Slobodan Utvić i Petar Vujanović isporučili junad prosečne težine od 700 kg, a za višak težine od očekivane njima je ova klanica putem otkupnog bloka isplatila razliku. Ova dva farmera praktično svoju junad su prodali po ceni od 1.600-1.700 evra po komadu
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Državne robne rezerve razmenom merkantilnog kukuruza za živu junad ostvarile su cilj: farmeri su zadovoljni ovim modelom trgovine, a cena na tržištu je porasla sa 1,6-1,8 evra na 2,0 - 2,10 evra po kilogramu žive mere.
Za samo tri dana klanice su preuzele oko 800 komada junadi, od 3.500 planiranih. Prva dva dana pojedine klanice su želele da uvedu kalo u obračun težine, pa je reagovalo Udruženje „Agroprofit” i sprečilo ovaj potez. Klanice koje su želele ovu meru su odbijene od strane farmera i tu robu će preuzeti druge kompanije, koje poštuju potpisani dogovor sa udruženjem. Obračunavanje težine bez kala i troškova prevoza Proizvodnoj grupi tovljača junadi Udruženja „Agroprofit” danas se pridružila i klanica „Big Trade”. Iz pomenute grupe tovljača do danas je isporučeno klanicama oko 400 komada junadi, a najviše je u ovom poslu kvalitetnih grla koja su uglavnom otišla na preradu u Klanicu „Kotlenik” iz Lađevaca. Prema oceni tehnologa u ovoj klanici, oni su najzadovoljniji sa rasom simentalskog govečeta i to su videli na farmi u Telečkoj. Tamo su Slobodan Utvić i Petar Vujanović isporučili junad prosečne težine od 700 kg, a za višak težine od očekivane njima je ova klanica putem otkupnog bloka isplatila razliku. Ova dva farmera praktično svoju junad su prodali po ceni od 1.600-1.700 evra po komadu.
Razmena junadi za merkantilni kukuruz traje do 15. maja, ali se završetak očekuje već iduće nedelje, jer su industrijske klanice u ovom poslu videle mogućnost za ostvarivanje profita.

B. Gulan

Izvor: Agrobiznis magazin 

Nakon ograničavanja kretanja, u problemu su se našli stočari. U Sakulama se dosta meštana bavi proizvodnjom mleka, uz pomoć lokalne samouprave Opovo, na vreme su dobili dozvole, kako bi mogli da predaju mleko otkupnoj stanici i u vreme policijskog časa.U mestu Sakule je 15-ak gazdinstava koji se bave proizvodnjom mleka. Porodica Jovičin ima 10 krava i svakodnevno isporučuju oko 150 litara mleka. U selu su se dobro organizovali na vreme dobili dozvole, uz pomoć lokalne samouprave, tako da je predaja mleka i u vanrednom stanju dobro organizovana. Kod njih mleko donose i ostali farmeri jer imaju laktofriz, gde se mleko hladi i čuva. “Mi ga skladištimo do jutra. imamo laktofriz od 1.000 litara, primimo mleko i tu se mleko ohladi na 4 stepena. Ujutru dođe cisterna koja preuzima mleko”, kaže Ljubislava Jovičin. U Sakulama se otkupnoj stanici svakodnevno preda više od 1.000 litara mleka. I to mora da se uradi ujutru I uveče kada je muža krava. “Postoji određeno vreme kada muzemo krave, ujutru recimo u sedam sati i uveče od 19h, kako ne bi došlo do upale vimena, znači postoji tačno vreme kada je muža. Mi donosimo mleko i nema zadržavanja, samo predamo i odlazimo kući”, kaže Srba Stanojev, predsednik Udruženja stočara Sakule. “Uradili smo popisivanje svih otkupnih mesta za mleko. Popisali sve proizvođače mleka i nakon toga smo taj spisak i dokument dostavili policijskoj upravi Pančevo kako bi oni mogli u određenom vremenu da se kreću i predaju mleko”, kaže Zoran Tasić, Predsednik Opštine Opovo. I ratari u Sakulama, kao i svim mestima opštine Opovo, imaju potrebne dozvole kako bi setva i ostali poljoprivredni radovi bili završeni na vreme.

