Kasno je za sastanak malinara i predstavnika Vlade Srbije jer je suša uništila rod, rekao je predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović.

On je za agenciju Beta rekao da se delegacija proizvođača maline, predstavnika države i vlasnika hladnjača, koja je pre dva dana otputovala u Poljsku da proveri kolike su cene tog voća, juče vratila u Beograd. 

"Danas bi trebalo da imamo novi sastanak u Vladi Srbije ali je suša uništila dobar deo roda malina i za branje je još preostalo deset do 20 odsto", rekao je Radović. 

On je istakao da je na njegovoj plantaži preostalo da se obere desetak odsto tog voća i da će se sada videti da li će ekstremno smanjena ponuda da podigne cenu malina ili će i dalje biti minimalne zato što su se tako dogovorili hladnjačari. 

Slična je situacija i sa kupinama, jer iako je berba počela ovih dana vlasnici hladnjača još ne nude otkupnu cenu. 

Predsednik Udruženja proizvođača kupina za istočnu Srbiju Goran Stančić rekao je da se do sada obrane kupine predaju vlasnicima hladnjačama bez ikakve ugovorene cene. 

"Berba je počela pre sedam dana i kupine moramo da predamo vlasnicima hladnjača jer ne možemo na drugi način da ih sačuvamo, a oni se još dogovaraju koju cenu da nam ponude i kažu da ćemo čekati još bar nedelju dana", rekao je Stančić. 

Na kupinama može da se zaradi, kako je rekao tek ako cena bude oko jedan evro za kilogram, posebno ove godine zbog povećanih troškova za zalivanje. 

On je rekao da uzgaja kupine na tri hektara i da mora da ih zaliva svaki drugi-treći dan. 

Prošle godine kupine su se prema njegovm rečima prodavale po ceni od 20-30 dinara za kilogram zbog čega je 50-60 odsto roda propalo jer proizvođači nisu želeli da prave novi trošak na branju. 

"Proizvodnja kupina se 2015. godine proširila ali su zasadi prošle godine zbog niskih cena krčeni i to se tako radi u krug", rekao je Stančić. 

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku prošle godine je u tridesetak zemalja pa čak i Australiju izvezeno nešto više od 22.000 tona kupina i ostvaren je devizni priliv od 27 miliona evra. 

Srbija je 2014. godine izvezla preko 21.000 tona kupina i ostvarila devizni priliv od 30 miliona evra od čega je u Nemačku izvezeno 7.044 tone što je vredelo 8,7 miliona evra. 

Od poslednje tri godine najbolja je bila 2015. godina jer je stranom tržištu prodato 26.000 tona što je vredelo 36 miliona evra, od čega najviše Nemačkoj, 8.200 tona za deset miliona evra.

Izvor: www.b92.net

Ovogodišnji rod kajsije je odličan, ali proizvođači ovog voća nisu zadovoljni cenom.

Zbog toga su sve prilike da će mnogi preći na proizvodnju stonih sorti, koje su namenjene izvozu, prevashodno Rusiji.

"Trenutna cena kajsije za preradu, koja se u 90 odsto slučejeva koristi za rakiju, iznosi 25 dinara, što je ispod višegodišnjeg proseka. Proizvođači sigurno nisu zadovoljni, ali moj savet im je da pređu na proizvodnju komercijalnih sorti koje imaju prohodnost i ka inostranom tržištu", rekao je predsednik Organizacionog odbora ispred udruženja "Miokovačka kajsija" i Mesne zajednice Miokovci, Predrag Radovanović. 

Mi otkupljivači, naveo je Radovanović, potrudićemo se da u narednim danima utičemo na prerađivače da se ta cena makar malo podigne i kaže da je "cena branice i dalje od 80 do 85 dinara". 

Zamenik gradonačelnika Čačka, Radoš Pavlović, izjavio je da je cena "padalice" niska i zbog obilnog roda u smederevskom kraju, Vojvodini i na neki način zbog zasada po agroekološkim područjima koja nisu namenjenena kajsiji. 

