Pregovori su urodili plodom i to u korist malinara - hladnjačari su izašli s prvom akontnom cenom malina i to 150 dinara za kilogram crvenog zlata.

Iako se na početku berbe među malinarima pronela vest da otkupljivači nude svega 100 do 120 dinara za kilogram, proizvođači će moći da odahnu. Kako nezvanično saznajemo iz Ministarsta poljoprivrede, tri hladnjačara iz Zlatiborskog okruga će izaći sa akontnom cenom od 150 dinara.

- Vođeni su razgovori i sa jednom i drugom stranom i trenutni uslovi na tržištu su uticali da hladnjačari izađu sa akontnom cenom maline od 150 dinara, dok je prošle godine početna cena bila 60,80 dinara - objašnjava naš izvor.

I sam ministar Branislav Nedimović razgovarao je juče sa otkupljivačima i proizvođačima, istakavši da cena maline od 100 dinara za kilogram ne bi bila realna.

- Ministarstvo ne može da utiče na otkupnu cenu maline. Jako je loše što se pojavljuje samo jedna tačka, na kojoj se pojavila otkupna cena 100 dinara, i to nije pravilo u Srbiji. Ta jedna tačka, koja je uzeta za primer, u stvari je iz jedne hladnjače u Loznici koja je dala akutnu cenu i ta priča od 100 dinara ne stoji u ovom trenutku - kazao je on nakon sastanka.On je takođe dodao da je još rano govoriti o otkupnoj ceni, zbog toga što berba malina još nije počela i ne zna se kolika će količina tog voća biti ponuđena na prodaju.

Naime, malinari iz valjevskog kraja bili su neprijatno iznenađeni kada je jedan lokalna hladnjača ponudila 120 dinara. Vest se proširila i do drugih, koji su se uzdali u rezultat sastanka u Vladi održan pre dva meseca. Tada je bila potvrđena proizvođačka cena malina od 139,3 dinara po kilogramu za područja u kojima je prinos oko osam tona po hektaru, dok je cena za prinos od 10 do 12 tona po hektaru potvrđena cena od 110,9 dinara.

Struka je, kako su nam rekli iz Udruženja malinara "Vilamet", izračunala da proizvodnja jednog kilograma malinare košta nešto manje od 140 dinara.

- Iz Udruženja malinara u Arilju su tražili da otkupna cena bude 170 dinara, sa kojom bismo nešto mogli i da zaradimo, jer treba platiti i berače, čija je dnevnica 2.500 dinara uz tri obroka i smeštaj – istakao je za naš list Milovan Nikolić, jedan od najvećih podgorskih malinara.Ovogodišnji rod maline u Srbiji desetkovan je kako zbog vremenskih nepogoda, tako i zbog bolesti, ističu proizvođači. Takođe, ovo je i treća godina zaredom, a pojedini stručnjaci procenjuju da je i najmanji za poslednjih tridesetak godina. Kod nas se očekuje prinos od oko 30.000 tona, međutim ove loše prognoze ne važe samo za Srbiju. Poznavaoci prilika na ovom tržištu kažu da je u Čileu prva berba iznela svega 34.000 tona, dok su poljski malinari doživeli krah. Malina je u deficitu, pa su i proizvođači koji su uspeli da sačuvaju svoje plodove očekivali i višu otkupnu cenu.

Inače, najzastupljenija voćna vrsta u Srbiji je šljiva s učešćem od 39 odsto u ukupnim površinama pod voćnjacima i površinom od 72.024 hektara. Po proizvodnji šljiva, Srbija se nalazi na trećem mestu u svetu. Slede jabuke i maline sa 14 odsto učešća u ukupnim površinama pod voćnjacima. Ukupne površine pod jabukama su 25.134 hektara, a pod malinama 21.861 hektara. Višnje učestvuju sa 10 odsto u ukupnim površinama pod voćnjacima s ukupno 17.566 hektara.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/pregovori-u-korist-malinara-hladnjacari-za-kilogram-maline-ponudili-150-dinara/7h1e18l

Pregovori o otkupnoj ceni ovogodišnjeg roda maline mogli bi da urode plodom u korist malinara, nakon što je resorni ministar Branislav Nedimović potvrdio da cena maline od 100 dinara za kilogram ne bi bila realna, a hladnjačari su u pregovorima izašli sa prvom akontnom cenom od 150 dinara.
Pozivajući se na izvore Ministarstva poljoprivrede, Večernje novosti pišu da će tu cenu ponuditi tri hladnjačara iz Zlatiborskog okruga."Vođeni su razgovori i sa jednom i drugom stranom i trenutni uslovi na tržištu su uticali da hladnjačari izađu sa akontnom cenom maline od 150 dinara, dok je prošle godine početna cena bila 60,80 dinara", piše list pozivajući se na neimenovani izvor.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/malinari-traze-150-dinara-za-kilogram_1026464.html

Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije rekao je da su otkupljivači ponudili cenu od 100 dinara po kilogramu tog voća, što je ocenio kao neprihvatljivo. Pozvao je predstavnike vlasti da spreče takvu ucenu.

