Već 28 godina je “Biofach” vodeći međunarodni sajam organskih proizvoda, prehrambenih, tekstilnih  i kozmetike, ali se na ovom sajmu možete upoznate i sa najnovijim tehnologijama proizvodnje, preradnim linijama i raznim novim načinima pakovanja, pa je od izuzetne važnosti za preduzeća i pojedince čija se delatnost oslanja na organske inpute, proizvodnju i proizvode.

Nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju „Serbia Organika“  i Privredna komora Srbije koja je obezbedila 15.000 EUR za podršku ove godine zajedno organizuju učešće srpskih preduzeća koja se bave organskom proizvodnjom i preradom na  ovom najznačajnijem sajmu za organsku proizvodnju

Očekuje se da broj izlagača ispuni očekivanja iz prošle godine kada je oko 2.400 izlagača posetilo skoro 48.000 ljudi iz celog sveta. U sklopu sajma se sada već tradicionalno održava i Biofah Vivanes, međunarodni sajam prirodne kozmetike, a izlagači takođe imaju priliku da prijave svoj proizvod za najbolju inovaciju godine. U kokurenciji se mogu naći dobre ideje, najbolje sirovine, dizajn i materijal pakovanja proizvoda raznovrsnih namena.Ove godine će na ovom takmičenju učestvovati i naša kompanija “All Natural foods“ iz Nove Pazove sa svojim su[enim kolutovima jabuke proizvedenim po originalnoj tehnologiji.

Tokom sajma se  tradicionalno održavaju i predavanja o temama iz domena organske proizvodnje, koja imaju stručni, profesionalni ili informativni  karakter.

Na nacionalnom štandu Srbije naći će se proizvodi šest preduzeća sa širokim asortimanom proizvoda, od svežeg i zamrznutog voća i povrća do sušenih i prerađenih proizvoda.

Učesnici sajma koji će se  predstaviti na zajedničkom štandu u hali 4, br. štanda 331  su :

”ALL NATURAL FOODS“ d.o.o. www.allnaturalfoods-organic.com iz Nove Pazove, se bavi bavi se sušenjem voća i proizvodnjom vosoko kvalitetnih sušenih kolutova od jabuke.

”ECO MELE“ d.o.o. www.ecomele.com iz Beograda, se bavi otkupom i preradom gajenog i samoniklog voća, preradom malina, kupina, borovnica, šljiva, jabuka i drugog voća u sušene, zamrznute proizvode, kao i u voćne piree i koncentrate.

„ECOAGRI  Serbia“ d.o.o. www.ecoagrri.rs iz Bele Crkve, se bavi proizvodnjom žitarica i industrijskog bilja na vlastitim poljoprivrednim površinama, skladištenjem i sušenjem žita i industrijskog bilja, kao i doradom semena strnih žita.

”JOVANjICA“ d.o.o. www.jovanjica.com sa sedištem u Beogradu, se bavi distribucijom i veleprodajom organske hrane, i jedan je od vodećih snabdevača domaćeg tržišta, pre svega organskog povrća (preko trideset vrsta), kao i proizvoda od njega – ajvara i soka od paradajza i začinskog bilja. Organska hrana se većim delom distribuira sa PG Predraga Koluvije iz Stare Pazove kao i sa drugih organskih gazdinstava koja su kooperanti.

”MONDI LAMEX” d.o.o. www.mondiserbia.rs iz Kraljeva je već  više od 15 godina, kada je počeo sa poslovanjem kao Mondi Serbia, vodeći proizvođač i prerađivač organskog jagodičastog voća i voćnih pirea (maline, kupine, borovnice) iz tog dela Srbije.

”ZADRUGAR“ d.o.o. www.fruit.rs iz Ljubovije, se bavi otkupom, zamrzavanjem i preradom jagodičastog voća.Zadrugar je dugi niz godina jedan od vodećih izvoznika zamrznutog voća iz Srbije, pre svega maline, kupine, višnje i šljive.

Priredna komora Srbije je u julu prošle godine, prepoznajući vrtoglav rast površina pod organskom proizvodnjom, osnovala Centar za organsku proizvodnju kao dodatni vid podrške organskom pokretu u Srbiji. Podrška sajmu je samo jedan vid podrške proizvođačima iz Srbije, a Centar u narednim mesecima planira i održavanje velike konferencije o organskoj proizvodnji na kojoj će biti predstavljene inicijative za izmene zakona i propisa koji bi pomogli razvoju ovog sektora.Nacionalna asocijacija koja okuplja sve učesnike u lancu organske proizvodnje godinama radi na unapređenju ovog sektora sa Privrednom komorom Srbije i drugim relevantnim institucijama.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Opština Prokuplje ove godine izdvojiće sedam miliona dinara za podsticaj razvoja i unapređenje poljoprivredne proizvodnje, rekao je agenciji Beta zamenik predsednika Opštine Prokuplje, Miroljub Paunović. Pre dve godine iz budžeta su za poljoprivredu data tri miliona, prošle godine pet, a ove godine biće sedam miliona dinara, rekao je Paunović i naglasio da je u interesu poljoprivrednika da se udruže da bi lakše došli do sredstava. On je naglasio da je interes Opštine ulaganje u organsku poljoprivrednu proizvodnju jer su njeni proizvodi sve traženiji na domaćem i inostranom tržištu. "Opština će na poseban način stimulisati mlade poljoprivrednike da krenu da se bave ovom proizvodnjom", kazao je Paunović. On je danas posetio Ljubinka Vasiljevića u selu Gornjoj Rečici koji se godinama bavi isključivo organskom proizvodnjom. Ovaj poljoprivrednik je u prošloj godini proizveo 15 tona organskih krušaka, četiri tone šljiva, tri tone jabuka i 3,5 tone dunja, kao i tri tone luka i četiri tone krompira, i sve to prodao u Beogradu i Vojvodini. Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:648310-Opstina-Prokuplje-podstice-organsku-poljoprivrednu-proizvodnju

