Proteklog vikenda u Čalmi, u opštini Sremska Mitrovica, održan je skup proizvođača paradajza. razgovarano je o mogućnostima udruživanja povrtara radi boljeg plasmana „crvenog zlata” jer sve češće veliki kupci traže da kupe odjednom po deset i više tona. U Čalmi postoji otkupno mesto, ali udruživanjem bi se moglo više postići jedinstvenim nastupom pred velikim izvoznicima, industrijom i državom, smatraju povrtari. Na području Čalme, Divoša, Sviloša, Manđelosa, Erdevika… ovog proleća posejano je oko 50 jutara paradajza i rod bi trebalo da teži bar 200 tona.

Proizvođače može ohrabriti, kako se čulo, to što paradajzom počinju da se bave mladi ljudi u nameri da od njega ostvare egzistenciju i budućnost. Proizvođači ističu i da im ulaganje u posao kvari i klima pošto su iz godine u godinu vremske (ne)prilike sve manje naklonjene poljoprivredi na otvorenom prostoru pa je sa skupa poručeno da bez osiguranja useva ne vredi kretati u biznis.

– Nema leka protiv ćudi vremena pa je samo u osiguranju roda spas jer u slučaju klimatskih neprilika povrtari mogu da naplate štetu od osiguravajućih kuća – kaže Zoran Trebovac. On, kako kaže, sav rod proda na kvantaškim pijacama, i da ove godine cena paradajza ide naruku velikim proizvođačima. Trenutno je kilogram paradajza na veliko 30 i 35 dinara, a pre nedelju dana mogao se prodati i za 80. Lane je u ovo doba na veliko bio jeftiniji, koštao je 20 i 25 dinara. Domaćin skupa bio je Zoran Čavić, koji sadi paradajz već 20 godina i ima zaokruženu proizvodnju. U kućnim uslovima kuva, cedi, naliva u flaše i prodaje.

– Neki kupci dođu, a nekima nosim – kazao je za „Dnevnik” Čavić, navodeći da sada u poslu on i supruga imaju pomoć od sina i snahe. – Svake godine imamo između 15.000 i 20.000 litara paradajza i bez problema se sve proda jer svako domaćinstvo godišnje potroši bar 15 litara kuvanog paradajza. On je u tom biznisu sve postigao samostalno, kupujući svake godine ponešto od opreme za preradu. Sada ima registrovanu robnu marku „Fruškogorac” i zadovoljan je kako posao ide.Već pet godina kuvani paradajz je 110 dinara litar, pa prerađivači paradajza kažu da bi tolika cena trebalo da bude i ove jeseni i zime.

Što se tiče cene svežeg paradajza, ona nije ni izbliza kao pre desetak dana, kada je kilogram bio iznad 150 dinara, a sada se može kupiti, bar je tako na novosadskim pijacama, za 80 i 90 dinara.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/povrtarima-treba-udruzene-za-crveno-zlato-12-08-2019

Otkupljivači kajsija prekinuli su otkup tog voća u čačanskom kraju, što su voćari ocenili kao „skandalozno“ i zakazali zajednički sastanak svih voćara iz okoline Čačka kako bi se dogovorili o daljim aktivnostima, saopštilo je udruženje „Miokovačka kajsija“ .

U selu Miokovci kod Čačka kajsija se uzgaja na oko 250 hektara, a ukupni godišnji prinos iznosi oko 3.500 tona tog voća.

Voćari navode da su otkupljivači rekli da je razlog prestanka otkupa kajsija nedostatak gajbica za pakovanje voća, kao i nedostatak kupaca.

– U jeku berbe prestali su sa otkupom, a sve je to jedna igra kako bi se oborila cena kajsije. Za danas i sutra najavljene su padavine, čak i vremenske nepogode, što bi moglo da im posluži kao izgovor da nema kvaliteta i da obore cenu za 10-15 dinara – navode voćari.

Otkupna cena kajsije je 30 dinara po kilogramu.

