Po podacima koji stižu iz Poslovnog udruženja Žita Srbije, tri nedelje pred žetvu, pšenica ove godine neće mnogo podbaciti, iako je prognozirano da nećemo imati ni za sopstvene potrebe.Na osnovu obilaska polja pod hlebnim žitom po svim regionima, u tom udruženju procenjuju da će se prosečni prinosi kretati u okviru petogodišnjeg proseka , nešto oznad 4 i po tone po hektaru na nivou cele Srbije i da ćemo u konačnom bilansu raspolagati i sa preko million tona za izvoz.Prilikom obilaska bačko palanačkog atara proizvođač Milorad Ćulibrk, rekao je novinarama da na svojim parcelama kao dobar domaćin i pored pojave bolesti Fuzariuma očekuje solidan rod .

A na poljima " Matijević-agrara " u Futogu primenili su punu tehnologiju, ali zbog suše u jesen i početkom proleća i ptreteranih padavina u maju, uoči žetve nisu optimisti.

Nezvanično smo saznali da će cena za paore mogla iznositi tek 16 ili 17 dinara za kilogram hlebnog žita i da bi to bilo realno.

Tek kad kombajni uđu u njive , početkom jula znaće se zapravo na kakav rod hlebnog žita Srbija može da računa i da li će to biti optimističnih 2 miliona i 600.000 tona kako predviđaju u Udruženju Žita Srbije. Ono što je izvesno jeste to da ni mali ni veliki proizvođači, u ovoj za poljoprivredu tegobnoj godini, na pšenici neće zaraditi.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/bez-zarade-na-psenici-ove-godine_1025969.html

Glavno tržište jagoda iz Srbije i ove godine je Rusija. Samo iz Pocerine svakog dana u sezoni isporuči se oko 50 tona prvog voća, pa je po nekoliko šlepera parkirano na placevima za utovar sveže robe, odakle kreću put moskovskih pijaca.

Uglavnom su to nakupci iz Srbije, a koliko je potražnja za ovom robom govori podatak da se ove godine pojavljuju direktno kupci iz Rusije, koji otkupljuju srpske jagode.

Zbog velike potražnje, cena se menja iz sata u sat, a kreće se od 120 do 150 dinara.

- Moskva voli srpske jagode! Cela Rusija voli jagode iz Srbije – kaže Rasim Rahmanov, koji je iz Moskve stigao u Pocerinu da kupuje jagode.

Međutim, on nije jedini. Na platou u selu Rumska podno Cera više je otkupljivača nego proizvođača. Od ranog jutra čekaju da berači napune gajbice, koje vlasnici svojim automobilima dovoze na otkupno mesto. Na tom potezu ima na desetine otkupnih mesta, tako da ne može da se dogodi da roba ostane neprodata. Pitanje je samo cene.

- Mi danas plaćamo 150 dinara, a pre nekoliko dana jagodu smo plaćali 250 dinara za kilogram. Cena je pala jer je bilo loše vreme, a i sada kreće sezona, pa jagoda ima više. Mi se nadamo da će cena ponovo skočiti. Ono što ljudi ne razumeju, i nama, iako smo nakupci, odgovara veća cena jer je tada veća i zarada. Nama Rusi plaćaju dva dolara po kilogramu, a mi danas jagodu plaćamo 150 dinara. Međutim, ovde ima još jedan problem, a to je da proizvođači na vrh stavljaju krupnije plodove, a na dno gajbice sitne, pa nam Rusi slikaju i pošalju, onda ni oni neće da plate po toj ceni – priča Dragan Jovanović iz Subotice.

Iako su, kako i sami kažu, uvek nezadovoljni cenom, sve što je iznad 130 dinara, smatraju dobrom zaradom.

