Uprkos kiši i hladnom vremenu danas se na štandu NLB banke na novosadskom Sajmu poljoprivrede okupio veliki broj ljubitelja organske proizvodnje. Došli su da iz prve ruke čuju uvek dobre vesti iz ove banke. I zaista dobrih vesti nije manjkalo. Naime, zbog velikog interesovanja NLB banka je odlučila da svoj konkurs za projekte iz oblasti organske proizvodnje produži do 15. juna!

„Pravo na učešće imaju svi poljoprivrednici koji se bave ovom vrstom proizvodnje, a tri najbolja projekta dobiće nagradu po 500.000 dinara za unapređenje proizvodnje“ – rekla je Tanja Laketa PR NLB banke.

Senad Mahmutović, državni sekretar u ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede istakao je da je budućnost naše poljoprivrede upravo u organskoj proizvodnji. Iako je ova vrsta poljoprivrede teža u odnosu na konvencionalnu, država daje i veće subvencije kako bi stimulisala agrarna domaćinstva da pređu na ovu vrstu proizvodnje, jer uslove za to imamo.

„Kroz ovakve i slične tematske skupove naši poljoprivrednici će se bolje upoznati sa organskom proizvodnjom, sistemom sertifikacije i kontrole organskih proizvoda. Sama procedura možda traje malo duže, ali to je neophodno kako biste mogli nešto da označite i prodate kao organski proizvod i to po značajno višoj ceni“ – kazao je Mahmutović. Subvencije države za organsko stočarstvo su 40 odsto veće u stočarstvu i 120 posto više za voćarstvo i povrtarstvo u odnosu na konvencionalnu proizvodnju, pa je računica jasna.

Na konferenciji su govori i prošlogodišnji dobitnici nagrada NLB organik konkursa Tanja Idei, Marko Stojadinović i Ratko Aksentijević.

„Pre pet godina sa porodicom sam se preselila na salaš gde se bavimo organskom proizvodnjom zbog svoje dece, ali i svih nas. Najveći izazov za nas je da naše kompletno imanje, koje radi isključivo po principima organske proizvodnje, dobije sertifikat kako bi smo imali zaokruženu proizvodnju. Osim više vrsta povrća i voća imamo i životinje koje hranimo organskom hranom i želimo da zaokružimo čitav taj proces“ – rekla je Tanja Idei.

Marko Stojadinović je predstavnik prve grupe sertifikovanih voćara koji proizvode organsko voće i mahom su orjentisani na izvoz.

„Ako govorimo o radu teže je nego kada se bavite konvencionalnom proizvodnjom, ali je i cena finalnog proizvoda znatno veća, tako samo zadovoljni“ – kazao je Stojadinović.

Ratko Aksentijević je s ponosom istakao da pripada prvoj grupi sertifikovanih stočara u Srbiji koji se organskom proizvodnjom bave na Goliji.

„Broj stočara koji žele da se na ovaj način bave uzgojom stalno raste, kao i potreba za organskim proizvodima. Kada se bavite poljoprivredom na ovaj način to zahteva kontrolu u svakom segmentu poslovanja, ali mi treba da poslužimo kao primer. Uslove imamo, samo je potrebno da se mala gazdinstva udruže kako bismo lakše plasirali robu i dobili bolju cenu naših proizvoda – rekao je Aksentijević. 

Izvor: Agrobiznis magazin

Podaci o organskoj proizvodnji u Srbiji, pa i u Srednjobanatskom okrugu, pokazuju da je manje površina pod organskom proizvodnjom, a da se neznatno povećava broj proizvođača organskih poljoprivrednih proizvoda.

- Ti podaci ne treba da čude nikog. Organska proizvodnja je luksuz koju retki mogu sebi da priušte. Jer, prve dve godine prihoda nema, a ulaganja su velika. Ova proizvodnja zahteva i mnogo fizičkog rada. To su sve otežavajuće okolnosti. A ako se jedan novi proizvođač pojavi, dva nestanu. Mi koji smo krenuli na vreme, i izdržali, sada smo u daleko povoljnijem položaju. Našli smo tržište, pozicionirali se dobro, a cene organskog voća i povrća sada su više nego dobre - kaže Šandor Balanji iz Lukinog Sela.

