Vađenje krompira započelo je na njivama širom Srbije. Prema prvim procenama, ovogodišnji rod je na nivou proseka ili malo iznad njega. Uzgajivači u brdsko-planinskim predelima moći će da očekuju prinose i do 25 tona po hektaru. dok će oni u nizijama imati gotovo duplo više.

Cena krompira u otkupu kreće se između 22 i 25 dinara po kilogramu.

- Zasadi krompira nekada su zauzimali i do 90.000 hektara, a danas se on gaji na oko 45.000 hektara. Te količine, sa prosečnim prinosima, ne mogu da zadovolje potrebe domaćeg tržišta, pa će Srbija morati da uvozi krompir. Ipak, biće i izvoza, jer je u zemljama u okruženju podbacio rod - kaže za Novosti Ratko Vukićević iz Guče, jedan od najvećih proizvođača krompira, vlasnik firme Agromobil.

Veliki deo proizvođača u zapadnoj Srbiji krompir predaje čačanskoj čipsari, a mnogi, posebno iz Ivanjice, prodaju i na kvantaškoj pijaci.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2640440/cena-krompira-u-otkupu-izmedju-22-i-25-dinara-po-kilogramu

Izvoz junetine u Tursku u zastoju je poslednjih nekoliko meseci. Iako postoje najave zvaničnika da će ugovor biti produžen, stočari sumnjaju u to. Ukoliko bi došlo do produžetka ugovora, kvota bi morala da se poveća sa sadašnjih 5.000 na 7.000 tona.

Stočari navode da junad može da se proda po najboljoj ceni ukoliko ima između 400 i 500 kilograma težine. S toga, svako stopiranje izvoza šteti proizvođačima jer, što duže traje zastoj, junad dobija na težini, a to ujedno smanjuje cenu grla.

Prema rečima domaćih poljoprivrednika, junad iz Srbije posebno je cenjena na turskom tržištu. Kako navode, posebno je cenjeno zbog kvaliteta i jer domaći proizvođači u uzgajanju junadi ne koriste GMO. Zbog tog kvaliteta, Turci su za kilogram plaćali 5,4 EUR. Po tome, stočari u Srbiji smatraju da bi saradnja sa turskom mogla da se nastavi, ali veruju da se u to umešao izvoznički lobi.

- Turci su prestali da uvoze zbog prevara, bilo je proizvođača koji su poturali goveđe meso umesto junetine, ili onih koji nisu poštovali zahtevani verski obred pred klanje, pa ni prošlogodišnja kvota nije ispunjena. Takve stvari dešavale su se već sa izvozom voća u Rusiju, govedine u Kinu gde su umesto sušenog mesa otišle suve kosti pa je ta država obustavila aranžman. Kao da neko hoće da uništi proizvodnju u Srbiji kako bi otvorio tržište za uvoz iz Evropske unije - tvrdi za Danas predsednik Unije poljoprivrednih proizvođača iz Sremske Mitrovice Zlatan Đurić.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović navodi da te optužbe nisu tačne.

- Na liniji klanja uvek su dva inspektora iz Turske, a kod pakovanja 20 u pangleraju. Sve i kada bi neko hteo da poturi meso lošijeg kvaliteta, to je nemoguće. Doduše, pitajte tursku stranu. Izvoz za Tursku će biti nastavljen - navodi Nedimović.Kako bi se nadoknadio gubitak koji stočari pretrpe ukoliko izvoz junadi bude obustavljen, država je ranije, kada je sklopila saradnju sa turskom oko izvoza junadi, obećala da će sprovesti interventi otkup ako dođe do te obustave izvoza. Međutim, do interventnog otkupa nije došlo, a izvoza junadi za Tursku nema.

Ono što je urađeno jeste Javni poziv Direkcije za robne rezerve proizvođačima da prijave broj grla za naturalnu razmenu kroz koju mogu dobiti 17 kilograma merkantilnog kukuruza po kilogramu tovne junadi.

Iako bi tako, na neki način, proizvođači mogli da nadoknade štetu koju su pretrpeli zabranom izvoza junadi za Tursku, nisu u potpunosti zadovoljni svim uslovima koje moraju da ispune. Stočari smatraju da nema potrebe da dostavljaju podatke, koje moraju i da pojedinačno overe kod javnog beležnika, a koje Direkcija može da proveri u bazi Uprave za veterinu.