Opština Ruma je prva lokalna samouprava u Srbiji koja će od povrtara otkupiti višak proizvoda. Štab za vanredne situacije u toj sremskoj opštini doneo je odluku da iz budžeta izdvoji tri miliona dinara za otkup salate, rotkvica, spanaća, tikvica i ostalog povrća koje ovih dana stiže iz plastenika. Povrće će biti ponuđeno sindikatima ili će biti podeljeno kao humanitarana pomoć. Otkup povrća počeće već od ponedeljka.

Povrtari sa područja rumske opštine mogu računati na pomoć lokalne samouprave kako bi što manje izgubili na ovogodišnjoj proizvodnji. Tri miliona dinara obezbeđeno je iz budžeta za otkup viška povrća od onih povrtara koji imaju prijavljenu tu vrstu proizvodnje.

- Ostali ulaze u sezonu, rade iako ima policijskog časa. Cilj je da pomognemo povrtare u plasteničkoj i stakleničkoj proizvodnji. Ono što je sada aktuelno salata, mladi luk, tikvice, spanać. Svaki poljoprivrednik koji ima problema sa prodajom robe, nek se obrati našoj Komisiji, opština će otkupiti tu robu, i to u vrednosti 200.000 dinara po svakoj kulturi od svakog domaćinstva, tako da niko neće svoj trud i novac baciti uzalud - ističe Mančić, dodaje da će oni tu robu platiti, ili je usmeriti sindikatima javnih preduzeća, koji mogu povrće da dobiju po sindikalnim cenama.

- Ako hoće, ako ne - mi smo spremni da tu robu delimo, kao što delimo humanitarne pakete, kao svežu robu, svakodnevno ako te proizvode budemo kupovali.
Sanda Klještanović iz Poljoprivredne stručne službe u Rumi kaže da će ova pomoć povrtarima svakako dobro doći. Ona podseća da je većina povrtara u proteklom periodu kontrolisala svoje proizvode i dobila sertifikate i oznaku "Rumski ceger" tako da se kvalitet proizvoda ne dovodi u pitanje.

- Pošto je u pitanju plastenička i proizvodnja u staklenicima, proizvođači su trebali da vode računa o tretmanima zaštite, kada je bio poslednji i da li je izašla karenca da bi imali kvalitetan i zdravstveno bezbedan proizvod. Svi proizvođači koji su bili u sistemu praćenja od nas su dobili sertifikat da su njihovi proizvodi zdravstveno bezbedni i time stekli pravo da na svoje proizvode stavljaju etiketu "Rumski ceger", što znači da su prepoznati na tržištu" - kaže Klještanovićeva i dodaje da pored sertifikovanih pomoć loklane samouprave imaju i ostali povrtari koji su takođe morali da vode računa o kvalitetu proizvoda i njihovoj zdravstvenoj bezbednosti.

Ovu meru podržavaju i rumski povrtari koji kažu da će spasiti bar deo svojih proizvoda koji uveliko stižu za prodaju. U Rumi ima i nekoliko piljarnica čiji vlasnici se i sami bave povrtarstvom. Ovih dana oni u nedostatku svoje robe, povrće otkupljuju od drugih povrtara, a počela je i dostava povrća na kućne adrese potrošača.

Rumski povrtari će svakako imati mogućnost da se reše viška svojih proizvoda, a njihov otkup trebalo bi da počne već početkom sledeće nedelje. U Rumi je oformljena i tročlana komisija koja će voditi računa da kompletan posao bude dobro urađen i da rumski povrtari iz ove situacije izađu sa što manje štete.

Izvor: https://www.ekapija.com/news/2849315/opstina-ruma-otkupljuje-povrce-i-plasira-sindikatima-ili-deli-kao-humanitarnu-pomoc