Izvor:http://moravainfo.rs/2019/07/prekinut-otkup-kajsija-u-cacanskom-kraju-zvanican-razlog-nedostatak-gajbica/

Borislav Aralica, direktor Fabrike slada "Soufflet" Srbija DOO u Bačkoj Palanci juče je za "Dnevnik" saopštio da je ovogodišnja cena kilograma ozimog ječma utvrđena da iznosi 18,60 dinara bez PDV prema onima sa kojima je ova fabrika ugovorila proizvodnju, odnosno potpisala ugovor.Saznali smo da od toga kako su organizitari proizvodnje sklapali ugovore sa ratarima zavisi i iznos konačne cene ječma za proizvođače.

Po njegovim rečima uporedo sa žetvom koja, očito kasni zbog vremenskih prilika, vrši se obračun i jednom nedeljno vrši isplata. Po rečima agronima ove fabrike slada do sada je završeno više od dve trećine žetve na blizu 20.000 hektara koliko je prošle godine ugovoreno. Otkup ječma vrši se na 14 otkupnih mesta u celoj Vojvodini, a uporedo se svakoga dana u silose u Bačkoj Palanci dovozi ječam prošlogodišnjeg roda od koga će se još podugo proizvoditi pisvski slad namenjen najvećim domaćim pivarama, ali i kupcima u susednim državama. Predviđeno je da bačkopalanačka sladara ovoga leta otkupi oko 90.000 tona ječma i proizvede oko 70.000 tona pivskog slada. Treba podsetiti da je prošle godine kilogram ozimog ječma organizatorima proizvodnje plaćan 17,30 dinara bez PDV.

Kada je reč o rodu ovdašnji agronomi kažu da je rano govoriti o nekom prosečnom prinosu, ali je izvesno da je šarenolik. Kažu da, tamo gde postoje i gde su koriščeni zalivni sistemi u vreme velike suše, kombajni navru čak i preko osam tona po hektaru, ali ima parcela gde se po hektaru nakosi jedva četiri tone ječma. Takva neisplativa proizvodnja, uglavnom se ostvaruje na slabije kvalitetnim zemljiptima, odnosno na slatinastim i peskovitim njivama. Sigurno je da će ječma i pivskog slada biti dovoljno za domaće potrebe pa će preostati i za izvoz, a kvalitet zrna je zaodovoljavajući.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/backopalanacka-sladara-jecam-1860-dinara-bez-pdv-05-07-2019

Ministarstvo poljoprivrede održalo je danas sastanak sa proizvođačima višanja iz Prokuplja i okolnih mesta na kome je dogovoreno da nadležne inspekcije izvrše vanredne kontrole otkupa, kvaliteta i klasiranja višnje, rečeno je Tanjugu u tom ministarstvu.
Visnje/Dnevnik.rs
Foto: Dnevnik.rs
Proizvođači su na sastanku istakli da je ponuđena cena, od 25 do 30 dinara po kilogramu, za višnju niska, kao i da zbog kvaliteta i klase ovogodišnjeg roda treba da bude znatno veća.

Sastanku su prisustvovali i predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija

Izvor: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/dodatne-inspekcijske-kontrole-pri-otkupu-visne-02-07-2019

Inspekcije će od naredne sedmice na terenu kontrolisati kako ide otkup, prodaja, uvoz i izvoz maline, dogovoreno je juče na sastanku proizvođača ovog voća sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem.O otkupnoj ceni ovog voća, što je svake godine pred berbu jedan od glavnih problema na relaciji proizvođači – otkupljivači, nije se razgovaralo na sastanku, jer će ona biti formirana, kako je rečeno, na tržištu.

Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović rekao je nakon sastanka da je krajnji cilj da se uredi tržište maline. On je objasnio da je država formirala dva tima – jedan u kom su predstavnici struke i drugi u kom će biti inspektori iz MUP-a, Ministarstva poljoprivrede, finansija i trgovine.