- Traži se gomila nepotrebnih papira a kada je pre četiri godine rađen interventni otkup svinjskog mesa, procedura je bila znatno lakša i efikasnije, kroz dva otkupa je završen celokupan posao - navodi Zlatan Đurić.

Poljoprivrednici žele da se u pozivu tačno navede iz koje je godine kukuruz koji će biti razmenjen za junad jer, kako kažu, ukoliko dobiju kukuruz od poslednje sezone neće imati mnogo koristi jer on, navode, ne odgovara za ishranu stoke.Agroekonomista Milan Prostran poručuje da bi najbolje bilo da se javno iznese razlog zbog kog je obustavljen izvoz junadi u Tursku. Prostran navodi da se, pored navedenog razloga da je izvoz obustavljen zbog izbora u Turskoj, pojavljuju i druge pretpostavke za prestanak izvoza tog mesa.

- Valjalo bi da se objasni i da li će paritet koji je ponuđen u interventnom otkupu moći da nadoknadi farmerima gubitak zbog snižavanja cene junadi. Mislim i da bi država morala opreznije i temeljitije da sklapa slične aranžmane, da ne ugovara veće količine nego što realno mogu da se proizvedu. Bilo je primera ranijih godina da su najavljivane silne hiljade tona koje traže strani partneri - navodi Prostran i dodaje da se mora uzeti u obzir činjenica da je stočni fond u Srbiji umanjen u poslednje dve do tri decenije sa dva miliona goveda na oko 800.000 grla, piše Danas.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2636397/stocari-u-srbiji-nezadovoljni-uslovima-za-interventni-otkup

U Srbiji je ovoga proleća kukuruz zasejan na 970 hiljada hektara. Vremenske prilike odgovarale su njegovom razvoju, pa ratari očekuju daleko veći rod od prošlogodišnjeg. Međutim nisu zadovoljni trenutnom otkupnom cenom.

U čitavoj Srbiji površine pod kukuruzom su značajne, zauzimaju trećinu ukupnih površina. Poljoprivredni proizvođači a posebno imanja očekuju rod od osam tona, dok će taj prosek kod individualnih proizvođača biti manji što potvrđuje i Željko Kavlak iz Melenaca, koji je među prvim krenuo sa ovogodišnjom berbom.

- Tridesetak jutara sam posejao pod kukuruzom, rod je dobar, četiri tone po jutru u zrnu - kaže Kavlak.

Slično razmišljaju i ostali ratari. Darko Đurić navodi da je kukuruz posejao dvadeset hektara.

- Prinos je solidan, pet, šest tona po jutru - kaže Đurić i dodaje da je zadovoljan prinosom ali da ga brine cena.

- Još se ne zna, ali čujem da će biti 13-14 dinara što je jako malo - ističe Đurić i navodi da bi trebalo da bude 20 dinara po kilogramu.

U četiri šabačke opštine koje pokriva tamošnja poljoprivredna stručna služba ovoga proleća kukuruz je zasejan na površini od 65 hiljada hektara. Početkom naredne nedelje ovde će krenuti berba.

Darko Simić iz Poljoprivredne stručne službe iz Šapca ukazuje da je prinos na oglednim poljima očekivan, od sedam i po tona po hektaru.

- Prolazak kukuruza kroz feno-fazu bio gotovo idealan sve do nalivanja zrna. Mislim da će biti mnogo manji procenat od očekivanog, a to znači da će ta faza nalivanja zrna biti od 5-10% - navdi Simić.

I kao što je to slučaj sa pšenicom, većina proizvođača kukuruza u ovom trenutku nije zadovoljna otkupnom cenom. Poučeni iskustvom iz prethodnih godina cena tokom berbe najniža, većinu roda ostaviće u kotarkama čekajući bolju cenu, dok su jedino oni ratari koji nemaju novca za predstojeću jesenju setvu primorani da ga odmah prodaju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2622649/ratari-zadovoljni-rodom-ali-ne-i-otkupnom-cenom-kukuruza

Kako je javio novosadski poljoprivredni portal Agrosmart.net, ostali veliki kupci i uljare nisu izašli sa konačnim uslovima otkupa, ali se očekuje da će pratiti ovu kompaniju.