U paketu ekonomskih mera ne pominje se poljoprivreda, a u ovim okolnostima čini se važnija je nego ikada. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže za RTS da će država obezbediti kreditnu podršku za tekuću likvidnost za poljoprivredna gazdinstva, ali i sektorsku podršku za one aktivnosti koje su naročito bile izložene u prethodnih mesec dana problemima na tržištu.“Al dahra” će otkupljivati jagnjad i telad.
S obzirom na to da ovog proleća pirotski farmeri tržištu nude više od 10.000 jaganjaca, a da, kako tvrde, zbog zatvaranja pečenjara i restorana, tradicionalni kupci jagnjetine iz svih krajeva Srbije, više ne dolaze u Pirot, Nedimović je gostujući u Dnevniku na RTS-u izjavio da je razgovarao sa gradonačelnikom Pirota, i da kad je reč o jaganjcima i govedima deset ili 15 dana ne igraju neku veliku ulogu.
– Moram da se zahvalim našim prijateljima iz UAE koji će preko ‘Al dahre’ otkupiti jaganjce, goveda i plasirati na tržište UAE. Radimo na tome i očekujem da od nedelje već krenemo sa tom aktivnošću. U domaćim marketima će biti u najvećem broju jagnjad koji su poreklom iz Srbije. Ove priče koje su vezane za to da će da se desetkuje stočni fond – ne brinite, imamo najbolje subvencije u krugu od 1.000 kilometara za tovno govedarstvo – kazao je Nedimović.

Izvor:https://www.pirotskevesti.rs/nedimovic-razgovarao-sam-gradonacelnikom-pirota-al-dahra-ce-otkupljivati-jagnjad/

Vrednost prodaje i otkupa proizvoda iz oblasti poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u trećem tromesečju, u odnosu na isti period lane veća je za 5,2 odsto.Za devet meseci ove godine, u poređenju sa istim periodom 2018, ukupna vrednost prodaje i otkupa proizvoda poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u našoj zemlji veća je za 2,6 procenata u tekućim cenama, odnosno za 1,4 procenata u stalnim cenama, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Kada je reč o trgovini poljoprivrednim proizvodima na pijacama širom Srbije, za devet meseci ove, u odnosu na isti period prethodne godine, a izraženo u tekućim cenama, promet je veći za 11,2 procenta.U strukturi vrednosti prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama za devet meseci najviše učestvuje povrće (34,6 odsto), voće i grožđe (17,6 procenata), mleko i mlečni proizvodi (14,9 posto) i živina i jaja (12,9 odsto).

Kako navode statističari, promet robe u trgovini na veliko i malo i u sektoru popravki motornih vozila u trećem tromesečju ove godine, u odnosu na isti perod 2018, beleži se rast u tekućim cenama od 8,8 procenata.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=12&dd=02&nav_id=1625535

Za ovaj broj razgovarali smo sa Zoricom Anđelković, v.d. direktorkom Direkcije za robne rezerve, kakav je značaj Direkcija ima za poljoprivrednike, gde se novac najviše usmerava, koliko novca imaju na raspolaganju.

Кoliko novca na raspolaganju ima Direkcija?