Balanji je jedan od registrovanih proizvođača organskih poljoprivrednih proizvoda u bazi „Serbia organica“.

On dodaje da, ukoliko država želi da pomogne, upravo to treba da se desi u prve dve godine organske proizvodnje, dok traje konverzija zemljišta i dok proizvođači ne mogu da računaju na bilo kakav prihod. Na poljoprivrednom gazdinstvu Balanjijevih površine pod organskom proizvodnjom se iz godine u godinu povećavaju. I proširuje se ponuda.

- Trenutno vadimo mladi krompir na koji smo vrlo ponosni. To će biti naš favorit na ovogodišnjem izboru za „Najbolje iz Srbije“ - dodaje Balanji.

Prošle godine spanać iz plastenika Balanjijevih osvojio je prestižnu titulu „Najbolje iz Srbije“.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/najbole-raste-u-lukinom-selu-04-05-2019

I u svetu i kod nas raste tražnja organske hrane. Uprkos tome, površine pod takvom proizvodnjom u Srbiji se smanjuju - za godinu dana za oko hiljadu hektara. Proizvođači kažu da ni znatno viša cena ne može da pokrije skupu proizvodnju i da im nedostaju radnici.Ilija Travar proizvodi organske začine u Vrmdži kod Soko Banje. Koristi lekovito bilje, gljive i povrće iz organske proizvodnje. Prošle godine proizveo je oko 150 kilograma bilja. Proširio bi proizvodnju, ali nema radnika."U organskoj je sve fizičko. Ima mehanizacije u smislu oranja, pripreme zemlje. Posle ide samo motika. Naši seljaci su se malo odvikli te motike", rekao je Ilija Travar.

Iste muke i kod Stojadinovića u selu Grgure kod Blaca. Organski proizvode voće na pet hektara i stočnu hranu za 30 grla simentalskih krava, koje dnevno daju oko 400 litara mleka.

"Trudimo se da samim kvalitetom obrade i proizvodnje hrane utičemo i na što veću mlečnost. To nije ista mlečnost kao u konvencionalnoj proizvodnji – za nijansu je niža – ali radimo na kvalitetu", kaže diplomirani ekonomista Marija Stojadinović.

Stručnjaci smatraju da je budućnost organskog stočarstva udruživanje malih stočarskih gazdinstava sa većim, kakvo imaju Stojadinovići.

"Oni kao odgajivačka stanica mogu da budu jedan od centara okupljanja malih stočara gde se te životinje sertifikuju. Toplica je 'bogom dan' kraj za organsku proizvodnju, ne samo za voće, već i za stočarstvo", ističe stručnjak za organsku proizvodnju Snežana Oljača.

Uz ukrupnjavanje, put do izvoza skraćuje i grupna certifikacija. Firma za preradu organske hrane okupila je 480 kooperanata iz okoline Blaca i Brusa, i prošle godine izvezla 300 tona prerađenog voća.

"Mi planiramo da se širimo u dubinu, a ne u širinu. To podrazumeva da iskoristimo ovo što sada imamo i da idemo u veći stepen prerade i dobijamo drugačije proizvode", navodi Života Janićijević ispred preduzeća "Midi organik".

Popularnost organske hrane je sve veća i u svetu i kod nas, zbog čega su cene više 20 do 50 odsto u odnosu na cene konvencionalne hrane. Osim toga, dodatni motiv za organsku proizvodnju jesu i subvencije države od 11.500 dinara po hektaru.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3503775/organska-hrana-sve-popularnija-ali-proizvodnja-sve-teza.html

Podsticaji za organsku biljnu proizvodnju koji su prema prethodnom pravilniku iznosili 70 odsto više u odnosu na osnovne, povećani su i biće 120 odsto veći od iznosa za podsticaje u konvencionalnoj proizvodnji, zbog čega je ovaj biznis i te kako postao isplativ.

Izmenjenim pravilnikom Ministarstva poljoprivrede omogućeno je da ukupni maksimalni iznos koji poljoprivrednik organskog bilja može da ostvari bude 228.800 dinara umesto dosadašnjih 136.000 dinara.