U EU se 6,2% poljoprivrednog zemljišta, odnosno oko 11 miliona hektara, koristi za organsku biljnu proizvodnju. U proteklih pet godina beleži se rast površina za organsku proizvodnju, kao i broja organskih poljoprivrednika u EU. Hrvatska je za pet godina povećala površine za organsku proizvodnju za 377% na 76.000 hektara. U Srbiji se takođe povećavaju te površine koje su se prošle godine prostirale na više od 15.000 hektara.

Od 2010. površine koje se koriste za organsku biljnu proizvodnju u EU povećale su se za gotovo dva miliona hektara na više od 11 miliona hektara koliko je registrovano prošle godine, bilo da je reč o zemljištu sa sertifikatom za organsku proizvodnju ili ili koje je u procesu prenamene.

To je rast od 21% u periodu od pet godina, a prag od 10 miliona hektara je pređen u 2012, pokazuju podaci evropske statističke službe Eurostat.

U saopštenju Eurostata se navodi da je organski sektor manje razvijen u ravnicama gde su dominanti sistemi intenzivne proizvodnje.

U EU raste i broj organskih proizvođača kojih je na kraju 2015. bilo 271.500, što je 5,4% više nego 2013. i 23,4% u odnosu na 2010.

Polovina organskih proizvođača, kao i zemljišta koja se koristi za organsku poljoprivredu u EU, otpada na Španiju, Italiju, Francusku i Nemačku zajedno.

Poljoprivredno zemljište se najviše koristi za organsku biljnu porizvodnju u Austriji, Švedskoj i Estoniji. U Austriji se koristi 20% površina ili 552.000 hektara, u Švedskoj 17% ili 519.000 hektara a u Estoniji sa 16% ili 156.000 hektara.

Udeo zemljišta za organsku proizvodnju iznad 10% imaju još Češka (14% ili 478.000 hektara), Italija (12% ili 1.493.000 hektara) i Letonija (12% ili 232 hiljada hektara).

Organska poljoprivreda nije u većoj meri razvijena u tri članice u kojima je udeo zemljišta koje se korišti za organsku proizvodnju ispod 2%. To su Malta (0,3% ili 30 hektara), Irska (1,6% ili 73.000 hektara) i Rumunija (1,8% ili 246.000 hektara).

Površine pod organskim proizvodnje povećavale su se u svim članicama osim u Velikoj Britaniji i Holadniji, gde su se smanjila za 29%, odnosno za 4%.

Hrvatska je sa 16.000 hektara u 2010. povećala površine na 76.000 hektara u 2015, što je rast od 337%, dok Bugarska beleži rast od 362% na 118.552 hektara u 2015, tako da su te dve članice gotovi učetvorostručile površine za organsku proizvodnju.

Rast beleže i Francuska od 61%, Irska od 53%, Litvanija 49% i Kipar 48%.

Prema podacima Eurostata, u Srbiji se 15.298 površina korišćeno za organsku biljnu proizvodnju i registrovano je 264 orgnaskih gazdinstava.

U slučaju Srbije nema podataka za 2010. ali se navodi da su površine korišćenje za organsku proizvonju 2013. iznosile više od 8.000 hektara, a u 2014. oko 9.500 hektara.