Rekao je za Betu da je stručna komisija, u čijem je formiranju učestvovala i Vlada Srbije, utvrdila da najmanja proizvođačka cena, pre nego što je nevreme uništilo značajne količine roda, ne sme biti manja od 140 dinara.

- Sneg, grad i obilne padavine u četiri navrata ovog proleća uništavali su malinu u Zlatiborsko-moravskom okrugu, a u Ivanjičkom kraju i po peti put, jer je pre nekoliko dana padao grad. Prinosi su umanjeni i do 80%, pa će biti teško od preostalog roda izvući prihod koji bi pokrio bar deo troškova - rekao je Radović.

Dodao je da je cena od 100 dinara samo "dolivanje benzina na vatru", dok je proizvođač malina i kupina iz Bogatića Milenko Nešić rekao da je cena od 100 dinara "bezobrazno niska".

U Srbiji se, prema Nešićevim rečima, svake godine smanjuje prinos malina i kupina:

- Izvozni lobi koji hoće da otkupi to voće za bagatelu ucenjuje, pa proizvođači nemaju finansijskih mogućnosti da posle berbe prehrane i zaštite sadnice, zbog čega iz godine u godinu pada prinos i ubrzano se gasi ta proizvodnja.
Prosečan prinos malina 1986. godine bio 15 tona po hektaru, 1998. godine je pao na osam tona, 2007. spustio se na oko pet tona, a ove godine će biti dobro ako bude i četiri tone.

Napomenuo je i da će ove sezone samo branje kilograma maline, pod uslovom da se nađe radna snaga, koštati oko 70 do 80 dinara, pa kilogram ne sme da košta manje od 180 do 190 dinara.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2533515/otkupljivaci-ponudili-cenu-maline-od-100-dinara-proizvodjaci-to-smatraju-ucenom

Zbog mraza, snega, grada, ali i zaraženog uvoznog sadnog materijala, stanje u malinjacima u Srbiji je zabrinjavajuće. Stručnjaci poljoprivredno savetodavnih službi su na terenu i rade procenu na području južne i zapadne Srbije.

Problem sušenja zasada i ponovo sneg u maju u Zlatiborskom i Moravičkom kraju uzrokovaće daleko niže prinose maline od očekivanih.

"Prema prvim procenama, ovogodišnji rod će biti prepolovljen", kaže pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogićević.

Radoslav Drašković iz uzičkog sela Trnava već je prepolovio zasad sa dva na jedan hektar, a i sa tog hektara ove godine neće imati pola prinosa.

"Što mi malinari kažemo, "malina mi je u miniću". Samo su se vrhovi rascvetali, a dole gole stabljike. Ako nastave kišni dani, zaštita maline će biti skupa. Mene jedno prskanje košta 400 evra.Tri puta sam ih već prskao, a treba još dva. Nema tu računice", priča Drašković.

Država obećava da će rešiti problem sadnog materijala formiranjem matičnjaka u Čačku, kao i pomoći u zaštiti od vremenskih neprilika.

"Osiguranje i nabavka protivgradnih mreža su dva načina koja jedino mogu da zaštite malinjake", ističe Bogićević.

Malinari kažu da od države prvenstveno očekuju zaštitu i uvođenje reda prilikom otkupa maline.

"Cena se mora definisati 15 dana pre početka berbe, kako se vrši klasifikacija maline i koja je garancija za isplatu nakon predaje maline. To je najbitnije. Država je zatvarala kafane zbog neplaćenog jednog piva, a nije zatvorila ni jednu hladnjaču, a nepravilnosti mnogo ima", naglašava Drašković.

A da bi proizvođači imali zaradu, cena ovogodišnjeg roda maline, prema njihovom mišljenju, treba da bude 200 dinara po kilogramu, iako kvalitet ni ovog leta neće biti na zavidnom nivou.

Izvor:http://rs.n1info.com/Biznis/a486798/Maline-u-minicu-rod-prepolovljen.html

Postignuta je saglasnost o rešavanju problema oko otkupne cene malina i kupina sa premijerkom Anom Brnabić i ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem.To je rekao predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji Dobrivoje Radović i dodao da je dijalog pokrenut sa mrtve tačke.

