Centar za organsku proizvodnju Selenča (COPS) raspisuje konkurs, otvoren je od 30. juna do 4. septembra

Centar za organsku proizvodnju Selenča (COPS) dodeliće novinarsku nagradu „SELENČA ORGANIC“ za medijske priloge koji se bave temama organske proizvodnje, objavljene u štampanim, elektronskim i internet medijima (novinski prilog, radijski, televizijski i internet prilog), od nacionalnog, regionalnog i lokalnog značaja.

Konkurs se otvara 30.6.2017. i traje do 4.9.2017. godine. Nagrade će biti dodeljene 29. septembra 2017. godine u Selenči, kada se održava 11. Forum o organskoj proizvodnji.

Na konkurs mogu da se prijave autori koji žive i rade na teritoriji Srbije i imaju najmanje 18 godina. Svaki učesnik (ili grupa autora) na konkurs može da pošalje jedan rad, koji je objavljen od 1. septembra 2016. do 4. septembra 2017. godine. Uz rad treba dostaviti prijavni formular koji se može preuzeti na sajtu www.organiccentar.rs i kratku biografiju autora.

Radovi mogu biti objavljeni na srpskom jeziku ili na jezicima nacionalnih zajednica. Žiri koji odlučuje o nagradama imenuje Upravni odbor Centra za organsku proizvodnju Selenča. Biće dodeljene jednake nagrade u četiri kategorije - za priloge objavljene u štampanim izadnjima, na internet portalima, radiju i televiziji.

Nagrade su trodnevno studijsko putovanje u Mađarsku, Češku ili Slovačku i paket organskih proizvoda.

Za dodatne informacije svi zainteresovani mogu se javiti Mirjani Damjanović Vučković na adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili telefon 069 707 217.

Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji koja prati pregovore u poglavljima 11 – Poljoprivreda i ruralni razvoj, 12 – Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika i 13 – Ribarstvo, održala je danas sednicu u smederevskom Regionalnom centru za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju. - Tema skupa: Proces pregovora sa EU i perspektive razvoja organske proizvodnje, prenosi regionalni informativni portal Podunavlje.info. Generalni sekretar Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje – Serbia organika, Ivana Simić, govorila je o principima i standardima organske proizvodnje, zatim o osnovnim koracima za uspostavljanje organske poljoprivredne proizvodnje, kao i o tržištu i marketingu organskih proizvoda. Ona je rekla da je udruženju Serbia organika cilj da kao krovna organizacija ovog sektora u Srbiji upoznaju ljude i buduće organske proizvođače sa svim principima organske proizvodnje i procedurom kako se postaje organski proizvođač u skladu sa zakonskim propisima iz ove oblasti. “Što se tiče harmonizacije sektora organske proizvodnje u Srbiji sa legislativom Evropske unije, naš zakonski okvir je prilično usaglašen, odnosno neusaglašenosti nisu krucijalne. Neke od odredbi, mi iz sektora smatramo da ne treba uopšte da se usaglase, zato što su to neke specifičnosti organske proizvodnje u Srbiji, na primer, grupna sertifikacija”, rekla je za Podunavlje info Ivana Simić. Prema njenim rečima, od ukupno oko 2300 proizvođača u oblasti organske proizvodnje u Srbiji, više od 2000 je u sistemu grupne sertifikacije, odnosno, oni su kooperanti firmi koje su nosioci sertifikata. Samostalni savetnik za razvoj organske proizvodnje u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, Jelena Milić, predstavila je zakonski okvir i mere podrške. U izjavi za Podunavlje info ona je ocenila da je prethodnih godina dosta urađeno na planu razvoja organske proizvodnje. “Imali smo situaciju da su površine 2015. povećane čak za 62 odsto. Znajući prirodne potencijale Srbije, obim proizvodnje bi mogao da bude i mnogo veći, s obzirom da imamo zemljište koje u većini slučajeva nije zagađeno teškim metalima i organskim zagađivačima. Imamo značajne površine u okviru zaštićenih prirodnih dobara koja predstavljaju idealna mesta za razvoj organske proizvodnje. Država je pripremila zakonodavni okvir u skladu sa regulativama Evropske unije. Ministarstvo je u protekloj godini pripremilo tvining projekat, odobren od strane Evropske komisije, čiji je cilj jačanje kapaciteta za dalju implementaciju i pripremu zakonodavnog okvira i potpunu harmonizaciju propisa iz oblasti organske proizvodnje. Takođe, imamo i mere kojima Ministarstvo podržava organske proizvođače, poput refundiranja dela troškova prema ovlašćenim kontrolnim organizacijama u skladu sa Uredbom o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Procenat refundiranja za ovu godinu je 50 posto, a za marginalna područja 65 odsto”, rekla je za Podunavlje info predstavnica Ministarstva poljoprivrede. Zamenik generalnog sekretara Evropskog pokreta u Srbiji i jedan od koordinatora Radne grupe Nacionalnog konventa o EU koja prati pregovore sa EU u oblasti poljoprivrede, Ivan Knežević, je kazao da je današnji sastanak, organizovan sa Regionalnom razvojnom agencijom Braničevo-Podunavlje, posvećen temi potencijala razvoja organske proizvodnje u kontekstu pregovora naše zemlje sa EU. “Ovu temu je naša grupa imala pre dve godine, pa je ovo prilika da vidimo kakve su se promene desile u međuvremenu i da promovišemo i informišemo zainteresovane strane u ovom delu naše zemlje, jer uloga Konventa nije samo praćenje procesa pregovora i doprinos formulisanju pregovaračkih pozicija, već i informisanje zainteresovanih strana o različitim temama, potencijalima i efektima ulaska naše zemlje u EU. Danas je to organska proizvodnja i smatram da u tom delu postoji veliki potencijal”, ocenio je za Podunavlje info Knežević. Recimo na kraju da se, u okviru zvanične posete Srbiji, evropski komesar za proširenje i susedsku politiku, Johanes Han, sastao i sa predstavnicima Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, a tema razgovora bio je uticaj vladavine prava na poslovnu zajednicu. Evropski komesar je tom prilikom, ponovio potrebu zajedničkog rada na promociji aktivnosti i projekata koje EU podržava u Srbiji u okviru pripreme za članstvo. Na sastanku održanom u prostorijama Delegacije Evropske unije u Srbiji, učestvovali su pored komesara Hana, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU, Nataša Dragojlović, koordinatorka Radne grupe Konventa za Poglavlje 24, Sonja Stojanović Gajić, zatim Ana Firtel iz Saveta stranih investitora FIC, kao i predstavnici NALED-a i Američke privredne komore AMČAM. Izvor: Danas

Osječko-baranjska županija će u saradnji sa Severnobačkim i Južnobačkim okrugom u Vojvodini u naredne dve godine razvijati organsku proizvodnju.

Centar novih znanja i inovacija u ovoj vrsti poljoprivrede biće Istraživačko-razvojni centar u Selenči, saopštio je Centar za organsku proizvodnju Selenča (COPS).

Reč je o projektu "Organik bridž" (Organic Bridge), koji su pripremili i implementiraće ga, sa hrvatske strane Grad Valpovo i organizacija "Tera tehnoplis" iz Osijeka, a sa srpske strane Centar za organsku proizvodnju Selenča (COPS) i "Teras" iz Subotice. 

Njihov projekat jedan je od 24 odobrena u okviru prekograničnog programa Hrvatska-Srbija (Interreg IPA Cross-border Cooperation Programme Croatia-Serbia 2014-2020), koji su odabrani od ukupno 127 pristiglih projekata. 

Projektna menadžerka COPS-a Biljana Viduka kazala je da je cilj projekta da doprinese unapređenju konkurentnosti Osječko–baranjske županije i Severnobačkog i Južnobačkog okruga kroz razvoj novih i unapređenje postojećih proizvoda, usluga i brendova u organskoj proizvodnji. 