Viktorija grupa je ranije objavila da će akontativno kilogram plaćati 25 dinara sa PDV-om, zbog čega su ratari negodovali, neka udruženja su pripremala proteste, ali su burnije reakcije ipak izostale.Prema saznanjima Agrosmarta, otkupljivači Viktorija grupa, Bimal i Dijamant planiraju da na srpskom tržištu otkupe oko 600.000 tona suncokreta, a u Srbiji je zasejano oko 220.000 hektara.

Portal dodaje da uljare imaju ugovoren uvoz suncokreta iz Rumunije, Moldavije i Hrvatske, a cena koja se pominje je 280 evra po toni.

Prema informacijama koje je Agrosmart danas dobio od trgovaca poljoprivrednim proizvodima, ni cena soje neće ići u prilog ratarima, a navodi se da će konačna cena koju poljoprivrednici mogu da očekuju - 35 dinara po kilogramu. Prošle godine cena soje bila je 36 dinara.

Očekuje se dobar ovogodišnji rod kukuruza, što može dovesti do niske otkupne cene ove robe, za koju poljoprivrednici mogu da očekuju oko 13,5 dinara za kilogram, sa PDV-om, dodaje portal.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=08&dd=28&nav_id=1583404

Suncokret je na poljima Banata odlično rodio, narednih dana zrenjaninski ratari počinju žetvu ove uljarice, ali je cena ta koja već sada zadaje svima glavobolju.U Savezu udruženja poljoprivrednika Banata kažu da ih monopol tera iz proizvodnje.

– Cenu suncokreta od 25 dinara, plus PDV, određuje Viktoria grupa. Oni drže monopol i na izvoz pšenice i kukuruza, o šećernoj repi da ne pričamo, znamo svi kako se to završilo i gde su nas monopoli doveli. Postoji antimonopolska komisija, postoji i zakon, ali Ministarstvo poljoprivrede ništa ne preduzima. Potrebno nam je slobodno trgovanje poljoprivrednim proizvodima – objašnjava Dragan Kleut iz Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.

On podseća da je u prvoj dekadi dvehiljaditih godina cena suncokreta bila od 40 do 55 dinara a da su subvencije po hektaru iznosile 14.000 dinara. Danas, kaže Kleut, čak i Bosna, Kosovo i Albanija imaju veće subvencije za poljoprivrednike dok naši monopolisti uvoze tuđe proizvode i izazivaju potrese poput letošnjeg sa paradajzom.

– Mi smo po proizvodnji suncokreta najpoznatiji, imamo najveću uljaru na Balkanu, pa ipak zbog trgovinskog monopola proizvodnja suncokreta pala je na banatskim površinama za 25 odsto. Verujem da će mnogi nastaviti da odustaju od ove proizvodnje jer sa svim ulaganjima, sa cenom nafte od 160 dinara i malim subvencijama nemaju nikakvu računicu – objašnjava Kleut.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/suncokret-potcenjen-monopolom/

Ratare iz Banatske Topole obradovala je vest da će dobiti novac za saniranje štete, koja je nastala tokom majskog nevremena, kada je useve "potukao" grad.

Imre Kabok, član Gradskog veća za poljoprivredu i ruralni razvoj Kikinde, najavio je da će sledeće nedelje početi izdavanje rešenja.

"Za 49 proizvođača izdvojeno je više od tri miliona dinara. Od leda je najviše stradala pšenica, a oštećenja su registrovana i na suncokretu i kukuruzu", kaže Kabok.Podsetio je i da je lokalna samouprava raspisala javne pozive za 17 mera podrške, u vrednosti od 20 miliona dinara. Najavio je i Poljoprivredni sajam u Kikindi 13. i 14. septembra.

Očekuje se i žetva suncokreta sledeće nedelje, a pod ovom uljaricom je u ovom kraju oko 15.000 hektara. Zoran Simić, savetodavac Poljoprivredne stručne službe Kikinda, tvrdi da se očekuje prinos nešto iznad proseka, posebno na parcelama koje su ispoštovale agrotehničke mere.Kada je reč o kukuruzu, zasejan je na 30.000 hektara.