Izvor: EurActiv.rs 

U organskoj proizvodnji nije lako proizvesti ekonomičnu proizvodnju. Štetni biološki agensi ( patogeni, štetočine i korovske biljke) svojim prisustvom smanjuju prinos i kvalitet proizvoda u bilo kojoj oblasti biljne proizvodnje. U organskoj proizvodnji nije dozvoljena primena velikog broja preparata – lekova za biljke ( pesticida), zato se prioritet daje PREVENTIVNIM –MERAMA sa kojim se sprečava pojava bioloških agenasa, a ne lečenju ( primeni preparata- pesticida). Preventivne mere: Agrotehničke mere: Izbor parcela, Izbor otporne vrste i sorte, Obrada zemljišta, Poštovanje vremena setve i gustine sklopa biljaka, Setva zaštitnih pojaseva, Đubrenje ( pravilna ishrana biljaka ), Uništavanje prelaznih domaćina, Privlačenje predatora,Plodored, Udruživanje useva, Uspostavljanje cvetnih pojaseva, Košenjem i ispašom, Mulčiranjem i dr. Higijenske mere - Zdrav i kvalitetan sadni materijal, Higijena zemljišta, Voda za zalivanje mora bitiprve ili druge klase, Sakupljanje i uništavanje zaraženih delova biljaka, Čišćenje i dezinfekcija oruđa i alata. Odbrambene mere: Biološke mere: Preparati na bazi virusa, bakterija i gljiva, Nematode, Korisni insekti – bubamare, uholaže, parazitne osice, Grinje, Ptice – senice i detlići, Ježevi, krtice, slepi miševi. Fizičke mere - Sakupljanje štetnih insekata i njihovo uništavanje, Upotreba feromonskih klopki, lepljivih kartona u boji, Primamljivanje hranom - mekinje, melasa, slatki sokovi, pivo, Odbijanje mirisom, svetlošću i zvukom, Sakupljanje zaraženih biljnih delova, Spaljivanje insekata i korova gasom, Postavljanje mreža protiv grada i ptica, Kopanje zaštitnih kanala, Upotreba raznih usisivača. Hemijske mere: Hemijska sredstva se koriste kada preventivne mere ne mogu dati zadovoljavajuće reztultate. Tu spadaju: Feromoni – hemijska sredstva slična hormonima koje stvaraju i emituju insekti i koriste za primamljivanje insekata sa velikih rastojanja,Fungicidi za dezinfekciju semena, preparati na bazi bakra, masna soda, kalijum permanganat, cinkoksid, biljni ekstrakti, Sredstva za zimsko tretiranje, kuhinjska so, kalijum permanganat, kalijumov sapun, sumpor, Sredstva za tretiranje tokom vegetacije - preparati na bazi bakra, preparati na bazi sumpora, kalijum permanganat, krečni sulfat, kameno brašno, kokosovo brašno, propolis,cinkoksid, Insekticidi – mineralna ulja, nikotin, piretrin, kvasija, rotenon, vodeni rastvor duvana, želatin, kalijumov sapun i dr., Biopesticidi se zasnivaju na korišcenju korisnih mikroorganizama ili produkata njihovog metabolizma pri čemu stvaraju toksine, kristale, spore, antibiotike kojima štite biljke delujući antagonistički na prouzrokovače bolesti, štetne insekte, nematode i korove. Istovremeno su bezopasni za ljude i ekološki bezbedni, produkuju vitamine, enzime i biljne hormone kojima deluju na imuni sistem biljaka i time povećavaju njihovu otpornost. Dozvoljena sredstva za zaštutu billja u organskoj proizvodnji: Azadiractin Iz Azadirachata indica (nemim ulje) /Insekticid, Ekstrat (vodeni rastvor) iz Nicotiana tabacum /Insekticid,Piretrin ekstrahovan iz Chrusanthemum cinerarifolium /Insekticid,Rotenon ekstrahovan iz Derisspp. i Terphrosia spp. /insekticid,Kvazija ekstrahovana iz Qvassia amara /Insekticid, repelent, Želatin /Insekticid, Biljna ulja (ulje od metvice, crnogorčine smole, kima) /Insekticid, akaricid, fungicid i materija za ometanje rasta,Lecitin /Fungicid, Pčelinji vosak, Hidrolizovane belančevine /mamac, Dozvoljeni mikroorganizmi za biološko suzbijanje štetočina koji se koriste kao sredstva za zaštitu bilja u organskoj proizvodnji: Mikroorganizmi (bakterije, virusi, gljivice) npr. Bacillus thuriginensis, virus granuloye itd. Dozvoljene