Projekat traje 24 meseca i realizovaće se kroz niz aktivnosti s obe strane granice, a COPS će, između ostalog, preneti iskustva i znanja partnerima iz Hrvatske kroz podršku u osnivanju sličnog centra u Valpovu, te kroz istraživanja, obuke i kreiranje brendova.

Izvor: www.naslovi.net

Projekat Centra za organsku proizvodnju u Selenči jedan od 24 koji je podržala Evropska unija u okviru prekograničnog programa 

Bačka i Osječko-baranjska županija zajedno će u naredne dve godine razvijati organsku proizvodnju, a centar novih znanja i inovacija u ovoj vrsti poljoprivrede biće istraživačko-razvojni centar u Selenči. Reč je o projektu „Organik bridž“ (Organic bridge), koji su pripremili i implementiraće, s hrvatske strane Grad Valpovo i organizacija “Tera tehnoplis” iz Osijeka, a sa srpske strane Centar za organsku proizvodnju Selenča (COPS) i “Teras” iz Subotice.

Njihov projekat jedan je od 24 koja je pre nekoliko dana odobrila Evropska unije u okviru prekograničnog programa Hrvatska-Srbija.

-U okviru programa „Intereg IPA prekogranične saradnje“ (Interreg IPA Cross-border Cooperation Programme Croatia-Serbia 2014-2020) od 127 pristiglih projekata za finansiranje su odobrena 24. Projekat Centra za organsku proizvodnju Selenča odobren je u sklopu mere koja se odnosi na povećanje konkurentnosti i razvoj poslovnog okruženja u programskom području – kaže projektna menadžerka COPS-a Biljana Viduka.

Ona dodaje da je saradnja partnera sa obe strane granice rezultirala projektom čiji je cilj da doprinese unapređenju konkurentnosti Osječko–baranjske županije i Severnobačkog i južnobačkog okruga kroz razvoj novih i unapređenje postojećih proizvoda, usluga i brendova u organskoj proizvodnji.

Projekat traje 24 meseca i realizovaće se kroz niz aktivnosti s obe strane granice. Centar za organsku proizvodnju Selenča će preneti svoja iskustva i znanja partnerima iz Hrvatske kroz podršku u osnivanju sličnog centra u Valpovu, istraživanja, obuke i kreiranje brendova.

-Kroz projekat u Selenči će biti oformljen istraživačko- razvojni centar kao nastavak dosadašnjih rezultata. Time će se zaokružiti kompleks koji će imati platformu za edukaciju učenika, studenata i istraživača, a podrazumeva i saradnju proizvođača i istraživača, učenje i unapređenje organske proizvodnje za postojeće i potencijalne proizvođače i potrošače organskih proizvoda – kaže Biljana Viduka.

Pomenimo, Centar za organsku proizvodnju u Selenči osnovao je Centar za učenje, kao i Farm inkubator organske proizvodnje, jedini takav u Evropi, u kojem budući proizvođači stiču praktična i teorijska  znanja o ovom vidu poljoprivrede. Za takve edukacije zainteresovane su zemlje u regionu koje su, poput Hrvatske, već osnivale organizacije za organsku proizvodnju po modelu COPS-a, a u Selenči su ovih dana boravili i proiozvođači iz Ukrajine i Slovačke kako bi videli i preuzeli uspešan “recept” za rast organske poljoprivrede.

Projekt koji je odobrila Evropska unija počinje s realizacijom 15. juna 2017. godine. O svim aktivnostima tokom naredne dve godine zainteresovani se mogu informisati putem sajta www.organiccentar.rs.

