Novim pravilnikom broj somatskih ćelija, tačnije onih iz tkiva životinja, u mleku je ograničen na 400.000 po mililitru otkupljenog mleka. Broj mikroorganizama za prvu klasu otkupljenog mleka je do 100.000, za drugu do 400.000 i treću preko ovog broja.

Od prvog januara iduće godine stupa na snagu nova odredba Pravilnika o kvalitetu sirovog mleka. Tako ubuduće otkupljivači ovu sirovinu stočarima neće isplaćivati po procentu mlečne masti, kao što je to do sada bilo, već će se vrednovati broj prisutnih somatskih ćelija i mikroorganizama u mleku. Novim Pravilnikom, broj somatskih ćelija, tačnije onih iz tkiva životinja, u mleku je ograničen na 400.000 po mililitru otkupljenog mleka. Broj mikroorganizama za prvu klasu otkupljenog mleka je do 100.000, za drugu do 400.000 i treću preko ovog broja.

Ako se utvrdi da u mleku ima više od 400.000 somatskih ćelija, to je znak da neko grlo stoke, koje se muze, boluje od mastitisa, odnosno upale vimena. Ukoliko se u zbirnom uzorku mleka uzetog sa nekog sabirališta nađe od 500.000 do million somatskih ćelija po mililitru, to ukazuje na činjenicu, da je ova bolest rasprostranjena na 30% muznih krava.

 

Higijena sirovog mleka garantuje kvalitet

Robert Širtov, savetodavac za stočarstvo u PSSS Vranje, ističe da prisustvo mikroorganizama u mleku pokazuje koliko su stočari vodili računa o higijeni mleka, počevši od same pripreme za mužu, pa do trpeze.

- Mikroorganizmi u mleku su bakterije, kvasca i plesni. Neki od njih utiču na loš kvalitet mleka, jer mu menjaju osobine. Ispitivanja su pokazala da je prisutnost visokog broja mikroorganizama u mleku posledica grešaka u ishrani, neodgovarajućeg držanja i smeštaja životinja, zasušenja krava, nepravilne ručne i mašinske muže i manipulacije mlekom. Najveća zagađenja mleka dešavaju se upravo usled neadekvatnog držanja opreme za mužu i hlađenja mleka - smatra Širtov.

 

Neophodna kontrola transporta mleka od proizvođača do prerađivača

 

Donošenje novog Pravilnika o otkupu sirovog mleka pozdravlja i Nenad Jovanović, jedan od proizvođač mleka iz Donjeg Neradovca kod Vranja. On već tri meseca ne predaje mleko otkupljivaču, jer su mu krave steone.

- Mleko koje sam do sada predavao uvek je bilo dobrog kvaliteta i na osnovu toga sam ostvarivao najbolju zaradu. Sa kvalitetom mleka nikada nisam imao problema, jer krave redovno pregledaju veterinari. Uz njihovu pomoć rešavam sve zdravstvene probleme koji se tokom godine jave kod stoke. Staju u kojoj držim krave svakodnevno čistim i po potrebi dezinfikujem. Prilikom muže, kravama dobro operem vimena, a potom ih obrišem peškirom. Mleko do predaje otkupljivaču držim na hladnom mestu i to u sudovima koje sam prethodno ispario vrelom vodom. Tokom leta na to pogotovo obraćam pažnju. Kada vrelina pritisne, mleko držim u frižideru i zato mi se nikada nije desilo da predam prokislo mleko - prenosi svoja iskustva Jovanović.

 

On tvrdi da svi proizvođači mleka, koje poznaje, strogo vode računa o higijeni prilikom muže i zdravstvenom stanju stočnog fonda, ali da nadležni koji pišu ovakve i slične pravilnike moraju da kontrolišu i otkupljivače mleka, naročito deo koji se odnosi na transport mleka od proizvođača do prerađivača.