- Cena je realna. Nama je najvažnije da se prodaje, da ne stoji roba, da nema truljenja. Ima dosta otkupnih mesta, dosta hladnjača, tako da se sve proda. Jedino što nam je problem, što nikada ne znamo po kojoj ceni ćemo prodati, jer se cena menja iz sata u sat - kaže Dejan Jovanović iz Metlića, koji pod jagodom ima 40 ari.Da na ovoj robi svi zarađuju potvrđuju i proizvođači, kojih je svake godine sve više, i nakupci, koji ceo maj i prvu polovinu juna provedu u Pocerini. Niko ne otkriva kolika je zarada, ali prodaja govori da ova roba ima kupce.

- Dosad je bila dobra cena, sad već pada. Ja sam prodavao od 200 do 150 dinara. Sinoć sam dao po 130 dinara. Kad padne ispod 150, loša je računica jer su skupe nadnice i sredstva za prehranu – kaže Dragan Živković.U prilog tome da je otkupljivačima zagarantovana cena ide činjenica da mogu u hladnjačama da drže robu koju otkupe i po nižoj ceni dok se na tržištu ne postigne vrednost koja njima odgovara.

Međutim, cena će, kako prognoziraju otkupljivači, ponovo da se poveća kada bude lepše vreme i kada jagoda bude zrelija i sočnija, a onda će i zarada biti veća.

Što se tiče maloprodajne cene u piljarnicama i na pijacama, i ona varira. Pre nekoliko dana kilogram jagoda bio je 250 dinara, a sada od 150 do 180 dinara.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/rusi-traze-srpske-jagode-otkupna-cena-se-menja-iz-sata-u-sat-a-dostigla-je-150-dinara/q0n38ds

Borovnice zbog njihovog nutritivnog kvaliteta i svojstava nazivaju plavim zlatom, i one polako postaju najpopularniji domaći brend, budući da naše rane sorte prispevaju u periodu kada borovnice nema nigde u svetu.

Sveži plodovi su deficitarni na evropskom tržištu u periodu od prve dekade juna do sredine jula, a klimatski uslovi u Srbiji baš tad pogoduju njenom zrenju.

Ono što uzgajivači ne smeju da previde jeste da se u proizvodnju borovnica ne ulazi samostalno. Jedini način koji omogućava da se obezbede dovoljne količine plodova ujednačenog i visokog kvaliteta jeste udruživanje. Zato u zemljama koje su veliki proizvođači borovnice postoje kooperative sa velikim brojem članova i koje posluju vrlo uspešno.

- S idejom da okupimo što veći broj farmera koji će ujedinjeni plasirati ovo voće u svet, i mi smo osnovali zadrugu. Velikim evropskim kupcima interesantni smo samo ako nastupamo ujedinjeni, a želeli smo i da učimo zajedno, svesni da je sve mnogo teže kad si sam - napominje Dušan Dobrijević iz zadruge "Borovnica" iz Brestovika, u opštini Grocka. Proizvođačima okupljenim oko zadruge "Borovnica" na raspolaganju su Hladnjače Brestovik, moderan centar za skladištenje, pakovanje i plasman voća, kapaciteta 1.500 tona sa devet komora, koje su im obezbedile uslove kakve imaju njihovi evropski konkurenti.- Da bi odgovorile zahtevima kupaca po pitanju kvaliteta i pakovanja sveže borovnice, hladnjače se opremaju linijama za sortiranje i pakovanje plodova. Potrošači sve manje tolerišu nekonzistentan kvalitet, pa je od velike važnosti i primena Global Gap, BRC i drugih svetskih standarda u proizvodnji borovnica, koji predstavljaju važan preduslov za njihov plasman na EU tržište, objašnjava prof dr Jasminka Milivojević sa Katedre za voćarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

Proizvođači preko Zadruge mogu da računaju i na garantovan otkup njihovih proizvoda, u saradnji sa Hladnjačama Brestovik, kao i da nabave sve što im je potrebno za zasad borovnica.- Tako smo u prethodnom periodu uspeli da animiramo proizvođače borovnice iz Vranja, Leskovca, Crne Trave, Užica, Bajine Bašte, Valjeva... da zajedno nastupamo i sveže plodove organizovano dopremamo do hladnjača, koje su u stanju da sav rod otkupe i plasiraju stranim kupcima - nabraja Dobrijević. On ističe da Zadruga u saradnji sa organizacijom USAID pokušava da za sve svoje komitente obezbedi sredstva za dobijanje neophodnog sertifikata - global gap.