S. G. 

Izvor: Аgrosmart

Centar za organsku proizvodnju u Selenči (COPS), koji okuplja preko 200 članica – malih poljoprivrednika ali i najvećih kompanija iz ove branše u Srbiji, učestvuje u niz međunarodnih projekata kojima doprinosi razvoju ove vrste poljoprivrede u Srbiji. Predsednik COPS-a Jozef Gašparovski kaže da je Centar za organsku proiizvodnju u Selenči centar edukacije i inovacija referentan ne samo za Srbiju i region već za celu Evropu, što pokazuju i međunarodni projekti koje ova organizacija realizuje. Naveo je da su u toku dva projekta koje je podržala Međunarodni Višegradski fond. COPS će, najavljuje Gašparovski, od 30. maja do 1. juna ove godine, biće domaćin farmerima iz Ukrajine, kojima će eksperti ove organizacije preneti znanja i iskustva u bavljenju organskom poljoprivredom. U radnim susretima, u okviru projekta „Edukacija farmera - zanemarene i nedovoljno iskorišćene biljne vrste". u Selenči učestvovaće i stručnjaci iz Ukrajine, Slovačke i Poljske. Farmeri iz Ukrajine i drugi učesnici imaće priliku da na pozitivnim primerima vide kako se odvija organska proizvodnja u Srbiji kako bi tu praksu mogli da primene i doprinesu razvoju ove vrste poljoprivrede u svojoj sredini – Zakarpatskoj oblasti. Organizacija iz Selenče učestvuje, zajedno sa udruženjem “Luka znanja” i u projektu “Nastupajući organski svet”, koji je podržala Vlada Kraljevine Švedske preko Beogradske otvorene škole – BOŠ. “Nastupajući organski svet” biće predstavljen sutra, u okviru “EU dana” na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu. Cilj mu je unapređenje pregovaračkog procesa EU kroz aktivno učešće klastera organske poljoprivrede u delu koji se odnosi na poglavlja neposredno relevantna za organsku proizvodnjom (poglavlja 11., 12. i 27). U COPS-u i “Luci znanja” kažu da se i na ovaj način trude da doprinesu poboljšanju uslova za bavljenje organskom poljoprivredom u Srbiji Dodaju da su najvažnije aktivnosti ovog projekta sagledavanje poljoprivrede, s osvrtom na bezbednost hrane i zaštitu životne sredine, kroz pregovarački proces, organizacija radionica za stejkholdere, klastere i članove klastera, promocija pregovaračkog procesa i projekta, kao i organizacija završne konferencije na Forumu o organskoj proizvodnji u Selenči. -Orijentacija državne agrarne politike je, uz svo poštovanje ratarima koji su stub naše poljoprivrede, je na delu agrara koji odbacuje veću dodatu vrednost. U fokusu bi trebalo da je prerađivački sektor, kojeg moraju da prate nauka i inovacije. Naša nauka ima kapacitet da nahrani poljoprivredu novim tehnologijama i inovacijama. Kada se nauka i poljoprivreda povežu, uz značajnu pomoć države, neće se dešavati propusti u izvoznoj politici Srbije kakvih je bilo. Sinonim poljoprivrede sada je dobro upakovan i brendiran proizvod, pa i tome moramo posvetiti veću pažnju - rekao je Žarko Galetin na konferenciji posvećenu inovacijama u poljoprivredi na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Izvor:AgroSmart

