Sa predstavnicima Vlade Srbije dogovoreno je da malina bude strateški proizvod na osnovu geografskog porekla.

To je istakao predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović, objašnjavajući da će, na taj način biti poznato koliko je malina proizvedeno u svakoj mesnoj zajednici, lokalnoj samoupravi i gradu.

Nećemo imati, kao do sada, da se plasiraju lažne informacije, da je hiperprodukcija i da ne ide izvoz”, rekao je Radović. 

On je dodao da je dijalog sa državom pokrenut sa mrtve tačke i da u prilog tome idu garancije vlade da će pratiti cene malina. 

Vlada garantuje, ne rečima, nego ćemo danas dobiti dokument, da će se kontrolisati cene po kojim su maline izvezene, a po kojim se prodaju. Na taj način znćemo da li je dobra akontna cena, odnosno da li je 220 dinara, koliko zahteva Asocijacija malinara”, rekao je Radović. 

Osim značaja osnivanja Nacionalnog saveta, koji bi se bavio problemom malinara, Radović je istakao i da uzgajivači malina ostaju pri tome da ona bude 1,83 evra. 

Predložili smo da akontna cena, dok se bude obračunavala, bude 180-190 dinara, a razlika do 220 dinara da se isplati do 1. januara ili 1. februara”, rekao je Radović. 

Predsednik Asocijacije malinara Srbije rekao je i da su od Vlade zatražili i da predsednik Regionalne privredne komore Užice, Rade Ljubojević, bude smenjen. 

On ne može da bude četvrti izvoznik iz Srbije, a da vrši funkciju u privrednoj komori u Užicu. To utiče na proizvodnju i mislimo da je to sukob interesa”, rekao je Radović. 

Radović je naveo i da je predstavnicima malinara na jučerašnjem sastanku rečeno da je formirana komisija koja ispituje da li postoji monopol na trzištu malina. 

Rekli su i da će početi sve inspekcije i kontrola malih i velikih hladnjača, da se mora stati na put tom monopolu”, zaključio je Radović.

Izvor: www.b92.net

U podnorudničkim selima Vojkovci i Jarmenovci počinje berba prvih plodova kupine, čiji je rod dobar, ali se proizvođači žale na nisku otkupnu cenu.

Bojan Mijailović iz sela Vojkovci pod kupinom ima 15 ari, sorte čačanska bestrna, koja je u punom rodu i kaze da baš nikada do sada nije imao toliko plodova, ali podseća da kad je visok prinos onda je cena niska.

"Na otkupu za ovu voćnu vrstu plaća se 40 dinara po kilogramu što je jako malo", kaže Mijailović. 

Ista situacija je i u susednom selu Jarmenovci. Domaćin Saša Savić ima zasad od 25 ari već pomenute sorte. 

"Iako je ova godina dosta problematična, kupina je ponela veliku količinu izuzetno kvalitetnih plodova," izjavio je Savić. 

On se, međutim, nada da će tokom berbe koja traje skoro mesec dana cena skočiti, jer se sa trenutnom cenom, kako kaže, ne uklapaju. 

"Nije lako odnegovati kupinu, iako nemamo velike površine ipak treba dosta ulaganja, đubrivo, hemija, navodnjavanje a cena nikakva,"dodao je Savić. 

Kupine iz ovih sela putuju za Čačak odakle i vodi poreklo ova sorta, poljoprivrednici imaju ugovoren otkup sa hladnjačom koja dalje plasira plodove na englesko tržište.

Izvor: www.b92.net

Ova godina bila je pogubna za srpsku malinu. Nepovoljni klimatski uslovi, ekstremno hladne zime, vrela leta, grad i sneg prepolovili su rod crvenog zlata, a niska otkupna cena isprazniće džepove proizvođača koji tvrde da sa 135 dinara za kilogram ne mogu pokriti troškove proizvodnje i angažovanja radnika.

Stiče se utisak da glavni profit ostvaruju hladnjačari, no oni kažu da još uvek nema jasnih ugovora sa inostranim otkupljivačima pa bi viša cena bila i ogroman rizik za njih.

Činjenica je da je srpska malina doživela vrhunac u otkupu od 2008. do 2011. godine kada je za kilogram plaćano od 2,20 do 2,80 evra.

- Tada su prvi inostrani kupci došli direktno u Srbiju i mi smo prvi put dobili merodavnu cenu za našu malinu. Onda je ponovo krenuo manji pad cene, prošle godine plaćalo se od 230 do 250 dinara za kilogram, a ovo sada je totalno poniženje za svakog proizvođača malina u Srbiji - kaže predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović.