"Kukuruz je trenutno u najboljoj kondiciji i najviše mu je prijao višak vode. Očekuju se rekordni prinosi, a berba će početi prvih dana septembra", naveo je Simić.

Ono što brine poljoprivrednike je cena, kaže Ilija Brkić iz Novih Kozaraca.

"Cena je ono što nas najviše brine. Prinos suncokreta biće bolji nego prošle godine, a cena ne bi smela da bude manja od 300 evra za tonu. Sa tom cenom postoji ekonomska isplativost uzgoja suncokreta".

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/najmanje-300-evra-za-tonu-suncokreta-dobra-cena-pokriva-gubitke-koje-je-napravilo/85yzm77

Berba kupine tek je počela a cena se već promenila. Prvih dana otkupa za kilogram ovog voća plaćalo se 45 dinara a od danas kilogram košta 40 dinara. Zbog niske cene Raša Mijailović razmišlja da svoj zasad koji se prostire na 15 ari poseče čim obere ovogodišnji rod.

- Beremo porodično jer ne bi mogli da platimo radnike, dnevno uberemo između 100 i 200 kilograma plodova i zaradimo onoliko koliko bi ja zaradio spremajući drva u šumi, samo što bi dva metra drva spremio za par sati a ovde provedoh ceo dan. Dobro je rodila, solidan je prinos ali cena godinama niska tako da razmišljam da ih posečem čim oberem - kazao je Mijailović.

Na otkupnom mestu u selu Vojkovci potvrđuju da je cena spala a razlog je loš kvalitet plodova.

- Dnevno se otkupi oko osam tona plodova aktuelnih sorti Čačanska bestrna, Loh nes, Ton fri. Neko je zadovoljan cenom, neko nije zavisi koliko ko ima i koliko ulaže u proizvodnju, cena jeste niska ali i kvalitet je podbacio - rekao je Sloba Matić.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2591420/sto-kilograma-kupine-kosta-kao-jedan-m3-drva

U senćanski AD “Žitopromet - mlin”, jednu od vodećih žitomlinskih kompanija u Srbiji, je i pored svih poteškoća koje su pratile minulu žetvu, u silose do sredine ove nedelje smešteno preko 50.000 tona pšenice.Predsednik odbora direktora “Žitopromet-mlina” Predrag Đurović izjavio je za “Dnevnik” da je dogovorena isporuka pšenice ovogodišnjeg roda s partnerima koji je već imaju u svojim silosima i magacinima, a da će do kraja jula u sopstvenim silosima uskladištiti do 65.000 tona hlebnog zrna. Đurović ističe da je to količina sirovina koja garantuje nesmetan i miran rad svih pogona punim kapacitetom do naredne žetve.

Senćanska kompanija preuzetu pšenicu isključivo koristi za preradu u sopstvenim mlinovima, fabrici testenina s robnom markom “Sentela” i pekari, a pored dobrog pozicioniranja na domaćem tržištu od izvoza ostvaruje godišnje oko 3,5 miliona evra.Deo posla vezan za žetvu, koji nam je u ovoj godini bio prilično problematičan, imao je povoljan ishod, na veliko zadovoljstvo svih u kompaniji “Žitopromet-mlin”. Isplata pšenice ide kontinuirano po cenama koje smo utvrdili, nema zaostataka i čekanja. Jedan deo proizvođača se opredeljuje da pšenicu proda odmah, a reč je o trenutno oko 33 posto proizvođača. Imajući poverenje i sigurnost skladištenja pšenice u našim silosima značajan deo proizvođača odlučuje se za lagerovanje i čekanje povoljnije cene ili prodaje onda kada im sredstva budu neophodna. Procena je da ćemo oko 40 posto pšenice isplatiti u samoj žetvi, a ostatak ostaje na legaru dok se vlasnici ne odluče za prodaju, pod uslovima koje smo im blagovremeno, na samom početku žetve, predočili, kaže Đurović. Cena po kojoj sada “Žitopromet-mlin” otkupljuje pšenicu od proizvođača nešto je veća u odnosu na početak žetve i iznosi 18 dinara za kilogram s PDV-om, odnosno 17,60 dinara plus PDV za pravna lica.