Organska poljoprivreda u Srbiji prostire se na tek oko 13.500 hektara (0,40 odsto ukupno obradivih površina), a čak 99 odsto proizvodnje se izvozi, dok tražnja za pojedinim proizvodima prevazilazi ponudu. Kad se podvuče konačna računica, to iznosi oko 24 miliona evra izvoza godišnje. Najviše se izvoze malina, višnja, borovnica, jagoda, kupina i jabuka.Familija Vozar iz Kisaća već se više od 30 godina bavi proizvodnjom organskog bilja, počeli su sa pola hektara, a danas imaju skoro 15 hektara. Kako kaže Vladimir Vozar, od povrća može najviše da se zaradi, ulaganja za pola hektara, odnosno 50 ari, nisu mala, oko 3.000 evra, ali ako se sve uradi kako treba, prinos sa te površine može da donese čak 10.000 evra.

- Povećane subvencije su veliki pomak za proizvođače, a da li će to ojačati našu ukupnu organsku proizvodnju, ne znam. Ovakav vid poljoprivrede zahteva puno ručnog rada i najviše se mučimo da nađemo radnike. Uvek kažem da jedna porodica može živeti od hektara organskog povrća, ali ne sme praviti propuste u proizvodnji - rekao je Vozar.Dodaje da poslednjih godina gledaju da budu niži sa cenama, kilogram njihovog spanaća je 300 dinara, a isti takav u Beogradu je već 600 dinara. Vozar smatra da bi se cena mogla i dodatno spustiti kada bi proizvođači više sarađivali sa prerađivačima kojima bi mogli da plasiraju višak proizvoda.

Vođena identičnom idejom, Nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju "Serbia organika" formirala je prvu javnu bazu organskih proizvođača i prerađivača. U Srbiji je 6.500 proizvođača organske hrane, a najveći broj njih rade u okviru grupnih sertifikata kao kooperanti.Ivana Simić iz "Serbia organike" kaže da su u odnosu na 2016. površine pod organskim proizvodima pale za 1.500 hektara, dok je broj proizvođača uključenih u organsku proizvodnju porastao za par hiljada.

- Težnja je da se za narednih par godina dođe do 50.000 hektara pod organskom proizvodnjom. Izvoz intenzivno raste, za pet, šest godina je upetostručen. Ideja je da dovedemo do bolje saradnje primarnih proizvođača i prerađivača da se ne bi dešavalo da uvoze ono što mogu i ovde da kupe, ali nisu znali da ima - rekla je Simićeva.Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je trenutno dva konkursa na kojima se dodeljuju bespovratna sredstva organskim proizvođačima. Prvi je za dodelu novca za sufinansiranje troškova kontrole i sertifikacije organske proizvodnje, a drugi za nabavku priključne mehanizacije za organsku proizvodnju u Vojvodini u 2019. Maksimalni iznos novca po jednoj prijavi je milion dinara.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/ova-grana-poljoprivrede-u-srbiji-je-malo-zastupljena-a-prinos-moze-da-donese-zaradu/5g2ksd8

Prvi Eko-park Beograd, jedinstveno organsko imanje na sedam hektara plodne zemlje u podnožju Avale, pretpremijerno je otvoreno za predstavnike medija, dok će svi zainteresovani moći da uživaju u ovoj oazi nadomak prestonice već od 12. aprila.Ovo jedinstveno poljoprivrednog gazdinstvo pravi je primer uspešnog povratka mladih ljudi poljoprivredi i organskoj proizvodnji, sa organskim malinama, jagodama, vinogradom i drugim kulturama. Eko-park se nalazi na samo 12 km od centra prestonice, a krase ga jezero, brojni potočići, viseći most, više od 900 sadnica različitog voća, preko 1.000 čokota grožđa, ali i mini zoo vrt, volijera s pticama, a tu su i restoran sa specijalitetima ubranim pravo iz organske bašte, dve otvorene i jedna zatvorena igraonica za decu sa animatorima.

