Nemačka kompanija "Maminger" namerava da otkupi od povrtara iz Kikinde oko 320 tona kornišona.

Budući da je otkup osiguran, proizvodnja ove vste krastavaca je povećana i ove godine je zasnovana na oko osam hektara, za razliku od prošle, kada je bila oko pet hektara.

Ovdašnji povrtari proizvode krastavac kornišon za poznatog stranog kupca, a saradnja je počela pre četiri godine. Svake godine je sve bolja, jer su se povrtari uverili da kupac poštuje dogovoreno, pišu Večernje novosti. 

“Pojavilo se sedam-osam novih proizvođača, tako da se kornišoni sada gaje na oko osam hektara. Rod bude oko 40 tona po hektaru. Ovo je sada odlična šansa za naše povrtare da unaprede proizvodnju i da im se rad i trud isplate”, istakao je Dejan Ugrešić, koji krastavce prodaje nemačkoj firmi. 

Sagovornik je proizvodnju zasnovao na parceli u Distričkoj ulici, koju je lokalna samouprava ustupila Udruženju poljoprivrednih proizvođača "Banatska lenija". Kornišoni zauzimaju oko hektar, a proizvodnja je špalirska. Godina je pogodovala gajenju krastavaca, jer nije bilo puno kišnih dana i vlage, pa ni bolesti, što je, opet, doprinelo da se smanji upotreba hemijskih sredstava. 

Kupac iz Nemačke ima neke specifične zahteve u nabavci krastavaca. 

“Potreban im je sitniji kornišon i zato se oslanjanju na male proizvođače. Na taj način mogu da računaju na kvalitetniji proizvod”, tvrdi sagovornik, ističući da je veoma zadovoljan saradnjom sa "Mamingerom". 

Krastavci se već drugu godinu odvoze na otkupno mesto u Senti, što je isplativije i lakše u odnosu na prve dve, kada su se odvozili u Gospođince, što je iziskivalo i veće troškove za gorivo. Cena za prvu klasu krastavaca sada je 80 evrocenti, za drugu 70, za treću 51 i 34 evrocenti za četvrtu klasu. 

Osim krastavaca, kikindski povrtari na otvorenom uzgajaju i konzumnu papriku, a u 14 plastenika "Banatske lenije" i paradajz. 

Tokom berbe krastavaca neophodni su sezonski radnici, jer se očekuje veliki prinos. 

“U toku je kidanje zaperaka i uplitanje u mreže, kako bi plod lakše mogao da raste. Početak berbe očekujem za četri-pet dana. Trebaće nam 15 do 20 radnika. Zasad je cena radnog sata 150 dinara, ali će biti i veća”, dodaje proizvođač Dejan Ugrešić.

Izvor: www.b92.net

Predstavnici udruženja malinara sastali su se u Beogradu sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem i ministrom trgovine Rasimom Ljajićem, a sastanku su prisustvovali i hladnjačari. Na sastanku je zaključeno da do kraja nedelje treba da bude zakazan sastanak sa predsednikom i premijerkom na kojem bi se razgovaralo o otkupnoj ceni maline.

Proizvođačke grupacije su, prema rečima malinara, preuzele rizik na sebe zbog situacije na tržištu i očekuju da se donese strategija malinarstva do kraja godine.

Otkupna cena maline u ovom trenutku u Arilju je od 145 do 163 dinara. Malinari su podsetili ministra poljoprivrede da Komisija za zaštitu konkurencije treba da ispita monoploski položaj na tržištu, a na pitanje koliku cenu traže, kažu da bi bili zadovoljni sa 200 dinara po kilogramu.

Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije "Malinari Srbije", kaže da predsednik i premijerka treba da reaguju pre 7. jula, za kada su malinari najavili radikalizaciju protesta ukoliko se problemi ne reše do tada.

