Na javnoj raspravi nalazi se Program razvoja poljoprivrede u opštini Novi Bečej za period od 2019. do 2020. godine. Pisanje Programa finansirao Pokrajinski sekretarijat za regionalni razvoj Vojvodine.

Poljoprivreda je jedan od velikih potencijala za razvoj ove srednjobanatske opštine. Pogotovo neki segmenti, što se i nalazi u preporukama Programa. Novobečejska opština je, prema poslednjem popisu, imala 23.925 stanovnika, najviše u samom Novom Bečeju, najmanje u Bočaru. Ova opština ima 52.916,87 hektara zemljišta, od kojih je 97 odsto obradivo i neobradivo zemljište, a 2,07 hektara je pod ribnjacima. Od 37.617 hektara njiva, najveći deo su njive prve, druge i treće klase.

U opštini je registrovano 2.068 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava i četiri zadruge. Najzastupljenije poljoprivredne kulture kod žitarica su kukuruz, pšenica i suncokret, a kod povrća krompir i kukuruz šećerac. Ovde se gaji i čuveni Muskat krokan, na 17 hektara, i to na Bisernom ostrvu. Stručnjaci savetuju da se površine pod Muskatom povećaju. Zanimljivo je da u opštini Novi Bečej ne postoji nijedan registrovani proizvođač organskih poljoprivrednih proizvoda, pa oni koji su program pisali sugerišu da se obrati pažnja na organsku proizvodnju i da se stimulišu potencijalni proizvođači.

Isto važi i za pčelarstvo. Na teritoriji opštine ima oko 200 pčelara i 5.000 košnica. Tek deo pčelara organizovan je u udruženja. Najveći broj pčelara proizvodi samo suncokretov med, a samo 20 odsto njih seli pčele na bagrem i pet odsto na lipu. Zarada od pčelarstva je iz godinu u godinu veća, pa se savetuje opštinskim vlastima da subvencionišu ili na neki drugi način podrže postojeće pčelare ili stimulišu nove. U tom konteksu, u programu razvoja se sugeriše izgradnja pčelarskog eko sela i Centra za apiterapiju.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/potrebni-podsticaji-za-organsku-proizvodnu-i-pcelarstvo-20-03-2019

Najnovije globalne podatke o organskoj poljoprivredi širom sveta predstavio je Institut za organsku poljoprivredu (FiBL) na vodećem svetskom sajmu organske hrane u Nirnbergu, u Nemačkoj. Statistički
godišnjak „Svijrt organske poljoprivrede“ konstatuje da je bila još jedna rekordna godina za organsku poljoprivredu. Prema najnovijem istraživanju FiBL-a o organskoj poljoprivredi širom sveta, organska poljoprivredna proizvodnja se značajno povećala, a broj organskih proizvođača i organske maloprodaje je takođe nastavio da raste, dostigavši još jedan najviši nivo, kako pokazuju podaci iz 181
zemlje (podaci od kraja 2017).
Kompanija za istraživanje tržišta Ecovia Intelligence procenjuje da je globalno tržište za organsku hranu dostiglo 97 milijardi dolara u 2017. godini (oko 90 milijardi evra). Sjedinjene Države su vodeće
tržište sa 40 milijardi evra, a slede ih Nemačka (10 milijardi evra), Francuska (7,9 milijardi evra) i Kina (7,6 milijardi evra). U 2017. godini, mnoga velika tržišta su nastavila da pokazuju dvocifrene
stope rasta, a francusko organsko tržište poraslo je za 18 posto. Švajcarci su najviše potrošili na organsku hranu (288 evra po stanovniku u 2017. godini). Danska je imala najveći udeo organskog tržišta (13,3 posto ukupnog tržišta hrane). Skoro tri miliona proizvođača širom sveta U 2017. godini prijavljeno je 2,9 miliona organskih proizvođača, što je 5 posto više nego u 2016. godini. Indija je i dalje
zemlja s najvećim brojem proizvođača (835.200), a slede Uganda (210.352) i Meksiko (210.000).
Na kraju 2017. godine organski je rađeno 69,8 miliona hektara, što predstavlja rast od 20 posto ili 11,7 miliona hektara u odnosu na 2016. godinu, to je najveći rast ikada zabeležen. Australija ima najveću organsku poljoprivrednu površinu (35,6 miliona hektara), zatim Argentina(3,4 miliona hektara) i Kina (3 miliona hektara). Zbog velikog porasta područja u Australiji, polovina globalnog organskog poljoprivrednog zemljišta je sada u Okeaniji (35,9 miliona hektara). Evropa ima drugo po veličini područje (21 procenat; 14,6 miliona hektara), zatim Latinska Amerika (11,5 odsto; 8 miliona hektara). Organska poljoprivreda se povećala na svim kontinentima. Deset ili više odsto poljoprivrednog zemljišta je organsko u četrnaest zemalja. Međutim, mnoge zemlje imaju daleko veće udele. Zemlje sa najvećim organskim učešćem u ukupnim poljoprivrednim zemljištima su Lihtenštajn (37,9%), Samoa (37,6%) i Austrija (24%). U četrnaest zemalja od ukupne površine 10 posto ili više poljoprivrednog zemljišta je organsko. Globalne organske statistike pokazuju doprinos organske poljoprivrede ciljevima održivog razvoja.
Prema dr. Monici Rubiolo iz SECO-a i Josephu Vozniaku iz ITC-a „globalni podaci o organskoj proizvodnji i tržištima su od velike važnosti za kreatore politike i doprinose razumevanju važnosti organske
poljoprivrede u različitim zemljama”. „Ova publikacija pokazuje naše stalno angažovanje u oblasti transparentnosti u organskom sektoru“, kaže profesor Urs Niggli, direktor FiBL-a i Louise Luttikholt, izvršni direktor IFOAM-a i dodaju: „Ova publikacija takođe pokazuje doprinos organske poljoprivrede ciljevima održivog razvoja. Sve u svemu, godišnjak pokazuje potencijal organske poljoprivrede koja
treba da doprinese održivoj budućnosti! ”Veoma dobra posećenost Nacionalnog štanda Srbije prvog dana Međunarodnog sajma organske hrane Biofach 2019, koji se održava u Nirnbergu, obećava kvalitetan nastup srpskih kompanija i ove godine, prve, u organizaciji Privredne komore Srbije (PKS) i Razvojne agencije Srbije (RAS), uz podršku Nacionalne asocijacije Serbia Orgaica i GIZ-a.
U okviru Nacionalnog štanda Srbije, površine 63 m2, devet domaćih kompanija predstavljalo je širok asortiman proizvoda od svežeg, sušenog, liofiliziranog i zamrznutog voća i povrća, preko proizvoda
od žitarica i uljarica do sirća i snekova. Na sajmu Biofach 2019 izlagali su: Ecoagri Serbia, Bela Crkva, Suncokret, Hajdukovo, Drenovac, Arilje, Zadrugar, Ljubovija, All Natural Foods, Nova Pazova, Den
Juro Organic, Beograd, Jovanjica, Beograd, Mondi Lamex, Kraljevo i Menex, Kruševac.