 

Ratari koji još nisu skinuli ovogodišnji rod pšenice jedva su dočekali sunce da je požanju. Duž puta od Žablja ka Novom Sadu pšenica je već ovršena, ali ima još dosta atara u kojima taj najvažniji posao u poljoprivredi nije ni počeo.Oni koji su skinuli rod, smestili su ga u mlinove, čekajući cenu koja u iščekivanju da se vršidba zahukta treba da bude formirana. Za sada nijedan mlin nije počeo da otkupljuje žito niti plaća rod spram kvaliteta zrna, to jest po klasama.

Direktor udruženja „Žita Srbije” Vukosav Saković kaže da će zrno pšenice dobrog kvaliteta biti sigurno plaćeno i da paori čiji je rod kvalitetan ne treba da strepe da neće dobiti više novca za kilogram roda. Tokom vikenda, kaže, pšenicom se trgovalo po 16 i 16,5 dinara, bez PDV-a, uzimajući u obzir baš kvalitet hlebnog zrna, dok mlinari primaju žito po akontnoj ceni po 15 do 16 dinara.

– Nećemo se vraćati na staru priču da li su mlinovi spremni za brze analize, odnosno da li su opremljeni apratima za brzo merenje vrednosti roda – rekao je Saković. – Kao i u svetu, i ovde će biti u primeni trgovanje spram kvaliteta roda. Ovogodišnja žetva je specifična u odnosu na ranije zbog lokalnih pljuskova pa je dug period od trenutka kada su kombajni ušli u njive do sada. 

On je dodao da je, računajući nedelju i ponedeljak, u Srbiji ovršeno 40 odsto ovogodišnjeg roda pšenice, a da je u Vojvodine žetva stigla na polovinu.

Po rečima direktora „Žitoprometa” Predraga Đurovića, žetva je na severu Bačke krenula punom parom pa je tokom samo jednog popodneva primljeno oko 30.000 tona novog roda.

Predsednik Asocijacije poljoprivrednika Vojvodine Miroslav Kiš kaže da je ovogodišnji rod dobar.

– Prisustvo proteina i glutena zadovoljava pekarske standarde, dok je hektolitarske mase malo manja, ali ne u toj meri da utiče na cenu – kazao je Kiš, navodeći da bi kilogram novog roda trebalo da košta 20 dinara, s PDV-om, ali da paori očekuju da će biti između 17 i 18 dinara.

– Merimo kvalitet zrna samo na vlagu, hektolitar i primesu, dok prusustvo glutena i proteina radimo za svoje potrebe – kazao je Đurović. –Hektolitarska masa je nepunih 75 i ne skidamo odbitak do 74, ali novo žito kod kojeg je hektolitarska masa ispod 72 ne primamo.

Dodao je da je vlažnost zrna pristojna, oko 13, a primesa – čistoća 2,5 . „Žitopromet”,što nudi ratarima akontnu cenu od 16 dinara, s PDV-om.

Sudeći po rečima ostalih mlinara, ovogodišnji kvalitet roda će se razlikovati po regionima. U Sremu (okolina Rume) hektolitarska masa bila je samo 64, a vlažnost zrna se kretala između 18 i 19, premda se pšenica smatra suvom kada je vlaga 13.

Izvor: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/psenica-se-ni-ove-godine-ne-otkupluje-po-kvalitetu-03-07-2018

Usled neuspelih pregovora i neispunjenja obećanja i obeveza preuzetih od strane Ministarstva poljoprivrede i Vlade Srbije u rešavanju problema niske otkupne cene maline, udruženja su primorana na radikalne mere, saopšteno je iz Udruženja poljoprivrednih proizvođača „Užice“.

U saopštenju se navodi da će u okviru borbe za opstanak 500.000 ljudi koji direktno ili indirektno žive od maline, udruženja poljoprivrednih proizvođača održati protest u subotu u Prijepolju sa početkom u 12 časova.