Predrag Đurović ukazuje da se prati situacija na tržištu, ponuda i tražnja, pa će se, u zavisnosti od okolnosti na tržištu, menjati cena i napominje da ne bi bilo u interesu ni kompanije na čijem je čelu, ni proizvođača, da dođe do pada cene.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/zitopromet-mlin-trecina-paora-odmah-uzela-novce-za-psenicu-29-07-2019

Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović rekao je danas da je hladnjača "Stanić" podigla minimalne (akontne) otkupne cene malina za 15 dinara, sa 150 na 165 dinara po kilogramu prve klase i pozvao i druge otkupljivače da to učine.
Najveći otkupljivač malina u Srbiji, kompanija "Stanić" podigla je akontnu cenu za 15 dinara po kilogramu malina prema dogovoru od pre desetak dana u kojima je učestvovalo i Ministarstvo poljoprivrede", rekao je Radović.

On je pozvao i druge izvoznike da povećaju cene kao kompanija "Stanić", a državne organe da ih prekontrolišu i utvrde da li postoji monopolski dogovor kojim ucenjuju proizvođače koji su se vezali za njih jer su uzeli sredstva za zaštitu i drugi repromaterijal po cenama koje su unapred utvrđene i sada ne mogu da promene kupca.

"Francuska kompanija Deskur kupuje malinu po 186 dinara po kilogramu, što znači da je nerealna cena onih koji plaćaju po 145 i 150 dinara po kilogramu i da se pojedini bahate i hoće da zarade ekstra profit na muci seljaka", rekao je Radović.

Asocijacija proizvođača malina je kako je rekao pozvala Komisiju za zaštitu konkurencije da utvrdi da li otkupljivači dogovorom pokušavaju da ucene malinare i "nateraju ih da pokose to voće".

Dodao je da je ista situacija i sa kupinama i da je otkupna cena od 50 do 60 dinara po kilogramu.

Radović je rekao da proizvođači nisu zadovoljni ni akontnom cenom od 165 dinara po kilogramu obzirom na to da je komisija stručnjaka utvrdila da je proizvođačka cena 173 dinara po kilogramu i da očekuju da će je izvoznici podići jer su cene u maloprodaji astronomske i kilogram košta oko 1.000 dinara.

Izvor:http://www.novimagazin.rs/ekonomija/asocijacija-proizvodjaca-malina-trazi-da-otkupljivai-postuju-dogovor-o-minimalnoj-ceni

Šumadija, zapadna Srbija, Podgorina plave se od opalih, neobranih ranih sorta šljive koje nisu našle put do kupaca. Sve i da hoće, proizvođači rod teško mogu da prodaju, pa čak i za bagatelnu cenu od 10 dinara koliko se nudi, jer otkupa u nekim krajevima nema.

Nemaju kuda proizvođači čačanske rane nego da rod ostave za rakiju ili ga prodaju destilerijama koje kilogram plaćaju 10 dinara, ili da ga prosto puste da istruli. A prošle godine u ovo vreme istu šljivu su davali hladnjačarima za desetostruko više novca.

- Vagoni šljive leže po voćnjacima, žalosno je ovo i videti. Nema narod račun da kupi šljivu. Prošle godine otkupljivači su izašli sa cenom od 100 dinara, vremenom je spustili na 80, pa na 60 dinara. Ovog leta cena je 60 dinara za prvu, a 40 za drugu klasu. Prvoklasnu šljivu niko nema, jer hladnjačari traže dlaku u jajetu da obore cenu. Na sve to, otkup čačanske rane je trajao svega tri dana, a počeo je dok je šljiva bila još zelena. Onda su se pojavili otkupljivači šljive za rakiju, njima smo prodavali za 10 dinara, ali samo tri dana, s tim nisi mogao da im predaš više od 1.500 kilograma dnevno - priča Zorica Stojković, proizvođač iz Gornje Trnave kod Topole.

Jovan Milinković, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo u Savetodavnoj stručnoj poljoprivrednoj službi Valjevo, kaže za „Blic“ da je potražnja za ranim sortama šljive, uprkos činjenici da je rod daleko manji nego prošle godine, beznačajna.

