Pri prelasku sa konvencionalnog ka organskom načinu pčelarske proizvodnje, kao i u drugim granama poljoprivrede, proizvođač treba da bude upoznat sa osnovnim načelima koja treba da se primenjuju pri organizovanju ovakve vrste proizvodnje, pri izboru lokacije na kojoj je smešten pčelinjak i okolina u kojoj se napasaju pčele je od suštinske važnosti pri organskoj pčelarskoj proizvodnji. Izbor lokacije na kojoj je smešten pčelinjak i okolina u kojoj se napasaju pčele
je od suštinske važnosti pri organskoj pčelarskoj proizvodnji. Odgovarajuća je ona lokacija u čijoj su okolini izvori nektara i polena od prirodne medonosne
flore ili organski sertifikovanih proizvoda površine u radijusu od 3 kilometra. Na površini pčelinje paše mogu da budu zastupljene kultivisane poljoprivredne biljke, ali pod uslovom da se na njima ne praktikuje konvencionalna proizvodnja koja podrazumeva upotrebu nedozvoljenih veštačkih đubriva i pesticida. Lokacija treba da je dovoljno udaljena od bilo kakvih mogućih izvora zagađenja, kao što su autoputevi, urbani centri, deponije i industrijski objekti. Ukoliko se u blizini pčelinjaka nalaze površine pod industrijskim kulturama koje se uzgajaju na ekstenzivan način (bez upotrebe hemikalija), potrebno je da pčelar od proizvođača obezbedi dokaz (sertifikat, deklaraciju) o poreklu semenskog materijala koji ne treba da je genetički modifikovan. Na teritoriji na kojoj se napasaju pčele nije dozvoljeno da bude lociran konvencionalni pčelinjak.
Razlog za ovo je što pčele kao vrsta mogu da se napadaju i da kradu med iz košnica, pa ako organska porodica unese med iz konvencionalne, znači unosi kontaminirani med koji meša sa svojim. Menjanje lokacije pčelinjaka je dozvoljeno, pod uslovom da nova lokacija zadovoljava spomenute kriterijume za organsku proizvodnju. Oplemenjivanje pčelinje paše preko zasađivanja ili zasejavanja medonosnih biljaka je mera koja nije navedena u propisima za organsku proizvodnju. Ipak, ovu meru pčelari treba kontinuirano da praktikuju da bi povećali medeni bilans pčelne paše, a sa time i rentabilnost pčelarske
farme. Beli bagrem, japanska sofora, evodija i dr. drvenaste biljke za nekoliko godina od njihovog zasađivanja počinju sa nektarenjem i proizvodnjom polena.
Od travnatih vrsta na prvom mestu je facelija, koja je po svojoj produkciji od 1.000 kg nektara na 1 ha nenadmašna medonosna biljka. Biljke, kao pelin, melisa, kantarion, hajdučka trava i dr, poželjno je da se zasade oko pčelinjaka, iz razloga što one ulaze u sastav raznih čajeva koji se dodaju preventivno i terapeutski pri lečenju određenih bolesti pčela(vapneno leglo, upala creva kod pčela, varoza i sl.). Postojeća pčelarska praksa da pčelari zamenjuju stari vosak sa oblikovanim satnim osnovama iz trgovine nije dozvoljena u organskoj proizvodnji. To je zato štotakve satne osnove u sebi sadrže materije koje nisu dozvoljene u organskoj proizvodnji (parafin, boje, aditivi i sl.).
Pri organskom načinu proizvodnje potrebna je zamena saća kupljenih satnih osnova sa satnim osnovama oblikovanim od voska iz sopstvene proizvodnje. U te svrhe najbolje je da se iskoristi vosak koji se dobija od voštanih poklopčića pri ceđenju meda, pre svega zbog dovoljnih količina voska koje se dobijaju na ovaj način. Dozvoljena je upotreba i voska koji se dobija sa bočnih nadgradnji nosača ramova, kao i vosak sa ramova gradionika koji ujedno služe i za mehaničku borbu protiv pčelinjeg krpelja. Sav vosak iz pčelinjaka treba da bude zamenjen u periodu od 4 godine sa ciljem da se ispune uslovi za organsku proizvodnju meda.Odbacivanje veštačkih boja koje se koriste za bojenje pčelinjih sanduka je važan uslov u organskoj proizvodnji. Za zaštitu sanduka treba da se koriste prirodne boje na bazi lanenog semena . Uklanjanje stare boje sa sanduka vrši se struganjem, brušenjem, zagrevanjem i slično. Ukoliko ekonomska logika opravdava, dozvoljeno je da novi sanduci uopšte i ne budu obojeni. Postoji više recepata za pripremanje prirodnih boja, koji obezbeđuju kvalitetnu i jeftinu zaštitu sanduka.