Izvor: Agrobiznis magazin 

U Centru za organsku proizvodnju u Selenči održan je okrugli sto „Kako do organskih proizvoda u Srbiji”, na kojem su učestvovali predstavnici Vlade Srbije i lokalnih samouprava, organski proizvođači, predstavnici sertifikacionih tela, NALED-a, kao i drugih institucija i udruženja.Član Gradskog veća Novog Sada za privredu Milorad Radojević ukazao je na to da je Novi Sad prepoznat kao primer dobre prakse u toj oblasti.

"Grad Novi Sad poslednjih nekoliko godina pruža podršku organskim proizvođačima i do sada je kao pomoć za male organske proizvođače izdvojeno više od 20 miliona dinara", rekao je Radojević.

"U skladu sa Strategijom razvoja poljoprivrede", dodao je, i u narednom periodu nastaviće podršku namenjenu organskim proizvođačima, a svota u budžetu za narednu godinu biće veća.

"Da je ono što smo dosad uradili dalo dobar rezlultat potvrda je i to što su naše programe podrške prepoznali i NALED i USAID i što imamo mogućnost da to predstavimo i proizvođačima iz drugih lokalnih samouprava", kazao je Radojević.

Okrugli sto održan u Selenči deo je javne kampanje „Mesec organske hrane”, koju organizuju Udruženje „Agro klaster Srbije” i NALED. Cilj je da se proizvođačima, potrošačima i njihovim asocijacijama, predstavnicima institucija i stručnoj javnosti pruži prilika da ponude rešenja za unapređenje uslova za proizvodnju organske hrane u Srbiji. Kampanja „Mesec organske hrane” deo je četvorogodišnjeg projekta javno-privatnog dijaloga za razvoj koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj, a sprovodi NALED, u saradnji s Republičkim sekretarijatom za javne politike.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/novi-sad-primer-dobre-prakse-u-oblasti-organske-proizvodne-06-12-2018

Najveća farma sitne stoke, odnosno koza i ovaca u Srbiji nalazi se u okolini Subotice, na putu između Bačkih vinograda i Horgoša, u mestu zvanom Galamboš. Ona je deo velikog imanja u organskoj proizvodnji koje pripada gospodinu Miroslavu Gabriću. Ovaj Subotičanin je sa porodicom pre devet godina došao iz Beča i započeo da gaji nekoliko stotina ovaca. Danas on se ubraja u najveće i najuspešnije stočare u našoj zemlji. 