Ljubiša Milijanović iz Mirosiljaca kod Arilja je 2006. digao prve zasade, a danas je, sa svojih 3,5 hektara najveći pojedinačni proizvođač borovnice u Srbiji.

- Borovnica je dugoročna investicija i nije za one koji očekuju brzu zaradu, jer uloženo počinje da se vraća posle tri-četiri godine, ali ne u velikim iznosima. Oni se mogu očekivati tek sedme ili osme godine, kada zasad donosi pun rod od 20 tona po hektaru - kaže Milijanović.Borovnicu gaji u zemlji, na otvorenom, a uzgoj u saksijama i vrećama, koji je takođe zastupljen kod nas, ne preporučuje jer je, kaže, borovnici kraći vek trajanja. Potrebno je kiselo i rastresito zemljište, po mogućstvu ne blizu šuma koje ga zaklanjaju od sunca. Voće isto uspeva i na strmim i na ravničarskim terenima, s tim što je ravnica lakša za obradu.

Koliko god borovnice zasadili, priča poljoprivrednik iz okoline Arilja, ona će vam doneti prihod.

- Na hektar ide 2.200-2.300 sadnica koje koštaju oko 3,5 evra po komadu. Dakle, za sadni materijal treba oko osam hiljada evra. Protivgradna zaštita preporučljiva za naše pobdneblje je 15.000 evra. Navodnjavanje, pod uslovom da imaš vodu na parceli, iznosi 2.000 evra, a znatno je skuplje ako vodu treba dovesti. Takođe 2.000 evra treba spremiti za osnovno đubrivo, plus 3.000 evra za đubrivo kojim se borovnica prihranjuje sistemom za navodnjavanje. Dve hiljade evra košta materijal za rad, hiljadu supstrati za razvoj korena, preko tri hiljade za piljevinu koja stvara humus. Zaštita je 30.000 dinara po jednom tretiranju, a potrebno je sedam-osam takvih godišnje - iscrpno će Milijanović.

Ipak, nastavlja on, ulaganje može koštati jeftinije ukoliko dobije subvencije države koje mogu i prepoloviti izdatke za sadni materijal i protivgradnu zaštitu.

U izdatke treba uračunati i troškovnik za berače. Njima se, uz hranu i obezbeđen smeštaj, plaća 2.100 dinara, a ako se zna da jedan berač prosečno ubere četrdesetak kilograma dnevno, da bi se obrao hektar treba platiti 500 dnevnica.Njemu borovnica, na njegovih tri i po hektara, mesečno donese dve solidne plate.Borovnica se uglavnom gaji u opštinama Arilje, Užice, Bajina Bašta, Čajetina i Grocka, a podignute su i nove površine na jugu Srbije i u Crnoj Travi. Na domaće i svetsko tržište - najčešće u Nemačku, Francusku, Veliku Britaniju, Holandiju, kao i na tržište Rusije, plasira se 95 odsto ubranih plodova u prerađenom i svežem stanju.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/borovnice-zarada-uzgajanje/fz9b69b

 

Novim pravilnikom broj somatskih ćelija, tačnije onih iz tkiva životinja, u mleku je ograničen na 400.000 po mililitru otkupljenog mleka. Broj mikroorganizama za prvu klasu otkupljenog mleka je do 100.000, za drugu do 400.000 i treću preko ovog broja.