Protesti će se održavati do ispunjenja datih obećanja od strane Vlade Srbije, Ministarstva poljoprivrede i ministra Branislava Nedimovića.

Glas zapadne Srbije

 

Novi problemi sa prodajom maline!

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3403-novi-problemi-sa-prodajom-maline

 

Predstavnici Asocijacije malinara i kupinara Srbije i Ministarstva poljoprivrede razgovaraće danas u Beogradu o cenama malina za narednu godinu.

Razgovaraće i o pomoći koju proizvođači traže zbog štete od vremenskih nepogoda i zaštiti geografskog porekla tih proizvoda, najavio je danas predsednik tog udruženja Dobrivoje Radović.

On je za Betu rekao da će razgovor biti nastavak dijaloga od pre nekoliko meseci, kada su proizvođači protestovali zbog niskih otkupnih cena malina i kupina. 

"Tražićemo pomoć zbog ogromne štete koju su na voću ostavili, prvo mraz u proleće, a zatim grad i visoke temperature", rekao je Radović. 

Dodao je da će poljoprivrednici od resorog ministarstva tražiti da omogući da naredne godine inostrani otkupljivači direktno, bez domaćih posrednika, otkupljuju maline i kupine. 

Asocijacija će tražiti, kako je rekao, da akontna (početna) cena malina u 2018. godini bude prosečna cena iz ove godine. 

Na spisku zahteva je i formiranje Nacionalnog saveta za utvrđivanje geografskog porekla malina i kupina.

Izvor: www.b92.net

 

Da li je i ova sorta maline rentabilna?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3212-da-li-je-i-ova-sorta-maline-rentabilna

 

Početak formiranja malinjaka donosi pitanje kako obezbediti kvalitetne sadnice maline. Na vama je odluka šta odabrati. Sadnice maline se mogu kupiti putem ponude u oglasima, u rasadnicima, od prijatelja, poznanika, ili u ovlašćenim organizacijama. 

Malina sorte "polka", zbog dobre cene i isplative produžene sezone, jer se bere i u jesen, donosila je prethodnih godina dobar prihod valjevskim voćarima. Ove godine izostala je i cena i rod, pa malinari sa manjih parcela krče zasade.

Umesto berbe maline "polke", ovce pasu u napuštenom zasadu Predraga Savića iz Donjih Leskovica kod Valjeva. Zbog duplo manje ovogodišnje otkupne cene od 120 dinara, Predrag je odustao od berbe "polke", koja mu je prethodnih godina donosila dobar prihod.

"Ovce su opasle sad čekamo da pokrčimo, preoremo, pa ćemo spremiti zemlju za narednu godinu za malinu, a sa polkom smo definitivno završili. Ne možemo mi da pariramo Vojvodini gde ljudi beru kombajnima i oni se uklapaju u cenu od evro a mi ovde sa radnom snagom nema nas nigde," kaže Predrag Savić.

Od polke odustaje i Marko Tošić iz tog sela, kao i druge komšije. Njegova kalkulacija, uprkos manjim ulaganjima je nepovoljna.

"Znači tu nema računice ni da sa nekim svojim narodom što mogu da uradim, a već da ne pričamo za neke ljude koji imaju više pa treba da plate dnevnice, hranu, prevoz i šta sve još drugo", objašnjava Tošić.

"Polka" se ipak brala u domaćinstvu Rankovića u susednom selu koje je među retkim i ove godine imalo po desetak berača i primer je kako treba organizovati ovu proizvodnju.

"Mi ove godine da nismo imali vodu ne bi imali račun da beremo. Imamo hektar maline i po ovoj ceni se ne bi uklopili nikako, ali smo dali ovo pod organsku i tako smo na nuli. Da je manja površina ne bi imali račun da je beremo i da plaćamo radnike," kaže Dobrila Ranković iz sela Sušica.

