Eko agrar za narednu godinu planira povećanje kapaciteta i pojačanu proizvodnju, a najavljuje se i početak izgradnje postrojenja za novu mlekaru u Krivoj Reci. Dodatni podsticaj svemu biće i nedavno dobijanje žiga kvaliteta „Dobro sa Zlatibora“. Prvi proizvodi koji bi trebalo da ponesu ovaj žig su mlečni proizvodi mlekare „Naša Zlatka“.
Pandemija se odrazila i na lokalni sektor poljoprivrede, kako na rad poljoprivrednika, tako i na poslovanje „Zlatiborskog Eko agrara“, kaže direktor ovog privrednog društva, Marko Marić, s tim da su neželjeni efekti sanirani.

„Iz tog razloga smo kasnili sa sprovođenjem programa mera, koji sada finaliziramo, a ranije smo to završavali još u jesenjim mesecima. Ipak, uspećemo da budžet koji je na raspolaganju našim proizvođačima raspodelimo prema planu. S obzirom da smo mi tretirani kao nerazvijeno područje, što naša nadmorska visina podrazumeva, naši proizvodni kapaciteti su daleko skromniji nego npr. u Vojvodini. Kada govorimo o neželjenim efektima epidemije, svakako su najviše pogođeni ljudi koji su bili najveći u svom poslu. Svakako su i naši poljoprivrednici osetili posledice, s tim da su uz podršku „Eko agrara i opštine uspeli da to u velikoj meri prevaziđu“, kaže Marić.

Kada je u pitanju otkup mleka, u planu je dupliranje otkupnih kapaciteta. Prema Marićevim rečima, radovi na tom polju su već u toku i opštinski budžet je planiran u skladu s tim, tako da, što se tiče kooperanata, niko nema razloga za bojazan.

Izvor:https://zoomue.rs/nova-mlekara-u-krivoj-reci/

U sektoru mlečnog govedarstva u uslovima pandemije virusa korona ,farmeri koji se bave proizvodnjom mleka, kažu da se proizvodnja odvija kao da je redovno stanje i da mlekare, preuzimaju mleko uobičajenom dinamikom i da nema zastoja kod preuzimanja sirovine. O tome svedoče,primeri mlečnih farmi u Bačkoj Palanci.
Na farmi krava Mite Plavšića iz Bačke Palanke godišnje se proizvede oko milion i 400 hiljada litara mleka u zavisnosti od perioda godina,ishrane i broja grla na muži .Na farmi ima oko 400 grla različitih kategorija od kojih je oko 200 na muži. Rasa krava je Crni holštajn , poznata po visokoj mlečnosti. Proizvodni parametri štalski i muzni prosek variraju u toku godine. Mleko Plavšići isporučuju Somoboledu, a analize pokazuju da je mleko sa njihove farme u ekstra klasi."Cena mleka je različita ,nama je cena veća zbog stimulacije jer proizvođači ispod hiljadu litara imaju jednu cenu a preko hiljadu litara drugu. Naša cena je dobra i iznosi oko 40 dinara za litar sa PDV-om, plus državna premija", rekao je Mita Plavšić.

U uslovima pandemije virisa korona, na ovoj farmi proizvodnja se odvija kao da je redovno stanje, naglašava naš domaćin .

"Mleko svaki dan mlekara nosi, redovno plaćaju. MI radimo kao da je redovno stanje jer ova proizvodnja ne zna da li si bolestan ili nisi", kaže Mita.

Na farmi AD Budućnost sa oko 1.000 grla,oko 500 je na muži. Visoka produkcija mleka i ostvarivanje dobrih proizvodnih rezultata,osnovni su ciljevi kojima se teži ,kako bi farma uz primenu dobre proizvođačke prakse poslovala rentabilno, navodi Stojan Pilipović rukovodilac stočarske proizvodnje. Proizvodnim parametrima su zadovoljni, ali kako ističu uvek može i bolje.