- Proces sertifikacije ovog velikog organsko-poljoprivrednog gazdinstva počeo je u martu 2016. godine, kada je urađena prva kontrola i i započet proces sertifikacije organske biljne proizvodnje, pa sve do februara 2017, kada je Centar za ispitivanje namirnica dodelio ovom poljoprivrednom gazdinstvu organski status. Krajem 2017. godine organska proizvodnja proširena je na organsku stočarsku, uveden je podmladak koza, jarići i pilići, a dobijen je i sertifikat za organska jaja - objasnili su domaćini proces sertifikacije.

Svi posetioci Eko-parka mogu da uživaju u otkrivanju organskog vinograda, da uberu organski paradajz ili jagode, uživaju u igri pored vode, rekreativnom jahanju ili pecanju, ali i šetnju kroz šumu u kojoj žive srndaći. Brojni gosti su na pretpremijernom predstavljanju imanja juče uživali uz mini-koncert Lene Kovačević i organske zalogaje, a Eko-park će zvanično biti otvoren za sve posetioce od 12. aprila. Ulaz na imanje je besplatan.Mladi obrazovani par iz Beograda i roditelji četvoro dece želeli su da svoju decu i prijatelje udalje od gradskog smoga i zavisnosti od tehnologije, ali da opet ne budu predaleko od grada, pa je tako nastao Eko-park Beograd.

Gledano kroz brojke to izgleda ovako: Eko park zauzima sedam hektara zemlje, od toga pod dva hektara je voće, a na imanju se uzgaja 20 vrsta različitog povrća.

 

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3232680/organsko-imanje-nadomak-beograda-otvoren-prvi-eko-park-beograd

Na javnoj raspravi nalazi se Program razvoja poljoprivrede u opštini Novi Bečej za period od 2019. do 2020. godine. Pisanje Programa finansirao Pokrajinski sekretarijat za regionalni razvoj Vojvodine.

Poljoprivreda je jedan od velikih potencijala za razvoj ove srednjobanatske opštine. Pogotovo neki segmenti, što se i nalazi u preporukama Programa. Novobečejska opština je, prema poslednjem popisu, imala 23.925 stanovnika, najviše u samom Novom Bečeju, najmanje u Bočaru. Ova opština ima 52.916,87 hektara zemljišta, od kojih je 97 odsto obradivo i neobradivo zemljište, a 2,07 hektara je pod ribnjacima. Od 37.617 hektara njiva, najveći deo su njive prve, druge i treće klase.

U opštini je registrovano 2.068 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava i četiri zadruge. Najzastupljenije poljoprivredne kulture kod žitarica su kukuruz, pšenica i suncokret, a kod povrća krompir i kukuruz šećerac. Ovde se gaji i čuveni Muskat krokan, na 17 hektara, i to na Bisernom ostrvu. Stručnjaci savetuju da se površine pod Muskatom povećaju. Zanimljivo je da u opštini Novi Bečej ne postoji nijedan registrovani proizvođač organskih poljoprivrednih proizvoda, pa oni koji su program pisali sugerišu da se obrati pažnja na organsku proizvodnju i da se stimulišu potencijalni proizvođači.

Isto važi i za pčelarstvo. Na teritoriji opštine ima oko 200 pčelara i 5.000 košnica. Tek deo pčelara organizovan je u udruženja. Najveći broj pčelara proizvodi samo suncokretov med, a samo 20 odsto njih seli pčele na bagrem i pet odsto na lipu. Zarada od pčelarstva je iz godinu u godinu veća, pa se savetuje opštinskim vlastima da subvencionišu ili na neki drugi način podrže postojeće pčelare ili stimulišu nove. U tom konteksu, u programu razvoja se sugeriše izgradnja pčelarskog eko sela i Centra za apiterapiju.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/potrebni-podsticaji-za-organsku-proizvodnu-i-pcelarstvo-20-03-2019

