Najveća farma sitne stoke, odnosno koza i ovaca u Srbiji nalazi se u okolini Subotice, na putu između Bačkih vinograda i Horgoša, u mestu zvanom Galamboš. Ona je deo velikog imanja u organskoj proizvodnji koje pripada gospodinu Miroslavu Gabriću. Ovaj Subotičanin je sa porodicom pre devet godina došao iz Beča i započeo da gaji nekoliko stotina ovaca. Danas on se ubraja u najveće i najuspešnije stočare u našoj zemlji. 

Na Gabrićevoj farmi trenutno po zakonima organske proizvodnje ima više od 1.500 ovaca i to nekoliko rasa. Skoro sva grla naš domaćin je uvozio iz zemalja zapadne Evrope i to isključivo sa vrhunskih farmi. Zato se na ovom imanju nalaze izvanredni primerci ovaca, ovnova i jagnjadi Ile de france i Virtemberg rase. Uz to, ovo je i jedina farma u Srbiji na koju su stigle ovce rase britanska mlečna ovca i to direktno iz Velike Britanije.

Opširnije u Agrobiznis magazinu.

izvor:Agrobiznis magazin 

Sistem sertifikacije i kontrole organske hrane u Srbiji u skladu je sa sistemom propisanim regulativom EU, što potrošačima u našoj zemlji garantuje kvalitet i sigurnost da su organski proizvodi proizvedeni po najstrožim kriterijumima i standardima, poručeno je sa današnjeg 12. Međunarodnog foruma organske proizvodnje u Selenči.

Forumu koji je organizovao Centar za organsku proizvodnju Selenča (COPS), uz podršku Vlade AP Vojvodine, a u suorganizaciji Poljoprivrednog Univerziteta u Nitri (Slovačka), Evropske preduzetničke mreže Srbije, Višegradskog fonda i Interreg IPA CBC Programa Hrvatska-Srbija, prisustvovalo je oko 250 gostiju iz Srbije i nekoliko evropskih zemalja. Pored domaćih i inostranih organskih proizvođača i prerađivača, u ovom, najvećem stručnom skupu u regionu, čija je centralna tema bila “Sertifikacija u organskoj proizvodnji“ učestvovali su i predstavnici nacionalnih, pokrajinskih i lokalnih institucija, predstavnici obrazovnih ustanova u zemlji i regionu, srodni klasteri i udruženja.

-U Srbiji je, prema prošlogodišnjim podacima, pod organskim površinama 13.423 hektara.  Vojvodina je vodeći region u ovoj proizvodnji – u 2015. imala je 10.163 hektara, a povećava se i broj parcela, kao i obim stočarske organske proizvodnje – izjavio je pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Marko Rovčanin.

On je naglasio da je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu u 2018. napravio značajan iskorak u subvencionisanju ove proizvodnje – povećan je procenat sufinansiranja, a namenska konkursna linija inovirana je podrškom za nabavku priključne mehanizacije. Za sufinansiranje troškova kontrole i sertifikacije, te nabavku priključne mehanizacije iz pokrajinskog bužeta dato je 10  miliona dinara, a podrška iznosi 80 odsto.

Organski proizvođači u Vojvodini mogu da ostvare i podsticajna sredstva i po osnovu drugih konkursnih linija, kao što je nabavka sistema za navodnjavanje, plastenika, opreme za stočarsku proizvodnju, protivgradnih mreža. Za te investicije mogu da dobiju povraćaj i do 70 odsto, kazao je Rovčanin.

Međunarodnim poslovnim susretima AgroOrganic B2B 2018, održanim u okviru Foruma prisustvovalo je oko 60 učesnika iz devet zemalja. Poslovni sastanci, organizovani u saradnji sa Evropskom preduzetničkom mrežom i Organik mrežom, imali su za cilj da dodatno pomognu preduzećima da lakše i brže dođu do domaćih i ino-partnera i uspešnije plasiraju organske proizvode na tržište.

Kako bi se doprinelo jačanju nauke i prakse u organskoj proizvodnji COPS je potpisao sporazum o saradnji sa Zavodom za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije. COPS i Zavod će zajedničkim aktivnostima moći efikasnije da utiču na jačanje kapaciteta za naučno-istraživačku i razvojnu delatnost, transfer znanja ka organskim proizvođačima i onima koji žele da započnu takvu proizvodnju.

Tradicionalno, održan je i festival tradicionalno proizvedene hrane, ovog puta organizovan partnerski sa KUD-om Branko T. Radičević iz Bečeja, u saradnji sa Fondacijom 021 Novi Sad, koji implementiraju projekat „Čuvarkuća“.

„Selenča organik“ RTV-u, Otkosu i TV Agro

Centar za organsku proizvodnju Selenča uručio je po drugi put novinarsku nagradu „Selenča organik“. Za najbolji prilog u oblasti eketronskih medija – TV prilog – dodeljene se tri ravnopravne nagrade: Milošu B. Pajiću, Agro TV Srbija, emisija “Može bolje”, Slaviši Dabižljeviću, Novosadska TV, emisija “Otkos” i Sonji Balaban, RTV, emisija “Agromozaik”.

Za najbolji prilog u oblasti internet medija nagrada je dodeljena Violeti Jovanov Peštanac, Ekološki veb portal “Zeleni minuti”, za prilog “Gde su potencijali za razvoj organske proizvodnje u Srbiji”.

Zahvalnice za saradnju sa COPS-om i promovisanje organske proizvodnje u medijima, uz uvažavanje visokih standarda novinarske profesije, dobili su:

-urednik fotografije u listu „Poljoprivrednik“ Goran Mulić

-novinar i član Odbora za selo SANU Branislav Gulan

-portal Autonomija Nezavisnog društva novinara Vojvodine

-novinarka i urednica portala “Poljosfera” Aleksandra Mihajlović

-novinarka i urednica portala “Domaćinska kuća” Svetlana Kovačević

Beograd, 18. 7. 2018 - NLB Banka Beograd je danas sa 1.500.000 dinara nagradila tri najbolja projekta organskih proizvođača na sedmom NLB Organic konkursu. Nagrade je uručio ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović.  