- Čačanska rana se otkupljivala samo tri dana, zato što je potražnja sa ruskog tržišta veoma mala, a naše tržište ne može da apsorbuje ni stoti deo količina koje imamo. Narod smo koji veoma malo jede šljivu. Čačanska lepotica pre 15 godina bila je pravi hit i postizala cenu od 50 dinara, a sada ne može ni 15. Poneki hladnjačari je otkupljuju, seku je kao polutku i zalede i tako je izvoze kada nađu kupca - objašnjava on.

Nešto ozbiljno mora da se menja u šljivarstvu, dodaje on, ako Srbija želi da ova grana voćarstva opstane.

- Najpre se mora znati za koga šljivu proizvodimo, a najgore od svega je što ona nikome ne treba. Čačanska rana je pravljenja za potrošnju u svežem stanju i mi nemamo kvalitetniju sortu u ovom periodu zrenja. Pojedine destilerije je otkupljuju i od nje prave rakiju dobrog kvaliteta, ali u manjim količinama jer ona ne nakuplja dovoljno šećera. Zbog toga nude manju cenu - priča Milinković.

Proizvođačka cena kilograma šljive, priča ovaj stručnjak za voćarstvo, iznosi 8-9 dinara, plus 7-8 dinara za troškove berbe.

- Kad se obe stavke saberu, a otkupna cena je 15 dinara, jasno je što ljudi ne beru šljivu. Istina je da će se peći više rakije, ali ni sa njom ne znamo šta ćemo - dodaje Milinković.
Raznim mahinacijama, u kojima nisu učestvovali proizvođači, smatra Andrija Radulović, diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva iz Užica, zatvorili smo vrata ruskog tržišta i tome šljiva ove godine, kao prošle jabuka, plaća ceh.

- Pričalo se da su naši izvoznici kupovali šljivu iz Poljske pa je prodavali u Rusiju kao našu. A Rus je ozbiljan kupac, neće da dozvoli da ga neko vara. Jedini način da povratimo rusko tržište jeste da država obezbedi plasman šljive direktno tamošnjim kupcima, bez posredstva mešetara. I ako se to obezbedil, treba imati u vidu da je Rusija probirljivija i ima rigoroznije kriterijume od Zapada - priča Radulović.

Kao i njegov kolega iz Valjeva, i on potencira: „Može se šljiva ispeći za rakiju, ali ni ona više nema prođu.“
Rakiju će ove godine, u nedostatku kupaca, peći Milutin Rakić koji u Krivaji kod Šapca ima devet hektara pod šljivom. Svih 10 tona čačanske rane ostavio je u kominu. Pretpostavlja da će slično učiniti i sa sortama koje kasnije dolaze na berbu, jer se otkupna cena ne zna.

- Lepotica je krenula, ali je niko ne otkupljuje. Priča se o ceni od 15 dinara, ali se niko još nije pojavio da traži robu, tako da će i ona najverovatnije da završi u komini - kaže on.
Cena kasnijih sorti, poput stenleja, priča ovaj voćar, formira se tek kada krene branje.

- A sa njim kreću i ucene hladnjačara. Dva-tri dana obore cenu pod izgovorom da imaju puno šljive i nemaju gajbe, da nisu zainteresovani za otkup, a onda nemoćnom seljaku, koji se već uhvatio za glavu jer ne zna šta će sa rodom, ponudi cenu 50 odsto nižu - veli Rakić.
Ove godine ispunjeni su svi uslovi da cena bude visoka, kaže Milutin Rakić, jer je rod prepolovljem u krajevima poznatim po gajenju ovog voća. Ipak, siguran je da šljiva neće biti adekvatno plaćena zbog male potražnje.
- Izgubili smo poverenje inostranih otkupljivača. Kad roba krene za izvoz, sve šljive su na kamari, ne zna se koju je proizveo Mića Rakić a koju Đura Đurić. Đura nije ispoštovao karencu, a Mića jeste. Ne zna se ko je kriv, ali se kamioni šljive vrate iz Rusije - priča poljoprivrednik iz Krivaje.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/tuzna-slika-iz-srpskog-sela-nacionalno-voce-neobrano-kilogram-daju-za-10-dinara-ili/2vfmy2p

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31