I dok ovakvi primeri budu usamljeni, manji nerentabilni malinjaci će se, periodično u zavisnosti od cene krčiti ili obnavljati. Koliko će zasada "polke" biti manje zavisi od ustaljene prakse voćara, koji dobit vide pre svega u ceni, a ne i u prilagođavanju uslovima savremenog voćarstva.

Izvor: www.rts.rs

 

Preko nedelje radi u kompaniji, a vikendom u malinjaku

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2805-preko-nedelje-radi-u-kompaniji-a-vikendom-u-malinjaku

 

Ministar za regionalni razvoj Milan Krkobabić izjavio je da Vlada razmišlja o povećanju podsticajnih sredstava za zadruge do iznosa od dva do pet miliona evra.

Krkobabić je istakao da bi se tim parama u potpunosti rešio problem domaćih malinara.

"To su sredstva koja bi omogućila da u jednoj godini formiramo deset velikih zadruga sa finalnom preradom. Nakon toga ne bi se više bavili pitanjem srpske maline", izjavio je Krkobabić u Kruševcu na sastanku sa predstavnicima opština i zadruga sa područja Rasinskog okruga. 

Krkobabić je istakao da je u Srbiji u poslednjih pet meseci, odnosno od pokretanja akcije "Pet stotina zadruga za 500 srpskih sela", formirano 70 novih zadruga. ; 

"Nisu sve te zadruge dobile podsticajna sredstva, dobilo ih je samo četiri. Ljudi su se organizovali jer smo razbili nepoverenje koje je vladalo među njima", rekao je Krkobabić. 

On je podsetio da se u oktobru završava prvi deo konkursa za dodelu podsticajnih sredstava zadrugama, ali da naredne godine kreće trogodišnji program sa 25 miliona evra namenjenih zadrugama. 

Krkobabić je podsetio da postojeće zadruge mogu da dobiju do 100.000 evra bespovratnih podsticajnih sredstava, a nove zadruge do 50.000 evra. 

"Novac ide za nabavku opreme i tehnike, osnovnog stada, zasada. Nećemo da pravimo nove zgrade. Njih imamo već dovoljno i hoćemo da ih stavimo u funkciju", rekao je Krkobabić. 

On je rekao da na području Rasinskog okruga postoji oko 6.000 porodičnih gazdinstava sa posedima koji su, poput republičkog proseka, veličine oko četiri i po hektara. 

"Hoćemo da ih povežemo i da od njih napravimo robne proizvođače. U nove zadruge oni ne unose svoje posede i imanja, već svoj proizvod", kazao je Krkobabić. 

Prema njegovim rečima, na području Rasinskog okruga registrovano je 56 zadruga, a njih 27 je aktivno. Krkobabić će sa predstavnicima grada Kruševca u toku dana obići zemljoradničku zadrugu "Euro-duo kalem" u selu Lazarevac.

Izvor: www.b92.net

Saveti stručnjaka za uspešnu berbu i skladištenje grožđa:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3039-saveti-strucnjaka-za-uspesnu-berbu-i-skladistenje-grozda

 

Zbog medijskog buma i obećanja da će od aronije zarađivati trideset hiljada evra po hektaru, sibirsku aroniju sadili su poljoprivrednici i u Mačvanskom okrugu.

Danas, ovo voće bogato antioksidansima niko ne otkupljuje, pa sav rod završava u soku.

Svih pet tona prošlogodišnjeg roda aronije Momčilo Šarčeviće iz Matijevca kod Šapca preradio je u sok. 

Ove godine očekuje osam tona i opet je plan isti, jer otkupa nema. 

U improvizovanom pogonu napravljenom od mašine za mlevenje mesa, sistema za ceđenje i termičku obradu sok od aronije pripremaju i Momčilovi prijatelji, jer to je jedini način da se voće ne baci. 

Onda sami pronalaze tržište i prodaju čist organski sok od sibirske aronije. 