"Tu se vidi nedostatak reonizacije poljoprivredne proizvodnje. U narednom periodu smo predvideli da se razvoj poljoprivrede u čačanskom kraju odvija u dva pravca, reonizacija i viši stepeni obrade. Želimo da se stvaraju mala porodična gazdinstva koja će na sopstvenom gazdinstvu pakovati svoje proizvode ili da imaju poluproizvod ili čak gotov proizvod. Tako će uz adekvatnu ambalažu postići veću cenu", zaključio je Pavlović.

Izvor: www.b92.net

"Odlazak u Poljsku je rezultat zajedničkog dogovora proizvođača, hladnjačara i predstavnika države koji je postignut na sastanku sa premijerkom Anom Brnabić, kako bi se utvrdilo tačno stanje na tržištu malina u Poljskoj, koja je, pored Srbije, jedan od najvećih proizvođača tog voća", rečeno je agenciji Beta u Ministarstvu poljoprivrede.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić i predstavnici proizvođača malina i hladnjačara dogovorili su se na sastanku 6. jula u Beogradu da naprave radno telo koje će pratiti formiranje cena na domaćem i konkurentnim tržištima kako bi se napravio dogovor prihvatljiv za sve u Srbiji.

 Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović izjavio je agenciji Beta da očekuje da će se posle povratka delegacije iz Poljske na sastanku u Vladi Srbije naći rešenje prihvatljivo i za proizvođače, i za otkupljivače.

"Domaći proizođači od otkupljivača zahtevaju otkupnu cenu od 1,83 evra ili 220 dinara za kilogram", rekao je Radović.

On je rekao da otkupljivači tvrde da su proizvođači malina zadovoljni cenom od 130 do 140 dinara, koliko sada košta kilogram malina u Srbiji, ali da to nije tačno.

Izvor: www.naslovi.net

Nemačka kompanija "Maminger" namerava da otkupi od povrtara iz Kikinde oko 320 tona kornišona.

Budući da je otkup osiguran, proizvodnja ove vste krastavaca je povećana i ove godine je zasnovana na oko osam hektara, za razliku od prošle, kada je bila oko pet hektara.

Ovdašnji povrtari proizvode krastavac kornišon za poznatog stranog kupca, a saradnja je počela pre četiri godine. Svake godine je sve bolja, jer su se povrtari uverili da kupac poštuje dogovoreno, pišu Večernje novosti. 

“Pojavilo se sedam-osam novih proizvođača, tako da se kornišoni sada gaje na oko osam hektara. Rod bude oko 40 tona po hektaru. Ovo je sada odlična šansa za naše povrtare da unaprede proizvodnju i da im se rad i trud isplate”, istakao je Dejan Ugrešić, koji krastavce prodaje nemačkoj firmi. 

Sagovornik je proizvodnju zasnovao na parceli u Distričkoj ulici, koju je lokalna samouprava ustupila Udruženju poljoprivrednih proizvođača "Banatska lenija". Kornišoni zauzimaju oko hektar, a proizvodnja je špalirska. Godina je pogodovala gajenju krastavaca, jer nije bilo puno kišnih dana i vlage, pa ni bolesti, što je, opet, doprinelo da se smanji upotreba hemijskih sredstava. 

Kupac iz Nemačke ima neke specifične zahteve u nabavci krastavaca. 

“Potreban im je sitniji kornišon i zato se oslanjanju na male proizvođače. Na taj način mogu da računaju na kvalitetniji proizvod”, tvrdi sagovornik, ističući da je veoma zadovoljan saradnjom sa "Mamingerom". 

Krastavci se već drugu godinu odvoze na otkupno mesto u Senti, što je isplativije i lakše u odnosu na prve dve, kada su se odvozili u Gospođince, što je iziskivalo i veće troškove za gorivo. Cena za prvu klasu krastavaca sada je 80 evrocenti, za drugu 70, za treću 51 i 34 evrocenti za četvrtu klasu. 