Na primer: 1 l lanenog ulja, 1 l 30% propolis ekstrakta i 1 kg pčelinjeg voska se zagrevaju do topljenja. Dok je rastvor još uvek topao, premazuju se sanduci. Ova kombinacija se suši sporo (24 časa), pa se zato drugo premazivanje vrši sledećeg dana. Premazivanje se završava kada se uoči da se smesa više ne upija u drvetu. Kvalitetnim premazivanjem sanduka zaštićeni su za period od tri do četiri godine, posle kojih se postupak ponavlja. U ishrani pčela nije dozvoljena upotreba običnog šećera (beli šećer – saharoza). Za zimsku prehranu i za prolećnu stimulaciju pčela, potrebno je u sanduke ostaviti dovoljne količine meda i polenovog praha. Uobičajeno potrebna količina iznosi od 15 do 20 kg po pčelinjoj porodici. U slučaju da jesenja paša nije obezbedila dovoljne količine hrane, pčelar može da interveniše dodavanjem organskog meda, organskog šećera ili kombinovano kao šećerno medno testo zime, ili šećerno-medni sirup u periodu posle meseca marta. Ovaj zahtev je jedan od najtežih za ispunjavanje, posebno u sušnim godinama. Za mere prehrane je potrebno da se izvesti kontrolno i sertifikaciono telo, kao i da se dostave informacije o tome koliki je nedostatak hrane i sa kolikom količinom hrane će se intervenisati. Organska proizvodnja je od posebnog značaja za zdravlje i blagostanje životinja, pa je u skladu sa tim, sečenje krila maticama pri njihovom obeležavanju zabranjeno. Uklanjanje starih i „istrošenih“ matica vrše pčele-radilice kao deo njihovog prirodnog instinkta za opstanak, pri čemu i pčelari mogu da intervenišu posebnim tehnikama.
Mlade matice mogu da se obeležavaju i zamenjuju po potrebi. Kao obavezna aktivnost u organskom pčelarstvu je numerisanje pčelinjih sanduka i vođenje pčelarskog dnevnika. Najbolje je da pčelar ažurira dnevnik o tehničkim merama pri uzgajanju i dnevnik o ulazu i izlazu materijala i proizivoda. Prvi je važan za potrebe pčelara koji na osnovu proizvodnih svojstava pčelinjih porodica može da organizuje selekciju i borbu protiv bolesti. U dnevniku pak za ulaz i izlaz materijala i proizvoda evidentiraju se svi proizvodi koji su ušli na pčelarsku farmu (zaštitna sredstva, boje, ramovi, žica i sl.) i proizvodi koji izlaze iz farme (med, polen, propolis, matični mleč).Ovakva evidencija, zajedno sa dobijenim ili izdatim dokumentima (fakture, otpremnice, fiskalni računi i sl.),
daje se na uvid na zahtev kontrolnog i sertifikacionog tela.
Organska pčelarska proizvodnja ima posebne uslove u pogledu perioda prelaza. Sa ulaskom u proces sertifikacije sam proces proizvodnje
ulazi u prelazni period. Period prelaza u pčelarstvu traje različito, zavisno od toga da li ispunjava zahteve naložene od kontrolnog i sertifikacionog tela. U najboljem slučaju, sertifikat za organsku proizvodnju meda, polenovog praha, matičnog mleča i propolisa dobija se posle jedne godine od prve kontrole. Za ovaj period ne dobija se sertifikat za organski vosak, zato što su za promenu konvencionalnog sa organskim voskom potrebne najmanje tri godine. Posle zamene voska cela proizvodnja dobija status organske proizivodnje.

