najviše i brine o ovom stadu. Kaže da ova rasa ovaca nije previše zahtevna za odgajanje i da im odgovaraju klimatski uslovi u brdskim selima, jer neke druge plemenitije rase nisu pogodne za gajenje u ovim krajevima. '' Sjenička oplemenjena pramenka dobro podnosi zimu a nema ni velikih problema prilikom jagnjenja kada je temperatura i oko 20 stepeni ispod nule. Ove zime u našem stadu nije bilo uginuća jagnjadi. Tokom avgusta i septembra prošle i od početka ove godine pedeset ovaca na svet je donelo 80 jagnjadi a u narednih mesec do mesec i po dana očekujemo da se ojagnji još 40 grla. Inače često jedna ovca ojagnji po dvoje a bilo je slučajeva da ojagnje i po troje ili četvoro'', kaže Bojan i dodaje da od ukupnog broja jaganjaca oko 60 procenata bude za priplod. '' Problema sa prodajom priplodnih jagnajdi nema, uglavnom je tržište van Valjeva. Najviše jagnjadi prodam kod kuće, putem interneta. Uz oglas o prodaji postavim i slike i svi koji su zainteresovani mogu da pogledaju kakve karakteristike ima grlo, pa ako se odluče oni dođu i kupe. To mi je puno lakše jer nema odlaska na pijacu. Sa druge strane klaničari dolaze u susedno selo gde se obavlja otkup jagnjadi za klanje'', navodi Bojan, koji za umatičena grla dobija i subvencije što je kaže oko 300.000 dinara godišnje. Inače većina porodica u Donjim Leskovicama a i u susednim selima gaji ovce ali iako ima kvalitetnih a neiskorišćenih livada i pašnjaka ovde je samo šest domaćinstava koja imaju preko 50 grla ovaca. Dejan Davidović

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31