Radović je, posle razgovora u Vladi Srbije, rekao za agenciju Beta da su se Brnabić i Nedimović složili da cena koštanja malina bude 139,3 dinara po kilogramu, bez troškova prevoza i marže, a cena kupina od 60 do 80 dinara, zavisno od sorte i da će to predložiti Vladi Srbije."Tražili smo da država pomogne da se uredi tržište i da se kontroliše ko i odakle uvozi maline i da se srpska malina obeleži kako se bosanska ne bi uvozila i prodavala sa oznakom srpskog porekla", rekao je Radović.

Dodao je da su proizvođači malina i kupina zatražili i da se porez na dodatu vrednost (PDV) od osam odsto vraća njima, a ne vlasnicima hladnjača koji otkupljuju to voće.

Radović je rekao i da je sa premijerkom Brnabić i ministrom Nedimovićem dogovoreno da se do kraja sprovede otpis potraživanje na ime pomoći koju su proizvođači tog voća dobili 2013. godine u repromaterijalu, a zbog koga je deo njih tužen.

Dogovoreno je i da se formira, kako je rekao, komisija koja će kontrolisati zašto manji otkupljivači malina i kupina često nude više cene za to voće od vlasnika hladnjača koji ga izvoze.

"Brnabić i Nedimović su obećali i da će hitno poslati stručnjake da utvrde zašto se malina suši. Ne znamo da li je to posledica mraza ili neke bolesti", rekao je Radović.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=04&dd=06&nav_id=1526670

Proizvođači malina i kupina razgovaraće 5. aprila o problemima u proizvodnji tog voća, otkupnim cenama, uvozu i izvozu sa premijerkom Anom Brnabić, ministrima trgovine i poljoprivrede, Rasimom Ljajićem i Branisalvom Nedimovićem, kao i sa predstavnicima carine, rekao je predsednik Asocijacije proizvodjača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović.On je kazao da je to uduženje dobilo poziv za razgovor sa premijerkom nakon što su zapretili protestom, posle više zahteva upućenih njoj i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na koje im nije do sada odgovoreno.

Radović je rekao da proizvođači malina od predstavnika vlasti očekuju odgovor na pitanje da li će otkupljivači prihvatiti proizvodjačku cenu koju su izračunali stručnjaci u okviru Saveta za malinu, koji je formirala država, od 139,3 dinara po kilogramu, a sa prevozom i maržom od oko 173 dinara za otkup po kilogramu maline, kao i proizvodjačke cene za kupinu od oko 80 dinara, zavisno od sorte.

Proizvođači malina od države očekuju i da ih zaštiti većom kontrolom uvoza i sprečavanjem da se malina iz Bosne i Hercegovine prodaje pod srpskim brendom, kao i da se razmotri mogućnost za uvodjenje prelevmana (posebnih dažbina) na uvoz tog voća.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Srbija/211242/Malinari-o-otkupnim-cenama-sa-premijerkom-i-ministrima-5-aprila.html

Proizvođači malina i kupina u Srbiji odložili su protest najavljen za danas zbog niskih otkupnih cena tog voća i zatražili hitan sastanak sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem, premijerkom Anom Brnabić i ministrima poljoprivrede i trgovine, rekao je predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji Dobrivoje Radović.On je za Betu rekao da malinari od predstavnika vlasti očekuju odgovor na pitanje da li će otkupljivači prihvatiti proizvođačku cenu koju su izračunali stručnjaci u okviru Saveta za malinu, koji je formirala država, od 139,3 dinara po kilogramu, a sa prevozom i maržom oko 173 dinara.

„Niko nam ne veruje da je to minimalna cena koja je utvrđena pod uslovom da su prinosi malina po hektaru u proseku osam tona, a nisu nego oko pet tona. Prošle godine zbog loših vremenskih uslova prinosi su bili ispod pet tona“, rekao je Radović. Dodao je da bi proizvođači prihvatili čak i tu proizvođačku cenu od 139,3 dinara bez marže i prevoza, odnosno 173 dinara iako ne odgovara prosečnim prinosima.

Od predstavnika najviše vlasti, kako je rekao Radović, proizvođači malina očekuju da „odgovore da li ovoj zemlji trebaju maline i narod, a ako im trebaju neka traže od otkupljivača da po toj ceni otkupljuju maline“.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/malinari-traze-sastanak-sa-predsednikom-i-premijerkom/

 

Kako prenose VEČERNJE NOVOSTI NAJVEĆI otkupljivači "crvenog zlata" uveliko potpisuju ugovore sa proizvođačima o otkupu narednog roda po akontnoj ceni od 120 do 137 dinara za prvu klasu, vodeći se računicom da troškovi proizvodnje jednog kilograma maline iznose 81 dinar.

 

Asocijacija malinara Srbije smatra da ponuđeno nije dovoljno i da iznos od 1,45 evra "pokriva" sve troškove poljoprivrednika, dok stručnjaci upozoravaju da je borba za cenu samo jedna od tema važnih za ceo malinarski lanac.