Istovremeno predstavnik hladnjačara Duško Radulović kaže da odnosi idu u smeru razumevanja, ali da kao izvoznici nemaju parametre da formiraju cenu, već da je u ovom trenutku jedini parametar cena koju je neko spreman da plati.

Ministar Nedimović je rekao da se ovog puta nije pričalo istim tonom kao prošli put. Ponovio je da tržište diktira cene, ali da 270 miliona evra izvoza u prošloj godini obavezuje Ministratstvo da se pozabavi ovim pitanjem. Očekuje organizaciju sastanka na višem niovu, ali podseća da tržište određuje pravila igre i da će Komisija za zaštitu konkurencije ispitati da li postoji poremećaj na tržištu.

Izvor: www.naslov.net

Turistička manifestacija "Dani višnje 2017" počela je u Prokuplju i na njoj su učestvovali proizvođaci višanja i proizvoda od tog voća iz topličkog regiona.

Predsednik opštine Prokuplje Miroljub Paunović rekao je da je cilj te manifestacije da istakne ;značaj proizvodnje višnje i potrebu očuvanja ove proizvodnje na području opštine Prokuplje i šire regije.

"Opština Prokuplje je na prvom mestu u Srbiji po proizvodnji višnje koja je zasađena na površini od oko 2.500 hektara i godišnje ostvaruje proizvodnju od oko 15.000 tona", kazao je Paunović. 

On je dodao da se višnja sa tog područja danas plasira na tržište EU i SAD i da se od tog izvoza ostvaruje godišnji prihod od 20 miliona evra. 

Paunović je dodao da su ovogodišnje niske prolećne temperature i prizemni mraz nanele velike štete višnjarima i umanjile rod za 50 odsto. 

"Više od 90 odsto proizvodnje plasira se i preradi van područja prokupačke opštine, a samim tim se i značajan deo dohotka odliva sa ovog područja, pa je zato neophodno ovde izgraditi prerađivačke kapacitete", kazao je Paunović. 

On je dodao da od države očekuju da im "merama podsticaja i subvencija pomogne da podignu tehnologiju na viši nivo, dovedu investitore, pronađu rešenje za žilogriz i prilagode se zahtevima savremenog tržišta". 

U okviru Dana višnje održan je i Sajam proizvoda od višanja, meda i domaće radinosti na kojoj je učešće uzeli svi privrednici iz prokupačke i susednih opština. 

"Dani višnje 2017" nastavljaju se sutra tradicionalnim 12. po redu Saborom višnjara u topličkoj Velikoj Plani gde će biti nagrađeni najuspešniji proizvođaci višanja iz prokupačke opštine, vlasnik najuređenijeg višnjara, najbolja rakija višnjevača i najlepše dvorište.

Izvor: www.b92.net

I malinari u komšiluku imaju problem sa niskom otkupnom cenom, pa je u Zenici je održana mirna protestna vožnja povodom nezadovoljstva malinara.

Cenu od jednu i po marku koju su ove godine ponudili otkupljivači smatraju mizernom i apsolutno neprihvatljivom, pa je održan protest u organizaciji Udrženja poljoprivrednika - proizvođača malina "Agroprodukt-Lašva",

“Cilj okupljanja jeste skrenuti pažnju na potcenjivanje, kao i na uvredu Udruženja otkupljuvača malina sa prostora BiH. Mi berače plaćamo jednu i po marku, i kako da steknemo bilo kakvu zaradu. Svaka cena ispod tri KM za nas je ekonomski neprihvatljiva”, kazao je Durmo Admir, jedan od malinara. 

Mirna protestna vožnja održana je rutom: Naselje Blatuša – petlja (polazna tačka) - glavna gradska magistrala – Bojin Vir (kružni tok) - Babina Rijeka – Crkvice – Kamberovića Polje – Lamela – kružni tok - Bulevar te nazad do polazne tačke (Blatuša – petlja). 

Učesnici protesta bacali su maline kazavši kako su, ako se ne dogovore sa otkupljivačima, spremni da traže povraćaj malina i sve unište. 