Tek kada se uredi tržište, kako je rekao Radović, moći će da se računa na adekvatnu cenu proizvoda, a upravo bi kontrola otkupa dovela do boljih uslova i tržišne utakmice, što bi trebalo da utiče na postizanje cene koju malinari očekuju.

Proizvođač maline iz ariljskog sela Trešnjevica Milan Radojičić kaže za Danas da već godinu dana postoji tim koji je trebalo da radi na kontroli tržišta maline, ali da je njegov rezultat nula. Zato, kako kaže, ne veruje da će sada biti nešto drugačije.

– Država je sve to trebalo ranije da radi. Ne očekujem nikakve rezultate – kaže Radojičić, u čijem je malinjaku berba upravo počela, ali neće biti laka, jer, kako kaže, ima velikih problema zbog nedostatka radnika.

U slučaju da dogovor ne bude ispoštovan malinari neće blokirati puteve, rekao je juče Dobrivoje Radović, već one koji prave probleme – hladnjačare i izvoznike. On je podsetio da se od malina godišnje slije u budžet i do 300 miliona evra i apelovao da upravo država treba da uredi tržište.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/inspekcije-od-naredne-sedmice-kontrolisu-otkup-maline/

Po podacima koji stižu iz Poslovnog udruženja Žita Srbije, tri nedelje pred žetvu, pšenica ove godine neće mnogo podbaciti, iako je prognozirano da nećemo imati ni za sopstvene potrebe.Na osnovu obilaska polja pod hlebnim žitom po svim regionima, u tom udruženju procenjuju da će se prosečni prinosi kretati u okviru petogodišnjeg proseka , nešto oznad 4 i po tone po hektaru na nivou cele Srbije i da ćemo u konačnom bilansu raspolagati i sa preko million tona za izvoz.Prilikom obilaska bačko palanačkog atara proizvođač Milorad Ćulibrk, rekao je novinarama da na svojim parcelama kao dobar domaćin i pored pojave bolesti Fuzariuma očekuje solidan rod .

A na poljima " Matijević-agrara " u Futogu primenili su punu tehnologiju, ali zbog suše u jesen i početkom proleća i ptreteranih padavina u maju, uoči žetve nisu optimisti.

Nezvanično smo saznali da će cena za paore mogla iznositi tek 16 ili 17 dinara za kilogram hlebnog žita i da bi to bilo realno.

Tek kad kombajni uđu u njive , početkom jula znaće se zapravo na kakav rod hlebnog žita Srbija može da računa i da li će to biti optimističnih 2 miliona i 600.000 tona kako predviđaju u Udruženju Žita Srbije. Ono što je izvesno jeste to da ni mali ni veliki proizvođači, u ovoj za poljoprivredu tegobnoj godini, na pšenici neće zaraditi.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/bez-zarade-na-psenici-ove-godine_1025969.html

Glavno tržište jagoda iz Srbije i ove godine je Rusija. Samo iz Pocerine svakog dana u sezoni isporuči se oko 50 tona prvog voća, pa je po nekoliko šlepera parkirano na placevima za utovar sveže robe, odakle kreću put moskovskih pijaca.

Uglavnom su to nakupci iz Srbije, a koliko je potražnja za ovom robom govori podatak da se ove godine pojavljuju direktno kupci iz Rusije, koji otkupljuju srpske jagode.

Zbog velike potražnje, cena se menja iz sata u sat, a kreće se od 120 do 150 dinara.

- Moskva voli srpske jagode! Cela Rusija voli jagode iz Srbije – kaže Rasim Rahmanov, koji je iz Moskve stigao u Pocerinu da kupuje jagode.

Međutim, on nije jedini. Na platou u selu Rumska podno Cera više je otkupljivača nego proizvođača. Od ranog jutra čekaju da berači napune gajbice, koje vlasnici svojim automobilima dovoze na otkupno mesto. Na tom potezu ima na desetine otkupnih mesta, tako da ne može da se dogodi da roba ostane neprodata. Pitanje je samo cene.