Na Gabrićevoj farmi trenutno po zakonima organske proizvodnje ima više od 1.500 ovaca i to nekoliko rasa. Skoro sva grla naš domaćin je uvozio iz zemalja zapadne Evrope i to isključivo sa vrhunskih farmi. Zato se na ovom imanju nalaze izvanredni primerci ovaca, ovnova i jagnjadi Ile de france i Virtemberg rase. Uz to, ovo je i jedina farma u Srbiji na koju su stigle ovce rase britanska mlečna ovca i to direktno iz Velike Britanije.

Opširnije u Agrobiznis magazinu.

izvor:Agrobiznis magazin 

Sistem sertifikacije i kontrole organske hrane u Srbiji u skladu je sa sistemom propisanim regulativom EU, što potrošačima u našoj zemlji garantuje kvalitet i sigurnost da su organski proizvodi proizvedeni po najstrožim kriterijumima i standardima, poručeno je sa današnjeg 12. Međunarodnog foruma organske proizvodnje u Selenči.

Forumu koji je organizovao Centar za organsku proizvodnju Selenča (COPS), uz podršku Vlade AP Vojvodine, a u suorganizaciji Poljoprivrednog Univerziteta u Nitri (Slovačka), Evropske preduzetničke mreže Srbije, Višegradskog fonda i Interreg IPA CBC Programa Hrvatska-Srbija, prisustvovalo je oko 250 gostiju iz Srbije i nekoliko evropskih zemalja. Pored domaćih i inostranih organskih proizvođača i prerađivača, u ovom, najvećem stručnom skupu u regionu, čija je centralna tema bila “Sertifikacija u organskoj proizvodnji“ učestvovali su i predstavnici nacionalnih, pokrajinskih i lokalnih institucija, predstavnici obrazovnih ustanova u zemlji i regionu, srodni klasteri i udruženja.

-U Srbiji je, prema prošlogodišnjim podacima, pod organskim površinama 13.423 hektara.  Vojvodina je vodeći region u ovoj proizvodnji – u 2015. imala je 10.163 hektara, a povećava se i broj parcela, kao i obim stočarske organske proizvodnje – izjavio je pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Marko Rovčanin.

On je naglasio da je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu u 2018. napravio značajan iskorak u subvencionisanju ove proizvodnje – povećan je procenat sufinansiranja, a namenska konkursna linija inovirana je podrškom za nabavku priključne mehanizacije. Za sufinansiranje troškova kontrole i sertifikacije, te nabavku priključne mehanizacije iz pokrajinskog bužeta dato je 10  miliona dinara, a podrška iznosi 80 odsto.

Organski proizvođači u Vojvodini mogu da ostvare i podsticajna sredstva i po osnovu drugih konkursnih linija, kao što je nabavka sistema za navodnjavanje, plastenika, opreme za stočarsku proizvodnju, protivgradnih mreža. Za te investicije mogu da dobiju povraćaj i do 70 odsto, kazao je Rovčanin.

Međunarodnim poslovnim susretima AgroOrganic B2B 2018, održanim u okviru Foruma prisustvovalo je oko 60 učesnika iz devet zemalja. Poslovni sastanci, organizovani u saradnji sa Evropskom preduzetničkom mrežom i Organik mrežom, imali su za cilj da dodatno pomognu preduzećima da lakše i brže dođu do domaćih i ino-partnera i uspešnije plasiraju organske proizvode na tržište.

Kako bi se doprinelo jačanju nauke i prakse u organskoj proizvodnji COPS je potpisao sporazum o saradnji sa Zavodom za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije. COPS i Zavod će zajedničkim aktivnostima moći efikasnije da utiču na jačanje kapaciteta za naučno-istraživačku i razvojnu delatnost, transfer znanja ka organskim proizvođačima i onima koji žele da započnu takvu proizvodnju.

Tradicionalno, održan je i festival tradicionalno proizvedene hrane, ovog puta organizovan partnerski sa KUD-om Branko T. Radičević iz Bečeja, u saradnji sa Fondacijom 021 Novi Sad, koji implementiraju projekat „Čuvarkuća“.

„Selenča organik“ RTV-u, Otkosu i TV Agro

Centar za organsku proizvodnju Selenča uručio je po drugi put novinarsku nagradu „Selenča organik“. Za najbolji prilog u oblasti eketronskih medija – TV prilog – dodeljene se tri ravnopravne nagrade: Milošu B. Pajiću, Agro TV Srbija, emisija “Može bolje”, Slaviši Dabižljeviću, Novosadska TV, emisija “Otkos” i Sonji Balaban, RTV, emisija “Agromozaik”.