"Godišnje se proizvede četiri miliona i 300 hiljada litara mleka , a varira sezonski proizvodnja mleka. Proizvodnja iznosi između deset i po do trinaset i po hiljada litara mleka na dnevnom nivou . Mleko se isporučuje AD Imleku, a trenutna cena mleka zavisi od kvaliteta i parametara mlečna mast , sadržaj proteina i iznosi 36 dinara za litar plus PDV", rekao je Pilipović.

Kako kaže naš sagovornik na njihovoj farmi nije bilo prekida otkupa mleka.

„Otkup mleka ide redovno i nije bilo prekida otkupa mleka. Poslujemo rentabilno".

A rentabilno se posluje, zahvaljujući dobrim rezultatima i državnim subvencijama i premijama za sektor mlečnog govedarstva .

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/proizvodnja-mleka-u-uslovima-pandemije_1181196.html

Republička direkcija za robne rezerve kupiće do 23.181.818 kg merkantilnog kukuruza rod 2020. godine, domaćeg porekla, po ceni od 22,00 din/kg, uskladištenog u silosu ovlašćenog skladištara Direkcije. U cenu je uračunat PDV.

Prvobitno je bilo predviđeno da se otkupi do 26.153.846 kg po ceni od 19,5 dinara, i to samo od fizičkih lica i ovlašćenih skladištara.

Nova izmena je i da će se merkantilni kukuruz kupovati i od pravnih lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu.

Maksimalna količina merkantilnog kukuruza koja se otkupljuje od pravnih lica je 1.000 tona.

Minimalna količina merkantilnog kukuruza koja se kupuje od jednog registrovanog poljoprivrednog gazdinstva biće 50 tona, a maksimalna 100 tona.

Maksimalna količina merkantilnog kukuruza koja se otkupljuje od ovlašćenog skladištara je 1.000 tona.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3071665/direkcija-za-robne-rezerve-povecala-otkupnu-cenu-merkantilnog-kukuruza-na-22-dinara

Vlada Srbije izmenom i dopunom posebne uredbe za pomoć stočarima u vreme pandemije produžila je rok za otkup viškova tovne junadi sa 30. oktobra na 20. novembar. Zahtev za ostvarivanje prava na finansijsku podršku po osnovu ovog programa korisnici će moći da podnesu do 25. novembra.

Grupacija uzgajivača junadi pri udruženju Agroprofit saopštila je da su klanice i izvoznici, prema još nepotpunim podacima, do sada preuzeli oko 4.000 junadi i da su te isporuke išle uglavnom za Izrael. Kako ističu, tovljači su junad prodali po ceni od 1,85 do 1,9 EUR za kilogram žive mere.

Kada se uz ovo dodaju dve premije, od 20.000 i 15.000 dinara, ostvarili su izuzetnu cenu od oko 2,5 EUR po kilogramu. Za produženje ove pomoći ostalo je još oko 1,2 mil EUR, što je dovoljno za podsticaj prodaje oko 7.000 junadi, navode u ovoj grupaciji. Ističu da su tokom otkupa najviše junadi utovarile velike farme pri kompanijama, a najviše Industrija mesa Đurđević.

- U poslednjih nekoliko dana izvoznici su umanjili cene na 1,7 do 1,8 EUR i nude telad kao deo nadoknade za junad. Stočari u ovakve aranžmane nerado ulaze zbog visoke cene teladi - kažu u ovom udruženju i dodaju da namera države da sa 2 mil EUR pomogne taj sektor i otvori tržište još nije dala pun efekat.

Smatraju da bi u rešavanje problema trebalo da se uključi i Privredna komora Srbije. Njihov predlog je da se otkup, uz podsticaje, produži do kraja godine.

Ističu da se, zahvaljujući i državnim podsticajima, u Srbiji gaje najkvalitetnije tovne rase, a da će po broju goveda limuzinske rase Srbija uskoro biti vodeći uzgajivač priplodnih grla.

U udruženju naglašavaju da je sada glavni cilj pronaći tržišta za izvoz i najavljuju da će se uskoro obratiti Vladi sa konkretnim programima za razvoj tovnog govedarstva u idućoj godini, jer se ovom granom stočarstva do sada bavilo oko 16.000 gazdinstava.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3060142/produzen-rok-za-otkup-viskova-tovne-junadi

Republička direkcija za robne rezerve kupiće do 26.153.846 kg merkantilnog kukuruza rod 2020. godine, domaćeg porekla.