- Mi danas plaćamo 150 dinara, a pre nekoliko dana jagodu smo plaćali 250 dinara za kilogram. Cena je pala jer je bilo loše vreme, a i sada kreće sezona, pa jagoda ima više. Mi se nadamo da će cena ponovo skočiti. Ono što ljudi ne razumeju, i nama, iako smo nakupci, odgovara veća cena jer je tada veća i zarada. Nama Rusi plaćaju dva dolara po kilogramu, a mi danas jagodu plaćamo 150 dinara. Međutim, ovde ima još jedan problem, a to je da proizvođači na vrh stavljaju krupnije plodove, a na dno gajbice sitne, pa nam Rusi slikaju i pošalju, onda ni oni neće da plate po toj ceni – priča Dragan Jovanović iz Subotice.

Iako su, kako i sami kažu, uvek nezadovoljni cenom, sve što je iznad 130 dinara, smatraju dobrom zaradom.

- Cena je realna. Nama je najvažnije da se prodaje, da ne stoji roba, da nema truljenja. Ima dosta otkupnih mesta, dosta hladnjača, tako da se sve proda. Jedino što nam je problem, što nikada ne znamo po kojoj ceni ćemo prodati, jer se cena menja iz sata u sat - kaže Dejan Jovanović iz Metlića, koji pod jagodom ima 40 ari.Da na ovoj robi svi zarađuju potvrđuju i proizvođači, kojih je svake godine sve više, i nakupci, koji ceo maj i prvu polovinu juna provedu u Pocerini. Niko ne otkriva kolika je zarada, ali prodaja govori da ova roba ima kupce.

- Dosad je bila dobra cena, sad već pada. Ja sam prodavao od 200 do 150 dinara. Sinoć sam dao po 130 dinara. Kad padne ispod 150, loša je računica jer su skupe nadnice i sredstva za prehranu – kaže Dragan Živković.U prilog tome da je otkupljivačima zagarantovana cena ide činjenica da mogu u hladnjačama da drže robu koju otkupe i po nižoj ceni dok se na tržištu ne postigne vrednost koja njima odgovara.

Međutim, cena će, kako prognoziraju otkupljivači, ponovo da se poveća kada bude lepše vreme i kada jagoda bude zrelija i sočnija, a onda će i zarada biti veća.

Što se tiče maloprodajne cene u piljarnicama i na pijacama, i ona varira. Pre nekoliko dana kilogram jagoda bio je 250 dinara, a sada od 150 do 180 dinara.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/rusi-traze-srpske-jagode-otkupna-cena-se-menja-iz-sata-u-sat-a-dostigla-je-150-dinara/q0n38ds

Borovnice zbog njihovog nutritivnog kvaliteta i svojstava nazivaju plavim zlatom, i one polako postaju najpopularniji domaći brend, budući da naše rane sorte prispevaju u periodu kada borovnice nema nigde u svetu.

Sveži plodovi su deficitarni na evropskom tržištu u periodu od prve dekade juna do sredine jula, a klimatski uslovi u Srbiji baš tad pogoduju njenom zrenju.

Ono što uzgajivači ne smeju da previde jeste da se u proizvodnju borovnica ne ulazi samostalno. Jedini način koji omogućava da se obezbede dovoljne količine plodova ujednačenog i visokog kvaliteta jeste udruživanje. Zato u zemljama koje su veliki proizvođači borovnice postoje kooperative sa velikim brojem članova i koje posluju vrlo uspešno.