Za najbolji prilog u oblasti internet medija nagrada je dodeljena Violeti Jovanov Peštanac, Ekološki veb portal “Zeleni minuti”, za prilog “Gde su potencijali za razvoj organske proizvodnje u Srbiji”.

Zahvalnice za saradnju sa COPS-om i promovisanje organske proizvodnje u medijima, uz uvažavanje visokih standarda novinarske profesije, dobili su:

-urednik fotografije u listu „Poljoprivrednik“ Goran Mulić

-novinar i član Odbora za selo SANU Branislav Gulan

-portal Autonomija Nezavisnog društva novinara Vojvodine

-novinarka i urednica portala “Poljosfera” Aleksandra Mihajlović

-novinarka i urednica portala “Domaćinska kuća” Svetlana Kovačević

Beograd, 18. 7. 2018 - NLB Banka Beograd je danas sa 1.500.000 dinara nagradila tri najbolja projekta organskih proizvođača na sedmom NLB Organic konkursu. Nagrade je uručio ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović.  

“NLB Banka je od 2015. godine izuzetno aktivna u podršci poljoprivredi. Naša podrška poljoprivrednim gazdinstvima konstantno raste, a ove godine ćemo plasirati više od 50 miliona evra u agro segment. Tržišno učešće NLB Banke u segmentu poljoprivrede je 11 odsto” rekao je na dodeli nagrada organskim proizvođačima Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB Banke Beograd. “Naš fokus na poljoprivredu prenosi se i na polje društveno odgovornog poslovanja kroz NLB Organic konkurs kojim podržavamo razvoj organske proizvodnje, u cilju doprinosa očuvanju životne sredine i zdravlju ljudi.  Od 2012. godine, kada smo pokrenuli NLB Organic, na konkursu je učestvovalo 354 projekta, od čega 61 projekat ove godine. U međuvremenu, značajno je porastao broj organskih proizvođača u Srbiji, sa oko hiljadu 2012. godine na skoro 3.700 u 2017. Najveći rast ostvaren je kod malih proizvođača koji su u sistemu kontrole u okviru grupnih sertifikata” dodao je Greganović.

Predsednica Stručne komisije NLB Organic konkursa, prof. dr Snežana Oljača, izrazila je zadovoljstvo zbog sve većeg broja projekata na konkursu, ali i zbog, kako je rekla, njihovog sve višeg kvaliteta. “Iz Vojvodina dolazi 17 projekta, 8 projekata iz centralne Srbije, 9 iz regiona Beograda, iz zapadne Srbije 8, iz istočne Srbije 6 projekta i iz južnog dela Srbije 13 projekata. Od ukupno 61, 46 projekata dolazi od gazdinstava koja se bave biljnom proizvodnjom, 6 projekata su podnela gazdinstva koja se bave stočarstvom, 7 projekata su podnela gazdinstva koja se bave objedinjenom biljnom i stočarskom, 1 projekat se odnosi na pčelarstvo i 1 projekat na uzgoj pečuraka po organskim principima.  

Ove godine, tri najbolja projekta nagrađena su jednakim iznosima od po 500 hiljada dinara, a nagrade je uručio ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović. On je rekao da je NLB Banka ove godine odobrila najviše subvencionisanih kredita poljoprivrednicima i pohvalio inicijativu usmerenu na podrška organskoj poljoprivredi. “U pripremi su dva  nova zakona, zakon o zemljištu i zakon o organskoj poljoprivredi kojima će ova oblast biti dodatno uređena” istakao je Nedimović. Na pitanje novinara da li je organska proizvodnja šansa za mala gazdinstva, Nedimović je rekao da je upravo ova proizvodnja šansa za gazdinstva do 2 ha. “Izuzetno je važna podrška razvoju organskog povrtarstva, voćarstva i stočarstva, što je jako težak posao i potrebno je pomoći tim ljudima što više. Nije isto kada proizvodite nameštaj i kada proizvodite voće i povrće  koje može da stoji 24 sata” dodao je ministar. 

Nagrađeni projekti:

Marko Stojadinović, Gornje Grgure, Blace nagrađen je za projekat: Organska hrana – budućnost srpske poljoprivrede. Stojadinovići su na svom gazdinstvu objedinili ratarsku, stočarsku i voćarsku proizvodnju, a u svim segmentima proizvodnje primenjuju organske principe. Cilj projekta je unapređenje prerade organskih proizvoda, jer je to neophodno za sva gazdinstva udaljena od većih gradova i saobraćajnica.