Na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, na štandu NLB banke, sreli smo Janoša Farago, jednog od dobitnika nagrade na konkursu nlb Organic. Šestočlana porodica Farago, iz sela Orom u opštini Kanjiža, bavi se organskom proizvodnjom, na površini od 10 hektara. Janoš Farago sa suprugom Irmom, opredelio se za organsku proizvodnju još 2004. godine. U njihovoj proizvodnji zastupljeni su organski začini kao što je bosiljak, neven, matičnjak, beli slez, kopriva, origano, razne vrste čajeva od koprive i lavande, organske semenke poput bundevinog semena, pasulj, kukuruz, ječam. Čaj pakuju u vrećice od 50g i 80g. U svom gazdinstvu  imaju i osam košnica, gde su pčele od velikog značaja za organsku proizvodnju. Osim njih šestoro,  na gazdinstvu imaju i radnike, mada kako Janoš navodi, velika je potražnja za radnom snagom u seoskim područjima. Pored košnica, na gazdinstvu imaju i konje. Po njihovim rečima, organska proizvodnja je isplativa, mada kako nam navodi, potrebno je dosta rada i truda, kako bi prinos bio zadovoljavajući. Njihov cilj je bio da ostvare proizvodnju u kojoj neće koristiti hemijska sredstva za zaštitu, i da imaju proizvod vrhunskog kvaliteta.  Sve ručno  noževima skidaju, ništa ne rade mašinski, da bi dobili odličan kvalitet. Porodica Farago je korisnik subvencija od države za poljoprivrednu proizvodnju. Po njihovim rečima, podsticaji za organsku proizvodnju treba da budu u visini vrednosti rada koji je uložen u taj vid proizvodnje. Sertifikacija organske poljoprivrede za površinu od 30ha iznosi oko sto hiljada dinara na godišnjem nivou. Janoš se inače vratio iz Nemačke gde je proveo deset godina, odluku je doneo jer želi da za svoju porodicu i klijente omogući kvalitetnu ishranu, a sada od toga i može da živi.

Podsticaji za organsku proizvodnju u Srbiji veći i za 40 odsto u odnosu na konvencionalnu. Subvencije u 2017. godini za 70 odsto veće nego za konvencionalnu proizvodnju.

Poslednjih godina organska proizvodnja u Srbiji zauzima sve važnije mesto. Stručnjaci smatraju da su potencijali, ipak, daleko od iskorišćenih, i da bi ovaj vid proizvodnje trebalo da bude "brend" Srbije. Naročito u vremenima kada državne institucije razmatraju da dozvole promet genetski modifikovane robe kroz Srbiju. To, bi, smatraju agroanalitičari, "dotuklo" srpskog seljaka.

Kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede, u skladu sa Uredbom o raspodeli podsticaja za organsku proizvodnju, u 2017. godini, opredeljeno je 90 miliona dinara. Samo prošle godine, subvencije za organsku proizvodnju bile su veće za 40 odsto u odnosu na one u konvencionalnoj.

Ove godine, ti podsticaji veći su za 70 odsto i obuhvataju plaćanja po hektaru i regres za đubriva i oplemenjivače zemljišta, koji su dozvoljeni u organskoj proizvodnji - objašnjava Jelena Milić, samostalni savetnik za unapređenje organske proizvodnje. Novina za ovu godinu je i ta što je proširena lista korisnika ovih podsticaja, jer sada mogu to da dobiju i proizvođači kooperanti, koji su obuhvaćeni grupnom sertifikacijom.

Prema rečima Milićeve, kada je reč o podsticajima u organskoj stočnoj proizvodnji, oni obuhvataju premiju za mleko, tov junadi, jagnjadi, jaradi, svinja, krava dojilja, krava za uzgoj teladi za tov, kvalitetna priplodna grla, košnice pčela i proizvodnju ribe.

Organski proizvođači imaju dodatne namete prema ovlašćenim kontrolnim organizacijama, a država refundira deo troškova kontrole i sertifikacije, i to 50 odsto, a u područjima sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi 65 odsto - naglašnjava Milić. - Površine pod organskom proizvodnjom, poslednjih godina imale su tendenciju postepenog rasta, a u 2015. godini došlo je do značajnog povećanja površina pod ovakvom proizvodnjom, i to za 62 odsto. Takođe, ne treba zaboraviti i površine koje se nalaze u okviru zaštićenih prirodnih dobara, oko sedam odsto teritorije Republike Srbije, u kojima je u drugom i trećem stepenu zaštite dozvoljena poljoprivredna proizvodnja, a koja predstavljaju idealna mesta za razvoj organske proizvodnje.