- S idejom da okupimo što veći broj farmera koji će ujedinjeni plasirati ovo voće u svet, i mi smo osnovali zadrugu. Velikim evropskim kupcima interesantni smo samo ako nastupamo ujedinjeni, a želeli smo i da učimo zajedno, svesni da je sve mnogo teže kad si sam - napominje Dušan Dobrijević iz zadruge "Borovnica" iz Brestovika, u opštini Grocka. Proizvođačima okupljenim oko zadruge "Borovnica" na raspolaganju su Hladnjače Brestovik, moderan centar za skladištenje, pakovanje i plasman voća, kapaciteta 1.500 tona sa devet komora, koje su im obezbedile uslove kakve imaju njihovi evropski konkurenti.- Da bi odgovorile zahtevima kupaca po pitanju kvaliteta i pakovanja sveže borovnice, hladnjače se opremaju linijama za sortiranje i pakovanje plodova. Potrošači sve manje tolerišu nekonzistentan kvalitet, pa je od velike važnosti i primena Global Gap, BRC i drugih svetskih standarda u proizvodnji borovnica, koji predstavljaju važan preduslov za njihov plasman na EU tržište, objašnjava prof dr Jasminka Milivojević sa Katedre za voćarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

Proizvođači preko Zadruge mogu da računaju i na garantovan otkup njihovih proizvoda, u saradnji sa Hladnjačama Brestovik, kao i da nabave sve što im je potrebno za zasad borovnica.- Tako smo u prethodnom periodu uspeli da animiramo proizvođače borovnice iz Vranja, Leskovca, Crne Trave, Užica, Bajine Bašte, Valjeva... da zajedno nastupamo i sveže plodove organizovano dopremamo do hladnjača, koje su u stanju da sav rod otkupe i plasiraju stranim kupcima - nabraja Dobrijević. On ističe da Zadruga u saradnji sa organizacijom USAID pokušava da za sve svoje komitente obezbedi sredstva za dobijanje neophodnog sertifikata - global gap.

Ljubiša Milijanović iz Mirosiljaca kod Arilja je 2006. digao prve zasade, a danas je, sa svojih 3,5 hektara najveći pojedinačni proizvođač borovnice u Srbiji.

- Borovnica je dugoročna investicija i nije za one koji očekuju brzu zaradu, jer uloženo počinje da se vraća posle tri-četiri godine, ali ne u velikim iznosima. Oni se mogu očekivati tek sedme ili osme godine, kada zasad donosi pun rod od 20 tona po hektaru - kaže Milijanović.Borovnicu gaji u zemlji, na otvorenom, a uzgoj u saksijama i vrećama, koji je takođe zastupljen kod nas, ne preporučuje jer je, kaže, borovnici kraći vek trajanja. Potrebno je kiselo i rastresito zemljište, po mogućstvu ne blizu šuma koje ga zaklanjaju od sunca. Voće isto uspeva i na strmim i na ravničarskim terenima, s tim što je ravnica lakša za obradu.

Koliko god borovnice zasadili, priča poljoprivrednik iz okoline Arilja, ona će vam doneti prihod.

- Na hektar ide 2.200-2.300 sadnica koje koštaju oko 3,5 evra po komadu. Dakle, za sadni materijal treba oko osam hiljada evra. Protivgradna zaštita preporučljiva za naše pobdneblje je 15.000 evra. Navodnjavanje, pod uslovom da imaš vodu na parceli, iznosi 2.000 evra, a znatno je skuplje ako vodu treba dovesti. Takođe 2.000 evra treba spremiti za osnovno đubrivo, plus 3.000 evra za đubrivo kojim se borovnica prihranjuje sistemom za navodnjavanje. Dve hiljade evra košta materijal za rad, hiljadu supstrati za razvoj korena, preko tri hiljade za piljevinu koja stvara humus. Zaštita je 30.000 dinara po jednom tretiranju, a potrebno je sedam-osam takvih godišnje - iscrpno će Milijanović.

Ipak, nastavlja on, ulaganje može koštati jeftinije ukoliko dobije subvencije države koje mogu i prepoloviti izdatke za sadni materijal i protivgradnu zaštitu.