Zoltan i Tatjana Idei, Temerin, nagrađeni su za projekat: Ono što poseješ, to ćeš i požnjeti.  Njihov  projekat je usmeren na unapređenje procesa sejanja organski gajenih kultura, a s obzirom na to da se bave pre svega povrtarskom proizvodnjom, koja zahteva značajan rad na polju, to bi im omogućilo da skrate vreme potrebno za realizaciju ove aktivnosti i utroše ga na druge segmente proizvodnje.

 

Ratko Aksentijević, Kraljevo, nagrađen je za projekat: Unapređenje organske stočarske proizvodnje – uzgoj ovaca i goveda. Pored toga što je pokrenuo stočarsku proizvodnju na svom gazdinstvu, Aksentijević je pokrenuo i prvu grupnu sertifikaciju za stočare u Srbiji. Za sada, u okviru ove grupe je 89 malih gazdinstava sa teritorije nacionalnog parka prirode „Golija“, a njegov cilj je da broj gazdinstava dovede na više od 300. Na taj način, doprineo bi daljem razvoju organskog stočarstva u ovim krajevima i plasmanu organskih proizvoda.   S obzirom na to da se radi o selima koja ostaju bez velikog dela stanovništva, uspeh ovog projekta je od velikog značaja za razvoj u okruženju gazdinstva Aksentijevića.

 

NLB Organic je konkurs koji NLB Banka organizuje sedum godinu zaredom, nagrađujući najbolje projekte poljoprivrednih gazdinstava sertifikovanih ili u procesu sertifikacije za Organsku proizvodnju

Organska proizvodnja je velika razvojna šansa za poljoprivrednike u Srbije, ali domaći proizvođači ukazuju da im je neophodna podrška. U Srbiji je tek 0,4 odsto zemljišta pod organskom proizvodnjom, za razliku od evropskog proseka koji iznosi od pet do šest odsto.

U Srbiji ne postoji nijedna plantaža organskih jabuka, pišu "Novosti". A, postoje proizvođači u našoj zemlji kojima je organska jabuka osnovna sirovina za njihove proizvode. I, umesto da te jabuke nabavljaju u Srbiji, oni su prinuđeni da je - uvoze. Tako, na primer, jedna domaća firma koja proizvodi čips od organske jabuke, prinuđena je da jabuke uvozi iz drugih zemalja i plaća ih 1,4 evra po kilogramu. Reč je o ogromnim novčanim iznosima, a ujedno i velikom potencijalu za domaću poljoprivredu.

Ovim rečima Veljko Jovanović, direktor sektora poljoprivrede u Privrednoj komori Srbije, oslikava samo jedan segment koji karakteriše domaću organsku proizvodnju. On ističe da je u Srbiji je tek 0,4 odsto zemljišta pod organskom proizvodnjom, a vrednost izvoza takvih proizvoda svega oko 20 miliona evra godišnje, što je vrednost izvoza konvencionalnog smrznutog voća jedne kompanije iz Srbije.

U Ministarstvu poljoprivrede navode da u Srbiji postoji potencijal za razvoj organske proizvodnje s obzirom na to da je sedam odsto površina zaštićeno zemljište, idealno za takvu vrstu proizvodnje, dok proizvođači organske hrane ocenjuju da nema uspeha bez znatne podrške države u toj oblasti.

Direktor sektora poljoprivrede PKS Veljko Jovanović rekao je da je organsko tržište u Srbiji na "nivou statističke greške", te da nije povoljno za domaće proizvođače zbog velike razlike u ceni između konvencionalnih i organskih proizvoda i male kupovne moći stanovništva.

On je istakao da se, nažalost, domaći proizvođači bave primarnom biljnom proizvodnjom, najviše žitaricama.

- To nije dobar znak, jer to znači da smo najviše ipak sirovinska baza, a trebalo bi da raste onaj deo koji se odnosi na potencijalnu preradu - upozorio je Jovanović. On, međutim, ističe da je dobro što svaki domaći proizvođač ipak može da nađe tržište za sebe, te da raste broj individualnih proizvođača u Srbiji koji se bave organskom proizvodnjom.

Jovanović je rekao da su kroz program koji PKS sprovodi uz podršku Nemačko-srpske razvojne saradnje (GIZ) nedavno ostvareni kontakti domaćih proizvođača sa kupcima iz Nemačke, te da domaće kompanije sada očekuju i konkretne ugovore.

- Najviše šansi domaći proizvođači imaju na tržištu EU i to zbog njegove blizine, Sporazuma o slobodnoj trgovini sa EU i potreba evropskog potrošača - ukazuje Jovanović.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Velimir Stanojević naveo je da organskoj proizvodnji u Srbiji pogoduju klimatski i zemljišni uslovi, te da velika domaća gazdinstva obrađuju sve veće površine, a farmeri uzgajaju sve veći broj stoke.