“NLB Banka je od 2015. godine izuzetno aktivna u podršci poljoprivredi. Naša podrška poljoprivrednim gazdinstvima konstantno raste, a ove godine ćemo plasirati više od 50 miliona evra u agro segment. Tržišno učešće NLB Banke u segmentu poljoprivrede je 11 odsto” rekao je na dodeli nagrada organskim proizvođačima Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB Banke Beograd. “Naš fokus na poljoprivredu prenosi se i na polje društveno odgovornog poslovanja kroz NLB Organic konkurs kojim podržavamo razvoj organske proizvodnje, u cilju doprinosa očuvanju životne sredine i zdravlju ljudi.  Od 2012. godine, kada smo pokrenuli NLB Organic, na konkursu je učestvovalo 354 projekta, od čega 61 projekat ove godine. U međuvremenu, značajno je porastao broj organskih proizvođača u Srbiji, sa oko hiljadu 2012. godine na skoro 3.700 u 2017. Najveći rast ostvaren je kod malih proizvođača koji su u sistemu kontrole u okviru grupnih sertifikata” dodao je Greganović.

Predsednica Stručne komisije NLB Organic konkursa, prof. dr Snežana Oljača, izrazila je zadovoljstvo zbog sve većeg broja projekata na konkursu, ali i zbog, kako je rekla, njihovog sve višeg kvaliteta. “Iz Vojvodina dolazi 17 projekta, 8 projekata iz centralne Srbije, 9 iz regiona Beograda, iz zapadne Srbije 8, iz istočne Srbije 6 projekta i iz južnog dela Srbije 13 projekata. Od ukupno 61, 46 projekata dolazi od gazdinstava koja se bave biljnom proizvodnjom, 6 projekata su podnela gazdinstva koja se bave stočarstvom, 7 projekata su podnela gazdinstva koja se bave objedinjenom biljnom i stočarskom, 1 projekat se odnosi na pčelarstvo i 1 projekat na uzgoj pečuraka po organskim principima.  

Ove godine, tri najbolja projekta nagrađena su jednakim iznosima od po 500 hiljada dinara, a nagrade je uručio ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović. On je rekao da je NLB Banka ove godine odobrila najviše subvencionisanih kredita poljoprivrednicima i pohvalio inicijativu usmerenu na podrška organskoj poljoprivredi. “U pripremi su dva  nova zakona, zakon o zemljištu i zakon o organskoj poljoprivredi kojima će ova oblast biti dodatno uređena” istakao je Nedimović. Na pitanje novinara da li je organska proizvodnja šansa za mala gazdinstva, Nedimović je rekao da je upravo ova proizvodnja šansa za gazdinstva do 2 ha. “Izuzetno je važna podrška razvoju organskog povrtarstva, voćarstva i stočarstva, što je jako težak posao i potrebno je pomoći tim ljudima što više. Nije isto kada proizvodite nameštaj i kada proizvodite voće i povrće  koje može da stoji 24 sata” dodao je ministar. 

Nagrađeni projekti:

Marko Stojadinović, Gornje Grgure, Blace nagrađen je za projekat: Organska hrana – budućnost srpske poljoprivrede. Stojadinovići su na svom gazdinstvu objedinili ratarsku, stočarsku i voćarsku proizvodnju, a u svim segmentima proizvodnje primenjuju organske principe. Cilj projekta je unapređenje prerade organskih proizvoda, jer je to neophodno za sva gazdinstva udaljena od većih gradova i saobraćajnica.

Zoltan i Tatjana Idei, Temerin, nagrađeni su za projekat: Ono što poseješ, to ćeš i požnjeti.  Njihov  projekat je usmeren na unapređenje procesa sejanja organski gajenih kultura, a s obzirom na to da se bave pre svega povrtarskom proizvodnjom, koja zahteva značajan rad na polju, to bi im omogućilo da skrate vreme potrebno za realizaciju ove aktivnosti i utroše ga na druge segmente proizvodnje.

 

Ratko Aksentijević, Kraljevo, nagrađen je za projekat: Unapređenje organske stočarske proizvodnje – uzgoj ovaca i goveda. Pored toga što je pokrenuo stočarsku proizvodnju na svom gazdinstvu, Aksentijević je pokrenuo i prvu grupnu sertifikaciju za stočare u Srbiji. Za sada, u okviru ove grupe je 89 malih gazdinstava sa teritorije nacionalnog parka prirode „Golija“, a njegov cilj je da broj gazdinstava dovede na više od 300. Na taj način, doprineo bi daljem razvoju organskog stočarstva u ovim krajevima i plasmanu organskih proizvoda.   S obzirom na to da se radi o selima koja ostaju bez velikog dela stanovništva, uspeh ovog projekta je od velikog značaja za razvoj u okruženju gazdinstva Aksentijevića.

 

NLB Organic je konkurs koji NLB Banka organizuje sedum godinu zaredom, nagrađujući najbolje projekte poljoprivrednih gazdinstava sertifikovanih ili u procesu sertifikacije za Organsku proizvodnju

Organska proizvodnja je velika razvojna šansa za poljoprivrednike u Srbije, ali domaći proizvođači ukazuju da im je neophodna podrška. U Srbiji je tek 0,4 odsto zemljišta pod organskom proizvodnjom, za razliku od evropskog proseka koji iznosi od pet do šest odsto.