Od prvog januara iduće godine stupa na snagu nova odredba Pravilnika o kvalitetu sirovog mleka. Tako ubuduće otkupljivači ovu sirovinu stočarima neće isplaćivati po procentu mlečne masti, kao što je to do sada bilo, već će se vrednovati broj prisutnih somatskih ćelija i mikroorganizama u mleku. Novim Pravilnikom, broj somatskih ćelija, tačnije onih iz tkiva životinja, u mleku je ograničen na 400.000 po mililitru otkupljenog mleka. Broj mikroorganizama za prvu klasu otkupljenog mleka je do 100.000, za drugu do 400.000 i treću preko ovog broja.

Ako se utvrdi da u mleku ima više od 400.000 somatskih ćelija, to je znak da neko grlo stoke, koje se muze, boluje od mastitisa, odnosno upale vimena. Ukoliko se u zbirnom uzorku mleka uzetog sa nekog sabirališta nađe od 500.000 do million somatskih ćelija po mililitru, to ukazuje na činjenicu, da je ova bolest rasprostranjena na 30% muznih krava.

 

Higijena sirovog mleka garantuje kvalitet

Robert Širtov, savetodavac za stočarstvo u PSSS Vranje, ističe da prisustvo mikroorganizama u mleku pokazuje koliko su stočari vodili računa o higijeni mleka, počevši od same pripreme za mužu, pa do trpeze.

- Mikroorganizmi u mleku su bakterije, kvasca i plesni. Neki od njih utiču na loš kvalitet mleka, jer mu menjaju osobine. Ispitivanja su pokazala da je prisutnost visokog broja mikroorganizama u mleku posledica grešaka u ishrani, neodgovarajućeg držanja i smeštaja životinja, zasušenja krava, nepravilne ručne i mašinske muže i manipulacije mlekom. Najveća zagađenja mleka dešavaju se upravo usled neadekvatnog držanja opreme za mužu i hlađenja mleka - smatra Širtov.

 

Neophodna kontrola transporta mleka od proizvođača do prerađivača

 

Donošenje novog Pravilnika o otkupu sirovog mleka pozdravlja i Nenad Jovanović, jedan od proizvođač mleka iz Donjeg Neradovca kod Vranja. On već tri meseca ne predaje mleko otkupljivaču, jer su mu krave steone.

- Mleko koje sam do sada predavao uvek je bilo dobrog kvaliteta i na osnovu toga sam ostvarivao najbolju zaradu. Sa kvalitetom mleka nikada nisam imao problema, jer krave redovno pregledaju veterinari. Uz njihovu pomoć rešavam sve zdravstvene probleme koji se tokom godine jave kod stoke. Staju u kojoj držim krave svakodnevno čistim i po potrebi dezinfikujem. Prilikom muže, kravama dobro operem vimena, a potom ih obrišem peškirom. Mleko do predaje otkupljivaču držim na hladnom mestu i to u sudovima koje sam prethodno ispario vrelom vodom. Tokom leta na to pogotovo obraćam pažnju. Kada vrelina pritisne, mleko držim u frižideru i zato mi se nikada nije desilo da predam prokislo mleko - prenosi svoja iskustva Jovanović.

 

On tvrdi da svi proizvođači mleka, koje poznaje, strogo vode računa o higijeni prilikom muže i zdravstvenom stanju stočnog fonda, ali da nadležni koji pišu ovakve i slične pravilnike moraju da kontrolišu i otkupljivače mleka, naročito deo koji se odnosi na transport mleka od proizvođača do prerađivača.

 

Ratari koji još nisu skinuli ovogodišnji rod pšenice jedva su dočekali sunce da je požanju. Duž puta od Žablja ka Novom Sadu pšenica je već ovršena, ali ima još dosta atara u kojima taj najvažniji posao u poljoprivredi nije ni počeo.Oni koji su skinuli rod, smestili su ga u mlinove, čekajući cenu koja u iščekivanju da se vršidba zahukta treba da bude formirana. Za sada nijedan mlin nije počeo da otkupljuje žito niti plaća rod spram kvaliteta zrna, to jest po klasama.

