Vrednost prodaje i otkupa proizvoda iz oblasti poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u trećem tromesečju, u odnosu na isti period lane veća je za 5,2 odsto.Za devet meseci ove godine, u poređenju sa istim periodom 2018, ukupna vrednost prodaje i otkupa proizvoda poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u našoj zemlji veća je za 2,6 procenata u tekućim cenama, odnosno za 1,4 procenata u stalnim cenama, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Kada je reč o trgovini poljoprivrednim proizvodima na pijacama širom Srbije, za devet meseci ove, u odnosu na isti period prethodne godine, a izraženo u tekućim cenama, promet je veći za 11,2 procenta.U strukturi vrednosti prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama za devet meseci najviše učestvuje povrće (34,6 odsto), voće i grožđe (17,6 procenata), mleko i mlečni proizvodi (14,9 posto) i živina i jaja (12,9 odsto).

Kako navode statističari, promet robe u trgovini na veliko i malo i u sektoru popravki motornih vozila u trećem tromesečju ove godine, u odnosu na isti perod 2018, beleži se rast u tekućim cenama od 8,8 procenata.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=12&dd=02&nav_id=1625535

Za ovaj broj razgovarali smo sa Zoricom Anđelković, v.d. direktorkom Direkcije za robne rezerve, kakav je značaj Direkcija ima za poljoprivrednike, gde se novac najviše usmerava, koliko novca imaju na raspolaganju.

Кoliko novca na raspolaganju ima Direkcija?

Sredstva za poslovanje robnih rezervi obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije i iz drugih izvora u skladu sa Zakonom. Direkcija svake kalendarske godine, prelaže način i dinamiku trošenja dodeljenih sredstava iz budžeta, Godišnjim program i finansijskim planom koji usvaja Vlada Republike Srbije. U slučajevima kada je pritisak na Direkciju veći od odobrenog budžeta za tekuću godinu, kao što je bio slučaj sa udruženjima malinara, sredstva se obezbeđuju iz budžetske rezerve.
U šta se novac najviše usmerava?
Novac kojim raspolaže Direkcija, najviše se usmerava u poljoprivredu. Dugogodišnja praksa Republičke direkcije za robne rezerve je, da u okviru odobrenih
sredstava za tekuću godinu, u vreme žetve merkantilne pšenice i berbe merkantilnog kukuruza realizuje otkup robe od registrovanih poljoprivrednih gazdinstava i na taj način vrši popunu nivoa zaliha. Prednost za gazdinstva je što imaju siguran plasman i zagarantovanu isplatu. Značajna sredstva troše se na plaćanje usluge skladištenja, čuvanja i obnavljanja roba koja se u vlasništvu Direkcije. Direkcija svake godine, vrši izbor skladištara kod
kojih čuva robe koje ima u svom vlasništvu. Postupak izbora skladištara sprovodi se u svemu po zakonu o javnim nabavkama. Posebno se vodi računa o kapacitetima i opremljenosti skladišta, poslovnom i kadrovskom kapacitetu skladištara kao i teritorijalnom razmeštaju. Deo sredstava troši se za kvalitativnu i
kvantitativnu kontrolu nivoa zaliha koju sprovodimo redovno.
Кakav je značaj Republičke direkcije za robne rezerve za poljoprivredu?
Naše stručne službe prate dešavanje u poljoprivredi i trudimo se, da u okviru svoje nadležnosti u svakom trenutku odgovorimo na zahteve onih kojima smo potrebni. Imamo dobru saradnju sa Sektorom za vanredne situacije. Zajednički smo pomogli u otklanjanju posledica elementarnih nepogoda, isporukom goriva i merkantilnog kukuruza. Tesno sarađujemo i sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodo-privrede. Zajednički smo formirali međuresornu radnu grupu koja sprovodi Zaključak Vlade o za naturalnu razmenu do 17.000 tona merkantilnog kukuruza za tovnu junad. Ustaljena praksa je da učestvujemo u
kreditiranju jesenje setve tako što organizujemo razmenu semenske pšenice za merkantilnu koju proizvođači isporučuju u narednoj žetvi. Na zahtev udruženja odgajivača stoke, više puta u prethodnom periodu, pomagali u ishrani stočnog fonda organizujući naturalne razmene – isporučivali merkantilni kukuruz a po završetku tovnog ciklusa primali tovne svinje i tovnu junad.
Кoje su aktuelne mere koje sprovodite u sektoru poljoprivrede?
Završili smo otkup merkantilne pšenice i sredstva koja su ostala preusmerili za otkup merkantilnog kukuruza. U toku je ugovaranje razmene semenske pšenice za merkantilnu rod 2020. godine. Takođe, u toku je prikupljanje ponuda za naturalnu razmenu do 17.000 tona merkantilnog kukuruza za tovnu junad.
Кo i na koji način donosi odluku da intervenišete?
Obzirom da robnim rezervama upravlja Vlada Republike Srbije odluku o intervencijama donosi Vlada u vidu zaključka. Da li se planira neka skorija izmena propisa koja uređuje oblik vašeg delovanja Republička direkcija za robne rezerve dostavila je incijativu za pokretanje postupka izmene i dopune Zakona o robnim rezerva, vezane za oblast obaveznih rezervi, Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, kao nadležnom za vršenje nadzora nad radom Direkcije i time bi poslovanje Direkcije bilo bliže uređeno za navedenu oblast.
Кoliko zaposlenih imate i gde oni rade?
Republička direkcija za robne rezerve ima 86 stalno zaposlenih, koji su raspoređeni u sedištu Direkcije u Beogradu i u organizacionoj jedinici u Novom Sadu.
Кo kontroliše rad RDRR Republička direkcija za robne rezerve ima svojstvo pravnog lica i direktno je odgovorna Vladi Republike Srbije. Nadzor nad radom Republičke direkcije za robne rezerve vrši Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija a Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – u delu poslovanja Direkcije sa osnovnim poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima.
Da li imate međunarodnu i regionalnu saradnju, ako da kako se ona odvija i koji je njen značaj za nas?
Dosta podataka iz oblasti rada Republičke direkcije za robne rezerve ima status poverljivosti i ne postoji direktna saradnja sa iz oblasti međunarodne i regionalne saradnje. Po direktivi iz Evropske unije a radi ispunjenja preuzetih međunarodnih obaveza pristupili smo formiranju obaveznih rezervi nafte i derivata nafte. Obavezne rezerve formiraju se za slučaj kada je ugrožena sigurnost snabdevanja energijom i energentima a prosečan dnevni uvoz
i prosečna dnevna potrošnja u Republici Srbiji kao i količine obaveznih rezervi koje se čuvaju, izračunavaju se na osnovu ekvivalenata sirove nafte i metodologije propisane direktivom EZ 119/2009.
Šta bi trebalo unaprediti po vašem mišljenju i kada očekujete da do toga dođe?
Posedovanjem sopstvenih skladišnih kapaciteta – izgradnja novih ili kroz javno privatno parnerstvo značajno bi unapredili oblast čuvanja zaliha.