Najnovije globalne podatke o organskoj poljoprivredi širom sveta predstavio je Institut za organsku poljoprivredu (FiBL) na vodećem svetskom sajmu organske hrane u Nirnbergu, u Nemačkoj. Statistički
godišnjak „Svijrt organske poljoprivrede“ konstatuje da je bila još jedna rekordna godina za organsku poljoprivredu. Prema najnovijem istraživanju FiBL-a o organskoj poljoprivredi širom sveta, organska poljoprivredna proizvodnja se značajno povećala, a broj organskih proizvođača i organske maloprodaje je takođe nastavio da raste, dostigavši još jedan najviši nivo, kako pokazuju podaci iz 181
zemlje (podaci od kraja 2017).
Kompanija za istraživanje tržišta Ecovia Intelligence procenjuje da je globalno tržište za organsku hranu dostiglo 97 milijardi dolara u 2017. godini (oko 90 milijardi evra). Sjedinjene Države su vodeće
tržište sa 40 milijardi evra, a slede ih Nemačka (10 milijardi evra), Francuska (7,9 milijardi evra) i Kina (7,6 milijardi evra). U 2017. godini, mnoga velika tržišta su nastavila da pokazuju dvocifrene
stope rasta, a francusko organsko tržište poraslo je za 18 posto. Švajcarci su najviše potrošili na organsku hranu (288 evra po stanovniku u 2017. godini). Danska je imala najveći udeo organskog tržišta (13,3 posto ukupnog tržišta hrane). Skoro tri miliona proizvođača širom sveta U 2017. godini prijavljeno je 2,9 miliona organskih proizvođača, što je 5 posto više nego u 2016. godini. Indija je i dalje
zemlja s najvećim brojem proizvođača (835.200), a slede Uganda (210.352) i Meksiko (210.000).
Na kraju 2017. godine organski je rađeno 69,8 miliona hektara, što predstavlja rast od 20 posto ili 11,7 miliona hektara u odnosu na 2016. godinu, to je najveći rast ikada zabeležen. Australija ima najveću organsku poljoprivrednu površinu (35,6 miliona hektara), zatim Argentina(3,4 miliona hektara) i Kina (3 miliona hektara). Zbog velikog porasta područja u Australiji, polovina globalnog organskog poljoprivrednog zemljišta je sada u Okeaniji (35,9 miliona hektara). Evropa ima drugo po veličini područje (21 procenat; 14,6 miliona hektara), zatim Latinska Amerika (11,5 odsto; 8 miliona hektara). Organska poljoprivreda se povećala na svim kontinentima. Deset ili više odsto poljoprivrednog zemljišta je organsko u četrnaest zemalja. Međutim, mnoge zemlje imaju daleko veće udele. Zemlje sa najvećim organskim učešćem u ukupnim poljoprivrednim zemljištima su Lihtenštajn (37,9%), Samoa (37,6%) i Austrija (24%). U četrnaest zemalja od ukupne površine 10 posto ili više poljoprivrednog zemljišta je organsko. Globalne organske statistike pokazuju doprinos organske poljoprivrede ciljevima održivog razvoja.
Prema dr. Monici Rubiolo iz SECO-a i Josephu Vozniaku iz ITC-a „globalni podaci o organskoj proizvodnji i tržištima su od velike važnosti za kreatore politike i doprinose razumevanju važnosti organske
poljoprivrede u različitim zemljama”. „Ova publikacija pokazuje naše stalno angažovanje u oblasti transparentnosti u organskom sektoru“, kaže profesor Urs Niggli, direktor FiBL-a i Louise Luttikholt, izvršni direktor IFOAM-a i dodaju: „Ova publikacija takođe pokazuje doprinos organske poljoprivrede ciljevima održivog razvoja. Sve u svemu, godišnjak pokazuje potencijal organske poljoprivrede koja
treba da doprinese održivoj budućnosti! ”Veoma dobra posećenost Nacionalnog štanda Srbije prvog dana Međunarodnog sajma organske hrane Biofach 2019, koji se održava u Nirnbergu, obećava kvalitetan nastup srpskih kompanija i ove godine, prve, u organizaciji Privredne komore Srbije (PKS) i Razvojne agencije Srbije (RAS), uz podršku Nacionalne asocijacije Serbia Orgaica i GIZ-a.
U okviru Nacionalnog štanda Srbije, površine 63 m2, devet domaćih kompanija predstavljalo je širok asortiman proizvoda od svežeg, sušenog, liofiliziranog i zamrznutog voća i povrća, preko proizvoda
od žitarica i uljarica do sirća i snekova. Na sajmu Biofach 2019 izlagali su: Ecoagri Serbia, Bela Crkva, Suncokret, Hajdukovo, Drenovac, Arilje, Zadrugar, Ljubovija, All Natural Foods, Nova Pazova, Den
Juro Organic, Beograd, Jovanjica, Beograd, Mondi Lamex, Kraljevo i Menex, Kruševac.