A kada je 2013. godine podigao hektar savremenog zasada sa navodnjavanjem, stizala su obećanja da će zarada u petoj godini biti na desetine hiljada evra. 

Flaša soka od 750 mililtara košta 500 dinara. Momčilo ima i potvrdu kavliteta, ali ni za sok nema obezbeđeno tržište. Kupce traži preko interneta i preporuka, i nada se da će neko zakucati na vrata da kupi njegov proizvod.

Izvor: www.b92.net

Kupina se u Kolubarskom okrugu gaji na blizu 1.300 hektara. Najviše je ima u valjevskom i osečinskom kraju, ali se odomaćila u selima podno planine Medvednik, u čijem središtu je Mesna zajednica Stave. U njenom sastavu su sela Suvodanje, Bobova, Stanina Reka i Sitarice koja broje oko 300 domaćinstava. Ovde skoro da nema domaćinstva koje negaji kupinu. Boško Jevtić iz sela Stanina Reka, kupinu gaji na tri parcele ukupne površine od 75 ari. Kako bi obezbedio dobar i kvalitetan rod, jednu od parcela navodnjava, a druga je pod protivgradnom mrežom. '' Najbolji prinosi se postižu ako imate sistem za navodnjavanje kap po kap, dok na parceli gde je stavljena mreža, rod je za 30 posto manji.

Cena nam je majka i maćeha. Ja imam 72 godine, a niko me nikad u životu nije pitao da li imam novca za proizvodnju'', priča Boško, ali i dodaje da su i pored svih teškoća, sa kojima se suočavaju poljoprivrednici, on i njegova porodica ipak odlučili da ulože u proizvodnju. '' Ja sam poljoprivrednik, sin je ostao na imanju, a sad i unuk, koji ima 24 godine. Mi isključivo živimo od poljoprivrede, i to je ono što me podstiče da radim, i ulažem. Najbolje bi bilo, kada bi proizvođači znali nekoliko godina unapred kolika je cena nekog proizvoda. Ne mora kupina da bude 100 ili 120 dinara, neka bude kilogram 80 dinara, ali neka tako bude pet godina, i tada bi mi lako proizveli.

U Podgorini su radni ljudi, možemo da radimo, ali sa nestabilnim cenama nema nade'', kaže Jevtić. Njegov komšija Ljubo Stojković, kupinu gaji na blizu 50 ari. Pre suše, nadao se da će ove godine ubrati sedam tona ovog voća. ''Suša je smanjila rod i do 30 procenata, u odnosu na očekivani. Cena je takođe loša, mogu samo da se pokriju uložena sredstva, a zarade nema'' ističe Ljubo. '' Da bi bio dobar kupinjak, potrebno je više faktora. Jedan od osnovnih je fizički rad, ali i vremenski uslovi.

Prioritet je sistem za navodnjavanje, redovna agrotehnika i pravovremena berba'' , to je po rečima Milomira Rakića, recept za uspešnu proizvodnju kupina. Milomir je u penziji, ali sa bratom Dragomirom, na porodičnom imanju u selu Suvodanje, kupinu gaji po poluorganskim principima. Zasad se prostire na površini od 50 ari, a proizvedu blizu 16 tona ovog voća. '' Zadovoljni smo prinosom ali on ipak zavisi od godine. Ove godine ona je dobro rodila, i samo je treba redovno zalivati. Nemamo sredstava za kupovinu mreže. Inače, odlučili smo se za poluorgansku proizvodnju, jer je otkupna cena veća, a i zbog toga što je ona zdravija, mada su prinosi u odnosu na konvencionalnu proizvodnju, manji za oko 30 posto'', kaže Boško.