- Napredovali smo, ali daleko smo od onoga gde možemo da budemo s obzirom na potencijale - istakao je Stanojević, dodajući da Ministarstvo nastoji da promoviše organsku proizvodnju, te da postoji ogroman potencijal za njen razvoj koji iz godine u godinu raste jer domaća velika gazdinstva obrađuju sve veće površine.

Tomislav Knežević iz GIZ-a rekao je da je pre osam godina u Srbiji pod organskom proizvodnjom bilo oko 6.000 hektara, dok je danas više od 15.000 hektara, a da je broj proizvođača u tom periodu sa 1.000 povećan na više od 3.500. Knežević je naveo da je fokus u poslednje dve godine na konkretnoj saradnji sa proizvođačima i podršci izvozu, kao i povezivanju srpskih i nemačkih kompanija. Kada je reč o digitalizaciji poljoprivrede u Srbiji, Knežević kaže i da je prošle godine razvijen softver za praćenje organske proizvodnje, te da je na šest lokacija u Srbiji više od 1.000 proizvođača preuzelo aplikaciju na mobilnom telefonu. Naveo je da je Nemačka najveći bilateralni donator Srbije sa razvojnom pomoći od 1,8 milijardi evra od 2000. godine, te da je prepoznala globalne trendove i potencijale Srbije i radila na kreiranju uslova za organsku proizvodnju u Srbiji.

Vladimir Babić, iz kompanije koja se organskom proizvodnjom bavi od 2012. do danas na 2.000 hektara, kaže da 95 odsto proizvoda - žitarica i uljarica, izvozi kao sirovinu uglavnom na tržište zapadne Evrope, mahom u Švajcarsku, a očekuje i izvoz na rusko tržište do kraja godine.

- Organska proizvodnja je veliko iskušenje za proizvođače i bez ozbiljne podrke države zaista nije realna - kaže Babić i dodaje da poznaje izvesne proizvođače koji čak izlaze iz te proizvodnje upravo zbog nedostatka pomoći države, pišu "Novosti"

Izvor: Novosti.rs i https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/sansa-nemamo-nijednu-plantazu-organskih-jabuka-vec-ih-uvozimo-za-14-evra-po-kilogramu/rz7h6sl

 

Nacionalna asocijacija  “Serbia Organika” je početkom juna sprovela edukaciju preko 60 profesora iz  11  stručnih poljoprivredno - prehrambeno-tehnoloških škola o organskoj proizvodnji i preradi po principima organske proizvodnje,  uz podršku  nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ PSD i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.Tokom nekoliko dana edukacije u srednjoj školi "Sveti Trifun" sa domom učenika u Aleksandrovcu koja je bila domaćin, profesori su  imali mogućnost da se kroz predavanja i praktične radionice obučavaju o organskoj proizvodnji, njenim principima, standardima i zakonskom okviru, tehnologijama proizvodnje i  merama zaštite,  tehnologijama prerade biljnih i animalnih proizvoda, označavanju organskih proizvoda, ali i ekonomskim aspektima prozvodnje, prerade i plasmana, tržištu itd.

Ovo je ujedno i poslednja edukacja u ovoj školskoj godini tokom koje se preko 100 profesora iz centralne Srbije edukovalo. “Serbia Organika” sprovodi ove edukacie od 2012. godine na osnovu akreditacije programa stalnog stručnog usavršavanja nastavnika srednjih stručnih škola, pod nazivom „Organska proizvodnja i prerada organske hrane“ koju je dobila od strane Zavoda za unapredivanje obrazovanja i vaspitanja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja,  a nakon  što se zauzela da se u stručne poljoprivredne škole uvedu četiri izborna predmeta u okviru kojih se sprovodi nastava iz organske proizvodnje: organska proizvodnja u ratarstvu, u povrtarstvu,  u voćarstvu i vinogradarstvu i organska proizvodnja u stočarstvu. 

Nastavnici ovih škola su veoma važna poluga za prenos znanja i veština iz oblasti organske proizvodne učenicima kako bi ih motivisali i pomogli im da započnu sopstvena poslovanje iz ove oblasti.  Veliki procenat mladih koji se obrazuje za poljoprivrednog tehničara je ruralnog porekla i poseduje roditeljska imanja, što predstavlja veliki potencijal za organsku poljoprivredu i pruža mogućnost da se doprinese ekonomskoj stabilnosti ruralnih područja i smanji odliv mladih iz njih, a svake godine oko  1500  učenika upiše ovaj obrazovni i srodne obrazovne profile.Sredjne stručne škole raspolažu sa poljoprivrednim  imanjima,  ekonomijama i ostalim  kapacitetima gde učenici imali potencijal da praktikuju  prgansku proizvodnju i preradu po oranskim principima.