Sa sobom su određene količine malina koje će deliti građanima na zeničkim ulicama.

Izvor: www.b92.net

Malinari su u sredu na protestu u Arilju najavili da će 7. jula blokirati sve puteve do otkupnih mesta i hladnjača, ako država ne reaguje i utiče da se otkupna cena poveća na 1,83 evra, odnosno 250 dinara za kilogram.

Koliko je "vruće" među malinarima, najbolje pokazuje i incident koji se dogodio u Arilju, kada je došlo do koškanja proizvođača i otkupljivača. Reagovala je i policija i brzo smirila strasti.

Na protestu su proizvođači najavili radikalnije akcije. Zahtevaju uspostavljanje tržišne vrednosti "crvenog zlata", u sezoni kada maline, zbog vremenskih neprilika, neće biti dovoljno da se napune hladnjače. Za 1. jul zakazan je sastanak u Vladi Srbije sa ministrima poljoprivrede i trgovine. Kažu da će insistirati da hladnjačari do 7. jula prihvate cenu od 250 dinara, a u suprotnom uslediće izlazak na ulice sa mehanizacijom.

- Blokiraćemo saobraćajnice i hladnjače - stav je malinara izrečen sa govornice u centru Arilja. - Tražimo i smenu Rada Ljubojevića, vlasnika firme "Sirogojno kompani" sa mesta predsednika Privredne komore Užica i trećeg po veličini izvoznika maline, jer je on u sukobu interesa.

Ispred Asocijacije malinara Dobrivoje Radović je rekao da je veliki problem potpisivanje ugovora sa otkupljivačima i da malinare neće pretvoriti u "političare". Uz to, on je zatražio da problem reši predsednik države Aleksandar Vučić.

- Očekujemo cenu od 1,83 evra - kazao je Radović. - Mačva je prodavala malinu po ceni od 120 dinara. Ako se ne postigne dogovor do 3. jula, pa da cena bude 1,83 evra, biće sve blokirano u Srbiji. Jedna francuska kompanija ponudila je 158 dinara za kilogram, ali uzalud kada su proizvođači sa juga Srbije već prodali deo malina po cenama od 80 do 120 dinara.

Među proizvođačima koji su bili u Arilju, došli su malinari iz Užica, Bajine Bašte, Prijepolja, Kosjerića, Požege i Nove Varoši. Protesta je bilo i u Prijepolju. Tamo za kilogram maline dobijaju 130 dinara.

- Ove godine malinu u Polimskoj dolini "tukle" su razne nepogode, od snega, mraza i niskih temperatura, pa sve do nedavnog grada, međutim, ništa je nije uništilo kao što je niska ovogodišnja otkupna cena - smatraju proizvođači ovog jagodičastog voća.

PROSIPALI NA ASFALT

MALINAR Nezir Brajanac iz Velike Župe, nadomak Prijepolja, pod zasadom maline ima skoro dva hektara. Nezadovoljan trenutnom cenom tokom protesta on je prosuo nekoliko gajbi malina na put i tom prilikom kazao da je ovo slika i prilika države u kojoj živimo.

- U gajbu maline stane oko 2,2 kilograma, cena radne snage, odnosno, berača iznosi 80 dinara, polovinu od toga, od ostatka treba da platim repromaterijal i da nešto i zaradim - istakao je revoltirani Brajanac. - Sa ovom cenom, međutim, osuđeni smo na propast.

UVOZ UNIŠTAVA

PREDSTAVNICI malinara podsetili su da je Srbija izvezla 90.000 tona maline prošle godine, a uvezla malinu iz 25 država. Inače, prosečna cena maline prošle godine bila je 313 dinara. Malina sad već dosta podbacuje, a to se vidi ovih dana u zasadima širom zapadne Srbije. Plod sporo dozreva pa je priliv u hladnjače smanjen, a to daje nadu da će u narednim danima biti vremena da se cena koriguje. To se već dešava, uoči protesta, hladnjačari su u Arilju otkupnu cenu povećali sa 100 na 163 dinara.