Prema rečima zamenika gradonačelnika Valjeva, Dragana Jeremića, ovdašnja lokalna samouprava ima jasnu viziju razvoja seoskih centara na području grada, među kojima su i Stave, koji je definisan našim lokalnim planom ''smatram da grad mora mnogo više da se fokusira na te centre, i da se u skladu sa tim šta u kom centru razvijati. Ovde je kupina primarna i ovde moramo razvijati tu proizvodnju''. '' Često pregovaramo sa raznim potencijalnim investitorima, koji bi mogli da otvore pogon za preredu voća na teritoriji Valjeva, ali sve to ide sporo jer svi traže velike subvencije i ustupke.

Da li ćemo uspeti sa nekim da postignemo dogovor to ostaje da vidimo, ali ja mislim da treba da se okrenemo domaćim investitorima i ljudima sa sela. Imamo porodicu u Brezovicama koja ima sopstevnu hladnjaču, na Stavama je takođe izgrađena hladnjača. Treba da se okrenemo njima, i da njih napravimo velikim da oni pokrenu proizvodnju. Zašto moramo sve da uvozimo sa strane? Po mom mišljenju okretanje ka domaćim snagama bi donelo više rezultata, i ako ih pomognemo sa manje para nego što dajemo strancima'', smatra Jeremić.

Za Stave i okolna sela, u proteklih deset godina, čulo se i zbog privredno – turističke manifestacije ''Dan kupine'', koja je prvi put ovde održana u avgustu 2008. godine. Pokrenuli su je meštani, kako bi promovisali ovaj, ali i druge proizvode, svoj kraj, turističke potencijale. '' Za ovih deset godina, povećala se proizvodnja kupine, bez obzira što cena dosta varira. Čulo se dosta za Stave ovih godina, i mislim da je ova manifestacija prerasla okvire lokalnog karaktera, jer smo ove godine imali izlagače i iz Ljubovije, Zvornika, Bjeljine ... Planovi su da ova manifestacija nastavi da živi, ali je problem što selo nestaje, i trebalo bi zaustaviti osipanje stanovništva. Neophodno je da država uloži u seosku infratrukturu, poboljša uslove za život, kako bi bar one koji su ostali da žive na selu zadržali'', kaže Zoran Lukić, jedan od organizatora manifestacije.

Tekst: Dejan Davidović

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da u dužem vremenskom periodu treba obezbedi malinarsku proizvodnju.

Kako je rekao, zbog toga će izaći sa merama koje se tiču sadnog materijala, proširenja tržišta i problema sa elementarnim nepogodama.

"Lako se jedne godine igrati, a treba u dužem vremenskom periodu da se obezbedi malinarska proizvodnja", istakao je Nedimović u Prijepolju, na sastanku sa predstavnicima opštine i Udruženja malinara "Zlatna malina". 

On je najavio da će izaći sa nekim merama za duži vremenski period koji se tiču i sadnog materijala i problema koji su se javili vezano za elementarne nepogode, ali i treće stvari koja se tiče razvoja novih tržišta, kako ne bismo bili suženi samo na prostor Zapadne Evrope. 

Nedimović je povodom aktuelne situacije sa cenom maline rekao da je jedan veliki otkupljivač maline, koji je svo vreme imao cenu 100-110 dinara, izašao sa cenom od 162 dinara i platiće svima koji su predali po staroj ceni. 

"Vraćam se na snagu udruženja, na njihovo organizovanje. U ovom trenutku imate 603 otkupljivača i vi ne možete nikad da postignete jedinstvo, ali to je tržišna utakmica, jedni vuku druge", rekao je Nedimović 

Imam informacija, kazao je ministar, da će neki na prostoru Arilja izaći sa još nešto višom cenom u odnosu na ova 162 dinara, jer oni neće da izgubi svoje proizvođače, jer treba i sledeće godine imati nekog ko će da donese malinu. 

Predsednik udrženja "Zlatna malina" Miroslav Obućina rekao je da je cena maline u Prijepolju znatno niža nego u nekim drugim opštinama. 