U Srbiji ne postoji nijedna plantaža organskih jabuka, pišu "Novosti". A, postoje proizvođači u našoj zemlji kojima je organska jabuka osnovna sirovina za njihove proizvode. I, umesto da te jabuke nabavljaju u Srbiji, oni su prinuđeni da je - uvoze. Tako, na primer, jedna domaća firma koja proizvodi čips od organske jabuke, prinuđena je da jabuke uvozi iz drugih zemalja i plaća ih 1,4 evra po kilogramu. Reč je o ogromnim novčanim iznosima, a ujedno i velikom potencijalu za domaću poljoprivredu.

Ovim rečima Veljko Jovanović, direktor sektora poljoprivrede u Privrednoj komori Srbije, oslikava samo jedan segment koji karakteriše domaću organsku proizvodnju. On ističe da je u Srbiji je tek 0,4 odsto zemljišta pod organskom proizvodnjom, a vrednost izvoza takvih proizvoda svega oko 20 miliona evra godišnje, što je vrednost izvoza konvencionalnog smrznutog voća jedne kompanije iz Srbije.

U Ministarstvu poljoprivrede navode da u Srbiji postoji potencijal za razvoj organske proizvodnje s obzirom na to da je sedam odsto površina zaštićeno zemljište, idealno za takvu vrstu proizvodnje, dok proizvođači organske hrane ocenjuju da nema uspeha bez znatne podrške države u toj oblasti.

Direktor sektora poljoprivrede PKS Veljko Jovanović rekao je da je organsko tržište u Srbiji na "nivou statističke greške", te da nije povoljno za domaće proizvođače zbog velike razlike u ceni između konvencionalnih i organskih proizvoda i male kupovne moći stanovništva.

On je istakao da se, nažalost, domaći proizvođači bave primarnom biljnom proizvodnjom, najviše žitaricama.

- To nije dobar znak, jer to znači da smo najviše ipak sirovinska baza, a trebalo bi da raste onaj deo koji se odnosi na potencijalnu preradu - upozorio je Jovanović. On, međutim, ističe da je dobro što svaki domaći proizvođač ipak može da nađe tržište za sebe, te da raste broj individualnih proizvođača u Srbiji koji se bave organskom proizvodnjom.

Jovanović je rekao da su kroz program koji PKS sprovodi uz podršku Nemačko-srpske razvojne saradnje (GIZ) nedavno ostvareni kontakti domaćih proizvođača sa kupcima iz Nemačke, te da domaće kompanije sada očekuju i konkretne ugovore.

- Najviše šansi domaći proizvođači imaju na tržištu EU i to zbog njegove blizine, Sporazuma o slobodnoj trgovini sa EU i potreba evropskog potrošača - ukazuje Jovanović.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Velimir Stanojević naveo je da organskoj proizvodnji u Srbiji pogoduju klimatski i zemljišni uslovi, te da velika domaća gazdinstva obrađuju sve veće površine, a farmeri uzgajaju sve veći broj stoke.

- Napredovali smo, ali daleko smo od onoga gde možemo da budemo s obzirom na potencijale - istakao je Stanojević, dodajući da Ministarstvo nastoji da promoviše organsku proizvodnju, te da postoji ogroman potencijal za njen razvoj koji iz godine u godinu raste jer domaća velika gazdinstva obrađuju sve veće površine.

Tomislav Knežević iz GIZ-a rekao je da je pre osam godina u Srbiji pod organskom proizvodnjom bilo oko 6.000 hektara, dok je danas više od 15.000 hektara, a da je broj proizvođača u tom periodu sa 1.000 povećan na više od 3.500. Knežević je naveo da je fokus u poslednje dve godine na konkretnoj saradnji sa proizvođačima i podršci izvozu, kao i povezivanju srpskih i nemačkih kompanija. Kada je reč o digitalizaciji poljoprivrede u Srbiji, Knežević kaže i da je prošle godine razvijen softver za praćenje organske proizvodnje, te da je na šest lokacija u Srbiji više od 1.000 proizvođača preuzelo aplikaciju na mobilnom telefonu. Naveo je da je Nemačka najveći bilateralni donator Srbije sa razvojnom pomoći od 1,8 milijardi evra od 2000. godine, te da je prepoznala globalne trendove i potencijale Srbije i radila na kreiranju uslova za organsku proizvodnju u Srbiji.

Vladimir Babić, iz kompanije koja se organskom proizvodnjom bavi od 2012. do danas na 2.000 hektara, kaže da 95 odsto proizvoda - žitarica i uljarica, izvozi kao sirovinu uglavnom na tržište zapadne Evrope, mahom u Švajcarsku, a očekuje i izvoz na rusko tržište do kraja godine.

- Organska proizvodnja je veliko iskušenje za proizvođače i bez ozbiljne podrke države zaista nije realna - kaže Babić i dodaje da poznaje izvesne proizvođače koji čak izlaze iz te proizvodnje upravo zbog nedostatka pomoći države, pišu "Novosti"

Izvor: Novosti.rs i https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/sansa-nemamo-nijednu-plantazu-organskih-jabuka-vec-ih-uvozimo-za-14-evra-po-kilogramu/rz7h6sl

 

Nacionalna asocijacija  “Serbia Organika” je početkom juna sprovela edukaciju preko 60 profesora iz  11  stručnih poljoprivredno - prehrambeno-tehnoloških škola o organskoj proizvodnji i preradi po principima organske proizvodnje,  uz podršku  nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ PSD i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.Tokom nekoliko dana edukacije u srednjoj školi "Sveti Trifun" sa domom učenika u Aleksandrovcu koja je bila domaćin, profesori su  imali mogućnost da se kroz predavanja i praktične radionice obučavaju o organskoj proizvodnji, njenim principima, standardima i zakonskom okviru, tehnologijama proizvodnje i  merama zaštite,  tehnologijama prerade biljnih i animalnih proizvoda, označavanju organskih proizvoda, ali i ekonomskim aspektima prozvodnje, prerade i plasmana, tržištu itd.