Izvor: Agrobiznis magazin

U organizaciji NLB banke, grupa od jedanaestoro novinara iz Srbije je krajem prošlog meseca bila na studijskom putovanju u Makedoniji. Tema putovanja bila je organska proizvodnja kod naših komšija Makedonaca, sa ciljem da se upoznamo sa njihovim predstavnicima Ministarstva poljoprivrede, ali i sa nekim od organskih proizvođača, a ideja vodilja da ovih nekoliko dana začinimo lepim raspoloženjem i uživamo u neponovljivom aprilskom suncu nad Makedonijom. Prva stanica srpske novinarske delegacije bio je glavni i najveći grad Makedonije, Skoplje.Tamo smo stigli u kasnim popodnevnim časovima, a dočekala nas je naša vesela, nasmejana domaćica Ana Mardžanovska, PR NLB banke u Skoplju.Pošto je odmah pridobila naše simpatije, odlučili smo da joj verujemo i ostatak večeri se potpuno prepustimo njenim planovima. Sledećeg dana čekalo nas je mnogo posla. Našli smo se sa Anom ispred NLB banke i krenuli u veliku modernu zgradu da upoznamo još nekoliko srdačnih Makedonaca. Među njima je bio Antonio Argir, predsednik upravnog odbora NLB banke u Skoplju.On nam je poželeo dobrodošlicu i razmenili smo prve pozitivne utiske o ovoj divnoj zemlji. Gospodin Argir se zatimpohvalio da je NLB banka AD Skoplje (kao treća po veličini u njihovoj zemlji) izabrana za Nacionalnog šampiona Makedonije za 2016/2017 na najvećem evropskom poslovnom takmičenju European Business Avards. “Ovo takmičenje održava se već deset godina za redom. Obuhvatilo je rekordnih 33.000 preduzeća iz 34 evropske zemlje, uz podršku poslovnih lidera, akademskih i političkih predstavnika iz cele Evrope. Naša banka dokazala je da zahvaljujući svojoj preciznosti u radu, dobrom odnosu sa klijentima, sve većem broju zaposlenih i praktikanata podržavamo razvoj jače i uspešnije poslovne zajednice širom Makedonije”, rekao je gospodin Antonio. On je još istakao da u njihovoj zemlji zbog višegodišnje krize trenutno nedostaju dobri investicioni projekti.Dobar znak je što ih država najavljuje, grade se putevi, nove moderne zgrade ifasade.Poljoprivreda je takođe u usponu.“NLB” pre svega podstiče razvoj tradicionalne duvanske industrija.Čak 80-90% sredstava ukupne duvanske proizvodnje prolazi preko filijala ove banke.Samo za organsku proizvodnju ove godine je namenjeno 800.000 evra. Taj podatak bio je iodličan uvod za naša sledeća tri sagovornika, gospodina Vaska Đorđijevskog, iz sektora za organsku poljoprivredu u Ministarstvu poljoprivrede Makedonije, gospodina Goce Georgijevkog, savetnika u kabinetu Ministarstva poljoprivrede i gospodina Gorana Angelovskog, izvršnog direktora u Federaciji organskih proizvođača Makedonije. Od njih trojice čuli smo da je u poslednjih nekoliko godina organska proizvodnja u Makeodniji u trendu i da je sve veći broj ljudi koji odlučuju da se njome bave. “U stočarskoj proizvodnji u 2017.godini vodeći sektor je ovčarstvo, sa 82% ukupne stočarske organske proizvodnje. Kozarstvo čini 3%, govedarstvo 8%, a pčelarstvo 7%.Oorgansko stočarstvo je doživelo neku vrstu procvata u poslednje tri godine.Prema stanju u 2015.godini ukupan broj ovaca, goveda i koza je 77.199, u 2016. ukupan broj stočarske proizvodnje iznosio je 86.123, dok je u 2017. ukupan broj ovaca, goveda i koza čak 104.784 grla”, rekao je gospodin Vasko. “Ukupan broj pčelinjih društava u 2015.godini je 6.932, u 2016. pčelarska organska proizvodnja beleži rast na 7.760 porodica, dok ih je u 2017. registrovano 7.676. Kada je reč o biljnoj organskoj proizvodnji, vodeću ulogu imaju žitarice. One se gaje na 939 ha, organsko voće je zastupljeno na 559 hektara, aromatično i lekovito bilje na 293 ha, povrtarstvo na 174 ha, a vinogradarstvo na 24 