Ako se uzme u obzir da je prošle godine proizvedeno 83.000 tona malina u Srbiji, a ove godine rod neće biti preko 55.000 tona, postavlja se pitanje šta je uslovilo pad cena u otkupu. Malinari tvrde da je u pitanju uvoz koji ne samo da obara cenu već i kvalitet srpskih sorti vilamet i miker, koje po kvalitetu prednjače na svetskom tržištu.

- Uvozila se malina koja nije ni približnog kvaliteta kao naša i onda se mešala, recimo, polka sa našim sortama tako da smo izgubili na kvalitetu. Sada, verovatno, niskom cenom hladnjačari pokušavaju da opet postanu konkurentni na svetskom tržištu, da vrate poverenje otkupljivača koje su izgubili, a sve puca po leđima proizvođača - kaže Radović.

On je dodao da tržištem u Srbiji vladaju monopolisti, a najbolji dokaz je poređenje sa Evropom gde cena može da varira do pola procenta, a kod nas i do pedeset odsto.

Radović je istakao da “oko četiri miliona ljudi u Srbiji živi direktno ili indirektno od proizvodnje malina tako da će na ovu cenu mnogi gladni dočekati zimu”.

Sanel Dizdarević iz Prijepolja uzgaja maline na površini od pet hektara i kaže da je ulaganje oko 140 dinara po kilogramu, tako da se sa trenutnom cenom ni troškovi ne mogu pokriti.

- Ova godina je katastrofalna, vremenske nepogode uslovljavaju veće angažovanje oko malina, a samim tim i veća ulaganja. U normalnim uslovima, recimo, maline se prskaju tri, četiri puta, a sada da bismo je zaštitili tretirali smo je i do sedam, osam puta. Na sva ta ulaganja dodate i koštanje radnika, i vidite gde je proizvođač u ovoj priči.

Izvor: www.naslovi.net

Borovnica je nakon maline najpopularniji srpski brend poslednjih godina, kada je jagodičasto voće u pitanju. Gajenje borovnica ima ogromnu perspektivu i njena proizvodnja odlikuje se visokim stepenom robnosti. Oko 95% od ubranih plodova, plasira se na svetsko i domaće tržište, u prerađenom i svežem stanju. U 2016. godini izvezeno je 1.173 tona borovnice, odnosno za 39,5% manje, u odnosu na prethodnu godinu (1.938 t). Od ove količine svega 11,4% je izvezeno sveže tj. rashlađene borovnice, dok je najveći deo, 1.039 tona, odnosno 88,6% izvezeno kao zamrznuta borovnica.

Vrednosti izvoza borovnice, prošle godine bila je oko 4 miliona dolara, odnosno za 18% manje u odnosu na vrednost izvoza prethodne godine. Borovnica se prošle godine najviše izvozila u Francusku, Nemačku i Belgiju, a znatno manje u druge evropske zemlje. Dominantna cena borovnice na zelenoj pijaci tokom 2016. godine, kretala se od 800 do 1.000 dinara za kilogram po mesecima, dok je godišnja dominantna cena bila 800 din/kg, dok je na kvantaškoj pijaci cena bila od 550 dinara do 800 dinara po mesecima. Očekuje se da će narednih 5 godina otkupna cena biti stabilna, kao i izvoz.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec jul. 

Gde može da se gaji borovnica? Da li se može gajiti i u saksiji? Pogledajte školski primer iz prakse! Plantaža visoko-žbunaste borovnice, u Brestoviku nadomak Beograda, na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2705-gde-moze-da-se-gaji-borovnica

 

Otkupna cena trenutno je za sortu čačanka do 40 dinara, a čuvena loh nes plaća se svega 50 dinara za kilogram.

To ne odgovara kupinarima, pa su u Krupnju juče obustavili berbu, jer je u ovom kraju pre dva dana kilogram čačanke bio i 20 dinara. Sve oči uprte su, opet, u hladnjačare i otkupljivače, koji, kako kažu voćari, ucenjuju sa cenom i mešetare, pišu Večernje novosti.

“Hladnjačari su se dogovorili da čačanku plaćaju 40 dinara, a obogaćenu loh nes 50 dinara za kilogram”, žali se Dejan Radulović, voćar iz Milićevca kod Čačka. 

“Otkupljivači opet ostvaruju ekstraprofit, jer je konfitura kupine, ona prve klasa, od 96 do 120 dinara. Među kupinom koja se sad bere, od 60 do 80 odsto je prve klase. To je klasična pljačka proizvođača. Otkupljivači plaćaju sve isto, a posle prodaju po klasifikovanim cenama. Svu kupinu guraju u jednu klasu, a posle to prebiraju i prodaju po kvalitetu, pa ostvaruju ekstraprofit, i do dva i po puta više u odnosu na cenu prema proizvođaču”, objašnjava on. 