Izvor: Agrobiznis magazin

Ruski Krstur u opštini Kula prestonica je paprike crvene roge, koja se koristi za kuvanje ajvara ili se peče kao prilog uz jelo. Berba sa 350 hektara je u toku, a osim pomenute sorte, tu su i nove, babura i paradajz-paprika.

Te dve sorte zauzele su svega desetak hektara u ataru, ali su njihov rod proizvođači unapred prodali. Za crvenu rogu poljoprivrednici u Ruskom Кrsturu nemaju ugovore sa kupcima, već trgovci na veliko dolaze na sedam-osam otkupnih mesta u selu, plaćaju i utovaraju rod, koji posle prodaju u Srbiji, ali i van nje.

Ove godine rod je poranio zbog velikih vrućina, ali se povrtari ne žale, jer je paprika krupna i mesnata. U prvim danima bebre imala je i dobru otkupnu cenu, kilogram je na veliko koštao 90 dinara. Sada se po toj ceni kilogram paprike prodaje na malo na najprometnijoj novosadaskoj Futoškoj pijaci, dok otkupljivači plaćaju na veliko 65 dinara.

Još se pouzdano ne zna koliki će biti prinosi po hektaru, ali se procenjuje da ne bi trebalo da bude ispod 50 tona. Više od 80% roda biće prve klase.

Željko Oros je povrtar koji tek četvrtu godinu gaji papiriku. Kaže da u jutro paprike (oko pola hektara) treba uložiti 2.500 EUR. Za zalivne sisteme dobio podsticaje od Pokrajine. Sledeće godine planira da stavi i folije za senčenje radi zaštite od sunca.

Branje paprike će se odužiti do prvog mraza.