- Redovna zaštita maline je od ključnog značaja i mora biti pravovremena. Prvo prolećno prskanje valja obaviti po vezivanju izdanaka, kada je malina u fazi bubrenja pupoljaka i pojave prvih listova. Zaštitu je potrebno uraditi bakarnim uljima, a ako se zakasni, primenjuju se bakarni preparat i insekticid za eliminaciju prezimljujućih štetočina - ističe agronom Sandra Tomonjić. - Proizvođači se sve više uzdaju u pesticide zanemarujući ručnu obradu zemljišta. Otrovi često ostaju u zemljištu, vodi i vazduhu pa se mora racionalizovati njihova upotreba. Takođe, ambalaža se mora trostruko isprati, osušiti i bezbedno predati nekoj od firmi koje imaju dozvole za dalji tretman ovog otpada. Pojedini, najodgovorniji otkupljivači maline imaju organizovan povrat ambalaže od svojih kooperanata i to je primer najbolje prakse.

Na sastanku Radne grupe za malinu, Asocijacija malinara Srbije iznela je stav da ponuđena akontna cena od 120, odnosno 137 dinara ako proizvođač sam dopremi rod u hladnjaču - nije dovoljna.

- Svi su se u Radnoj grupi usaglasili da otkupna cena ne može biti ispod 1,45 evra, jer je to minimum koji obezbeđuje zaradu i za poljoprivrednike. Verujem da je ovaj put i država stala iza proizvođača - rekao je Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije proizvođača.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:784395-Malina-nece-ispod-145-evra 

Dani višnje i višnjara otkazuju se u više gradova na jugu Srbije. Kako objašnjava Hranislav Stojanović voćar, ali i savetnik za poljoprivredu u opštini Merošine kod Niša, gde je pod višnjom 3.000 hektara, manifestacije se otkazuju, jer proizvođači nisu zadovoljni otkupnom cenom od 25 dinara. Prošlih sezona otkupna cena višanja bila je 70 i 40 dinara po kilogramu, pa ove neki proizvođači čak odustaju i od branja.

Porodica Stojanović jedna je od retkih koja višnje bere kao što se u Italiji skupljaju masline. Uključuje se tresač, skupljeni plodovi čiste od lišća i skupljaju direktno u korpu. Spremne za prodaju. Međutim, na tržištu višnje ove godine.

"Doživeli smo debakl i katastrofu", kaže agronom Hranislav Stojanović.

Dok ih je ranijih godina mučio nizak prinos i loš kvalitet ploda zbog vremenskih nepogoda, sada se bore sa otkupnom cenom od 25 dinara.

"Cena berbe je od 15 do 20 dinara. I gde se tu nađemo mi? To se ne isplati, nema ekonomskog opravdanja. Mnogi proizvođači beru višnju samo zato što sledeće godine neće imati rod", dodaje Stojanović.

Oblačinska višnja smatra se najboljom na svetu. Preživela je minus u martu, mraz u aprilu.

Otporna na zakone prirode, ali protiv zakona tržišta opet gubi, što je u ovom kraju veliki problem. Još jedna računica kaže: 20 odsto svetske proizvodnje višnje je u Srbiji, a 20 odsto srpske u Merošini.

"Mi volimo to, volimo ovaj posao. I kod roditelja sam isto brala, i ovde sam nastavila i moja deca su sada uključena", kaže Brankica Stojanović.

Tako je u skoro svakoj kući u Merošini. Prerađivački kapaciteti, međutim, u ovom kraju nisu u skladu sa proizvodnim. Hladnjaču imaju, među najvećim na Balkanu, ali već četiri godine je u stečaju. Napuštene hale oktužuje korov i gladni psi. Hladnjaču prate i obećanja da investitori dolaze. Poslednja najava ministra – zainteresovani su Mađari.

"Ne mrda ništa to. Ministri se menjaju, državnici, predsednici samo obećavaju i na tome se završava", rekao je Hranislav Stojanović.

Zato su odlučili da završe sa tradicionalnom manifestacijom. Opština višnje ove godine neće organizovati Dane višnje.

"To bi se reklo da je parada pijanstva i kiča. Tu se neki koncert održi, nikad niko nije došao od prerađivača i izvoznika, retko se neko prevari", kaže voćar i savetnik za poljoprivredu Hranislav Stojanović.

Bez prerađivača i izvoza višnjari se snalaze. Upućeni na hladnjače u drugim mestima i manje otkupljivače. Sa cenom od 25 dinara po kilogramu, ima i onih koji višnju ove godine neće brati.

Izvor: http://rs.n1info.com/a401062/Biznis/Problemi-s-visnjama-na-jugu-Srbije.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30