Ovo je ujedno i poslednja edukacja u ovoj školskoj godini tokom koje se preko 100 profesora iz centralne Srbije edukovalo. “Serbia Organika” sprovodi ove edukacie od 2012. godine na osnovu akreditacije programa stalnog stručnog usavršavanja nastavnika srednjih stručnih škola, pod nazivom „Organska proizvodnja i prerada organske hrane“ koju je dobila od strane Zavoda za unapredivanje obrazovanja i vaspitanja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja,  a nakon  što se zauzela da se u stručne poljoprivredne škole uvedu četiri izborna predmeta u okviru kojih se sprovodi nastava iz organske proizvodnje: organska proizvodnja u ratarstvu, u povrtarstvu,  u voćarstvu i vinogradarstvu i organska proizvodnja u stočarstvu. 

Nastavnici ovih škola su veoma važna poluga za prenos znanja i veština iz oblasti organske proizvodne učenicima kako bi ih motivisali i pomogli im da započnu sopstvena poslovanje iz ove oblasti.  Veliki procenat mladih koji se obrazuje za poljoprivrednog tehničara je ruralnog porekla i poseduje roditeljska imanja, što predstavlja veliki potencijal za organsku poljoprivredu i pruža mogućnost da se doprinese ekonomskoj stabilnosti ruralnih područja i smanji odliv mladih iz njih, a svake godine oko  1500  učenika upiše ovaj obrazovni i srodne obrazovne profile.Sredjne stručne škole raspolažu sa poljoprivrednim  imanjima,  ekonomijama i ostalim  kapacitetima gde učenici imali potencijal da praktikuju  prgansku proizvodnju i preradu po oranskim principima.

Srednja škola “Sveti Trifun”sa domom učenika koja je bila divan domaćin ovih edukacija  predstavlja pravo ogledno dobro i primer dobro organizovanog i stručnog poslovanja u poljoprivrednoj proizvodnji. Raspolaže imanjem od 92 hektara, od čega je  26 hektara u samom okruženju škole na kome su: vinograd, šljivik, višnjar, jabučar.Škola proizvodi  godišnje 10 000 litara  vina, kao i  rakije Lozovača, Dunjevača, Komovica i Vinjak.Pored toga  učenici i profesori prehrambene struke za potrebe Doma učenika  proizvode  i kiseli program prehrambenih proizvoda.  
Škola je već započela proceduru zaštite oznaka geogrfskog porekla za vina, a u planu je i sertifikacija organske proizvodnje, što se nadamo, bar po povratnim informacijama tokom sprovođenja edukacija da će biti opredeljenje mnogih stručnih škola.

ČURUG: Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović obišli su danas u Čurugu novo postrojenje za biogas u okviru farme "Global Seed".

Farma "Global Seed" bavi se organskom proizvodnjom ratarskih kultura, organskog mleka, uzgojem tovnih junadi i mlečnih krava i dobijanjem električne energije iz obnovljivih izvora. Prva elektrana na biogas u farmi je otvorena još 2012. godine , a sa postrojenjem koje je danas pušteno u rad "Global Seed" raspolaže sa ukupnim instalisanim kapacitetom od 1,2 megavata. Ukupna investicija u oba pogona iznosi 4,3 miliona evra.

Vuk Radojević je ovom prilikom istakao da je zadovoljstvo videti jedinstvenu farmu ne samo u Srbiji, nego i Evropi, kakva je „"Global Seed" kada su u pitanju biljna i stočarska organska proizvodnja.

On je dodao da farma raspolaže oko 1.000 muznih krava u organskoj proizvodnji, sa prosekom oko 18 hiljada litara mleka dnevno, ili 7 miliona litara godišnje, što su impresivni podaci. S druge strane, kada je reč o biljnoj proizvodnji na oko 1700 hektara, od čega je 800 hektara pod navodnjavanjem „"Global Seed" i tu beleži značajne rezultate u organskoj proizvodnji, sa prosečnim prinosom pšenice i do šest tona po hektaru i suncokreta do tri tone po hektaru.

„Pokrajinska vlada je preko Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo ove godine izdvojila skoro tri puta više sredstva za podršku kontroli i sertifikaciji organske proizvodnje“, naveo je Vuk Radojević i dodao da je podržana i nabavka mehanizacije koja je specifična i neophodna za organsku proizvodnju.

Radojević je naglasio da je organska poljoprivredna proizvodnja prilika za sva mala i srednja gazdinstva da se kroz koncept organske proizvodnje izbore za svoje mesto na tržištu i učine sebe konkurentnijima.

Ministar Nedimović je naglasio da je „"Global Seed" jedan od najvećih proizvođača organskog mleka u Evropi, te da je to nešto po čemu Srbija treba da bude prepoznatljiva.

„Organska poljoprivreda je nešto na čemu ćemo insistirati u godinama koje su pred nama, iz prostog razloga što je tu ostvarena vrednost mnogo izdašnija i može mnogo više da se zaradi, vodeći računa o svim pravilima koja postoje u skladu sa našom zakonskom regulativom“, kazao je Nedimović dodajući da i mnogo manje farme od "Global Seed" mogu da imaju biogasno potrojenje, te da će kroz IPARD biti podržane takve akvizicije.