Izvor: www.novosti.rs

Vlada Srbije je, na predlog Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, utvrdila cenu od 18 dinara po kilogramu za interventni otkup merkantilne pšenice ovogodišnjeg roda.

Republička direkcija za robne rezerve otkupljivaće merkantilnu pšenicu domaćeg porekla, u rasutom stanju, koja mora u svemu da odgovara propisanom kvalitetu u skladu sa pravilnicima, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.

Količinu merkantilne pšenice koja se otkupljuje, kao i način distribucije, utvrdiće Republička direkcija za robne rezerve.

Cilj ove mere je da država zakonom utvrđenim alatima podstakne tržište pšenice, navodi se u saopštenju.

Izvor: www.rs.n1info.com

Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović za agenciju Beta rekao je posle sastanka predstavnika te asocijacije i čelnika opština u kojima se uzgaja malina, da je jedna francuska kompanija ponudila veću otkupnu cenu za maline.

"Francuzi su ponudili 158 dinara za kilogram, ali su proizvođači sa juga Srbije već prodali deo malina po cenama od 80 do 120 dinara", rekao je Radović.

Radović je rekao da se na poziv Asocijacije malinara Srbije predsednicima opština gde se uzgaja malina, da dođu na jučerašnji sastanak od 30 čelnika odazvalo osam i oni, prema njegovim rečima, podržavaju protest.

"Asocijacija malinara je donela odluku da se hitno uputi zahtev Komisiji za zaštitu konkurencije, da ispita da li na tržišu postoji monopol vlasnika hladnjača koji se dogovaraju o jedinstvenoj ceni", rekao je Radović.

Vlasnici hladnjača su pre par dana na sastanku u Privrednoj komori Srbije tvrdili da malinu ne mogu da plate po ceni koju traže proizvođači, jer po toj ceni ne mogu da je prodaju na svetskom tržištu.

Prošle godine kilogram maline prodavao se po ceni 220 do 240 dinara.

Izvor: www.b92.net

Prvi put posle desetak godina proizvođači višanja, berači i otkupljivači na jugu Srbije, zadovoljni su cenom.

Za kilogram prve klase oblačinske višnje proizvođači dobijaju od 80 do 90 dinara.

Prvi put posle desetak godina proizvođači višanja, berači i otkupljivači na jugu Srbije, zadovoljni su cenom tog voća. Za kilogram prve klase oblačinske višnje proizvođači dobijaju od 80 do 90 dinara.

Berba višanja u Jablaničkom i Pčinjskom okrugu i na temperaturi od 35 stepeni u punom jeku. Proizvođači ne pamte da je nekada kilogram višanja imao skoro istu cenu kao kilogram malina.

Pored proizvođača dobru zaradu imaju i sezonski berači koji za kilogram ubranih višanja dobijaju od 20 do 22 dinara.

Otkupljivači i hladnjačari takođe zadovoljni jer su već obezbedili prodaju u nekoj od zemalja Evropske unije.

Pre godinu dana višnjari su za kilogram roda dobijali samo 40 dinara.

Izvor: www.b92.net

NOVI SAD -Cenu pšenice formira tržište, ali država će pomoći i ministarstvo poljoprivrede je već predložilo robnim rezervama da krenu sa interventnim otkupom, po ceni koju smo mi predvideli od 18 dinara, rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

On je nakon sastanka sa predstavnicima udruženja poljoprivrednika, koji je održan u Pokrajinskoj vladi, rekao da se nada da će u narednim danima sve biti u proceduri.

"Nadam se da će u narednim danima biti otkupljena interventna količina pšenice kako bi se regulisalo tržište kako ne bi došlo do pokušaja eventualnog pravljenja monopola ili nekog sličnog ponašanja", rekao je Nedimović.