Osim krastavaca, kikindski povrtari na otvorenom uzgajaju i konzumnu papriku, a u 14 plastenika "Banatske lenije" i paradajz. 

Tokom berbe krastavaca neophodni su sezonski radnici, jer se očekuje veliki prinos. 

“U toku je kidanje zaperaka i uplitanje u mreže, kako bi plod lakše mogao da raste. Početak berbe očekujem za četri-pet dana. Trebaće nam 15 do 20 radnika. Zasad je cena radnog sata 150 dinara, ali će biti i veća”, dodaje proizvođač Dejan Ugrešić.

Izvor: www.b92.net

Predstavnici udruženja malinara sastali su se u Beogradu sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem i ministrom trgovine Rasimom Ljajićem, a sastanku su prisustvovali i hladnjačari. Na sastanku je zaključeno da do kraja nedelje treba da bude zakazan sastanak sa predsednikom i premijerkom na kojem bi se razgovaralo o otkupnoj ceni maline.

Proizvođačke grupacije su, prema rečima malinara, preuzele rizik na sebe zbog situacije na tržištu i očekuju da se donese strategija malinarstva do kraja godine.

Otkupna cena maline u ovom trenutku u Arilju je od 145 do 163 dinara. Malinari su podsetili ministra poljoprivrede da Komisija za zaštitu konkurencije treba da ispita monoploski položaj na tržištu, a na pitanje koliku cenu traže, kažu da bi bili zadovoljni sa 200 dinara po kilogramu.

Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije "Malinari Srbije", kaže da predsednik i premijerka treba da reaguju pre 7. jula, za kada su malinari najavili radikalizaciju protesta ukoliko se problemi ne reše do tada.

Istovremeno predstavnik hladnjačara Duško Radulović kaže da odnosi idu u smeru razumevanja, ali da kao izvoznici nemaju parametre da formiraju cenu, već da je u ovom trenutku jedini parametar cena koju je neko spreman da plati.

Ministar Nedimović je rekao da se ovog puta nije pričalo istim tonom kao prošli put. Ponovio je da tržište diktira cene, ali da 270 miliona evra izvoza u prošloj godini obavezuje Ministratstvo da se pozabavi ovim pitanjem. Očekuje organizaciju sastanka na višem niovu, ali podseća da tržište određuje pravila igre i da će Komisija za zaštitu konkurencije ispitati da li postoji poremećaj na tržištu.

Izvor: www.naslov.net

Turistička manifestacija "Dani višnje 2017" počela je u Prokuplju i na njoj su učestvovali proizvođaci višanja i proizvoda od tog voća iz topličkog regiona.

Predsednik opštine Prokuplje Miroljub Paunović rekao je da je cilj te manifestacije da istakne ;značaj proizvodnje višnje i potrebu očuvanja ove proizvodnje na području opštine Prokuplje i šire regije.

"Opština Prokuplje je na prvom mestu u Srbiji po proizvodnji višnje koja je zasađena na površini od oko 2.500 hektara i godišnje ostvaruje proizvodnju od oko 15.000 tona", kazao je Paunović. 

On je dodao da se višnja sa tog područja danas plasira na tržište EU i SAD i da se od tog izvoza ostvaruje godišnji prihod od 20 miliona evra. 

Paunović je dodao da su ovogodišnje niske prolećne temperature i prizemni mraz nanele velike štete višnjarima i umanjile rod za 50 odsto. 

"Više od 90 odsto proizvodnje plasira se i preradi van područja prokupačke opštine, a samim tim se i značajan deo dohotka odliva sa ovog područja, pa je zato neophodno ovde izgraditi prerađivačke kapacitete", kazao je Paunović. 

On je dodao da od države očekuju da im "merama podsticaja i subvencija pomogne da podignu tehnologiju na viši nivo, dovedu investitore, pronađu rešenje za žilogriz i prilagode se zahtevima savremenog tržišta". 