Sredstva za poslovanje robnih rezervi obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije i iz drugih izvora u skladu sa Zakonom. Direkcija svake kalendarske godine, prelaže način i dinamiku trošenja dodeljenih sredstava iz budžeta, Godišnjim program i finansijskim planom koji usvaja Vlada Republike Srbije. U slučajevima kada je pritisak na Direkciju veći od odobrenog budžeta za tekuću godinu, kao što je bio slučaj sa udruženjima malinara, sredstva se obezbeđuju iz budžetske rezerve.
U šta se novac najviše usmerava?
Novac kojim raspolaže Direkcija, najviše se usmerava u poljoprivredu. Dugogodišnja praksa Republičke direkcije za robne rezerve je, da u okviru odobrenih
sredstava za tekuću godinu, u vreme žetve merkantilne pšenice i berbe merkantilnog kukuruza realizuje otkup robe od registrovanih poljoprivrednih gazdinstava i na taj način vrši popunu nivoa zaliha. Prednost za gazdinstva je što imaju siguran plasman i zagarantovanu isplatu. Značajna sredstva troše se na plaćanje usluge skladištenja, čuvanja i obnavljanja roba koja se u vlasništvu Direkcije. Direkcija svake godine, vrši izbor skladištara kod
kojih čuva robe koje ima u svom vlasništvu. Postupak izbora skladištara sprovodi se u svemu po zakonu o javnim nabavkama. Posebno se vodi računa o kapacitetima i opremljenosti skladišta, poslovnom i kadrovskom kapacitetu skladištara kao i teritorijalnom razmeštaju. Deo sredstava troši se za kvalitativnu i
kvantitativnu kontrolu nivoa zaliha koju sprovodimo redovno.
Кakav je značaj Republičke direkcije za robne rezerve za poljoprivredu?
Naše stručne službe prate dešavanje u poljoprivredi i trudimo se, da u okviru svoje nadležnosti u svakom trenutku odgovorimo na zahteve onih kojima smo potrebni. Imamo dobru saradnju sa Sektorom za vanredne situacije. Zajednički smo pomogli u otklanjanju posledica elementarnih nepogoda, isporukom goriva i merkantilnog kukuruza. Tesno sarađujemo i sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodo-privrede. Zajednički smo formirali međuresornu radnu grupu koja sprovodi Zaključak Vlade o za naturalnu razmenu do 17.000 tona merkantilnog kukuruza za tovnu junad. Ustaljena praksa je da učestvujemo u
kreditiranju jesenje setve tako što organizujemo razmenu semenske pšenice za merkantilnu koju proizvođači isporučuju u narednoj žetvi. Na zahtev udruženja odgajivača stoke, više puta u prethodnom periodu, pomagali u ishrani stočnog fonda organizujući naturalne razmene – isporučivali merkantilni kukuruz a po završetku tovnog ciklusa primali tovne svinje i tovnu junad.
Кoje su aktuelne mere koje sprovodite u sektoru poljoprivrede?
Završili smo otkup merkantilne pšenice i sredstva koja su ostala preusmerili za otkup merkantilnog kukuruza. U toku je ugovaranje razmene semenske pšenice za merkantilnu rod 2020. godine. Takođe, u toku je prikupljanje ponuda za naturalnu razmenu do 17.000 tona merkantilnog kukuruza za tovnu junad.
Кo i na koji način donosi odluku da intervenišete?
Obzirom da robnim rezervama upravlja Vlada Republike Srbije odluku o intervencijama donosi Vlada u vidu zaključka. Da li se planira neka skorija izmena propisa koja uređuje oblik vašeg delovanja Republička direkcija za robne rezerve dostavila je incijativu za pokretanje postupka izmene i dopune Zakona o robnim rezerva, vezane za oblast obaveznih rezervi, Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, kao nadležnom za vršenje nadzora nad radom Direkcije i time bi poslovanje Direkcije bilo bliže uređeno za navedenu oblast.
Кoliko zaposlenih imate i gde oni rade?
Republička direkcija za robne rezerve ima 86 stalno zaposlenih, koji su raspoređeni u sedištu Direkcije u Beogradu i u organizacionoj jedinici u Novom Sadu.
Кo kontroliše rad RDRR Republička direkcija za robne rezerve ima svojstvo pravnog lica i direktno je odgovorna Vladi Republike Srbije. Nadzor nad radom Republičke direkcije za robne rezerve vrši Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija a Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – u delu poslovanja Direkcije sa osnovnim poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima.
Da li imate međunarodnu i regionalnu saradnju, ako da kako se ona odvija i koji je njen značaj za nas?
Dosta podataka iz oblasti rada Republičke direkcije za robne rezerve ima status poverljivosti i ne postoji direktna saradnja sa iz oblasti međunarodne i regionalne saradnje. Po direktivi iz Evropske unije a radi ispunjenja preuzetih međunarodnih obaveza pristupili smo formiranju obaveznih rezervi nafte i derivata nafte. Obavezne rezerve formiraju se za slučaj kada je ugrožena sigurnost snabdevanja energijom i energentima a prosečan dnevni uvoz
i prosečna dnevna potrošnja u Republici Srbiji kao i količine obaveznih rezervi koje se čuvaju, izračunavaju se na osnovu ekvivalenata sirove nafte i metodologije propisane direktivom EZ 119/2009.
Šta bi trebalo unaprediti po vašem mišljenju i kada očekujete da do toga dođe?
Posedovanjem sopstvenih skladišnih kapaciteta – izgradnja novih ili kroz javno privatno parnerstvo značajno bi unapredili oblast čuvanja zaliha.

Izvor: Agrobiznis magazin

Ruski Krstur u opštini Kula prestonica je paprike crvene roge, koja se koristi za kuvanje ajvara ili se peče kao prilog uz jelo. Berba sa 350 hektara je u toku, a osim pomenute sorte, tu su i nove, babura i paradajz-paprika.

Te dve sorte zauzele su svega desetak hektara u ataru, ali su njihov rod proizvođači unapred prodali. Za crvenu rogu poljoprivrednici u Ruskom Кrsturu nemaju ugovore sa kupcima, već trgovci na veliko dolaze na sedam-osam otkupnih mesta u selu, plaćaju i utovaraju rod, koji posle prodaju u Srbiji, ali i van nje.