Izvor: Agrobiznis magazin 

U Centru za organsku proizvodnju u Selenči održan je okrugli sto „Kako do organskih proizvoda u Srbiji”, na kojem su učestvovali predstavnici Vlade Srbije i lokalnih samouprava, organski proizvođači, predstavnici sertifikacionih tela, NALED-a, kao i drugih institucija i udruženja.Član Gradskog veća Novog Sada za privredu Milorad Radojević ukazao je na to da je Novi Sad prepoznat kao primer dobre prakse u toj oblasti.

"Grad Novi Sad poslednjih nekoliko godina pruža podršku organskim proizvođačima i do sada je kao pomoć za male organske proizvođače izdvojeno više od 20 miliona dinara", rekao je Radojević.

"U skladu sa Strategijom razvoja poljoprivrede", dodao je, i u narednom periodu nastaviće podršku namenjenu organskim proizvođačima, a svota u budžetu za narednu godinu biće veća.

"Da je ono što smo dosad uradili dalo dobar rezlultat potvrda je i to što su naše programe podrške prepoznali i NALED i USAID i što imamo mogućnost da to predstavimo i proizvođačima iz drugih lokalnih samouprava", kazao je Radojević.

Okrugli sto održan u Selenči deo je javne kampanje „Mesec organske hrane”, koju organizuju Udruženje „Agro klaster Srbije” i NALED. Cilj je da se proizvođačima, potrošačima i njihovim asocijacijama, predstavnicima institucija i stručnoj javnosti pruži prilika da ponude rešenja za unapređenje uslova za proizvodnju organske hrane u Srbiji. Kampanja „Mesec organske hrane” deo je četvorogodišnjeg projekta javno-privatnog dijaloga za razvoj koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj, a sprovodi NALED, u saradnji s Republičkim sekretarijatom za javne politike.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/novi-sad-primer-dobre-prakse-u-oblasti-organske-proizvodne-06-12-2018

Najveća farma sitne stoke, odnosno koza i ovaca u Srbiji nalazi se u okolini Subotice, na putu između Bačkih vinograda i Horgoša, u mestu zvanom Galamboš. Ona je deo velikog imanja u organskoj proizvodnji koje pripada gospodinu Miroslavu Gabriću. Ovaj Subotičanin je sa porodicom pre devet godina došao iz Beča i započeo da gaji nekoliko stotina ovaca. Danas on se ubraja u najveće i najuspešnije stočare u našoj zemlji. 

Na Gabrićevoj farmi trenutno po zakonima organske proizvodnje ima više od 1.500 ovaca i to nekoliko rasa. Skoro sva grla naš domaćin je uvozio iz zemalja zapadne Evrope i to isključivo sa vrhunskih farmi. Zato se na ovom imanju nalaze izvanredni primerci ovaca, ovnova i jagnjadi Ile de france i Virtemberg rase. Uz to, ovo je i jedina farma u Srbiji na koju su stigle ovce rase britanska mlečna ovca i to direktno iz Velike Britanije.

Opširnije u Agrobiznis magazinu.

izvor:Agrobiznis magazin 

Sistem sertifikacije i kontrole organske hrane u Srbiji u skladu je sa sistemom propisanim regulativom EU, što potrošačima u našoj zemlji garantuje kvalitet i sigurnost da su organski proizvodi proizvedeni po najstrožim kriterijumima i standardima, poručeno je sa današnjeg 12. Međunarodnog foruma organske proizvodnje u Selenči.