U izdatke treba uračunati i troškovnik za berače. Njima se, uz hranu i obezbeđen smeštaj, plaća 2.100 dinara, a ako se zna da jedan berač prosečno ubere četrdesetak kilograma dnevno, da bi se obrao hektar treba platiti 500 dnevnica.Njemu borovnica, na njegovih tri i po hektara, mesečno donese dve solidne plate.Borovnica se uglavnom gaji u opštinama Arilje, Užice, Bajina Bašta, Čajetina i Grocka, a podignute su i nove površine na jugu Srbije i u Crnoj Travi. Na domaće i svetsko tržište - najčešće u Nemačku, Francusku, Veliku Britaniju, Holandiju, kao i na tržište Rusije, plasira se 95 odsto ubranih plodova u prerađenom i svežem stanju.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/borovnice-zarada-uzgajanje/fz9b69b

 

Novim pravilnikom broj somatskih ćelija, tačnije onih iz tkiva životinja, u mleku je ograničen na 400.000 po mililitru otkupljenog mleka. Broj mikroorganizama za prvu klasu otkupljenog mleka je do 100.000, za drugu do 400.000 i treću preko ovog broja.

Od prvog januara iduće godine stupa na snagu nova odredba Pravilnika o kvalitetu sirovog mleka. Tako ubuduće otkupljivači ovu sirovinu stočarima neće isplaćivati po procentu mlečne masti, kao što je to do sada bilo, već će se vrednovati broj prisutnih somatskih ćelija i mikroorganizama u mleku. Novim Pravilnikom, broj somatskih ćelija, tačnije onih iz tkiva životinja, u mleku je ograničen na 400.000 po mililitru otkupljenog mleka. Broj mikroorganizama za prvu klasu otkupljenog mleka je do 100.000, za drugu do 400.000 i treću preko ovog broja.

Ako se utvrdi da u mleku ima više od 400.000 somatskih ćelija, to je znak da neko grlo stoke, koje se muze, boluje od mastitisa, odnosno upale vimena. Ukoliko se u zbirnom uzorku mleka uzetog sa nekog sabirališta nađe od 500.000 do million somatskih ćelija po mililitru, to ukazuje na činjenicu, da je ova bolest rasprostranjena na 30% muznih krava.

 

Higijena sirovog mleka garantuje kvalitet

Robert Širtov, savetodavac za stočarstvo u PSSS Vranje, ističe da prisustvo mikroorganizama u mleku pokazuje koliko su stočari vodili računa o higijeni mleka, počevši od same pripreme za mužu, pa do trpeze.

- Mikroorganizmi u mleku su bakterije, kvasca i plesni. Neki od njih utiču na loš kvalitet mleka, jer mu menjaju osobine. Ispitivanja su pokazala da je prisutnost visokog broja mikroorganizama u mleku posledica grešaka u ishrani, neodgovarajućeg držanja i smeštaja životinja, zasušenja krava, nepravilne ručne i mašinske muže i manipulacije mlekom. Najveća zagađenja mleka dešavaju se upravo usled neadekvatnog držanja opreme za mužu i hlađenja mleka - smatra Širtov.

 

Neophodna kontrola transporta mleka od proizvođača do prerađivača

 

Donošenje novog Pravilnika o otkupu sirovog mleka pozdravlja i Nenad Jovanović, jedan od proizvođač mleka iz Donjeg Neradovca kod Vranja. On već tri meseca ne predaje mleko otkupljivaču, jer su mu krave steone.

- Mleko koje sam do sada predavao uvek je bilo dobrog kvaliteta i na osnovu toga sam ostvarivao najbolju zaradu. Sa kvalitetom mleka nikada nisam imao problema, jer krave redovno pregledaju veterinari. Uz njihovu pomoć rešavam sve zdravstvene probleme koji se tokom godine jave kod stoke. Staju u kojoj držim krave svakodnevno čistim i po potrebi dezinfikujem. Prilikom muže, kravama dobro operem vimena, a potom ih obrišem peškirom. Mleko do predaje otkupljivaču držim na hladnom mestu i to u sudovima koje sam prethodno ispario vrelom vodom. Tokom leta na to pogotovo obraćam pažnju. Kada vrelina pritisne, mleko držim u frižideru i zato mi se nikada nije desilo da predam prokislo mleko - prenosi svoja iskustva Jovanović.