"Ono što je dobro što mi imamo ugovornu akutnu cenu i nadamo se da će hladnjače u našoj opštini ispoštovati dogovor i podići cenu kao u ostalim opštinama u našem regionu", rekao je Obućina. 

Predsednik opštine Prijepolje Dragoljub Zindović rekao je da su razgovori bili korisni, a da su su ministra Nedimovića upoznali i sa ukupnom situacijom u poljoprivredi u toj opštini. 

Kako je naveo, razgovarano je o vladinom programu za koji konkurišu poljoprivredni proizvođači iz Prijepolja, a dogovoreno je i nekoliko ključnih stvari. 

Kao najvažnije, Zindović je istakao da je dogovoreno da se osposobi granični prelaz Jabuka za fitosanitarni pregled, što je bio jedan od zahteva lokalnih prevoznika i uvoznika određene robe. 

"Druga važna tema oko koje smo se načelno dogovorili je realizacija izgradnje transfer stanice i nadam se da ćemo ići ubrzano ka realizaciji tog akutnog problema za našu opstinu", rekao je Zindović.

Izvor: www.b92.net

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je danas da u dužem vremenskom periodu treba obezbedi malinarsku proizvodnju i da će zbog toga izaći sa merama koje se tiču sadnog materijala, proširenja tržišta i problema sa elementarnim nepogodama.

"Lako se jedne godine igrati, a treba u dužem vremenskom periodu da se obezbedi malinarska proizvodnja", istakao je Nedimović u Prijepolju, na sastanku sa predstavnicima opštine i Udruženja malinara "Zlatna malina".

On je najavio da će izaći sa nekim merama za duži vremenski period koji se tiču i sadnog materijala i problema koji su se javili vezano za elementarne nepogode, ali i treće stvari koja se tiče razvoja novih tržišta, kako ne bismo bili suženi samo na prostor Zapadne Evrope.

Nedimović je povodom aktuelne situacije sa cenom maline rekao da je jedan veliki otkupljivač maline, koji je svo vreme imao cenu 100-110 dinara, izašao sa cenom od 162 dinara i platiće svima koji su predali po staroj ceni.

"Vraćam se na snagu udruženja, na njihovo organizovanje. U ovom trenutku imate 603 otkupljivača i vi ne možete nikad da postignete jedinstvo, ali to je tržišna utakmica, jedni vuku druge", rekao je Nedimović

Imam informacija, kazao je ministar, da će neki na prostoru Arilja izaći sa još nešto višom cenom u odnosu na ova 162 dinara, jer oni neće da izgubi svoje proizvođače, jer treba i sledeće godine imati nekog ko će da donese malinu.

Predsednik udrženja "Zlatna malina" Miroslav Obućina rekao je da je cena maline u Prijepolju znatno niža nego u nekim drugim opštinama.

"Ono što je dobro što mi imamo ugovornu akutnu cenu i nadamo se da će hladnjače u našoj opštini ispoštovati dogovor i podići cenu kao u ostalim opštinama u našem regionu", rekao je Obućina.

Predsednik opštine Prijepolje Dragoljub Zindović rekao je da su razgovori bili korisni, a da su su ministra Nedimovića upoznali i sa ukupnom situacijom u poljoprivredi u toj opštini.

Kako je naveo, razgovarano je o vladinom programu za koji konkurišu poljoprivredni proizvođači iz Prijepolja, a dogovoreno je i nekoliko ključnih stvari.

Kao najvažnije, Zindović je istakao da je dogovoreno da se osposobi granični prelaz Jabuka za fitosanitarni pregled, što je bio jedan od zahteva lokalnih prevoznika i uvoznika određene robe.

"Druga važna tema oko koje smo se načelno dogovorili je realizacija izgradnje transfer stanice i nadam se da ćemo ići ubrzano ka realizaciji tog akutnog problema za našu opstinu", rekao je Zindović.

Izvor: www.naslovi.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31