Po njegovim rečima, sa druge strane, imaju aktivnu komunikaciju sa Komisijom za zaštitu prava konkurencije.

"To je jedini ovlašćen organ da rešava pitanja o tome da li postoje monopoli, karteli ili slično ponašanje I nemojte imati nikakvu dilemu, sve alate koji nam sroje na raspolaganju mi ćemo iskoristiti I za ovu I za druge vrste proizvoda", kazao je Nedimović.

Nedimović je rekao da je ove godine posejano manje pšenice, ali da će je biti dovoljno za srpske prilike, da će sigurno biti i oko million tona za izvoz, te da je tržište to koje mora da opredeli stvari.

"Mi smo pripremili i zakon o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda, jedan sistemski način da jednom za navek rešimo problem ko je proizvođač, ko je proizvođačka grupacija, ko je otkupjivač i ko može pod kojim uslovima da se bavi određenom delatnosću, a ne da se svako bavi čime stigne i da pušta deplasirane informacije baš uoči svake žetve i branja", kazao je Nedimović i istakao da će tome ministarstvo stati na put.

Izvor: www.rtv.rs

U knjaževačkom kraju na više od 1.500 hektara višnjara u punom rodu u toku je kampanja berbe, otkupa i prerade ovog voća. Početna otkupna cena je 80 dinara po kilogramu, dok se beračima za kilogram plaća do 14 do 15 dinara. Na obnovljenim plantažama privatizovanog kombinata "Džervin" višnje se od ove godine beru uz pomoć mašina.

Dve savremene "Džervinove" mašine za berbu višanja, koje su i prve takve vrste na području istočne Srbije, počele su da rade na 26 hektara novog višnjara na potezu Boševo. Svaka od njih može da zameni više od stotinu berača, pa u kombinatu računaju da će im se investicija bzo otplatiti.

"Bere negde oko tri, tri i po do četiri hektara u toku radnog dana. Petnaest sekundi po stablu, šest radnika opslužuje mašinu", kaže Dragan Stojanović, vozač mašine za berbu višanja.

Podizanjem oko 180 hetkara novih zasada višanja i šljiva, kombinat "Džervin" počeo je obnovu voćarske proizvodnje posle privatizacije. Višnjar na Boševu opremljen je i podzemnim sistemom za navodnjavanje.

"Kad ove višnje budu bile u punoj rodnosti, sa ove plantaže od 26 hektara očekujemo i do 25 tona po hektaru. Tako visok prinos se postiže samo uz taj sistem za navodnjavanje. Dogodine planiramo da još nekih 55 do 60 hektara podignemo ili pod višnjom ili pod šljivom", kaže Vladan Trandafilović, zamenik rukovodioca biljne proizvodnje u "Džervinu".

U preradne kapacitete "Džervina" osim iz knjaževačkog kraja, višnje stižu i sa drugih područja. Otkupna cena je 80 dinara po kilogramu.

Vladimir Lazarević, proizvođač i otkupljivač Rekovca svoje višnje predao je "Džervinu". Kaže da je zadovoljan i saradnjom sa njima i aktuelnom otkupnom cenom.

"Ovogodišnji plan je nekih, prijem i prerada, tri do četiri hiljada tona. Najveći deo ide na preradu u zamrznutu višnju, manji deo se prerađuje u pogonu tople prerade u pasterizovanu višnju i kompot od višanja", kaže Bojana Pavlović, tehnolog u pogonu prerade.

Proizvodnju višnje opština Knjaževac podstiče sredstvima iz svog agrarnog fonda.

"Lokalna samouprava je pospešila još 500 hektara novih zasada i sada smo došli na površinu oko 2000 hektara zasada višnje i drgog voća, uglavnom višnje", kaže Igor Stevanović, zamenik predsednika SO Knjaževac.

Berba višanja u knjaževačkom kraju trebalo bi da bude završena početkom jula na zasadima u brdsko-planinskom području opštine.

Izvor: www.rts.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30