 

On tvrdi da svi proizvođači mleka, koje poznaje, strogo vode računa o higijeni prilikom muže i zdravstvenom stanju stočnog fonda, ali da nadležni koji pišu ovakve i slične pravilnike moraju da kontrolišu i otkupljivače mleka, naročito deo koji se odnosi na transport mleka od proizvođača do prerađivača.

 

Ratari koji još nisu skinuli ovogodišnji rod pšenice jedva su dočekali sunce da je požanju. Duž puta od Žablja ka Novom Sadu pšenica je već ovršena, ali ima još dosta atara u kojima taj najvažniji posao u poljoprivredi nije ni počeo.Oni koji su skinuli rod, smestili su ga u mlinove, čekajući cenu koja u iščekivanju da se vršidba zahukta treba da bude formirana. Za sada nijedan mlin nije počeo da otkupljuje žito niti plaća rod spram kvaliteta zrna, to jest po klasama.

Direktor udruženja „Žita Srbije” Vukosav Saković kaže da će zrno pšenice dobrog kvaliteta biti sigurno plaćeno i da paori čiji je rod kvalitetan ne treba da strepe da neće dobiti više novca za kilogram roda. Tokom vikenda, kaže, pšenicom se trgovalo po 16 i 16,5 dinara, bez PDV-a, uzimajući u obzir baš kvalitet hlebnog zrna, dok mlinari primaju žito po akontnoj ceni po 15 do 16 dinara.

– Nećemo se vraćati na staru priču da li su mlinovi spremni za brze analize, odnosno da li su opremljeni apratima za brzo merenje vrednosti roda – rekao je Saković. – Kao i u svetu, i ovde će biti u primeni trgovanje spram kvaliteta roda. Ovogodišnja žetva je specifična u odnosu na ranije zbog lokalnih pljuskova pa je dug period od trenutka kada su kombajni ušli u njive do sada. 

On je dodao da je, računajući nedelju i ponedeljak, u Srbiji ovršeno 40 odsto ovogodišnjeg roda pšenice, a da je u Vojvodine žetva stigla na polovinu.

Po rečima direktora „Žitoprometa” Predraga Đurovića, žetva je na severu Bačke krenula punom parom pa je tokom samo jednog popodneva primljeno oko 30.000 tona novog roda.

Predsednik Asocijacije poljoprivrednika Vojvodine Miroslav Kiš kaže da je ovogodišnji rod dobar.

– Prisustvo proteina i glutena zadovoljava pekarske standarde, dok je hektolitarske mase malo manja, ali ne u toj meri da utiče na cenu – kazao je Kiš, navodeći da bi kilogram novog roda trebalo da košta 20 dinara, s PDV-om, ali da paori očekuju da će biti između 17 i 18 dinara.

– Merimo kvalitet zrna samo na vlagu, hektolitar i primesu, dok prusustvo glutena i proteina radimo za svoje potrebe – kazao je Đurović. –Hektolitarska masa je nepunih 75 i ne skidamo odbitak do 74, ali novo žito kod kojeg je hektolitarska masa ispod 72 ne primamo.

Dodao je da je vlažnost zrna pristojna, oko 13, a primesa – čistoća 2,5 . „Žitopromet”,što nudi ratarima akontnu cenu od 16 dinara, s PDV-om.

Sudeći po rečima ostalih mlinara, ovogodišnji kvalitet roda će se razlikovati po regionima. U Sremu (okolina Rume) hektolitarska masa bila je samo 64, a vlažnost zrna se kretala između 18 i 19, premda se pšenica smatra suvom kada je vlaga 13.

Izvor: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/psenica-se-ni-ove-godine-ne-otkupluje-po-kvalitetu-03-07-2018

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31