Kako objašnjava Radulović, kupina u Srbiji će zamreti. Država mora da stane na put reeksportu maline i kupine. 

“Nigde ne piše na kutijama da su kupine i maline iz Poljske, već da su naše, a nisu”,upozorava Radulović. 

“Neka država pojača kontrolu, zna se tačno ko uvozi i ko to radi. Zbog svega toga, ljudi su počeli da obustavljaju berbu, jer kada je cena 40 dinara, još malo pa će morati da doplate sami sebi da bi je brali. Da bi bar malo bili zadovoljni, treba podići cenu čačanke za 10, a loh nesa za 20 dinara”, dodaje on. 

I otkupna cena kupine iz Levča, koja je pre nekoliko dana za tržište Rusije bila od 230 do 250 dinara, tokom vikenda je "spala" na 150 dinara. Prema rečima Đorđa Stanojevića, pomoćnika predsednika Opštine Rekovac, otkupljivači i hladnjačari mešetare da bi više zaradili, pa zbog toga cena varira. 

“Suša je znatno umanjila rod, ali na parcelama gde je bilo navodnjavanja prinosi su dobri”, kazao je Stanojević. 

“Problem postoji i sa radnicima koji beru kupinu. Dolaze berači iz Kragujevca i drugih mesta, a plaćeni su po ubranoj količini. Zarade dnevno od 1.500 do 2.000 dinara”,dodaje on.

Izvor: www.b92.net

Dani srpske kajsije su po deveti put organizovani 15. i 16. jula u Miokovcima, srpskoj prestonici ovog voća. Ova manifestacija posvećena je profesionalnom voćarstvu, posebno razvoju proizvodnje kajsije, ali i ostalih vrsta koštičavih voćaka. Ovakvi skupovi su odlična prilika da se čuju najnovije informacije iz oblasti voćarstva, da se razmeni znanje i iskustava sa terena, da se proizvođači informišu o najnovim tehnologijama uzgoja kajsije, ali je ujedno i mesto gde se svi posetioci mogu upoznati sa brojnom ponudom izlagača.

U Srbiji se pod zasadima kajsije nalazi oko 5.290 ha. Posmatrano po opštinama, daleko najveće površine se nalaze u Grockoj (1949 ha), zatim u Čačku (549 ha), Smederevu (234 ha), Zrenjaninu (95 ha) i Subotici (94 ha). Visina godišnje proizvodnje tokom poslednjih godina varira od 18.510 tona u 2005. godini do 44.077 tona u 2011. godini, sa prosečnom proizvodnjom u poslednjih pet godina od 26.510 tona. Prinos varira od 4,5 do 8,7 tona po hektaru.

Za Agrobiznis magazin, gradonačelnik Čačka Milun Todorović, istakao je da se u Miokovcima svake godine povećavaju površine pod zasadima kajsije, i ona se danas uzgaja na oko 250 hektara. "Mislim da svake godine radimo bolje, idemo ka većem kvalitetu proizvoda. Krenuli smo pre devet godina skromno, sa malim brojem hektara, danas imamo više od 500 hektara u ovim našim prelepim selima Miokovcima, Milićevcima, Trbušanima, Vranićima, Gornjoj Gorevnici", podsetio je Todorović.

Pomoćnik ministra poljoprivrede, Zoran Janjatović, izjavio je da je upravo ono što rade voćari u Miokovcima strateški interes zemlje u poljoprivredi. "Da se iskoristi potencijal svih regiona i da proizvod koji ovde najbolje uspeva bude i najpametnije plasiran. Voćarstvo u Srbiji je strateška grana kojoj će ministarstvo dati veoma visoki primat. U narednom periodu pokušaćemo da pomognemo da povećate vrednost a vama treba da bude cilj da povećate prihode po hektaru, da povećate profit a to bez savremene tehnologije i savremenih zasada, pravog ciljnog tržišta i kvaliteta nije moguće", istakao je Janjatović.

Prošlogodišnje Dane kajsije organizovalo je udruženje „Miokovačka kajsija“, čiji je predsednik Vojkan Tomić bio i domaćin kajsijade. Pored toga što je ovo selo poznato po proizvodnji kajsije, od ove sezone biće bogatije za novu hladnjaču kapaciteta 300 tona zamrznutog voća. Hladnjača je formirana sa namerom da se u Miokovce voće dovozi i prerađuje, a ne samo odvozi u sirovom stanju kao što je do sada bio slučaj. Hladnjača je spratna, istog kapaciteta na obe etaže,  opremljena tunelom za brzo zamrzavanje kapaciteta 22 tone, lager komorom u koju može da stane 20 vagona zamrznutog voća, što omogućava da se voće zamrzava i prerađuje, kao i da se skladišti i sačeka  najpovoljniju cenu za prodaju.