materije koje se koriste u zamkama i raspršivačima za zaštitu bilja:Diamonijum fosfat /Mamac samo u zamkama,Metaldehid,Limacid/Mamac samo u zamkama sa sredstvom koje odbija krupnije vrste životinja, Feromoni /Mamac samo u zamkama i raspršivačima,Piretroidi (samo Deltametrin i Lambda cuhalotrin) /Insekticid samo u zamkama sa specifičnim mamcima. Ostala dozvoljena sredstva za zaštitu bilja koja se tradicionalno koriste u organskoj proizvodnji: Krečni sulfat (kalcijumov polisulfid) /Fungicid, insekticid, akaricid, Mineralna ulja /Fungicid, insekticid, Kalijum permanganat /Fungicid, baktericid, Sumpor /Fungicid, akaricid, repelent,Bakar u obliku bakarnog hidroksida, bakarnog oksihlorida, trobaznog bakarnog sulfata, bakarnog oksida /Fungicid, Kalijumov sapun (mazivi sapun) /Insekticid,Parafinsko ulje /Insekticid, akaricid, Kvarcni pesak /Repelent, ( Navedene mere su zasnovane na Pravilniku o metodama organske biljne proizvodnje). PRIRODNI PREPARATI ZA ZAŠTITU BILJA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI (Biljke pogodne za spravljanje bio preparata ) Kopriva ( Urtica dioica i Urticae urens ) Koprive se skupljaju na ruderalnim terenima koji su bogati azotom. Berba se izvodi kada su biljke visine od 0.5 -1 metar i u fazi cvetanja. Preparati na bazi ekstrakta od kopriva bogati su azotom ( fitostimulanti) koji pospešuju rast gajenih biljaka, bogati su gvožđem (u medicini se koristi kopriva za povećanje gvoždđa u krvi kod čoveka), ima dosta oligoelemenata, Kopriva deluje i aficidno na lisne vaši, i kao akaricid na crvenog pauka. Ima i izvesno repelentno delovanje na mnoge druge insekte. Paprika ( Capsicum annum) Koriste se ljute feferon paprike koje imaju veliku ljutinu ili koje su bogate azotom i uljem kao i kapsicinom (alkaloidom). Ekstrakt iz plodova paprike je vodorastvorljiv i komponente ekstrakta deluju štetno na lisne vaši. Piretrin ( Chrysantemum cinerariafolium ) Gaji se i kod nas, ali piretrin biljka u Keniji ili drugim tropskim predelima ima veći procenat piretrina. Preparat deluje uglavnom kontaktno i ishranom štetočina i ima brzo inicijalno delovanje. Osim na štetne insekte deluje i na Fitoseidae ( korisne predatore pauke). Koristi se kao prašak i deluje na: muve, stenice, komarce, lisne vaši, belu leptirastu vaš, krompirovu zlaticu i mnoge druge. Deluje samo 48 sati, a efikasnost se smanjuje povećanjem temperature i jačom svetlošću. Sakupljanjem imaga radi sprečavanja polaganja jaja, uništavanje jaja - gnječenjem , sakupljanje larvi. Rotenon – alkaloid koji se nalazi u cvetu,stablu i semenu mahunarki (grašak,bob,boranija), koristi se kao insekticid i akaricid za suzbijanje leptiraste vaši, lisne vaši, cikada vinove loze, lisne buve, buvača, krompirove zlatice i lisnih sovica. Preparat: Rotena. insekticid biljnog porekla ekstrakt biljke Derris elliptica, sadrži 6% rotenona. Doze primene: 0,25-0,3 l na 100 l vode. U preporučenim dozama nije otrovan za pčele. Duvan ( Nicotiana tabacum) Sadrži prirodne materije koje deluju na lisne vaši, muve i dugo godina se koristio u povrtarstvu. Ali, kao i kod svih ovih materija kratko deluje pa se mora često koristiti. Rastavić (Equisetum arvense) Spektar delovanje: na bolesti tipa truleži i parazite koji se razvijaju na površini lista. U cilju suzbijanja truleži (kojoj pogoduje vlažno i toplo vreme), na povrću, ranije se povrće prekrivalo “ovlaš” slamom. Luk ( Alium sativum i A. cepa) Deluje na suzbijanje lisnih vaši i grinja na mrkvi. Ima veći sadržaj antibiotika (alicin), sumpora i eteričnih ulja. Ekstrakt lukovica ima i repelentno delovanja za lisne vaši, Cydia pomonella, Tortricidae i druge inseke.Ulje izolovano iz luka ima bakericidno delovanje preko antibiotika.