Srednja škola “Sveti Trifun”sa domom učenika koja je bila divan domaćin ovih edukacija  predstavlja pravo ogledno dobro i primer dobro organizovanog i stručnog poslovanja u poljoprivrednoj proizvodnji. Raspolaže imanjem od 92 hektara, od čega je  26 hektara u samom okruženju škole na kome su: vinograd, šljivik, višnjar, jabučar.Škola proizvodi  godišnje 10 000 litara  vina, kao i  rakije Lozovača, Dunjevača, Komovica i Vinjak.Pored toga  učenici i profesori prehrambene struke za potrebe Doma učenika  proizvode  i kiseli program prehrambenih proizvoda.  
Škola je već započela proceduru zaštite oznaka geogrfskog porekla za vina, a u planu je i sertifikacija organske proizvodnje, što se nadamo, bar po povratnim informacijama tokom sprovođenja edukacija da će biti opredeljenje mnogih stručnih škola.

ČURUG: Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović obišli su danas u Čurugu novo postrojenje za biogas u okviru farme "Global Seed".

Farma "Global Seed" bavi se organskom proizvodnjom ratarskih kultura, organskog mleka, uzgojem tovnih junadi i mlečnih krava i dobijanjem električne energije iz obnovljivih izvora. Prva elektrana na biogas u farmi je otvorena još 2012. godine , a sa postrojenjem koje je danas pušteno u rad "Global Seed" raspolaže sa ukupnim instalisanim kapacitetom od 1,2 megavata. Ukupna investicija u oba pogona iznosi 4,3 miliona evra.

Vuk Radojević je ovom prilikom istakao da je zadovoljstvo videti jedinstvenu farmu ne samo u Srbiji, nego i Evropi, kakva je „"Global Seed" kada su u pitanju biljna i stočarska organska proizvodnja.

On je dodao da farma raspolaže oko 1.000 muznih krava u organskoj proizvodnji, sa prosekom oko 18 hiljada litara mleka dnevno, ili 7 miliona litara godišnje, što su impresivni podaci. S druge strane, kada je reč o biljnoj proizvodnji na oko 1700 hektara, od čega je 800 hektara pod navodnjavanjem „"Global Seed" i tu beleži značajne rezultate u organskoj proizvodnji, sa prosečnim prinosom pšenice i do šest tona po hektaru i suncokreta do tri tone po hektaru.

„Pokrajinska vlada je preko Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo ove godine izdvojila skoro tri puta više sredstva za podršku kontroli i sertifikaciji organske proizvodnje“, naveo je Vuk Radojević i dodao da je podržana i nabavka mehanizacije koja je specifična i neophodna za organsku proizvodnju.

Radojević je naglasio da je organska poljoprivredna proizvodnja prilika za sva mala i srednja gazdinstva da se kroz koncept organske proizvodnje izbore za svoje mesto na tržištu i učine sebe konkurentnijima.

Ministar Nedimović je naglasio da je „"Global Seed" jedan od najvećih proizvođača organskog mleka u Evropi, te da je to nešto po čemu Srbija treba da bude prepoznatljiva.

„Organska poljoprivreda je nešto na čemu ćemo insistirati u godinama koje su pred nama, iz prostog razloga što je tu ostvarena vrednost mnogo izdašnija i može mnogo više da se zaradi, vodeći računa o svim pravilima koja postoje u skladu sa našom zakonskom regulativom“, kazao je Nedimović dodajući da i mnogo manje farme od "Global Seed" mogu da imaju biogasno potrojenje, te da će kroz IPARD biti podržane takve akvizicije.

R. D.

www.dnevnik.rs    

 

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je Pravilnik o korišćenju podsticaja za organsku biljnu proizvodnju (Objavljeno u „Službeni glasnik RS”, broj 31/18) kojim  se  podsticaji za organsku biljnu proizvodnju  u 2018. godini  utvrđuju u odgovarajućem iznosu koji se uvećava 70% od iznosa za podsticaje  koji se u skaldu sa  posebnim propisom kojim se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju isplaćuju za osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju, što iznosi  6.800,00 dinara/ha za organsku biljnu proizvodnju.Ovaj iznos podsticaja je uvećan u odnosu na prethodnu godinu kada je iznosio 3.400,00 dinara /ha, ali treba napomenuti da ove godine nisu predviđeni podsticaji u vidu regresa za sredsta za ishranu bilja i oplemenjivače zemljišta kao mera koja je bila predviđena prošle godine  i za organsku poljoprivredu je bila uvećana takođe 70% u odnosu na konvencionalnu poljoprivrednu proizvodnju u odnosu na cenu po litru odnosno kilogramu odgovarajućeg sredstva korišćenog u konvencionalnoj proizvodnji, tako da u suštini nema uvećanja.