U okviru Dana višnje održan je i Sajam proizvoda od višanja, meda i domaće radinosti na kojoj je učešće uzeli svi privrednici iz prokupačke i susednih opština. 

"Dani višnje 2017" nastavljaju se sutra tradicionalnim 12. po redu Saborom višnjara u topličkoj Velikoj Plani gde će biti nagrađeni najuspešniji proizvođaci višanja iz prokupačke opštine, vlasnik najuređenijeg višnjara, najbolja rakija višnjevača i najlepše dvorište.

Izvor: www.b92.net

I malinari u komšiluku imaju problem sa niskom otkupnom cenom, pa je u Zenici je održana mirna protestna vožnja povodom nezadovoljstva malinara.

Cenu od jednu i po marku koju su ove godine ponudili otkupljivači smatraju mizernom i apsolutno neprihvatljivom, pa je održan protest u organizaciji Udrženja poljoprivrednika - proizvođača malina "Agroprodukt-Lašva",

“Cilj okupljanja jeste skrenuti pažnju na potcenjivanje, kao i na uvredu Udruženja otkupljuvača malina sa prostora BiH. Mi berače plaćamo jednu i po marku, i kako da steknemo bilo kakvu zaradu. Svaka cena ispod tri KM za nas je ekonomski neprihvatljiva”, kazao je Durmo Admir, jedan od malinara. 

Mirna protestna vožnja održana je rutom: Naselje Blatuša – petlja (polazna tačka) - glavna gradska magistrala – Bojin Vir (kružni tok) - Babina Rijeka – Crkvice – Kamberovića Polje – Lamela – kružni tok - Bulevar te nazad do polazne tačke (Blatuša – petlja). 

Učesnici protesta bacali su maline kazavši kako su, ako se ne dogovore sa otkupljivačima, spremni da traže povraćaj malina i sve unište. 

Sa sobom su određene količine malina koje će deliti građanima na zeničkim ulicama.

Izvor: www.b92.net

Malinari su u sredu na protestu u Arilju najavili da će 7. jula blokirati sve puteve do otkupnih mesta i hladnjača, ako država ne reaguje i utiče da se otkupna cena poveća na 1,83 evra, odnosno 250 dinara za kilogram.

Koliko je "vruće" među malinarima, najbolje pokazuje i incident koji se dogodio u Arilju, kada je došlo do koškanja proizvođača i otkupljivača. Reagovala je i policija i brzo smirila strasti.

Na protestu su proizvođači najavili radikalnije akcije. Zahtevaju uspostavljanje tržišne vrednosti "crvenog zlata", u sezoni kada maline, zbog vremenskih neprilika, neće biti dovoljno da se napune hladnjače. Za 1. jul zakazan je sastanak u Vladi Srbije sa ministrima poljoprivrede i trgovine. Kažu da će insistirati da hladnjačari do 7. jula prihvate cenu od 250 dinara, a u suprotnom uslediće izlazak na ulice sa mehanizacijom.

- Blokiraćemo saobraćajnice i hladnjače - stav je malinara izrečen sa govornice u centru Arilja. - Tražimo i smenu Rada Ljubojevića, vlasnika firme "Sirogojno kompani" sa mesta predsednika Privredne komore Užica i trećeg po veličini izvoznika maline, jer je on u sukobu interesa.

Ispred Asocijacije malinara Dobrivoje Radović je rekao da je veliki problem potpisivanje ugovora sa otkupljivačima i da malinare neće pretvoriti u "političare". Uz to, on je zatražio da problem reši predsednik države Aleksandar Vučić.

- Očekujemo cenu od 1,83 evra - kazao je Radović. - Mačva je prodavala malinu po ceni od 120 dinara. Ako se ne postigne dogovor do 3. jula, pa da cena bude 1,83 evra, biće sve blokirano u Srbiji. Jedna francuska kompanija ponudila je 158 dinara za kilogram, ali uzalud kada su proizvođači sa juga Srbije već prodali deo malina po cenama od 80 do 120 dinara.