“Ove godine, naš NLB Organic konkurs slavi svoj prvi jubilej– 5. godišnjicu. Drago mi je što mogu da kažem da interesovanje organskih proizvođača za učešće u konkursu raste i da je ove godinena adresu NLB Banke pristigao rekordan broj od 56 projekata. Ukupno, do sada je na NLB Organic konkursu učestvovalo 226 projekata i to je važan pokazatelj aktuelnosti organske proizvodnje. Površina pod organskom proizvodnjom je, prema zvaničnim podacima, 2012.godine, kada je naš konkurs pokrenut,iznosila 6.340 ha, 2014. Godine nešto manje od 9.500 hektara, a prošle godine se već prostirala na preko 15.200 hektara. 2010. godine je u Srbiji bilo 137 proizvođača uključenih u organsku proizvodnju, 2012. Kada smo pokrenu likonkurs, 1061, a danas ih imao kod vehiljade,što individualnih, što kooperanata. Vrednost izvoza organskih proizvoda 2012. godine je bila 3,74 miliona evra, a prošlegodine je dostigla iznos od 19,6 miliona evra. To sve govori u prilog potencijalu organske proizvodnje u Srbiji, koji smo mi prepoznal ikada smo pokrenuli ovaj konkurs i, verujem, bili među pionirima u pružanju podrške ovom segmentu ”rekao je Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB Banke Beograd na svečanom uručenju nagrada. Predsednica Stručnekomisije NLB Organic konkursa, prof. dr Snežana Oljača, objasnila je da Vojvodina prednjači po broju projekata i da je iz ovog delaSrbije pristiglo 19 projekata, 10 projekata iz CentralneSrbije, iz regiona Beograda i izJužneSrbije je po 9 projekata, iz ZapadneSrbije 5 i iz Istočne Srbije 4 projekta. “Šesnaest projekata dolazi od gazdinstava koja se bave biljnom proizvodnjom, uzgajanjem povrća, voća, žitaricama i vinogradarstvom, 5 projekata su dostavili stočari, 3 projekta pčelari, a 32 projekta su podnelagazdinstva koja se bave mešovitom proizvodnjom, objedinjeom biljnom i stočarskom” istakla je Oljača. Nagrađen iprojekti: Trećuna gradu u iznosu od 200 hiljada dinara osvojio je Josip Mamužić iz Ljutova, pored Subotice. Organske proizvode gaji od 2003. godine, a 2006. godine je njegovo gazdinstvo sertifikovano po standardima EU. Jedno je od vodećih organskih gazdinstava u Srbiji, a pored Josipa i RužeMamužić, u radu gazdinstva aktivnisu i Tanja i Filip Mamužić, oboje studenti Poljoprivrednog fakulteta. S obzirom na to da je borba protiv korova najveći problem u organskoj proizvodnji, ideja projekata gazdinstvaMamužić je nabavka međurednog kultivatora protiv korova. Time bi se značajno umanjili troškovi proizvodnje, a samim time bi i proizvodi bili dostupniji većem broju korisnika. Druga nagrada u iznosu od 300 hiljada dinara pripala je Jovanki i Sergeju Ivanovu izKamenice, sa Stare planine, nadomak Dimitrovgrada. Organskom proizvodnjom ovo gazdinstvo se bavi od 2009. godine, a posebno je posvećeno održavanju autohtonih vrsta sa tog područja. U proizvodnju je uključeno 4 člana porodice, starosti od 41 do 68 godina. Gazdinstvo poseduje 12 ha zemlje, kao i 23 grla balkanskih magaraca, 170 grla karakačanskih ovaca, 30 grla balkanskih koza, za proizvodnju mleka, svrljišku kokoš, domaćeg brdskog konja, karakačanskog ovčara. Ideja nagrađenog projekata je nabavka opreme za preradu mleka i proizvodnju sira, čime bi se uanpredila proizvodnja i ovo gazdinstvo kreiralo dodatnu vrednost. Pobednik petog NLB Organic konkursa je Zoran Ristanović izP rijevora, pored Čačka i njegov projekt “Višenamenska ekokuća”. U postupak konverzije ovo gazdinstvo je ušlo 2013. godine, a pored 2 punoletna člana porodice, u proizvodnju je uključeno i njihovo troje dece i radnic i koji se angažuju u skladu sa potrebama. U vlasništvu gazdinstva je 1 ha zemlje, a organsko voće i povrće gaje i na 8,5 ha zemljišta u zakupu. Projekat “Višenamenska ekokuća” se odnosi na izgradnju objekta, višenamenskog staklenika u kome bi se od 1. februara do 1. Aprila proizvodio rasadni material, od 1. aprila do 1. septembra bi služio kao sušara za voće, povrće i pečurke, od 1. septembra do 1. novembra bi se koristio za preradu organskih proizvoda, a od 1. novembra do 1. februara u ovom prostoru bi se održavale obuke mladih ljudi iz čačanskog kraja, koji su zainteresovani za organsku proizvodnju.