R. D.

www.dnevnik.rs    

 

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je Pravilnik o korišćenju podsticaja za organsku biljnu proizvodnju (Objavljeno u „Službeni glasnik RS”, broj 31/18) kojim  se  podsticaji za organsku biljnu proizvodnju  u 2018. godini  utvrđuju u odgovarajućem iznosu koji se uvećava 70% od iznosa za podsticaje  koji se u skaldu sa  posebnim propisom kojim se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju isplaćuju za osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju, što iznosi  6.800,00 dinara/ha za organsku biljnu proizvodnju.Ovaj iznos podsticaja je uvećan u odnosu na prethodnu godinu kada je iznosio 3.400,00 dinara /ha, ali treba napomenuti da ove godine nisu predviđeni podsticaji u vidu regresa za sredsta za ishranu bilja i oplemenjivače zemljišta kao mera koja je bila predviđena prošle godine  i za organsku poljoprivredu je bila uvećana takođe 70% u odnosu na konvencionalnu poljoprivrednu proizvodnju u odnosu na cenu po litru odnosno kilogramu odgovarajućeg sredstva korišćenog u konvencionalnoj proizvodnji, tako da u suštini nema uvećanja.

Maksimalni iznos po korisniku za ovu meru je predviđen kao i prošle godine u iznosu od 136.000,00 dinara, a rok za podnošenje zahteva je od 3.maja do 30 juna  tekuće godine

Podsticaji za stočarsku organsku proizvodnju su uvećani za 40% u odnosu na konvencionalnu stočarsku proizvodnju, ali i dalje samo životinje koje su kvalitetne priplodne mogu da ostvare ovo pravo što je isti uslov kao i za konvencionalnu  stočarsku proizvodnju. Serbia Organika je više puta tokom poslednjih 5  godina  ukazala resornim Ministrstvu da je to neodgovarajući i bespotreban uslov u organskoj proizvodnji, međutim nije bilo razumevanja da se isti izmene.Ovi podsticaji su predviđeni  za  premiju za mleko proizvedeno metodom organske proizvodnje i za  sledeće vrste životinja: tov junadi za koji je na primer iznos podsticaja 14.000 dinara po grlu u tovu; tov jagnjadi  i jaradi u iznosu od 2.800 dinara po grlu u tov; tov svinja u iznosu od 1.400 dinara po grlu u tovu; krave dojilje u iznosu od 28.000 dinara po grlu starosti preko 24 meseca mesa; košnice pčela u iznosu od 1.008 dinara po košnici; proizvodnju konzumne ribe,  krave za uzgoj teladi za tov u iznosu od 7.000 dinara po grlu; kvalitetne priplodne mlečne krave u iznosu od 35.000 dinara po grlu; kvalitetne priplodne tovne krave i bikove u iznosu od 35.000 dinara po grlu; kvalitetne priplodne ovce i ovnove, koze i jarčeve u iznosu od 9.800 dinara po grlu; kvalitetne priplodne krmače i nerastove , roditeljske kokoške teškog tipa u iznosu od 84 dinara po grlu;  roditeljske kokoške lakog tipa u iznosu od 140 dinara po grlu, roditeljske ćurke u iznosu od 420 dinara po grlu; kvalitetne priplodne matice riba šarana,  kvalitetne priplodne matice riba.

Ukupno za sve vrste  podsticaja za stočarsku organsku proizvodnju korisnik podsticaja može da ostvari maksimalan iznos od 55.000.000,00 dinara.
                

Ova mera je propisana sledećim pravilnicima:
Pravilnikom  o izmenama pravilnika o korišćenju podsticaja za organsku stočarsku proizvodnju (Objavljeno u ,,Službenom glasniku RS”, broj 31/18) i Pravilnikom o korišćenju podsticaja za organsku proizvodnju (,,Službeni glasnik RS”, broj 41/17 i 3/18).
             Pravo na podsticaje  za obe mere ostvaruju lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava (u daljem tekstu: Registar) i nalaze se u aktivnom statusu, i to:
1) fizičko lice - nosilac registrovanog komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva;
2) preduzetnik;     
3) pravno lice;

Uredbom o raspodeli sredstava u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2018. godini (Objavljeno u „Službenom glasniku RS”, broj 18/18 od 9 marta 2018. godine)  sredstva  opredeljena organskoj proizvodnji  iznose   110.000.000 dinara što je za 20 miliona dinara više u odnosu na 2017. godinu od čega za:

- organsku biljnu proizvodnju u iznosu od 40.000.000 dinara
- organsku stočarsku proizvodnju u iznosu od 70.000.000 dinara

Podsticaji  u investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za izgradnju i opremanje objekata za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje kao i za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku novih mašina, opreme i kvalitetnih priplodnih grla za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje nisu za organsku poljoprivredu uvećani u odnosu na konvencionalnu poljoprivrednu proizvodnju tako da organski proizvođači imaju prava na iste iznose  po merama kao i konvencionalni proizvođači.

Stanje sektora organkse proizvodnje u 2017.godini

Prema još uvek  nezvaničnim podacima  Ministrstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede o stanju sektora organske prozvodnje u Republici Srbiju u 2017. godini koji su iznešeni  od strane na ministrstva  na konferenciji održanoj  26.04. 2018. godine povodom početka realizacije tvining projekta „Jačanje kapaciteta za sprovođenje i dalji razvoj zakonodavstva u oblasti organske proizvodnje i politike kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda“ koji je finansiran od strane Evropske unije, svi statistički pokazatelji ukazuju na trend pozitivnog razvoja sektora u odnosu na godinu pre( povećanje  površina, broja uključenih proozvođača i rast izvoza organskih proizvoda).