Ove godine rod je poranio zbog velikih vrućina, ali se povrtari ne žale, jer je paprika krupna i mesnata. U prvim danima bebre imala je i dobru otkupnu cenu, kilogram je na veliko koštao 90 dinara. Sada se po toj ceni kilogram paprike prodaje na malo na najprometnijoj novosadaskoj Futoškoj pijaci, dok otkupljivači plaćaju na veliko 65 dinara.

Još se pouzdano ne zna koliki će biti prinosi po hektaru, ali se procenjuje da ne bi trebalo da bude ispod 50 tona. Više od 80% roda biće prve klase.

Željko Oros je povrtar koji tek četvrtu godinu gaji papiriku. Kaže da u jutro paprike (oko pola hektara) treba uložiti 2.500 EUR. Za zalivne sisteme dobio podsticaje od Pokrajine. Sledeće godine planira da stavi i folije za senčenje radi zaštite od sunca.

Branje paprike će se odužiti do prvog mraza.

- Berače imamo iz Кrstura i okolnih sela, ali su to mahom srednjoškolci ili penzioneri. Malo je sezonskih radnika u punoj radnoj snazi, onih u srednjim godinama, pa strepimo šta će biti kasnije. Omladina polazi u školu, a za starije ljude rad na njivi po suncu, a kasnije sortiranje paprike stojeći uz prikolicu, nije lak posao, treba biti izdržljiv i zdrav - naglašava Oros i dodaje da sat nadnice košta 250 dinara i da uz to ide i plaćen prevoz.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2623322/za-pola-hektara-paprike-roge-potrebno-2500-eur-otkupna-cena-ove-godine

Ove godine matematika ne ide naruku proizvođačima šljive. Rodila je manje nego obično, otkupna cena je pala, a nevreme je pričinilo dodatne probleme.Poznati blački voćar Jugoslav Azdejković imao je ove godine veliku sreću što je nevreme zaobišlo njegove voćnjake. Kaže da će o ceni šljive razmišljati tek kada je bude prodavao kao suvu ili zamrznutu, ali i da većina proizvođača nema te mogućnosti. "Em šljive nema, em je cena izuzetno loša, berba je jako skupa, nema ni radne snage, tako da većina seljaka nije zadovoljna", istakao je Jugoslav Azdejković.

Bojan Nikolić, poljoprivredni stručnjak, kaže da je trenutna cena šljive veoma niska.

"Trenutna neka cena je 15 dinara što je jako malo, baš jako malo, jer kad sagledamo da je cena berbe pet dinara i više, onda je tu veliki problem šta da ostane poljoprivrednom proizvođaču", kaže Nikolić.

Iako proizvođačima ove godine gotovo ništa ne ide na ruku, u Blacu nisu odustali od svetkovine u čast ovog voća, manifestacije "Dani šljive".

"Ove godine možemo da se pohvalimo napretkom u preradi, kažem proizvodnja je dosta manja nego prošle godine, ali idemo dalje", rekao je Dragan Gmijović iz opštine Blace.

Jedanaest porodica mladih poljoprivrednika pamtiće ovu manifestaciju i po donaciji opštine i Fondacije "Ana i Vlade Divac" od milion i po dinara.

"Naša porodica se bavi stočarstvom, konkurisali smo za priplodna grla", rekla je mlada poljoprivrednica.

Blačani su, kao i obično, dobri domaćini hiljadama posetilaca koji će prvi put moći da probaju i tradicionalna srpska jela, koja pripremaju i služe učenici ovdašnje srednje škole.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3637192/debakl-zastitnog-znaka-srbije--rod-smanjen-cena-mizerno-niska.html

U Loznici, Krupnju, Ljuboviji i Malom Zvorniku berba kupina je u punom jeku. Pod ovim voćem je 1.050 hektara, a rod je, uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima, dobar. Prinosi se kreću od 15 do 20 tona po hektaru, a u pojedinim zasadima biće i veći.

Već nekoliko godina cena je veoma niska, a dešavalo se da bude i prekinut otkup. Početak sezone obećavao je kakvu-takvu zaradu jer se kupina otkupljivala po ceni od 50 do 70 dinara za kilogram u zavisnosti od sorte.