 

 

Ishrana ovaca se može organizovati na sličnim principima kao i kod goveda. Proizvodnja mesa, mleka, i vune je veoma isplativa, s obzirom da su ulaganja manja, a proizvodi visokovredni i cenjeni na tržištu. Ovce kao preživari veoma efikasno vrše konverziju celuloznih biljnih hraniva u visokovredne proizvode. U letnjem periodu osnovu ishrane čini paša, dok je u zimskom to konzervisana kabasta hrana sa dodatkom koncentrovanih i korenasto-krtolastih hraniva. Koncentrovana hraniva moraju biti organski proizvedena. Kao izvori energije najčešće se koriste kukuruz, ovas, ječam. Izvor proteina može biti sojina sačma i suncokretova sačma. Od mineralnih dodataka mogu se koristiti samo oni propisani standardima organske proizvodnje. Sistemi ispaše su slični kao i kod goveda. U kontrolisanom sistemu pašnjak se deli na manji broj pregona gde se ovce zadržavaju dok se travna masa ne popase do određene visine. Posle toga se prebacuju na drugi pregon i ne vraćaju na prethodni dok se ne regeneriše. Time se izbegava selektivna ispaša i preopterećenje pašnjaka, omogućava se porast lisne mase i sprečava zakorovljivanje. Optimalna visina paše za ovce je oko 15 cm, i ne bi trebalo da ide ispod 5 cm. Pregonski rotacioni sistem je nešto skuplji, zbog većih ulaganja u ogradu i vodosnabdevanje. Napasivanje ovaca se može odvijati i u šumovitim predelima, pri čemu uništavaju korovske biljke i omogućuju mladom drveću bolji porast. Potrebe ovaca u hranljivim materijama zavise od više faktora: telesne mase i kondicije, faze proizvodnje, fiziološkog statusa, aktivnosti, uzrasta i klimatskih faktora. Potrebe se mogu podeliti na uzdržne, potrebe za porast, proizvodne, reproduktivne i potrebe za porast vune. Ovce su veoma zahvalne životinje za držanje jer glavninu svojih potreba podmiruju iz paše i kabastih hraniva. Međutim u pojedinim fazama proizvodnog ciklusa, pored kvalitetnih pašnih površina i kabaste hrane, neophodno je obezbediti i određenu količinu koncentrovanih hraniva. Priprema za oplodnju je neophodna jer ukoliko se ona adekvatno ne sprovede opada telesna kondicija, što direktno utiče na smanjenje plodnosti (smanjuje se broj ovuliranih jajnih ćelija, smanjen procenat sjagnjenosti), a može dovesti i do jalovosti ( Mekić i sar. 2001). Do smanjenja plodnosti može doći i ako su ovce u tovnoj kondiciji. Priprema ovaca se odvija na kvalitetnim, bujnim i sočnim pašnjacima uz dodatak 0,3 kg žitarica u periodu 2-3 nedelje pred mrkanje i tokom cele sezone mrkanja (Jovanović 1996). Ovakav način pripreme ovaca za oplodnju se naziva flushing metod. Priplodni ovnovi imaju veće potrebe od ovaca u vreme mrkanja zbog većih telesnih masa, intenzivnijeg metabolizma i prometa materija. Nedovoljna ishrana u sezoni mrkanja dovodi do mobilizacije materija iz vune, opadanja polne aktivnosti i smanjenja spermatogeneze. Gojazni ovnovi imaju smanjenu polnu aktivnost, slabiju proizvodnju i pokretljivost spermatozoida i gube volju za skakanjem. U vreme mrkanja ovnovima treba davati obroke manje voluminoznosti,a veće koncentracije. To se postiže dodavanjem 1-1.5 kg koncentrovanih hraniva po grlu dnevno. Ishrana ovaca u prvih 15 nedelja bremenitosti može biti na nivou uzdržnih potreba, kao u vreme zasušenosti, ili na nešto malo višem nivou da bi se nadoknadila telesna masa izgubljena tokom prethodne laktacije. Potrebe za porast ploda u to vreme još uvek nisu velike. Dovoljni su kvalitetna paša i seno. U drugoj polovini bremenitosti nivo ishrane direktno utiče na porast ploda, porođajnu masu jagnjadi i proizvodnju mleka u narednoj laktaciji. Iz tog razloga nivo ishrane u ovoj fazi bremenitosti je viši. Potrebe u energiji su uvećane za 40%, a u proteinima za 40-50%.Četiri do šest nedelja pred partus obroku treba dodati 0,3 kg žitarica.Tokom laktacije, adekvatna ishrana je veoma bitna zbog održanja visoke mlečnosti. U početnoj fazi laktacije dolazi do gubitka telesne mase i mobilizacije telesnih rezervi, pa je neophodna dodatna ishrana koncentrovanim hranivima da bi se ublažio gubitak telesne mase. Ishrana u ovom periodu ima uticaja i na mlećnost u kasnijoj fazi laktacije. Kod ovaca sa blizancima potrebe u laktaciji su još veće jer porizvode 20-40% više mleka od onih koje doje samo jedno jagnje (Jovanović, 1996). Podmladak. Ishrana podmlatka se zasniva na mleku i traje 45 dana. Upotreba zamena za mleko je zabranjena. Pravilnikom o metodama organske stočarske proizvodnje ( Službeni list SRJ, br 51/2002). Jagnjad se rađaju bez antitela pa je veoma bitno da odmah posle jagnjenja popiju kolostrum. Posle rođenja jagnjad imaju ograničenu sposobnost termoregulacije,a povećano odavanje telesne toplote usled male telesne mase u odnosu na površinu tela. Nivo ishrane u prvim danima života ima uticaja i na sazrevanje vunskih folikula i kasniju proizvodnju vune. Proizvodne performanse (proizvodnja vune, mleka, plodnost) priplodnog podmlatka takođe zavisi od nivoa ishrane. Zalučenu jagnjad treba prihranjivati koncentrovanim hranivima. Tokom zime, u stajskom načinu držanja, treba obezbediti kvalitetno leguminozno i travno-leguminozno seno, silažu i korenasto-krtolasta hraniva. U letnjem periodu jagnjad treba držati na kvalitetnim pašnjacima. Jagnjad starosti 4-8 meseci koja se drže na paši treba prihranjivati sa 0,2-0,3 kg koncentrovanih hraniva, pri čemu postižu prirast od 120-150 g/dan. Wells i sar. (2000) navode da je najekonomičnije da se jagnjenje ovaca odvija u proleće kada ima dovoljnih količina kvalitetne ispaše. Od objekata potrebno je obezbediti samo nadstrešnice pod koje se ovce mogu skloniti od jakog sunca ili kiše. Ukoliko je moguće, najbolje bi bilo da se ovce ili jagnje dve nedelje pre nego što travna masa dostigne maksimum proizvodnje. Na taj način se obezbeđuje dovoljna količina kvalitetne ispaše onda kada je najpotrebnija, odnosno kada je laktacija u maksimumu. Mogućnost oboljenja jagnjadi je manja prilikom ovakvog načina jagnjenja jer je koncentracija štetnih agenasa manja nego u zatvorenim objektima. Nedostatak je izloženost jagnjadi predatorima i lošem vremenu. Ovce vrlo dobro iskorišćavaju pašu, a dokaz za to je da se često koriste u kombinovanoj ispaši sa govedima. Da bi se postizali bolji proizvodni rezultat potrebno je voditi računa o botaničkom sastavu pašnjaka i livada. Njegovim kvalitativnim unapređenjem i produžavanjem sezone ispaše može se povećati ekonomičnost proizvodnje. Sa povećanjem udela leguminoza na pašnjacima poboljšava se proteinski sastav paše i povećava sadržaj azota u zemljištu usled azotofiksacije. Ishrana senom i koncentrovanim hranivima povećava troškove proizvodnje.