Forumu koji je organizovao Centar za organsku proizvodnju Selenča (COPS), uz podršku Vlade AP Vojvodine, a u suorganizaciji Poljoprivrednog Univerziteta u Nitri (Slovačka), Evropske preduzetničke mreže Srbije, Višegradskog fonda i Interreg IPA CBC Programa Hrvatska-Srbija, prisustvovalo je oko 250 gostiju iz Srbije i nekoliko evropskih zemalja. Pored domaćih i inostranih organskih proizvođača i prerađivača, u ovom, najvećem stručnom skupu u regionu, čija je centralna tema bila “Sertifikacija u organskoj proizvodnji“ učestvovali su i predstavnici nacionalnih, pokrajinskih i lokalnih institucija, predstavnici obrazovnih ustanova u zemlji i regionu, srodni klasteri i udruženja.

-U Srbiji je, prema prošlogodišnjim podacima, pod organskim površinama 13.423 hektara.  Vojvodina je vodeći region u ovoj proizvodnji – u 2015. imala je 10.163 hektara, a povećava se i broj parcela, kao i obim stočarske organske proizvodnje – izjavio je pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Marko Rovčanin.

On je naglasio da je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu u 2018. napravio značajan iskorak u subvencionisanju ove proizvodnje – povećan je procenat sufinansiranja, a namenska konkursna linija inovirana je podrškom za nabavku priključne mehanizacije. Za sufinansiranje troškova kontrole i sertifikacije, te nabavku priključne mehanizacije iz pokrajinskog bužeta dato je 10  miliona dinara, a podrška iznosi 80 odsto.

Organski proizvođači u Vojvodini mogu da ostvare i podsticajna sredstva i po osnovu drugih konkursnih linija, kao što je nabavka sistema za navodnjavanje, plastenika, opreme za stočarsku proizvodnju, protivgradnih mreža. Za te investicije mogu da dobiju povraćaj i do 70 odsto, kazao je Rovčanin.

Međunarodnim poslovnim susretima AgroOrganic B2B 2018, održanim u okviru Foruma prisustvovalo je oko 60 učesnika iz devet zemalja. Poslovni sastanci, organizovani u saradnji sa Evropskom preduzetničkom mrežom i Organik mrežom, imali su za cilj da dodatno pomognu preduzećima da lakše i brže dođu do domaćih i ino-partnera i uspešnije plasiraju organske proizvode na tržište.

Kako bi se doprinelo jačanju nauke i prakse u organskoj proizvodnji COPS je potpisao sporazum o saradnji sa Zavodom za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije. COPS i Zavod će zajedničkim aktivnostima moći efikasnije da utiču na jačanje kapaciteta za naučno-istraživačku i razvojnu delatnost, transfer znanja ka organskim proizvođačima i onima koji žele da započnu takvu proizvodnju.

Tradicionalno, održan je i festival tradicionalno proizvedene hrane, ovog puta organizovan partnerski sa KUD-om Branko T. Radičević iz Bečeja, u saradnji sa Fondacijom 021 Novi Sad, koji implementiraju projekat „Čuvarkuća“.

„Selenča organik“ RTV-u, Otkosu i TV Agro

Centar za organsku proizvodnju Selenča uručio je po drugi put novinarsku nagradu „Selenča organik“. Za najbolji prilog u oblasti eketronskih medija – TV prilog – dodeljene se tri ravnopravne nagrade: Milošu B. Pajiću, Agro TV Srbija, emisija “Može bolje”, Slaviši Dabižljeviću, Novosadska TV, emisija “Otkos” i Sonji Balaban, RTV, emisija “Agromozaik”.

Za najbolji prilog u oblasti internet medija nagrada je dodeljena Violeti Jovanov Peštanac, Ekološki veb portal “Zeleni minuti”, za prilog “Gde su potencijali za razvoj organske proizvodnje u Srbiji”.

Zahvalnice za saradnju sa COPS-om i promovisanje organske proizvodnje u medijima, uz uvažavanje visokih standarda novinarske profesije, dobili su:

-urednik fotografije u listu „Poljoprivrednik“ Goran Mulić

-novinar i član Odbora za selo SANU Branislav Gulan

-portal Autonomija Nezavisnog društva novinara Vojvodine

-novinarka i urednica portala “Poljosfera” Aleksandra Mihajlović

-novinarka i urednica portala “Domaćinska kuća” Svetlana Kovačević

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31