Među proizvođačima koji su bili u Arilju, došli su malinari iz Užica, Bajine Bašte, Prijepolja, Kosjerića, Požege i Nove Varoši. Protesta je bilo i u Prijepolju. Tamo za kilogram maline dobijaju 130 dinara.

- Ove godine malinu u Polimskoj dolini "tukle" su razne nepogode, od snega, mraza i niskih temperatura, pa sve do nedavnog grada, međutim, ništa je nije uništilo kao što je niska ovogodišnja otkupna cena - smatraju proizvođači ovog jagodičastog voća.

PROSIPALI NA ASFALT

MALINAR Nezir Brajanac iz Velike Župe, nadomak Prijepolja, pod zasadom maline ima skoro dva hektara. Nezadovoljan trenutnom cenom tokom protesta on je prosuo nekoliko gajbi malina na put i tom prilikom kazao da je ovo slika i prilika države u kojoj živimo.

- U gajbu maline stane oko 2,2 kilograma, cena radne snage, odnosno, berača iznosi 80 dinara, polovinu od toga, od ostatka treba da platim repromaterijal i da nešto i zaradim - istakao je revoltirani Brajanac. - Sa ovom cenom, međutim, osuđeni smo na propast.

UVOZ UNIŠTAVA

PREDSTAVNICI malinara podsetili su da je Srbija izvezla 90.000 tona maline prošle godine, a uvezla malinu iz 25 država. Inače, prosečna cena maline prošle godine bila je 313 dinara. Malina sad već dosta podbacuje, a to se vidi ovih dana u zasadima širom zapadne Srbije. Plod sporo dozreva pa je priliv u hladnjače smanjen, a to daje nadu da će u narednim danima biti vremena da se cena koriguje. To se već dešava, uoči protesta, hladnjačari su u Arilju otkupnu cenu povećali sa 100 na 163 dinara.

Izvor: www.novosti.rs

Vlada Srbije je, na predlog Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, utvrdila cenu od 18 dinara po kilogramu za interventni otkup merkantilne pšenice ovogodišnjeg roda.

Republička direkcija za robne rezerve otkupljivaće merkantilnu pšenicu domaćeg porekla, u rasutom stanju, koja mora u svemu da odgovara propisanom kvalitetu u skladu sa pravilnicima, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.

Količinu merkantilne pšenice koja se otkupljuje, kao i način distribucije, utvrdiće Republička direkcija za robne rezerve.

Cilj ove mere je da država zakonom utvrđenim alatima podstakne tržište pšenice, navodi se u saopštenju.

Izvor: www.rs.n1info.com

Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović za agenciju Beta rekao je posle sastanka predstavnika te asocijacije i čelnika opština u kojima se uzgaja malina, da je jedna francuska kompanija ponudila veću otkupnu cenu za maline.

"Francuzi su ponudili 158 dinara za kilogram, ali su proizvođači sa juga Srbije već prodali deo malina po cenama od 80 do 120 dinara", rekao je Radović.

Radović je rekao da se na poziv Asocijacije malinara Srbije predsednicima opština gde se uzgaja malina, da dođu na jučerašnji sastanak od 30 čelnika odazvalo osam i oni, prema njegovim rečima, podržavaju protest.

"Asocijacija malinara je donela odluku da se hitno uputi zahtev Komisiji za zaštitu konkurencije, da ispita da li na tržišu postoji monopol vlasnika hladnjača koji se dogovaraju o jedinstvenoj ceni", rekao je Radović.

Vlasnici hladnjača su pre par dana na sastanku u Privrednoj komori Srbije tvrdili da malinu ne mogu da plate po ceni koju traže proizvođači, jer po toj ceni ne mogu da je prodaju na svetskom tržištu.

Prošle godine kilogram maline prodavao se po ceni 220 do 240 dinara.

Izvor: www.b92.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30