Organska proizvodnja u Republici Srbiji u 2015. godini odvijala se na ukupnoj površini od 15.298 ha (uključujući i livade i pašnjake), uključujuću površine koje su statusa organskog i one u periodu konverzije. U odnosu na 2014. godinu (9.548 ha) ukupne površine su povećane za 62%., prema Izvoru podataka:RZS i MPZŽS. Površine pod organskom biljnom proizvodnjom u periodu konverzije su iznosile oko 7.669ha, dok su površine uorganskom statusu iznosile oko 7.628ha. Učešće površina pod organskom proizvodnjom u ukupno korišćenom poljoprivrednom zemljištu je u godini iznosilo 0,44%, što je za 0,16% više u odnosu na 2014. godinu. Ukupno obradivo zemljište korišćeno za organsku proizvodnju u 2015. godini (bez livada i pašnjaka) je iznosilo 13. 398 ha i predstavlja povećanje od 81,1% u odnosu na 2014. godinu kada su površine iznosile 7.897ha. Najveći udeo obradivih površina je pod žiaricama (31,7% ) i voćem (21,6%). Vojvodina je i u 2015. godini vodeći region po uključenim obradivim površinama sa 10.163ha. U stočarskoj proizvodnji je 2015. godine zabeležen najveći trend rasta uključenih životinja po broju grla ovaca i svinja kao i košnice pčela . Broj sertifikovanih organskih proizvođača (bez kooperanata) tokom 2015. godine je iznosio 334, za razliku od 2014. godine gde je broj nosioca sertifikata iznosio 292. Izvoz organskih proizvoda je u 2015.godini iznosio 19,6 miliona eur što je znatno povećanje od 75% u odnosu na vrednost izvoza od 11, 2 miliona eur u 2014. godini. • Najviše se izvozilo u EU – 70,4% (Nemačku, SAD, Holandiju,Belgiju, Austriju i Poljsku). • Najveće učešće u izvozu je imalo voće sveže i smrznuto sa 17.082.205 eur odnosno 87,27%. • U sektoru prerade prednjače voćne prerađevine sa 109.641 kg ukupnih prerađenih proizvoda. • Vrednost uvezenih organskih proizvoda je u 2015. godini iznosila oko 4,4 mil. EUR.

Fond za razvoj poljoprivrede grada Leskovca raspisao je konkurs za dodelu podsticajnih sredstava, za šta je iz bužeta grada Leskovca opredeljeno 37 miliona i 800 hiljada dinara a do danas zahteve je podneo 201 poljoprivredni proizvođač. Na press konferenciji je rečeno da je sa jednim objedinjenim zahtevom moglo da se konkuriše za nekoliko investicija. „Najveće interesovanje poljoprivrednici su pokazali za meru investicija u fizička sredstva poljoprivrednih gazdinstava.Ova mera obuhvata investicije koje su vezane za kupovinu junica mlečnih rasa, opreme i mehanizacije vezano za stočarsku, povrtarsku, voćarsko vinogradarsku proizodnju, kao i za nabavku opreme i mehanizacije za obradu zemljištai opremu za pčelarstvo, rekla je na konferenciji za novinare predsednica upravnog odbora Fonda za razvoj poljoprivrede Vesna Nikolić. Na osnovu do sada podnetih zahteva, postoji mogućnost da se izvrši isplata u iznosu od 50 posto od vrednosti računa bez obračunatog PDV-a. Maksimalni iznos za jednu investiciju je 75.000 dinara, osim za nabavku junica mlečnih rasa gde može da se maksimalno ostvari 150.000 dinara, za podizanje zasada u voćarstvu i vinogradartstvu 150.000 dinara i za bušenje bunara 100.000 dinara. Ukupno za sva podsticajna sredstva u okviru ove mere maksimalno može da se ostvari 150.000 dinara. Da bi ostvarili pravo na podsticaj, poljoprivredni proizvođači treba da dostave sledeću dokumentaciju: zahtev, koji se dobija od Fonda za razvoj poljoprivrede, kopiju lične klarte nosioca poljoprivrednog gazdinstva, kopiju kartice namenskog računa, kopiju strukture biljne proizvodnje, kopiju potvrde o izvršenoj registraciji poljoprivrednog gazdinstva, original fiskalnog isečka, računa, otpremnice i kopiju garantnog lista (ako ne podleže garanciji, dobavljač je u obavezi da izda izjavu da roba ne podleže garanciji). Potrebno je podneti i uverenje o neizmirenim dospelim poreskim obavezama prema gradu Leskovcu. Konkurs je raspisan i za meru organska poljoprivredna proizvodnja i kreditna podrška. „Pozivamo sve poljoprivredne proizvođače sa područja grada Leskovca, koji su uložili u poljoprivrednu proizvodnju, da nam se obrate. Takođe, pozivamo i sva poljoprivredna udruženja i zadruge koji imaju u planu učešće ili organizovanje manifestacija, sajmova i izložbi, u cilju promocije poljoprivrede i rurarnih sredina, da nam se obrate. Za ovu namenu iz budžeta grada Leskovca izdvojeno je 800.000 dinara“. Do sada je stigao manji broj zahteva, tako da je ostalo neutrošeno oko 30 miliona dinara. Nova mera ove godine je organska poljoprivredna proizvodnja, sredstva se daju za kontolu i sertifikaciju, ali samo onim poljoprivrednim domaćinstvima koja su ušla u proces konverzije i koja su već uvela organsku proizvodnju. Međutim, interesovanje za ovu je slabo, samo jedna osoba je dolazila u Fond da se raspita. Siništa Stoiljković, program asistent za poljoprivredu i rurarni razvoju u Agenciji za lokalni ekonomski razvoj, rekao je da Sektor za poljoprivredu i rurani razvoj pri agenciji i ove godine aktivno učestvuje u realizaciji i kreiranju programa rada Fonda za razvoj poljoprivrede za 2016. godinu. „Upočljenici Sektora za poljoprivredu i rurarni razvoj aktivno rade i pružaju stručnu i tehničku pomoć Fondu za razvoj poljoprivrede jer je u toku konkurs za dodelu podstizajnih sredstava. Pozivam poljoprivredne proizvođače da dođu u Agenciju za lokalni ekonomski razvoj, da konkurišu, jer sredstava još uvek ima dosta“, rekao je Stojiljković. U zgradi osmospratnice na drugom spratu u kancelariji broj 8, 12 i 14 zainteresovani mogu dobiti sve informacije vezane za podsticaje i konkurisanje. Nakon zavreštka konkursa, izvršiće se kontrola i monitoring svih korisnika podsticajnih sredstava, pa je upućen apel poljoprivrednicima da se odazovu i budu prisutni na svom gazdinstvu i poštuju pravila i uslove konkursa. Dinamika isplate onima kojima su odobrena podsticajna sredstva zavisi od priliva iz budžeta. Po konkursu iz 2015. isplata je izvršena u martu ove godine, kada je 641 poljoprivredni proizvođač dobio novac. Ukupan bužet za podsticajna sredstva u 2016. godini iznosi 38 miliona 600 hiljada dinara. Sredstva su obezbeđena iz buđeta grada Leskovca. Izvor: Jug press