Direktor udruženja „Žita Srbije” Vukosav Saković kaže da će zrno pšenice dobrog kvaliteta biti sigurno plaćeno i da paori čiji je rod kvalitetan ne treba da strepe da neće dobiti više novca za kilogram roda. Tokom vikenda, kaže, pšenicom se trgovalo po 16 i 16,5 dinara, bez PDV-a, uzimajući u obzir baš kvalitet hlebnog zrna, dok mlinari primaju žito po akontnoj ceni po 15 do 16 dinara.

– Nećemo se vraćati na staru priču da li su mlinovi spremni za brze analize, odnosno da li su opremljeni apratima za brzo merenje vrednosti roda – rekao je Saković. – Kao i u svetu, i ovde će biti u primeni trgovanje spram kvaliteta roda. Ovogodišnja žetva je specifična u odnosu na ranije zbog lokalnih pljuskova pa je dug period od trenutka kada su kombajni ušli u njive do sada. 

On je dodao da je, računajući nedelju i ponedeljak, u Srbiji ovršeno 40 odsto ovogodišnjeg roda pšenice, a da je u Vojvodine žetva stigla na polovinu.

Po rečima direktora „Žitoprometa” Predraga Đurovića, žetva je na severu Bačke krenula punom parom pa je tokom samo jednog popodneva primljeno oko 30.000 tona novog roda.

Predsednik Asocijacije poljoprivrednika Vojvodine Miroslav Kiš kaže da je ovogodišnji rod dobar.

– Prisustvo proteina i glutena zadovoljava pekarske standarde, dok je hektolitarske mase malo manja, ali ne u toj meri da utiče na cenu – kazao je Kiš, navodeći da bi kilogram novog roda trebalo da košta 20 dinara, s PDV-om, ali da paori očekuju da će biti između 17 i 18 dinara.

– Merimo kvalitet zrna samo na vlagu, hektolitar i primesu, dok prusustvo glutena i proteina radimo za svoje potrebe – kazao je Đurović. –Hektolitarska masa je nepunih 75 i ne skidamo odbitak do 74, ali novo žito kod kojeg je hektolitarska masa ispod 72 ne primamo.

Dodao je da je vlažnost zrna pristojna, oko 13, a primesa – čistoća 2,5 . „Žitopromet”,što nudi ratarima akontnu cenu od 16 dinara, s PDV-om.

Sudeći po rečima ostalih mlinara, ovogodišnji kvalitet roda će se razlikovati po regionima. U Sremu (okolina Rume) hektolitarska masa bila je samo 64, a vlažnost zrna se kretala između 18 i 19, premda se pšenica smatra suvom kada je vlaga 13.

Izvor: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/psenica-se-ni-ove-godine-ne-otkupluje-po-kvalitetu-03-07-2018

Usled neuspelih pregovora i neispunjenja obećanja i obeveza preuzetih od strane Ministarstva poljoprivrede i Vlade Srbije u rešavanju problema niske otkupne cene maline, udruženja su primorana na radikalne mere, saopšteno je iz Udruženja poljoprivrednih proizvođača „Užice“.

U saopštenju se navodi da će u okviru borbe za opstanak 500.000 ljudi koji direktno ili indirektno žive od maline, udruženja poljoprivrednih proizvođača održati protest u subotu u Prijepolju sa početkom u 12 časova.

Protesti će se održavati do ispunjenja datih obećanja od strane Vlade Srbije, Ministarstva poljoprivrede i ministra Branislava Nedimovića.

Glas zapadne Srbije

 

Novi problemi sa prodajom maline!

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3403-novi-problemi-sa-prodajom-maline

 

Predstavnici Asocijacije malinara i kupinara Srbije i Ministarstva poljoprivrede razgovaraće danas u Beogradu o cenama malina za narednu godinu.