- Berače imamo iz Кrstura i okolnih sela, ali su to mahom srednjoškolci ili penzioneri. Malo je sezonskih radnika u punoj radnoj snazi, onih u srednjim godinama, pa strepimo šta će biti kasnije. Omladina polazi u školu, a za starije ljude rad na njivi po suncu, a kasnije sortiranje paprike stojeći uz prikolicu, nije lak posao, treba biti izdržljiv i zdrav - naglašava Oros i dodaje da sat nadnice košta 250 dinara i da uz to ide i plaćen prevoz.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2623322/za-pola-hektara-paprike-roge-potrebno-2500-eur-otkupna-cena-ove-godine

Ove godine matematika ne ide naruku proizvođačima šljive. Rodila je manje nego obično, otkupna cena je pala, a nevreme je pričinilo dodatne probleme.Poznati blački voćar Jugoslav Azdejković imao je ove godine veliku sreću što je nevreme zaobišlo njegove voćnjake. Kaže da će o ceni šljive razmišljati tek kada je bude prodavao kao suvu ili zamrznutu, ali i da većina proizvođača nema te mogućnosti. "Em šljive nema, em je cena izuzetno loša, berba je jako skupa, nema ni radne snage, tako da većina seljaka nije zadovoljna", istakao je Jugoslav Azdejković.

Bojan Nikolić, poljoprivredni stručnjak, kaže da je trenutna cena šljive veoma niska.

"Trenutna neka cena je 15 dinara što je jako malo, baš jako malo, jer kad sagledamo da je cena berbe pet dinara i više, onda je tu veliki problem šta da ostane poljoprivrednom proizvođaču", kaže Nikolić.

Iako proizvođačima ove godine gotovo ništa ne ide na ruku, u Blacu nisu odustali od svetkovine u čast ovog voća, manifestacije "Dani šljive".

"Ove godine možemo da se pohvalimo napretkom u preradi, kažem proizvodnja je dosta manja nego prošle godine, ali idemo dalje", rekao je Dragan Gmijović iz opštine Blace.

Jedanaest porodica mladih poljoprivrednika pamtiće ovu manifestaciju i po donaciji opštine i Fondacije "Ana i Vlade Divac" od milion i po dinara.

"Naša porodica se bavi stočarstvom, konkurisali smo za priplodna grla", rekla je mlada poljoprivrednica.

Blačani su, kao i obično, dobri domaćini hiljadama posetilaca koji će prvi put moći da probaju i tradicionalna srpska jela, koja pripremaju i služe učenici ovdašnje srednje škole.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3637192/debakl-zastitnog-znaka-srbije--rod-smanjen-cena-mizerno-niska.html

U Loznici, Krupnju, Ljuboviji i Malom Zvorniku berba kupina je u punom jeku. Pod ovim voćem je 1.050 hektara, a rod je, uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima, dobar. Prinosi se kreću od 15 do 20 tona po hektaru, a u pojedinim zasadima biće i veći.

Već nekoliko godina cena je veoma niska, a dešavalo se da bude i prekinut otkup. Početak sezone obećavao je kakvu-takvu zaradu jer se kupina otkupljivala po ceni od 50 do 70 dinara za kilogram u zavisnosti od sorte.

Međutim, kako to obično bude svake godine, vrlo brzo je pala na 30, a trenutno se otkupljuje po ceni od 40 do 50 dinara za kilogram. Veliki problem predstavlja i nedostatak radne snage, iako se dnevnica kreće od 2.000 do 2.500 dinara.

Zlatica Krsmanović, diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva iz lozničkog "Poljosaveta", kaže da je važno da voćari usklade površine pod kupinama sa raspoloživom radnom snagom.

- Potrebno je težiti i da se postigne što veći prinos, a to se postiže uvođenjem savremenih tehnologija koje podrazumevaju sistem kap po kap za navodnjavanje, mrežu za zasenjivanje u periodu kada su visoke temperature, mogućnost orošavanja i primenu svih drugih agrotehničkih mera u optimalnom vremenskom roku. Pre zasnivanja zasada neophodno je uraditi agrohemijsku analizu zemljišta i pravilno pripremiti parcelu uz obavezno meliorativno đubrenje (popravljanje kvaliteta zemaljišta). Za sadnju je veoma važno koristiti kvalitetan sadni materijal - kaže Krsmanovićeva.