Najveće površine pod organskom proizvodnjom, govori Milić, jesu u regionu Vojvodine, južnoj i istočnoj Srbiji. Od ukupne obradive površine, pod organskim zasadima, najzastupljenija je ratarska proizvodnja, zatim voćarska i industrijsko bilje.

Kako bi se obezbedio dugoročan razvoj sektora organske proizvodnje, u okviru Nacionalnog programa ruralnog razvoja, čije se usvajanje očekuje, pripremljen je petogodišnji Plan za razvoj organske proizvodnje - zaključuje Milić. - U cilju unapređenja ovog sektora poljoprivredne proizvodnje resorno ministarstvo je pripremilo poseban set podsticajnih mera namenjen proizvođačima koji su uključeni u organsku proizvodnju. Ovi podsticaji su namenjeni proizvođačima čija je proizvodnja u periodu konverzije, proizvođačima kojima je završen period konverzije i nalaze se u postupku izdavanja sertifikata i proizvođačima koji imaju sertifikovanu organsku biljnu ili stočarsku proizvodnju.

Zbog visokog prirodnog potencijala, gde se ubraja povoljno zemljište, koje u većini slučajeva nije zagađeno teškim metalima i organskim zagađivačima, uz povoljne klimatske uslove, Srbija se ubraja u zemlje u kojima se organska proizvodnja može uspešno razvijati, ističe Milić.

Izvor: www.novosti.rs

Gradska uprava postala je partner Poljoprivrednom fakultetu na projektu urbane poljoprivrede, kroz koji će zaposliti 100 ljudi i podeliti 170.000 evra donacija. Saradnja je ozvaničena juče, potpisivanjem memoranduma između Grada i fakulteta, te organizacija i preduzeća koja će podržati urbanu poljoprivredu. Novac će obezbediti Evropska unija, a biće iskorišćen za organski uzgoj povrća i sitnog voća, kao što su maline i kupine.

Proizvodnju će nadgledati stručnjaci i biće sertifikovana, što znači da će plodovi biti spremni i za izvoz u EU.

Dekan Poljoprivrednog fakulteta, Nikola Mićić, istakao je da će odabrane kandidate podržati, kako bi njihovo bavljenje poljoprivredom bilo održivo, te će im biti mentori i davati stručne savete.

Reč je o razvojnom, a ne socijalnom projektu urbane poljoprivrede. Počećemo angažovanjem dvadesetak ljudi, koji će da uzgajaju povrće na 2,5 hektara u Motikama, a planirano je zapošljavanje ukupno 100 mladih ljudi - pojasnio je Mićić.

Prilikom zapošljavanja, vodiće se računa o jednakoj zastupljenosti muškaraca i žena, osoba sa invaliditetom, te ljudi koji su dugo na evidenciji Zavoda za zapošljavanje.

Sve što proizvedu otkupljivaće firme „Mushrooms Trade“ i „Argonet“, koje su takođe partneri na projektu, te će plasirati na tržište.

Planirano je i osnivanje poljoprivredne zadruge, za koju je Grad obezbedio prostor, te otvaranje pčelaraske radionice.

Gradonačelnik Igor Radojičić rekao je da je zapošljavanje bitan elemenat ovog projekta, a za Banjaluku je izuzetno važan svaki projekat koji se tiče poljoprivrede.

Važnost ovog projekta je upravo podsticanje poljoprivrede, jer grad Banjaluka, kao najveća lokalna zajednica, ima znatan broj ljudi koji se bave poljoprivredom i velike površine u seoskim mesnim zajednicama - naglasio je Radojičić i dodao da će podršku projektu pružiti preko Centra za selo.

Gradonačelnik je istakao da je Grad već raspisao poziv za subvencionisanje poljoprivrednika novcem koji je planiran ovogodišnjim budžetom grada.

U Gradskoj upravi Banjaluka se vodi rasprava o kriterijumima za podsticanje zapošljavanja i samozapošljavanja, za šta se iz budžeta godišnje izdvaja i do milion KM – rekao je Radojičić.