Direkcija će kupovati merkantilni kukuruz od:– fizičkih lica – nosilaca poljoprivrednih gazdinstava koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava, i nalaze se u aktivnom statusu i

– ovlašćenih skladištara Direkcije.

Merkantilni kukuruz mora biti domaćeg porekla, prirodno ili veštački suv, u zrnu, zdrav i zreo, bez znakova plesni i bez stranog mirisa i ukusa, nezaražen biljnim bolestima i štetočinama, u svemu prema srpskom standardu SRPS.E.B3.516 i SRPS.E.B3.516/1, sa sledećim elementima kvaliteta: do 14 % vlage, do 8 % lomljenih zrna, do 2 % defektnih zrna, do 2 % nagorelih zrna, strane primese maks. 1%, od toga 0,5 % anorganskih. Lom se utvrđuje pomoću sita sa okruglim otvorima prečnika od 5 mm.

Cena merkantilnog kukuruza je 19,50 din./kg (u cenu uračunat PDV), uskladišteno u silosu ovlašćenog skladištara Direkcije.

Minimalna količina merkantilnog kukuruza koja se kupuje od jednog registrovanog poljoprivrednog gazdinstva biće 50 tona, a maksimalna 100 tona. Maksimalna količina merkantilnog kukuruza koja se otkupljuje od ovlašćenog skladištara je 1.000 tona.

Direkcija će u zavisnosti od ponude merkantilnog kukuruza u otkupu, vršiti raspoređivanje ponuđenih količina u skladu sa potrebama i teritorijalnom rasporedu ovlašćenih skladištara.

Otkup merkantilnog kukuruza vršiće se sa fizičkim licima i ovlašćenim skladištarima Direkcije koji nemaju finansijskih dugovanja i nisu u sporu po bilo kom osnovu sa Direkcijom.

Radi prijave za prodaju merkantilnog kukuruza zainteresovana registrovana poljoprivredna gazdinstva i ovlašćeni skladištari Direkcije, potrebno je na e-mail adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. dostave dokumentaciju koja može da se pogleda na sajtu Robnih rezervi.

Rok za realizaciju kupovine kukuruza po je do 01. decembra 2020. godine.

Za sve informacije zainteresovani se mogu se obratiti Direkciji, na brojeve telefona: 011/32-39-052-725, 3235-364, 3240-509, 32-38-997 u Beogradu i 021/452-774 i 021/528-911, u Novom Sadu.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/10/14/najave/robne-rezerve-kupuju-merkantilni-kukuruz/

Od kako je 17. juna ove godine u Rači pušten u rad pogon "Naš med", kapaciteta 3.000 tona godišnje, dogodilo se nešto, što bi trebalo da bude uzor i za ostale grane poljoprivrede. Članovi Saveza pčelarskih organizacvija Srbije – SPOS su postali vlasnici pogona u kome se prvi put u istoriji ove grane poljoprivrede otkupljujeibez posrednika, odmah isplaćuje prikupljeni med. Što je još važnije, članovi SPOS-a će dobijati i razliku u ceni, bez obzira na onu koja je utvrđena prilikom ugovaranja otkupa. Potvrdili su to i svojim konkretnim potezima, piše Poljoprivrednik.

- Sredinom avgusta osnovna cena bagremovog meda iznosila je 4,60 EUR za kilogram, sa uračunatim PDV od osam odsto. Kada smo ustanovili da je ovogodišnja proizvodnja bagremovog meda za oko 80% manja kod najvećih proizvođača u Evropi, pa i kod nas, nastala je veća potražnja, a time i porast cene. Zato smo devetog septembra objavili povećanje otkupne cene bagremovog meda. Osnovna otkupna cena sada iznosi 6,1992 EUR za kilogram uz obračun PDV. Za oko 8.500 članova SPOS –a, koji poseduju zlatnu karticu lojalnosti ovoj asocijaciji, cena bagremovog meda iznosi 6,230 EUR, za vlasnike dijamantske kartice 6,236 EUR, a platinaste kartice 6,298 EUR za kilogram - kaže Nenad Portić, direktor pogona "Naš med" u Rači.