U organizaciji NLB banke, grupa od jedanaestoro novinara iz Srbije je krajem prošlog meseca bila na studijskom putovanju u Makedoniji. Tema putovanja bila je organska proizvodnja kod naših komšija Makedonaca, sa ciljem da se upoznamo sa njihovim predstavnicima Ministarstva poljoprivrede, ali i sa nekim od organskih proizvođača, a ideja vodilja da ovih nekoliko dana začinimo lepim raspoloženjem i uživamo u neponovljivom aprilskom suncu nad Makedonijom. Prva stanica srpske novinarske delegacije bio je glavni i najveći grad Makedonije, Skoplje.Tamo smo stigli u kasnim popodnevnim časovima, a dočekala nas je naša vesela, nasmejana domaćica Ana Mardžanovska, PR NLB banke u Skoplju.Pošto je odmah pridobila naše simpatije, odlučili smo da joj verujemo i ostatak večeri se potpuno prepustimo njenim planovima. Sledećeg dana čekalo nas je mnogo posla. Našli smo se sa Anom ispred NLB banke i krenuli u veliku modernu zgradu da upoznamo još nekoliko srdačnih Makedonaca. Među njima je bio Antonio Argir, predsednik upravnog odbora NLB banke u Skoplju.On nam je poželeo dobrodošlicu i razmenili smo prve pozitivne utiske o ovoj divnoj zemlji. Gospodin Argir se zatimpohvalio da je NLB banka AD Skoplje (kao treća po veličini u njihovoj zemlji) izabrana za Nacionalnog šampiona Makedonije za 2016/2017 na najvećem evropskom poslovnom takmičenju European Business Avards. “Ovo takmičenje održava se već deset godina za redom. Obuhvatilo je rekordnih 33.000 preduzeća iz 34 evropske zemlje, uz podršku poslovnih lidera, akademskih i političkih predstavnika iz cele Evrope. Naša banka dokazala je da zahvaljujući svojoj preciznosti u radu, dobrom odnosu sa klijentima, sve većem broju zaposlenih i praktikanata podržavamo razvoj jače i uspešnije poslovne zajednice širom Makedonije”, rekao je gospodin Antonio. On je još istakao da u njihovoj zemlji zbog višegodišnje krize trenutno nedostaju dobri investicioni projekti.Dobar znak je što ih država najavljuje, grade se putevi, nove moderne zgrade ifasade.Poljoprivreda je takođe u usponu.“NLB” pre svega podstiče razvoj tradicionalne duvanske industrija.Čak 80-90% sredstava ukupne duvanske proizvodnje prolazi preko filijala ove banke.Samo za organsku proizvodnju ove godine je namenjeno 800.000 evra. Taj podatak bio je iodličan uvod za naša sledeća tri sagovornika, gospodina Vaska Đorđijevskog, iz sektora za organsku poljoprivredu u Ministarstvu poljoprivrede Makedonije, gospodina Goce Georgijevkog, savetnika u kabinetu Ministarstva poljoprivrede i gospodina Gorana Angelovskog, izvršnog direktora u Federaciji organskih proizvođača Makedonije. Od njih trojice čuli smo da je u poslednjih nekoliko godina organska proizvodnja u Makeodniji u trendu i da je sve veći broj ljudi koji odlučuju da se njome bave. “U stočarskoj proizvodnji u 2017.godini vodeći sektor je ovčarstvo, sa 82% ukupne stočarske organske proizvodnje. Kozarstvo čini 3%, govedarstvo 8%, a pčelarstvo 7%.Oorgansko stočarstvo je doživelo neku vrstu procvata u poslednje tri godine.Prema stanju u 2015.godini ukupan broj ovaca, goveda i koza je 77.199, u 2016. ukupan broj stočarske proizvodnje iznosio je 86.123, dok je u 2017. ukupan broj ovaca, goveda i koza čak 104.784 grla”, rekao je gospodin Vasko. “Ukupan broj pčelinjih društava u 2015.godini je 6.932, u 2016. pčelarska organska proizvodnja beleži rast na 7.760 porodica, dok ih je u 2017. registrovano 7.676. Kada je reč o biljnoj organskoj proizvodnji, vodeću ulogu imaju žitarice. One se gaje na 939 ha, organsko voće je zastupljeno na 559 hektara, aromatično i lekovito bilje na 293 ha, povrtarstvo na 174 ha, a vinogradarstvo na 24 ha, dodaje gospodin Goce. Profesionalna kontrola i sertifikacija organske proizvodnje u Makedoniji delegirana je na dva ovlašćena tela za kontrolu. To su Balkan Biocert i Pro Zert OKS.Potvrdu da organi za kontrolu / sertifikaciju rade u skladu sa standardima izdaje Institut za akreditaciju Republike Makedonije (IARM) kroz proces akreditacije.IARM je inače punopravni član Evropske organizacije za akreditaciju (EA), a od 2012. godine postao je potpisnik Sporazuma o sertifikaciji akreditacije međusobnog priznavanja (EA-MLA) sa Evropskom organizacijom za akreditaciju. Potpuno kontrolu i nadzor u sistemu organske proizvodnje vrši Državni poljoprivredni inspektorat (DIZ) za primarnu proizvodnju i Agencija za hranu i veterinu (FDA) za obrađene organske proizvode. “Proces trajanja sertifikacije je najmanje dve godine za jednogodišnje useve, najmanje šest meseci za prirodne pašnjake i livade i najmanje tri godine za višegodišnje useve.Kada je reč o subvencijama, one su za 30% većeod iznosa direktnih plaćanja za konvencionalnu proizvodnju.U 2018.mere organske proizvodnje podržavaju se i dodatnim sredstvima. Ona iznose50% višenego u konvencionalnoj proizvodnji za useve, stoku i pčelarstvo, 70% više za voćarstvo i vinogradarstvo i čak 100% više za povrtarstvo”, rekao je gospodin Goran Angelovski. Finansijski je podržana i prerada organskih proizvoda (uključujući pripremu i pakovanje). Visina tepodrške iznosi 2% od vrednosti proizvedenih i prodatih proizvoda sa maksimalnim iznosom do 150.000,00 makedonskih denara po operateru. Finansijska podrška za trgovinu ili izvoz svežih i prerađenih organskih proizvoda iznosi 5% od vrednosti prodatih / izvezenih proizvoda, sa maksimalnim iznosom do 150.000,00 MKD po operateru. Subvencioniše se i profesionalna kontrola i sertifikacija. Iznos direktnih uplata iznosi 50% od troškova primljenog sertifikata izdatog od strane nadležnog tela u 2018. godini. Finansijska podrška za analizu svojstava zemljišta i proizvoda na poljoprivrednim gazdinstvima koja su vršila analize agrohemijskih, pedoloških ili pesticidnih ostataka, teških metala i slično iznosi 70% troškova analize bez PDV-a, ali ne više od 9.000,00 denara po poljoprivrednom gazdinstvu. Pošto smo teoriju naučili, krenuli smo ka Prilepu i mestu Mariovo, gde se porodica Marinković već generacijama bavi pčelarstvom.Oni su sertifikat za organsku proizvodnju dobili 2006, a u konverziji su bili dve godine.Trenutno,na nekoliko lokacija, imaju oko 500 pčelinjih društava, a po svakom od njih država daje godišnje 1.000 denara, odnosno oko 17 evra. To je za oko 40% više nego što iznose subvencije za pčelarstvo, koje nije u organskoj proizvodnji. “Mi svake godine proizvedemo prosečno 8 tona livadskog i planinskog meda. Nekada imamo i 10 tona, to zavisi od ispaše pčela i vremenskih uslova. Naš med je za 30 do 40% skuplji u odnosu na ostali na tržištu i košta od 450 do 500 denara po tegli. Ipak, sve što proizvedemo uvek iprodamo, jer kupci cene kvalitetnu, zdravu hranu”, rekao je Dragoslav Marinković. “Ja sam studirao ekonomski fakultet u Skoplju.Mogao sam da ostanem tamo i radim u nekoj firmi. Ipak, odlučio sam da se vratim na porodično imanje i proširim ovaj posao kojim su se još moji preci bavili. Kako bih našu ponudu učinio još većom i bogatijom od drugih, uveo sam i neke novine. Pošto su naše planine izuzetno bogate začinskim i lekovitim biljem počeo sam da ga dodajem u med. Tako sada imamo med sa lavandom, nanom, ili kantarionom i drugim biljem i ispostavilo se da je to bila odlična ideja”, dodaje dvadesettrogodišnji Zoran Marinković, Dragoslavljev sin.