Povodom velikog interesovanja malih poljoprivrednika za prelazak sa konvencionalne na organsku proizvodnju, donosimo Vam važne informacije. Da bi se proizvodilo organski, neophodan je sertifikat za takvu proizvodnju. Da bi se on dobio, veoma je važno ispuniti sve zahteve obrade i sastava zemljišta, korišćenja pesticida, izolovanosti parcele od drugih parcela i slično. Organska proizvodnja hrane u Srbiji danas može biti i značajan izvor prihoda i zapošljavanja u poljoprivrednim domaćinstvima. U Srbiji se danas organski proizvodi na nešto više od 10000 hektara, dok se u evropskim zemljama, kao što su Španija i Italija, čak petina ukupnog poljoprivrednog zemljišta koristi za organske proizvode. Cilj naše države i jeste da se ovakve površine povećaju nekoliko puta. Danas su biološki uzgoj i održivi razvoj postali svetski trendovi. Zemljište se odmara i poboljšava se plodnost, nema zloupotrebe životinja i ljudi, a zarada je za trećinu viša od konvencionalne proizvodnje. Kod nas, najviše ovakve hrane se proizvede u Vojvodini i Šumadiji. Svaki učesnik organske poljoprivredne proizvodnje mora da bude kontrolisan, bilo da se radi o proizvođačima, prerađivačima, trgovcima, izvoznicima ili restoranima svi moraju da imaju sertifikat kojim se potvrđuje da je njegova delatnost bila pod kontrolom ovlašćene organizacije. Sertifikacija je postupak na osnovu koga ovlašćena kontrolna organizacija izdaje pismeno uverenje kojim potvrđuje da je organski proizvod proizveden u skladu sa Zakonom o organskoj proizvodnji. Sertifikat je jedina garancija potrošaču da je proizvod proizveden u skladu sa principima organske poljoprivrede. Sertifikat važi godinu dana od dana izdavanja. Dobijanjem sertifikata stiče se pravo na korišćenje nacionalnog znaka „organski proizvod“ i logotipa sertifikacionog tela na etiketi proizvoda. Opširnije čitajte u štampanom izdanju Agrobiznis magazina

Ministаrka poljoprivrede i zаštite životne sredine Srbije Snežаnа Bogosаvljević Bošković izjavila je da u Srbiji nije dovoljno iskorišćenа mogućnost zа organsku proizvodnju i dodala da su zаsаdi pod orgаnskom proizvodnjom povećаni 2015. u odnosu nа 2014. godinu zа oko 65%.
- Nismo zаdovoljni kаko je iskorišenа mogućnost zа ovаj vid proizvodnje, jer Srbijа imа površine koje se mogu odlično iskoristiti zа orgаnsku proizvodnju voćа - reklа je Bogosаvljević Bošković i navela dа Ministаrstvo poljoprivrede podržаvа i subvencijаmа pomаže orgаnsku proizvodnju kroz pomoć zа podizаnje zаsаdа, nаbаvku sаdnicа, stubovа, protivgrаdne mreže, izgrаdnju prerаđivаčkih kаpаcitetа i to u novčаnim iznosimа koji su 40% viši nego zа konvencionаlnu proizvodnju.
 
Posebno naglasila rezultate programa "Fruit and berries", koji su zajedno realizovale Republika Srbija i Kraljevina Danska a rezultati su nabavke traktora i priključnih mašina, novi zasadi voća, edukacija 10.500 ljudi i više od 800 novih radna mesta, posebno za žene i mlade, što je oko 5 mil EUR uloženih u proizvodnju voća.
 
Nenad Janićijević, vlasnik hladnjače iz Donjih Grgura koji godišnje izveze više od 1.500 tona organik voća, je u razgovoru sa ministarkom istakao da je ovakva proizvodnja voća budućnost Srbije i Topličkog kraja, ali i da je neophodno udruživanje proizvođača, stalni kontakt sa agronomima i savetodavnim službama.
Izvor: Ekapija

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31