Zaposleni u pogonu "Naš med" su od 12. avgusta stalno na terenu i, na osnovu preko deset elemenata, uzorkuju med kod pčelara i podatke šalju u četiri domaće akreditovane laboratorije na ocenu. Da bi naš med imao i verifikaciju koju zahtevaju strani kupci, uzorci meda su dostavljani i u dve nemačke akreditovane laboratorije u Bremnenu. Ovih dana stigao je i njihov odgovor po kome je naš med odličnog kvaliteta i u skladu sa evropskom regulativom u ovoj oblasti poljoprivrede.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3016628/zahvaljujuci-pogonu-u-raci-raste-otkupna-cena-meda

Kruševački Rubin od pre desetak dana vrši otkup grožđa od poljoprivrednih proizvođača, po ceni od 1,6 dinara po procentu šećera za bele sorte, odnosno, 1,8 dinara za crne sorte. Otkup će trajati do kraja oktobra, po potrebi i duže.

Kako je portalu Kruševacgrad rečeno u toj fabrici, cene otkupa su na nivou prošlogodišnjih, 1,6 za bele i 1,8 dinara za crne sorte po procentu šećera, dok će se grožđe čije se loše zdravstveno stanje utvrdi tek prilikom istovara, plaćati 0,8 dinara, po procentu šećera.

U Rubinu kažu je prinos i kvalitet grožđa ove godine niži u odnosu na prethodnu, a da su razlog tome loši vremenski uslovi.

-U fazi cvetanja i oplođivanja bili su jako loši vremenski uslovi. Tokom jula i avgusta zabeležena je nadprosečna količina padavina, što je uticalo da prinos i kvalitet budu niži, ali ipak na zadovoljavajućem nivou. Berba crvenog grožđa još uvek nije startovala, pa su očekivanja vinogradara da će kvalitet ovog grožđa biti na novou prošlogodišnjeg, jer nam sunčani dani u ovom mesecu idu u prilog - navode u toj fabrici.

Otkup se vrši na prijemno preradnom mestu u fabrici, a obavezna dokumenatcija prilikom predaje grožđa je fotokopija poreskog rešenja, lična karta i kartica sa brojem tekućeg računa, fotokopija rešenja o registraciji poljoprivrednog gazdinstva, te fotokopija rešenja o upisu vinogradara u vinogradarski registar. Isplata proizvođačima vršiće se u roku od deset dana od prijema grožđa i to isključivo preko tekućeg računa poljoprivrednog proizvođača.

Inače, fabrika Rubin ima i svoje vinograde na 19 različitih lokacija, od Preševa do Pančeva, na oko 1.200 hekatara. Trenutno je na berbi angažovano oko 500 sezonskih radnika, manje nego ranije, jer se od 2018. godine u određenom broju Rubinovih vinograda berba obavlja mašinski, kombajnom.

U prošlog godini, Rubin je od poljoprivrednih proizvođača otkupio preko milion kilograma grožđa.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3005991/u-toku-otkup-grozdja-u-krusevackoj-fabrici-rubin

Zbog opšteg pada tražnje za junećim mesom na svetskom, ali i domaćem tržištu, za čak 70%, država je odlučila da pomogne uzgajivačima kroz interventni otkup tovne junadi vredan 2 mil EUR, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu poljoprivrede.

U resornom ministarstvu navode da je obezbeđena dobra otkupna cena junadi od gotovo 2,15 EUR po kilogramu.

Iako je ponovo počeo izvoz za Kinu i Tursku, odluka o otkupu je doneta da bi se zbog svih negativnih posledica korona virusa na tržište mesa sačuvala proizvodnju junadi u Srbiji, navode u Ministarstvu poljoprivrede koje će sprovoditi tu pomoć.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2997201/ministartsvo-poljoprivrede-ce-pomoci-uzgajivacima-kroz-interventni-otkup-tovne-junadi

Sala Opštine u Prokuplju je bila mesto sastanka proizvođača i otkupljivača višnje kojem su prisustvovali još predstavnici Ministarstva poljoprivrede i nadležnih inspekcija. Sastanku je prisustvovao i državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Bogdan Igić, koji je naglasio važnost podizanja prinosa i prerađivačkih kapaciteta.