Razgovaraće i o pomoći koju proizvođači traže zbog štete od vremenskih nepogoda i zaštiti geografskog porekla tih proizvoda, najavio je danas predsednik tog udruženja Dobrivoje Radović.

On je za Betu rekao da će razgovor biti nastavak dijaloga od pre nekoliko meseci, kada su proizvođači protestovali zbog niskih otkupnih cena malina i kupina. 

"Tražićemo pomoć zbog ogromne štete koju su na voću ostavili, prvo mraz u proleće, a zatim grad i visoke temperature", rekao je Radović. 

Dodao je da će poljoprivrednici od resorog ministarstva tražiti da omogući da naredne godine inostrani otkupljivači direktno, bez domaćih posrednika, otkupljuju maline i kupine. 

Asocijacija će tražiti, kako je rekao, da akontna (početna) cena malina u 2018. godini bude prosečna cena iz ove godine. 

Na spisku zahteva je i formiranje Nacionalnog saveta za utvrđivanje geografskog porekla malina i kupina.

Izvor: www.b92.net

 

Da li je i ova sorta maline rentabilna?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3212-da-li-je-i-ova-sorta-maline-rentabilna

 

Početak formiranja malinjaka donosi pitanje kako obezbediti kvalitetne sadnice maline. Na vama je odluka šta odabrati. Sadnice maline se mogu kupiti putem ponude u oglasima, u rasadnicima, od prijatelja, poznanika, ili u ovlašćenim organizacijama. 

Malina sorte "polka", zbog dobre cene i isplative produžene sezone, jer se bere i u jesen, donosila je prethodnih godina dobar prihod valjevskim voćarima. Ove godine izostala je i cena i rod, pa malinari sa manjih parcela krče zasade.

Umesto berbe maline "polke", ovce pasu u napuštenom zasadu Predraga Savića iz Donjih Leskovica kod Valjeva. Zbog duplo manje ovogodišnje otkupne cene od 120 dinara, Predrag je odustao od berbe "polke", koja mu je prethodnih godina donosila dobar prihod.

"Ovce su opasle sad čekamo da pokrčimo, preoremo, pa ćemo spremiti zemlju za narednu godinu za malinu, a sa polkom smo definitivno završili. Ne možemo mi da pariramo Vojvodini gde ljudi beru kombajnima i oni se uklapaju u cenu od evro a mi ovde sa radnom snagom nema nas nigde," kaže Predrag Savić.

Od polke odustaje i Marko Tošić iz tog sela, kao i druge komšije. Njegova kalkulacija, uprkos manjim ulaganjima je nepovoljna.

"Znači tu nema računice ni da sa nekim svojim narodom što mogu da uradim, a već da ne pričamo za neke ljude koji imaju više pa treba da plate dnevnice, hranu, prevoz i šta sve još drugo", objašnjava Tošić.

"Polka" se ipak brala u domaćinstvu Rankovića u susednom selu koje je među retkim i ove godine imalo po desetak berača i primer je kako treba organizovati ovu proizvodnju.

"Mi ove godine da nismo imali vodu ne bi imali račun da beremo. Imamo hektar maline i po ovoj ceni se ne bi uklopili nikako, ali smo dali ovo pod organsku i tako smo na nuli. Da je manja površina ne bi imali račun da je beremo i da plaćamo radnike," kaže Dobrila Ranković iz sela Sušica.

I dok ovakvi primeri budu usamljeni, manji nerentabilni malinjaci će se, periodično u zavisnosti od cene krčiti ili obnavljati. Koliko će zasada "polke" biti manje zavisi od ustaljene prakse voćara, koji dobit vide pre svega u ceni, a ne i u prilagođavanju uslovima savremenog voćarstva.