ha, dodaje gospodin Goce. Profesionalna kontrola i sertifikacija organske proizvodnje u Makedoniji delegirana je na dva ovlašćena tela za kontrolu. To su Balkan Biocert i Pro Zert OKS.Potvrdu da organi za kontrolu / sertifikaciju rade u skladu sa standardima izdaje Institut za akreditaciju Republike Makedonije (IARM) kroz proces akreditacije.IARM je inače punopravni član Evropske organizacije za akreditaciju (EA), a od 2012. godine postao je potpisnik Sporazuma o sertifikaciji akreditacije međusobnog priznavanja (EA-MLA) sa Evropskom organizacijom za akreditaciju. Potpuno kontrolu i nadzor u sistemu organske proizvodnje vrši Državni poljoprivredni inspektorat (DIZ) za primarnu proizvodnju i Agencija za hranu i veterinu (FDA) za obrađene organske proizvode. “Proces trajanja sertifikacije je najmanje dve godine za jednogodišnje useve, najmanje šest meseci za prirodne pašnjake i livade i najmanje tri godine za višegodišnje useve.Kada je reč o subvencijama, one su za 30% većeod iznosa direktnih plaćanja za konvencionalnu proizvodnju.U 2018.mere organske proizvodnje podržavaju se i dodatnim sredstvima. Ona iznose50% višenego u konvencionalnoj proizvodnji za useve, stoku i pčelarstvo, 70% više za voćarstvo i vinogradarstvo i čak 100% više za povrtarstvo”, rekao je gospodin Goran Angelovski. Finansijski je podržana i prerada organskih proizvoda (uključujući pripremu i pakovanje). Visina tepodrške iznosi 2% od vrednosti proizvedenih i prodatih proizvoda sa maksimalnim iznosom do 150.000,00 makedonskih denara po operateru. Finansijska podrška za trgovinu ili izvoz svežih i prerađenih organskih proizvoda iznosi 5% od vrednosti prodatih / izvezenih proizvoda, sa maksimalnim iznosom do 150.000,00 MKD po operateru. Subvencioniše se i profesionalna kontrola i sertifikacija. Iznos direktnih uplata iznosi 50% od troškova primljenog sertifikata izdatog od strane nadležnog tela u 2018. godini. Finansijska podrška za analizu svojstava zemljišta i proizvoda na poljoprivrednim gazdinstvima koja su vršila analize agrohemijskih, pedoloških ili pesticidnih ostataka, teških metala i slično iznosi 70% troškova analize bez PDV-a, ali ne više od 9.000,00 denara po poljoprivrednom gazdinstvu. Pošto smo teoriju naučili, krenuli smo ka Prilepu i mestu Mariovo, gde se porodica Marinković već generacijama bavi pčelarstvom.Oni su sertifikat za organsku proizvodnju dobili 2006, a u konverziji su bili dve godine.Trenutno,na nekoliko lokacija, imaju oko 500 pčelinjih društava, a po svakom od njih država daje godišnje 1.000 denara, odnosno oko 17 evra. To je za oko 40% više nego što iznose subvencije za pčelarstvo, koje nije u organskoj proizvodnji. “Mi svake godine proizvedemo prosečno 8 tona livadskog i planinskog meda. Nekada imamo i 10 tona, to zavisi od ispaše pčela i vremenskih uslova. Naš med je za 30 do 40% skuplji u odnosu na ostali na tržištu i košta od 450 do 500 denara po tegli. Ipak, sve što proizvedemo uvek iprodamo, jer kupci cene kvalitetnu, zdravu hranu”, rekao je Dragoslav Marinković. “Ja sam studirao ekonomski fakultet u Skoplju.Mogao sam da ostanem tamo i radim u nekoj firmi. Ipak, odlučio sam da se vratim na porodično imanje i proširim ovaj posao kojim su se još moji preci bavili. Kako bih našu ponudu učinio još većom i bogatijom od drugih, uveo sam i neke novine. Pošto su naše planine izuzetno bogate začinskim i lekovitim biljem počeo sam da ga dodajem u med. Tako sada imamo med sa lavandom, nanom, ili kantarionom i drugim biljem i ispostavilo se da je to bila odlična ideja”, dodaje dvadesettrogodišnji Zoran Marinković, Dragoslavljev sin.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30