Podseća i da posle berbe zasad treba očistiti od starih izdanaka i spaliti, a neophodno je obaviti i jesenju zaštitu biljaka.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2609122/rod-kupina-dobar-ali-cena-niska-i-nema-beraca-resenje-veci-prinos

Proteklog vikenda u Čalmi, u opštini Sremska Mitrovica, održan je skup proizvođača paradajza. razgovarano je o mogućnostima udruživanja povrtara radi boljeg plasmana „crvenog zlata” jer sve češće veliki kupci traže da kupe odjednom po deset i više tona. U Čalmi postoji otkupno mesto, ali udruživanjem bi se moglo više postići jedinstvenim nastupom pred velikim izvoznicima, industrijom i državom, smatraju povrtari. Na području Čalme, Divoša, Sviloša, Manđelosa, Erdevika… ovog proleća posejano je oko 50 jutara paradajza i rod bi trebalo da teži bar 200 tona.

Proizvođače može ohrabriti, kako se čulo, to što paradajzom počinju da se bave mladi ljudi u nameri da od njega ostvare egzistenciju i budućnost. Proizvođači ističu i da im ulaganje u posao kvari i klima pošto su iz godine u godinu vremske (ne)prilike sve manje naklonjene poljoprivredi na otvorenom prostoru pa je sa skupa poručeno da bez osiguranja useva ne vredi kretati u biznis.

– Nema leka protiv ćudi vremena pa je samo u osiguranju roda spas jer u slučaju klimatskih neprilika povrtari mogu da naplate štetu od osiguravajućih kuća – kaže Zoran Trebovac. On, kako kaže, sav rod proda na kvantaškim pijacama, i da ove godine cena paradajza ide naruku velikim proizvođačima. Trenutno je kilogram paradajza na veliko 30 i 35 dinara, a pre nedelju dana mogao se prodati i za 80. Lane je u ovo doba na veliko bio jeftiniji, koštao je 20 i 25 dinara. Domaćin skupa bio je Zoran Čavić, koji sadi paradajz već 20 godina i ima zaokruženu proizvodnju. U kućnim uslovima kuva, cedi, naliva u flaše i prodaje.

– Neki kupci dođu, a nekima nosim – kazao je za „Dnevnik” Čavić, navodeći da sada u poslu on i supruga imaju pomoć od sina i snahe. – Svake godine imamo između 15.000 i 20.000 litara paradajza i bez problema se sve proda jer svako domaćinstvo godišnje potroši bar 15 litara kuvanog paradajza. On je u tom biznisu sve postigao samostalno, kupujući svake godine ponešto od opreme za preradu. Sada ima registrovanu robnu marku „Fruškogorac” i zadovoljan je kako posao ide.Već pet godina kuvani paradajz je 110 dinara litar, pa prerađivači paradajza kažu da bi tolika cena trebalo da bude i ove jeseni i zime.

Što se tiče cene svežeg paradajza, ona nije ni izbliza kao pre desetak dana, kada je kilogram bio iznad 150 dinara, a sada se može kupiti, bar je tako na novosadskim pijacama, za 80 i 90 dinara.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/povrtarima-treba-udruzene-za-crveno-zlato-12-08-2019

Otkupljivači kajsija prekinuli su otkup tog voća u čačanskom kraju, što su voćari ocenili kao „skandalozno“ i zakazali zajednički sastanak svih voćara iz okoline Čačka kako bi se dogovorili o daljim aktivnostima, saopštilo je udruženje „Miokovačka kajsija“ .

U selu Miokovci kod Čačka kajsija se uzgaja na oko 250 hektara, a ukupni godišnji prinos iznosi oko 3.500 tona tog voća.

Voćari navode da su otkupljivači rekli da je razlog prestanka otkupa kajsija nedostatak gajbica za pakovanje voća, kao i nedostatak kupaca.

– U jeku berbe prestali su sa otkupom, a sve je to jedna igra kako bi se oborila cena kajsije. Za danas i sutra najavljene su padavine, čak i vremenske nepogode, što bi moglo da im posluži kao izgovor da nema kvaliteta i da obore cenu za 10-15 dinara – navode voćari.

Otkupna cena kajsije je 30 dinara po kilogramu.

Izvor:http://moravainfo.rs/2019/07/prekinut-otkup-kajsija-u-cacanskom-kraju-zvanican-razlog-nedostatak-gajbica/

Borislav Aralica, direktor Fabrike slada "Soufflet" Srbija DOO u Bačkoj Palanci juče je za "Dnevnik" saopštio da je ovogodišnja cena kilograma ozimog ječma utvrđena da iznosi 18,60 dinara bez PDV prema onima sa kojima je ova fabrika ugovorila proizvodnju, odnosno potpisala ugovor.Saznali smo da od toga kako su organizitari proizvodnje sklapali ugovore sa ratarima zavisi i iznos konačne cene ječma za proizvođače.