 Kao i svaka druga organska proizvodnja, odgajanje svinja pa principima organske proizvodnje je nešto ekstenzivniji sistem gajenja, a i rezultati su lošiji kada se uporede sa klasičnim sistemom proizvodnje.

Korišćenje paše ima za posledicu i znatno manje troškovi ishrane zbog smanjene potreba za drugim hranivima kao što su žitarice, proteinska hraniva, vitaminsko mineralni dodaci. Jedan hektar pašnjaka dobrog kvaliteta može u sezoni obezbediti ispašu za 20 krmača.

Pašnjaci sa stalnom ispašom treba da su naseljeni ili zasejani travama poput livadarke, bele dateline, ježevice i lucerke. Pašnjake sa pregonskom ispašom mogu činiti lucerka, crvena detelina, bela detelina, švedska detelina, ježevica, bezosni vlasen i mačji rep.

Krmače u laktaciji imaju veće potrebe u hranljivim materijama, koje mogu podmiriti manjim delom iz paše. Istraživanja sa korišćenjem silaže u laktaciji upućuju na zaključak da se maksimalno 10-15% od potreba u energiji može podmiriti iz kabaste hrane, a da to ne utiče negativno na prirast legla. Ako zelena kabasta hrana ulazi sa više od 25% u sastav obroka, sadržaj sirovih proteina u obroku mora biti povećan, zbog niže svarljivosti proteina iz kabaste hrane.

Kompletne smeše koncentrata se sastavljaju da obezbede celokupne potrebe u hranljivim materijama i energiji, kao i kod normativa klasične (kovencionalne) proizvodnje, bez učešća paše, odnosno kabaste hrane u obroku. Hraniva koja najčešće ulaze u sastav smeša su ona koja se mogu proizvesti na gazdinstvu, međutim problem koji se javlja kod organizacije organske proizvodnje svinja jeste nabavka na tržištu hraniva sa sertifikatom organske proizvodnje.

Od žitarica najčešće se koriste: kukuruz, ječam, ovas, pšenica, raž i tritikale. Od proteinskih termički obrađeno zrno soje, pasulj, grašak, bob, lupina, sočivo, sojina pogača, suncokretova pogača i dehidrirana lucerka. Dozvoljeni su i vitaminski dodaci i probiotici: kvasac, enzimi, limunska kiselina.

U obrocima svinja u tovu u uslovima organske proizvodnje kao glavni izvor proteina se najčešće koristi termički obrađeno punomasno zrno soje, iz tog razloga čak i u uslovima restriktivne ishrane koncentratima dolazi do povećanja sadržaja polinezasićenih masnih kiselina u deponovanom masnom tkivu.

Ubuduće će se u ishrani svinja (kao i kod svih drugih životinja) u uslovima organske proizvodnje sve više koristiti alternativni izvori proteina. Zbog nedozvoljene upotrebe genetski modfikovanih hraniva, kao i ograničene upotrebe hraniva dobijenih hemijskom ekstrakcijom masti, biće korišćena hraniva koja su bogatija i u sadržaju masti. Zbog toga će biti važno razmatrati i njihov uticaj na kvalitet deponovane masti u organizmu životinja.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Organska poljoprivreda u Srbiji ima trend rasta ali je proizvodnja apsolutno nedovoljna za potebe tržišta, uglavnom inostranog. Iako se u principu, sve sorte različitih vrsta voćaka mogu koristiti u organskoj proizvodnji, stručnjaci su na osnovu višegodišnjeg iskustva odabrali one sorte koje su najpogodnije za ovakav vid proizvodnje. To su sorte koje dobro podnose nepovoljne klimatske uslove, otporne su na bolesti I napade štetočina. Uz sve ovo, one imaju i odgovarajući kvalitet bilo da se radi o proizvodnji za upotrebu u svežem stanju ili za preradu.