U projektu urbane poljoprivrede će učestvovati i Zavod za zapošljavanje RS, Karitas Švajcarske, te predstavništvo „Gopa“ iz Sarajeva.

Srednjoškolci na fakultetu

Poljoprivredni fakultet juče su posetili i svršeni srednjoškolci, koji su u okviru „Dana otvorenih vrata“ imali priliku da se upoznaju sa mogućnostima studiranja koje nudi banjalučki Univerzitet.

Oko 2.200 dece iz svih krajeva Republike Srpske, posetili su banjalučke fakultete, gde su dobili više informacija o studijskim programima, polaganju prijemnog ispita, te organizaciji nastave.

Izvor: www.blic.rs

Beogradski Noćni Market pod sloganom “ZDRAVO I ZELENO” održaće se 19. maja na pijaci “Skadarlija”, od 18 do 24 časa, u organizaciji JKP „Gradske pijace“ i ”Redesign” d.o.o. Ovim sloganom ”ZDRAVO I ZELENO” pozivamo izlagače koji se bave zelenom ekonomijom (obnovljivi izvori energije, energetska efikasnost i održiva organska proizvodnja), da se pridruže stotini drugih preduzetnika i kreativaca koji već tradicionalno izlažu na Beogradskom noćnom marketu. Market koji se organizuje na pijaci ”Skadarlija” ima za cilj da ukaže na važnost zaštite životne okoline i zdravog načina života, a pijaca je svakako pravo mesto za to.

 



Proizvodi „šampiona pijaca“, dizajnera i umetnika, koji su kao i do sada bili veoma traženi, ponovo će krasiti pijačne tezge, a vlasnici ugostiteljskih objekata potrudiće se da predstave specijalitete, prirodne sokove i napitke, vrhunska piva, kao i razne vrste rakija i vina. Jedan od naših najpoznatijih šefova kuhinje, Miloš Jovanović, sa svojom mladom ekipom, kao i na prošlom marketu, prikazaće čarolije kulinarstva prateći slogan i temu.


Beogradski noćni market koji je održan na pijaci ”Blok 44” poslednjeg dana u martu ove godine, opravdao je epitet manifestacije koja pretvara pijace u kreativni market i nezaobilazno mesto za dobar provod i zabavu velikog broja posetilaca pod otvorenim nebom.

Manifestacija Beogradski Noćni market, za cilj ima i da unapredi turističku ponudu glavnog grada, a organizuje se uz podršku Skupštine grada Beograda i Turističke organizacije Beograda.

Izvor: www.beogradski-nocni-market.com

Rok za dostavu projekata na NLB Organic konkurs produžen je do 5. maja

NLB Banka i ove godine, šestu godinu zaredom, organizuje konkurs za organske proizvođače, sa nagradnim fondom od milion i po dinara. Autora projekta koji stručni žiri oceni najboljim, banka će nagraditi novčanim iznosom od milion dinara, dok će drugoplasiranom i trećeplasiranom projektu pripasti nagrade u iznosu od 300.000 i 200.000 dinara.

Pravo učešća imaju poljoprivredni proizvođači sa registrovanim poljoprivrednim gazdinstvom koji su sertifikovani (individualni ili grupni sertifikat) ili u procesu sertifikacije za organsku proizvodnju, a koji do 5. maja dostave projekat – ideju kako da razviju svoju organsku proizvodnju.

Projekti se dostavljaju poštom, na adresu NLB Banke Beograd, Bulevar Mihajla Pupina 165v, sa naznakom “Konkurs za najbolje projekte organske proizvodnje i prerade hrane" ili elektronskim putem na adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Na zahtev zainteresovanih organskih proizvođača, NLB Banka je rok za dostavu projekata produžila do 5. maja.

Više informacija o konkursu možete naći na stranici  http://www.nlb.rs/organic

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31