Vlasnici hladnjače, Miroslav Nedeljković i Marko Jokić su spremno za otkup kajsije, a nakon kajsije, vršiće i otkup šljive i ostalog sezonskog voća. Jedan deo otkupljenog voća plasiraće poznatim destilerijama, dok će se drugi deo iskoštičavati, zamrzavati i spremati za izvoz.

Planovi ova dva voćara su da u prvoj fazi rada hladnjača bude skladišno – otkupna komora koja će snabdevati domaće tržište, a vremenom će se ići sve više na preradu, pa im je u planu da te proizvode izvoze na inostrano tržište, pre svega u Rusiju, pa otuda i naziv Poljoprivredni kombinat “Kalinka”.     

Početna cena u otkupu za industrijsku kajsiju prošle nedelje je iznosila 35 dinara, dok se tokom ove nedelje cena povećala na 50 dinara za industrijsku, a za konzumnu otkupna cena je 80 dinara po kilogramu. Većina voćara, kajsiju će predavati otkupljivačima, ali će značajne količine biti korišćene za pravljenje rakije

Ukupan izvoz kajsije u 2016. godini bio je 2.341tona, od čega je 87% (1.996 t) izveženo sveže kajsije. Najviše se izvozila u Rusku Federaciju 25% i Bosnu i Hercegovinu 20%. Veoma mala količina smrznute kajsije (274t) plasirana je na tržište Nemačke, Austrije i Francuske. Privremeno konzervisane kajsije je izveženo oko 66 t i svega 6 tona sušene kajsije. Ukupna vrednost izvoza kajsije je 2,1 miliona dolara.

Ukupan uvoz kajsije prošle godine iznosio je svega 713 tona, u vrednosti uvoza od 1,3 miliona dolara. Zemlje iz koji je bio najveći uvoz su Grčka 45% za svežu kajsiju i Turska 37% za suvu kajsiju, koja je uticala na visoku cenu uvoza.

Reč je o sorti "lohnes" na području Rekovaca, a sav rod ide u izvoz, izjavio je direktor Fonda za razvoj poljoprivrede ove opštine.

Na području Levča, opština Rekovac, počela je berba kupina, cena je odlična i kreće se od 230 do 250 dinara, izjavio je danas Tanjugu direktor Fonda za razvoj poljoprivrede opštine Rekovac Đorđe Stanojević.

Reč je o sorti "lohnes" i sav rod ide u izvoz, na tržište Ruske Federacije, istakao je Stanojević.

On je dodao da ove sorte na području Levča, "nema mnogo". 

Stanojević je istakao da "domaći hladnjačari još nisu istakli cenu, možda zbog toga što je berba tek počela, a poljoprivrednici koji gaje domaće sorte, na primer "čačanku", očekuju da cena bude 50 do 80 dinara".

Na području opštine Rekovac, pod kupinom je oko 150 hektara, a zasade ima oko stotinu proizvođača koji kupinu gaje na hektar i više i još toliko koji gaje na manjim površinama.

Izvor: www.novosti.rs

Kasno je za sastanak malinara i predstavnika Vlade Srbije jer je suša uništila rod, rekao je predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović.

On je za agenciju Beta rekao da se delegacija proizvođača maline, predstavnika države i vlasnika hladnjača, koja je pre dva dana otputovala u Poljsku da proveri kolike su cene tog voća, juče vratila u Beograd. 

"Danas bi trebalo da imamo novi sastanak u Vladi Srbije ali je suša uništila dobar deo roda malina i za branje je još preostalo deset do 20 odsto", rekao je Radović. 

On je istakao da je na njegovoj plantaži preostalo da se obere desetak odsto tog voća i da će se sada videti da li će ekstremno smanjena ponuda da podigne cenu malina ili će i dalje biti minimalne zato što su se tako dogovorili hladnjačari. 

Slična je situacija i sa kupinama, jer iako je berba počela ovih dana vlasnici hladnjača još ne nude otkupnu cenu. 

Predsednik Udruženja proizvođača kupina za istočnu Srbiju Goran Stančić rekao je da se do sada obrane kupine predaju vlasnicima hladnjačama bez ikakve ugovorene cene. 