Maksimalni iznos po korisniku za ovu meru je predviđen kao i prošle godine u iznosu od 136.000,00 dinara, a rok za podnošenje zahteva je od 3.maja do 30 juna  tekuće godine

Podsticaji za stočarsku organsku proizvodnju su uvećani za 40% u odnosu na konvencionalnu stočarsku proizvodnju, ali i dalje samo životinje koje su kvalitetne priplodne mogu da ostvare ovo pravo što je isti uslov kao i za konvencionalnu  stočarsku proizvodnju. Serbia Organika je više puta tokom poslednjih 5  godina  ukazala resornim Ministrstvu da je to neodgovarajući i bespotreban uslov u organskoj proizvodnji, međutim nije bilo razumevanja da se isti izmene.Ovi podsticaji su predviđeni  za  premiju za mleko proizvedeno metodom organske proizvodnje i za  sledeće vrste životinja: tov junadi za koji je na primer iznos podsticaja 14.000 dinara po grlu u tovu; tov jagnjadi  i jaradi u iznosu od 2.800 dinara po grlu u tov; tov svinja u iznosu od 1.400 dinara po grlu u tovu; krave dojilje u iznosu od 28.000 dinara po grlu starosti preko 24 meseca mesa; košnice pčela u iznosu od 1.008 dinara po košnici; proizvodnju konzumne ribe,  krave za uzgoj teladi za tov u iznosu od 7.000 dinara po grlu; kvalitetne priplodne mlečne krave u iznosu od 35.000 dinara po grlu; kvalitetne priplodne tovne krave i bikove u iznosu od 35.000 dinara po grlu; kvalitetne priplodne ovce i ovnove, koze i jarčeve u iznosu od 9.800 dinara po grlu; kvalitetne priplodne krmače i nerastove , roditeljske kokoške teškog tipa u iznosu od 84 dinara po grlu;  roditeljske kokoške lakog tipa u iznosu od 140 dinara po grlu, roditeljske ćurke u iznosu od 420 dinara po grlu; kvalitetne priplodne matice riba šarana,  kvalitetne priplodne matice riba.

Ukupno za sve vrste  podsticaja za stočarsku organsku proizvodnju korisnik podsticaja može da ostvari maksimalan iznos od 55.000.000,00 dinara.
                

Ova mera je propisana sledećim pravilnicima:
Pravilnikom  o izmenama pravilnika o korišćenju podsticaja za organsku stočarsku proizvodnju (Objavljeno u ,,Službenom glasniku RS”, broj 31/18) i Pravilnikom o korišćenju podsticaja za organsku proizvodnju (,,Službeni glasnik RS”, broj 41/17 i 3/18).
             Pravo na podsticaje  za obe mere ostvaruju lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava (u daljem tekstu: Registar) i nalaze se u aktivnom statusu, i to:
1) fizičko lice - nosilac registrovanog komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva;
2) preduzetnik;     
3) pravno lice;

Uredbom o raspodeli sredstava u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2018. godini (Objavljeno u „Službenom glasniku RS”, broj 18/18 od 9 marta 2018. godine)  sredstva  opredeljena organskoj proizvodnji  iznose   110.000.000 dinara što je za 20 miliona dinara više u odnosu na 2017. godinu od čega za:

- organsku biljnu proizvodnju u iznosu od 40.000.000 dinara
- organsku stočarsku proizvodnju u iznosu od 70.000.000 dinara

Podsticaji  u investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za izgradnju i opremanje objekata za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje kao i za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku novih mašina, opreme i kvalitetnih priplodnih grla za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje nisu za organsku poljoprivredu uvećani u odnosu na konvencionalnu poljoprivrednu proizvodnju tako da organski proizvođači imaju prava na iste iznose  po merama kao i konvencionalni proizvođači.

Stanje sektora organkse proizvodnje u 2017.godini

Prema još uvek  nezvaničnim podacima  Ministrstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede o stanju sektora organske prozvodnje u Republici Srbiju u 2017. godini koji su iznešeni  od strane na ministrstva  na konferenciji održanoj  26.04. 2018. godine povodom početka realizacije tvining projekta „Jačanje kapaciteta za sprovođenje i dalji razvoj zakonodavstva u oblasti organske proizvodnje i politike kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda“ koji je finansiran od strane Evropske unije, svi statistički pokazatelji ukazuju na trend pozitivnog razvoja sektora u odnosu na godinu pre( povećanje  površina, broja uključenih proozvođača i rast izvoza organskih proizvoda).

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31