- Sa proizvođačima smo razmatrali strategiju za postizanje što većeg roda po hektaru, pa je procenjeno da bi svi trebalo da uložimo dodatne napore - kaže savetnik resornog ministra Predrag Lučić, dok državni sekretar u Ministrastvu poljoprivrede Bogdan Ilić prenosi da je, zbog važnosti podizanja prinosa i prerađivačkih kapaciteta, najavljena državna pomoć za skladištenje višnje.

 Uoči skupa, predstavnici Ministarstva su sa tržišnim i poljoprivrednim inspektorima, nadležnima iz lokalne samouprave, te zaposlenima u ovdašnjoj Poljoprivredno-stručnoj službi započeli kontrolu otkupa ovog voća u topličkom kraju. Cilj je sprečavanje malverzacija, odnosno bolja zaštita jednog od najznačajnijih srpskih brendova sa ovog područja. Posle otkupnog mesta u Gornjoj Stražavi, "vizita" se preselila u Donje Kordince, gde klasiranje obavljaju inženjeri poljoprivrede.

- Sa berbom i otkupom smo počeli oko 20. juna.

 Isprva su to bile manje količine, a sada možemo da govorimo i o 150 tona dnevno. Bitno je da se ljudi usmere, da im se objasni šta je prva klasa, a šta druga. Sve što je ručno brano mora da bude skuplje. Jer, višnja je sada mekana i ako se bere takozvanim tresačima, pusti vodu i automatski postaje voće druge kategorije - objašnjava otkupljivač Ljubiša Perić i naglašava da je svima u interesu da što više bude upravo plodova ekstra kvaliteta.DIREKTOR Poljoprivredno-stručne službe u Prokuplju Dejan Tonić "raportira" da je na području Topličkog okruga višnja zasađena na 2.800 hektara.

- Cena prve klase dostiže 50 dinara po kilogramu, a druga je upola jeftinija. Zbog nedavnih obilnih padavina, na početku berbe rod nije bio zadovoljavajućeg kvaliteta, ali se situacija, srećom, drastično promenila nabolje - ističe Tonić.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:874131-Odrzan-sastanak-proizvodjaca-i-otkupljivaca-visnje-Pocela-kontrola-na-otkupnim-mestima

Ministar bez portfelja Milan Krkobabić ocenio je danas da je poljoprivreda izložena izazovima i da se to ne može kontrolisati ali da država mora da pomogne poljoprivredniku da ima odgovarajuću sigurnost da će svoje prozivode moći da proda po isplativoj ceni.Krkobabić je za TV Prva izjavio da zbog toga podržava zahtev malinara da se utvrdi otkupna cena tog voća od 1,75 evra i to na period od više godina unapred.

„Taj njihov zahtev je utemeljen. Taj poljoprivrednik mora da zna unapred, mora da ima garanciju. Država mora da garantuje tu cenu da bi im garantovala sigurnost, u suprotnom nemaju interesa“, kazao je Krkobabić.

On je rekao da država mora da ima odgovarajuće garancije i za nekoliko desetina strateških poljoprivrednih proizvoda.

Krkobabić je rekao i da je do sada premašen plan 500 zadruga u 500 sela i dodao da je to strateški važno za poljoprivrednike koji su „nemoćni i neprepoznatljivi i pred državom i pred lokalnom samoupravom, ali da je udruživanje u zadrugu kao organizacioni oblik način da se stvari menjaju, da se izbegnu zakupci i da ti ljudi naplate svoj proizvod“.

Prema njegovim rečima poljoprivrednici u Srbiji nemaju naviku da osiguravaju svoj rad zato što su premije osiguranja skupe ali i zbog navoda nekih poljoprivrednika da ljudi iz osiguravajućih kuća na lice mesta dolaze 10-15 dana nakon što je šteta od vremenskih nepogoda načinjena.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/krkobabic-treba-garantovati-cenu-malina-i-strateskih-poljoprivrednih-proizvoda/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31