Jabuka je voće koju je čovek prvo počeo da uzgaja a tokom vremena je stvorio veliki broja sorti. Danas, verovali ili ne, postoji preko 10.000 sorti različitih bioloških i privrednih osobina. Vreme zrenja, rodnost, krupnoća ploda i sam kvalitet osnovni su razlike među njima.

Sorte koje stručnjaci predlažu kao pogodne za organsku proizvodnju su : Prima, Šejov sejanac, Fridom, Florina – Kverina, Liberti, Šampion, Budimka, Krstovača i Šumatovka.

Među najrasprostranjenijim vrstama voćki je i kruška. Od šest i po hiljada sorti, za naše podneblje stručnjaci preporučuju  Harou dilajt, Harvest kvin i Lubeničarka koje plodove donose u leto; Konkord, Fetelova i Vodenjara koje sazrevaju u prvoj polovini septembra i  Boskova vočica, Kaluđerka koje su izrazito zimskog vremena zrenja i potrošnje.

Šljiva, jedan od simbola naše regije ima veliki značaj i za organsku proizvodnju. Dobro poznate sorte Čačanska rana i lepotica, prepoučene su od strane stručnjaka. Tu su i Čačanska najbolja, Čačanska rodna, Crvena ranka i Crveni piskavac.

Iako postoji u oko 1000 varijateta, kajsija je voće uglavnom regionalnog karaktera. Osetljiva na mrazeve, zbog ranog cvetanja zahteva više brige i dobar izbor sorte. Stručnjaci su napravili izbor od sedam sorti kajsije : Roksana, Ligeti orijaš, Beržeron, Segedi mamut, Harkot, Silisterska kompotna, Kasna drjanovska.

Trešnja se u Srbiji gaji isključivo na individualnom posedu i na relativno malim površinama jer se najveći deo plodova (čak preko 85%) realizuje kao stono voće, zbog čega se berba obavlja ručno (što poskupljuje proizvodnju) i gaji se najčešće u blizini većih potrošačkih centara. Za trešnju važi da se relativno lako može gajiti po principu organske proizvodnje i a predložene su: Van, Sue, Stela, Samberst i Lapins.

Za razliku od trešnje, višnja se daleko više koristi u industrijskoj preradi. Preko 90 odsto njenih plodova se upotrebi u sokovima, kompotima, marmeladama I džemovima. Iskustvo je pokazalo da su Oblačinska višnja, Lara i Šumadinka dale dobre rezultate u organskoj proizvodnji.

Poizvodnja jezgrastog voća kod nes je deficitarnu. Iako u velikoj upotrebi, ovo voće nam uglavnom dolazi iz uvoza. Orah je svakako najpoznatiji i najznačajniji među njima. Organskoj proizvodnji se lako daju prilagoditi: Šampion, Tisa, Rasna, Bačka, Srem i Trbušani.

Kod nas je nedovoljna i proizvodnja lešnika. Čak nije ni statistički registrovana. Tražnja za ovim voćem je  velika, troškovi proizvodnje relativno niski a cena ploda je visoka. Lešnik je veoma rentabilna voćka, a i pogodna je za gajenje po princpu organske proizvodnje. Sorte koje su izdvojene za ovu vrstu proizvodnje su : Halski džin (Hall's giant), Tonda đentile Romana (Tonda gentile Romana) i Kosford (Cosford).

Uz trešnju, među prvim voćkama u godini stiže i jagoda. Njen ukus i nagoveštaj leta čine je jednom od omiljenih. Veoma je rentabilno voće, posebno ako se gaji u blizini gradova. Ovde je napravljen izbor od 6 novointrodukovanih sorti : Kortina (Cortina), Selena, Marmolada, Miranda, Kareca (Carezza), Madelein.

Srbija je među najvećim evropskim i svetskim proizvođačima maline sa izvozom od preko 50000 tona godišnje. Malina donosi plodove već u prvoj godini i veoma je rentabilno voće. Potražnja je takođe velika. U stručnoj literaturi izdvojene su samo dve novointrodukovane sorte – Tjulamin (Tulameen) i Miker (Meeker).

Sa oko 2700 ha kupina donese godišnje od 10000 do 12000 t roda, što je malo s obzirom na veliku potražnju, kao i pogodne uslove za njeno gajenje u našoj zemlji. Iako veoma popularna, ova voćka ima znatno manji broj sorti od ostalih pomenutih pa je izbor uvek između domaće - Čačanska bestrne i jedne novije – Tornfri (Thorn free).

Ribizla se proizvodi tek sporadično iako se lako razmnožava i gaji. Dobar je izvor vitamin C I drugih nutrijenata. Često se koristiu preradi a lako se može zamrznuti ili koristiti kao stono voće. Mi vam predlažemo sledeće sorte za vaš organski zasad: sorta crvene ribizle – Hajnems rote špetleze (Heinemanns rote spatlese), Detran; sorte bele ribizle – Blanka; i sorte crne ribizle – Ben lomond i Ben nivis (Ben nevis).

Ni sa borovnicom nije mnogo bolja. Pogodna je za organsku proizvodnju jer uspeva na kiselim (pH = 4,0 do 4,8), rastresitim i umereno vlažnim zemljištima, lako se razmnožava reznicama i ne napada je veliki broj prouzrokovača bolesti i štetočina. Naš stručni tim vam preporučuje: Blukrop (Bluecrop) koja je dobijena ukrštanjem sorti (Jersey * Pioneer) * (Stanley * June); Herbert – Stanley * (Jersey * Pioneer) i Kovil (Coville) – (Yersey * Pioneer) * Stanley.

 

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30