Međutim, kako to obično bude svake godine, vrlo brzo je pala na 30, a trenutno se otkupljuje po ceni od 40 do 50 dinara za kilogram. Veliki problem predstavlja i nedostatak radne snage, iako se dnevnica kreće od 2.000 do 2.500 dinara.

Zlatica Krsmanović, diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva iz lozničkog "Poljosaveta", kaže da je važno da voćari usklade površine pod kupinama sa raspoloživom radnom snagom.

- Potrebno je težiti i da se postigne što veći prinos, a to se postiže uvođenjem savremenih tehnologija koje podrazumevaju sistem kap po kap za navodnjavanje, mrežu za zasenjivanje u periodu kada su visoke temperature, mogućnost orošavanja i primenu svih drugih agrotehničkih mera u optimalnom vremenskom roku. Pre zasnivanja zasada neophodno je uraditi agrohemijsku analizu zemljišta i pravilno pripremiti parcelu uz obavezno meliorativno đubrenje (popravljanje kvaliteta zemaljišta). Za sadnju je veoma važno koristiti kvalitetan sadni materijal - kaže Krsmanovićeva.

Podseća i da posle berbe zasad treba očistiti od starih izdanaka i spaliti, a neophodno je obaviti i jesenju zaštitu biljaka.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2609122/rod-kupina-dobar-ali-cena-niska-i-nema-beraca-resenje-veci-prinos

Proteklog vikenda u Čalmi, u opštini Sremska Mitrovica, održan je skup proizvođača paradajza. razgovarano je o mogućnostima udruživanja povrtara radi boljeg plasmana „crvenog zlata” jer sve češće veliki kupci traže da kupe odjednom po deset i više tona. U Čalmi postoji otkupno mesto, ali udruživanjem bi se moglo više postići jedinstvenim nastupom pred velikim izvoznicima, industrijom i državom, smatraju povrtari. Na području Čalme, Divoša, Sviloša, Manđelosa, Erdevika… ovog proleća posejano je oko 50 jutara paradajza i rod bi trebalo da teži bar 200 tona.

Proizvođače može ohrabriti, kako se čulo, to što paradajzom počinju da se bave mladi ljudi u nameri da od njega ostvare egzistenciju i budućnost. Proizvođači ističu i da im ulaganje u posao kvari i klima pošto su iz godine u godinu vremske (ne)prilike sve manje naklonjene poljoprivredi na otvorenom prostoru pa je sa skupa poručeno da bez osiguranja useva ne vredi kretati u biznis.

– Nema leka protiv ćudi vremena pa je samo u osiguranju roda spas jer u slučaju klimatskih neprilika povrtari mogu da naplate štetu od osiguravajućih kuća – kaže Zoran Trebovac. On, kako kaže, sav rod proda na kvantaškim pijacama, i da ove godine cena paradajza ide naruku velikim proizvođačima. Trenutno je kilogram paradajza na veliko 30 i 35 dinara, a pre nedelju dana mogao se prodati i za 80. Lane je u ovo doba na veliko bio jeftiniji, koštao je 20 i 25 dinara. Domaćin skupa bio je Zoran Čavić, koji sadi paradajz već 20 godina i ima zaokruženu proizvodnju. U kućnim uslovima kuva, cedi, naliva u flaše i prodaje.

– Neki kupci dođu, a nekima nosim – kazao je za „Dnevnik” Čavić, navodeći da sada u poslu on i supruga imaju pomoć od sina i snahe. – Svake godine imamo između 15.000 i 20.000 litara paradajza i bez problema se sve proda jer svako domaćinstvo godišnje potroši bar 15 litara kuvanog paradajza. On je u tom biznisu sve postigao samostalno, kupujući svake godine ponešto od opreme za preradu. Sada ima registrovanu robnu marku „Fruškogorac” i zadovoljan je kako posao ide.Već pet godina kuvani paradajz je 110 dinara litar, pa prerađivači paradajza kažu da bi tolika cena trebalo da bude i ove jeseni i zime.

Što se tiče cene svežeg paradajza, ona nije ni izbliza kao pre desetak dana, kada je kilogram bio iznad 150 dinara, a sada se može kupiti, bar je tako na novosadskim pijacama, za 80 i 90 dinara.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/povrtarima-treba-udruzene-za-crveno-zlato-12-08-2019

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30