Izvor: www.rts.rs

 

Preko nedelje radi u kompaniji, a vikendom u malinjaku

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2805-preko-nedelje-radi-u-kompaniji-a-vikendom-u-malinjaku

 

Ministar za regionalni razvoj Milan Krkobabić izjavio je da Vlada razmišlja o povećanju podsticajnih sredstava za zadruge do iznosa od dva do pet miliona evra.

Krkobabić je istakao da bi se tim parama u potpunosti rešio problem domaćih malinara.

"To su sredstva koja bi omogućila da u jednoj godini formiramo deset velikih zadruga sa finalnom preradom. Nakon toga ne bi se više bavili pitanjem srpske maline", izjavio je Krkobabić u Kruševcu na sastanku sa predstavnicima opština i zadruga sa područja Rasinskog okruga. 

Krkobabić je istakao da je u Srbiji u poslednjih pet meseci, odnosno od pokretanja akcije "Pet stotina zadruga za 500 srpskih sela", formirano 70 novih zadruga. ; 

"Nisu sve te zadruge dobile podsticajna sredstva, dobilo ih je samo četiri. Ljudi su se organizovali jer smo razbili nepoverenje koje je vladalo među njima", rekao je Krkobabić. 

On je podsetio da se u oktobru završava prvi deo konkursa za dodelu podsticajnih sredstava zadrugama, ali da naredne godine kreće trogodišnji program sa 25 miliona evra namenjenih zadrugama. 

Krkobabić je podsetio da postojeće zadruge mogu da dobiju do 100.000 evra bespovratnih podsticajnih sredstava, a nove zadruge do 50.000 evra. 

"Novac ide za nabavku opreme i tehnike, osnovnog stada, zasada. Nećemo da pravimo nove zgrade. Njih imamo već dovoljno i hoćemo da ih stavimo u funkciju", rekao je Krkobabić. 

On je rekao da na području Rasinskog okruga postoji oko 6.000 porodičnih gazdinstava sa posedima koji su, poput republičkog proseka, veličine oko četiri i po hektara. 

"Hoćemo da ih povežemo i da od njih napravimo robne proizvođače. U nove zadruge oni ne unose svoje posede i imanja, već svoj proizvod", kazao je Krkobabić. 

Prema njegovim rečima, na području Rasinskog okruga registrovano je 56 zadruga, a njih 27 je aktivno. Krkobabić će sa predstavnicima grada Kruševca u toku dana obići zemljoradničku zadrugu "Euro-duo kalem" u selu Lazarevac.

Izvor: www.b92.net

Saveti stručnjaka za uspešnu berbu i skladištenje grožđa:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3039-saveti-strucnjaka-za-uspesnu-berbu-i-skladistenje-grozda

 

Zbog medijskog buma i obećanja da će od aronije zarađivati trideset hiljada evra po hektaru, sibirsku aroniju sadili su poljoprivrednici i u Mačvanskom okrugu.

Danas, ovo voće bogato antioksidansima niko ne otkupljuje, pa sav rod završava u soku.

Svih pet tona prošlogodišnjeg roda aronije Momčilo Šarčeviće iz Matijevca kod Šapca preradio je u sok. 

Ove godine očekuje osam tona i opet je plan isti, jer otkupa nema. 

U improvizovanom pogonu napravljenom od mašine za mlevenje mesa, sistema za ceđenje i termičku obradu sok od aronije pripremaju i Momčilovi prijatelji, jer to je jedini način da se voće ne baci. 

Onda sami pronalaze tržište i prodaju čist organski sok od sibirske aronije. 

A kada je 2013. godine podigao hektar savremenog zasada sa navodnjavanjem, stizala su obećanja da će zarada u petoj godini biti na desetine hiljada evra. 

Flaša soka od 750 mililtara košta 500 dinara. Momčilo ima i potvrdu kavliteta, ali ni za sok nema obezbeđeno tržište. Kupce traži preko interneta i preporuka, i nada se da će neko zakucati na vrata da kupi njegov proizvod.

Izvor: www.b92.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31