"Berba je počela pre sedam dana i kupine moramo da predamo vlasnicima hladnjača jer ne možemo na drugi način da ih sačuvamo, a oni se još dogovaraju koju cenu da nam ponude i kažu da ćemo čekati još bar nedelju dana", rekao je Stančić. 

Na kupinama može da se zaradi, kako je rekao tek ako cena bude oko jedan evro za kilogram, posebno ove godine zbog povećanih troškova za zalivanje. 

On je rekao da uzgaja kupine na tri hektara i da mora da ih zaliva svaki drugi-treći dan. 

Prošle godine kupine su se prema njegovm rečima prodavale po ceni od 20-30 dinara za kilogram zbog čega je 50-60 odsto roda propalo jer proizvođači nisu želeli da prave novi trošak na branju. 

"Proizvodnja kupina se 2015. godine proširila ali su zasadi prošle godine zbog niskih cena krčeni i to se tako radi u krug", rekao je Stančić. 

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku prošle godine je u tridesetak zemalja pa čak i Australiju izvezeno nešto više od 22.000 tona kupina i ostvaren je devizni priliv od 27 miliona evra. 

Srbija je 2014. godine izvezla preko 21.000 tona kupina i ostvarila devizni priliv od 30 miliona evra od čega je u Nemačku izvezeno 7.044 tone što je vredelo 8,7 miliona evra. 

Od poslednje tri godine najbolja je bila 2015. godina jer je stranom tržištu prodato 26.000 tona što je vredelo 36 miliona evra, od čega najviše Nemačkoj, 8.200 tona za deset miliona evra.

Izvor: www.b92.net

Ovogodišnji rod kajsije je odličan, ali proizvođači ovog voća nisu zadovoljni cenom.

Zbog toga su sve prilike da će mnogi preći na proizvodnju stonih sorti, koje su namenjene izvozu, prevashodno Rusiji.

"Trenutna cena kajsije za preradu, koja se u 90 odsto slučejeva koristi za rakiju, iznosi 25 dinara, što je ispod višegodišnjeg proseka. Proizvođači sigurno nisu zadovoljni, ali moj savet im je da pređu na proizvodnju komercijalnih sorti koje imaju prohodnost i ka inostranom tržištu", rekao je predsednik Organizacionog odbora ispred udruženja "Miokovačka kajsija" i Mesne zajednice Miokovci, Predrag Radovanović. 

Mi otkupljivači, naveo je Radovanović, potrudićemo se da u narednim danima utičemo na prerađivače da se ta cena makar malo podigne i kaže da je "cena branice i dalje od 80 do 85 dinara". 

Zamenik gradonačelnika Čačka, Radoš Pavlović, izjavio je da je cena "padalice" niska i zbog obilnog roda u smederevskom kraju, Vojvodini i na neki način zbog zasada po agroekološkim područjima koja nisu namenjenena kajsiji. 

"Tu se vidi nedostatak reonizacije poljoprivredne proizvodnje. U narednom periodu smo predvideli da se razvoj poljoprivrede u čačanskom kraju odvija u dva pravca, reonizacija i viši stepeni obrade. Želimo da se stvaraju mala porodična gazdinstva koja će na sopstvenom gazdinstvu pakovati svoje proizvode ili da imaju poluproizvod ili čak gotov proizvod. Tako će uz adekvatnu ambalažu postići veću cenu", zaključio je Pavlović.

Izvor: www.b92.net

"Odlazak u Poljsku je rezultat zajedničkog dogovora proizvođača, hladnjačara i predstavnika države koji je postignut na sastanku sa premijerkom Anom Brnabić, kako bi se utvrdilo tačno stanje na tržištu malina u Poljskoj, koja je, pored Srbije, jedan od najvećih proizvođača tog voća", rečeno je agenciji Beta u Ministarstvu poljoprivrede.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić i predstavnici proizvođača malina i hladnjačara dogovorili su se na sastanku 6. jula u Beogradu da naprave radno telo koje će pratiti formiranje cena na domaćem i konkurentnim tržištima kako bi se napravio dogovor prihvatljiv za sve u Srbiji.

 Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović izjavio je agenciji Beta da očekuje da će se posle povratka delegacije iz Poljske na sastanku u Vladi Srbije naći rešenje prihvatljivo i za proizvođače, i za otkupljivače.

"Domaći proizođači od otkupljivača zahtevaju otkupnu cenu od 1,83 evra ili 220 dinara za kilogram", rekao je Radović.

On je rekao da otkupljivači tvrde da su proizvođači malina zadovoljni cenom od 130 do 140 dinara, koliko sada košta kilogram malina u Srbiji, ali da to nije tačno.

Izvor: www.naslovi.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30