Po njegovim rečima uporedo sa žetvom koja, očito kasni zbog vremenskih prilika, vrši se obračun i jednom nedeljno vrši isplata. Po rečima agronima ove fabrike slada do sada je završeno više od dve trećine žetve na blizu 20.000 hektara koliko je prošle godine ugovoreno. Otkup ječma vrši se na 14 otkupnih mesta u celoj Vojvodini, a uporedo se svakoga dana u silose u Bačkoj Palanci dovozi ječam prošlogodišnjeg roda od koga će se još podugo proizvoditi pisvski slad namenjen najvećim domaćim pivarama, ali i kupcima u susednim državama. Predviđeno je da bačkopalanačka sladara ovoga leta otkupi oko 90.000 tona ječma i proizvede oko 70.000 tona pivskog slada. Treba podsetiti da je prošle godine kilogram ozimog ječma organizatorima proizvodnje plaćan 17,30 dinara bez PDV.

Kada je reč o rodu ovdašnji agronomi kažu da je rano govoriti o nekom prosečnom prinosu, ali je izvesno da je šarenolik. Kažu da, tamo gde postoje i gde su koriščeni zalivni sistemi u vreme velike suše, kombajni navru čak i preko osam tona po hektaru, ali ima parcela gde se po hektaru nakosi jedva četiri tone ječma. Takva neisplativa proizvodnja, uglavnom se ostvaruje na slabije kvalitetnim zemljiptima, odnosno na slatinastim i peskovitim njivama. Sigurno je da će ječma i pivskog slada biti dovoljno za domaće potrebe pa će preostati i za izvoz, a kvalitet zrna je zaodovoljavajući.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/backopalanacka-sladara-jecam-1860-dinara-bez-pdv-05-07-2019

Ministarstvo poljoprivrede održalo je danas sastanak sa proizvođačima višanja iz Prokuplja i okolnih mesta na kome je dogovoreno da nadležne inspekcije izvrše vanredne kontrole otkupa, kvaliteta i klasiranja višnje, rečeno je Tanjugu u tom ministarstvu.
Visnje/Dnevnik.rs
Foto: Dnevnik.rs
Proizvođači su na sastanku istakli da je ponuđena cena, od 25 do 30 dinara po kilogramu, za višnju niska, kao i da zbog kvaliteta i klase ovogodišnjeg roda treba da bude znatno veća.

Sastanku su prisustvovali i predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija

Izvor: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/dodatne-inspekcijske-kontrole-pri-otkupu-visne-02-07-2019

Inspekcije će od naredne sedmice na terenu kontrolisati kako ide otkup, prodaja, uvoz i izvoz maline, dogovoreno je juče na sastanku proizvođača ovog voća sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem.O otkupnoj ceni ovog voća, što je svake godine pred berbu jedan od glavnih problema na relaciji proizvođači – otkupljivači, nije se razgovaralo na sastanku, jer će ona biti formirana, kako je rečeno, na tržištu.

Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović rekao je nakon sastanka da je krajnji cilj da se uredi tržište maline. On je objasnio da je država formirala dva tima – jedan u kom su predstavnici struke i drugi u kom će biti inspektori iz MUP-a, Ministarstva poljoprivrede, finansija i trgovine.

Tek kada se uredi tržište, kako je rekao Radović, moći će da se računa na adekvatnu cenu proizvoda, a upravo bi kontrola otkupa dovela do boljih uslova i tržišne utakmice, što bi trebalo da utiče na postizanje cene koju malinari očekuju.

Proizvođač maline iz ariljskog sela Trešnjevica Milan Radojičić kaže za Danas da već godinu dana postoji tim koji je trebalo da radi na kontroli tržišta maline, ali da je njegov rezultat nula. Zato, kako kaže, ne veruje da će sada biti nešto drugačije.

– Država je sve to trebalo ranije da radi. Ne očekujem nikakve rezultate – kaže Radojičić, u čijem je malinjaku berba upravo počela, ali neće biti laka, jer, kako kaže, ima velikih problema zbog nedostatka radnika.

U slučaju da dogovor ne bude ispoštovan malinari neće blokirati puteve, rekao je juče Dobrivoje Radović, već one koji prave probleme – hladnjačare i izvoznike. On je podsetio da se od malina godišnje slije u budžet i do 300 miliona evra i apelovao da upravo država treba da uredi tržište.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/inspekcije-od-naredne-sedmice-kontrolisu-otkup-maline/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31