Centar za organsku proizvodnju u Selenči (COPS), koji okuplja preko 200 članica – malih poljoprivrednika ali i najvećih kompanija iz ove branše u Srbiji, učestvuje u niz međunarodnih projekata kojima doprinosi razvoju ove vrste poljoprivrede u Srbiji. Predsednik COPS-a Jozef Gašparovski kaže da je Centar za organsku proiizvodnju u Selenči centar edukacije i inovacija referentan ne samo za Srbiju i region već za celu Evropu, što pokazuju i međunarodni projekti koje ova organizacija realizuje. Naveo je da su u toku dva projekta koje je podržala Međunarodni Višegradski fond. COPS će, najavljuje Gašparovski, od 30. maja do 1. juna ove godine, biće domaćin farmerima iz Ukrajine, kojima će eksperti ove organizacije preneti znanja i iskustva u bavljenju organskom poljoprivredom. U radnim susretima, u okviru projekta „Edukacija farmera - zanemarene i nedovoljno iskorišćene biljne vrste". u Selenči učestvovaće i stručnjaci iz Ukrajine, Slovačke i Poljske. Farmeri iz Ukrajine i drugi učesnici imaće priliku da na pozitivnim primerima vide kako se odvija organska proizvodnja u Srbiji kako bi tu praksu mogli da primene i doprinesu razvoju ove vrste poljoprivrede u svojoj sredini – Zakarpatskoj oblasti. Organizacija iz Selenče učestvuje, zajedno sa udruženjem “Luka znanja” i u projektu “Nastupajući organski svet”, koji je podržala Vlada Kraljevine Švedske preko Beogradske otvorene škole – BOŠ. “Nastupajući organski svet” biće predstavljen sutra, u okviru “EU dana” na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu. Cilj mu je unapređenje pregovaračkog procesa EU kroz aktivno učešće klastera organske poljoprivrede u delu koji se odnosi na poglavlja neposredno relevantna za organsku proizvodnjom (poglavlja 11., 12. i 27). U COPS-u i “Luci znanja” kažu da se i na ovaj način trude da doprinesu poboljšanju uslova za bavljenje organskom poljoprivredom u Srbiji Dodaju da su najvažnije aktivnosti ovog projekta sagledavanje poljoprivrede, s osvrtom na bezbednost hrane i zaštitu životne sredine, kroz pregovarački proces, organizacija radionica za stejkholdere, klastere i članove klastera, promocija pregovaračkog procesa i projekta, kao i organizacija završne konferencije na Forumu o organskoj proizvodnji u Selenči. -Orijentacija državne agrarne politike je, uz svo poštovanje ratarima koji su stub naše poljoprivrede, je na delu agrara koji odbacuje veću dodatu vrednost. U fokusu bi trebalo da je prerađivački sektor, kojeg moraju da prate nauka i inovacije. Naša nauka ima kapacitet da nahrani poljoprivredu novim tehnologijama i inovacijama. Kada se nauka i poljoprivreda povežu, uz značajnu pomoć države, neće se dešavati propusti u izvoznoj politici Srbije kakvih je bilo. Sinonim poljoprivrede sada je dobro upakovan i brendiran proizvod, pa i tome moramo posvetiti veću pažnju - rekao je Žarko Galetin na konferenciji posvećenu inovacijama u poljoprivredi na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Izvor:AgroSmart

Na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, na štandu NLB banke, sreli smo Janoša Farago, jednog od dobitnika nagrade na konkursu nlb Organic. Šestočlana porodica Farago, iz sela Orom u opštini Kanjiža, bavi se organskom proizvodnjom, na površini od 10 hektara. Janoš Farago sa suprugom Irmom, opredelio se za organsku proizvodnju još 2004. godine. U njihovoj proizvodnji zastupljeni su organski začini kao što je bosiljak, neven, matičnjak, beli slez, kopriva, origano, razne vrste čajeva od koprive i lavande, organske semenke poput bundevinog semena, pasulj, kukuruz, ječam. Čaj pakuju u vrećice od 50g i 80g. U svom gazdinstvu  imaju i osam košnica, gde su pčele od velikog značaja za organsku proizvodnju. Osim njih šestoro,  na gazdinstvu imaju i radnike, mada kako Janoš navodi, velika je potražnja za radnom snagom u seoskim područjima. Pored košnica, na gazdinstvu imaju i konje. Po njihovim rečima, organska proizvodnja je isplativa, mada kako nam navodi, potrebno je dosta rada i truda, kako bi prinos bio zadovoljavajući. Njihov cilj je bio da ostvare proizvodnju u kojoj neće koristiti hemijska sredstva za zaštitu, i da imaju proizvod vrhunskog kvaliteta.  Sve ručno  noževima skidaju, ništa ne rade mašinski, da bi dobili odličan kvalitet. Porodica Farago je korisnik subvencija od države za poljoprivrednu proizvodnju. Po njihovim rečima, podsticaji za organsku proizvodnju treba da budu u visini vrednosti rada koji je uložen u taj vid proizvodnje. Sertifikacija organske poljoprivrede za površinu od 30ha iznosi oko sto hiljada dinara na godišnjem nivou. Janoš se inače vratio iz Nemačke gde je proveo deset godina, odluku je doneo jer želi da za svoju porodicu i klijente omogući kvalitetnu ishranu, a sada od toga i može da živi.

Podsticaji za organsku proizvodnju u Srbiji veći i za 40 odsto u odnosu na konvencionalnu. Subvencije u 2017. godini za 70 odsto veće nego za konvencionalnu proizvodnju.

Poslednjih godina organska proizvodnja u Srbiji zauzima sve važnije mesto. Stručnjaci smatraju da su potencijali, ipak, daleko od iskorišćenih, i da bi ovaj vid proizvodnje trebalo da bude "brend" Srbije. Naročito u vremenima kada državne institucije razmatraju da dozvole promet genetski modifikovane robe kroz Srbiju. To, bi, smatraju agroanalitičari, "dotuklo" srpskog seljaka.

Kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede, u skladu sa Uredbom o raspodeli podsticaja za organsku proizvodnju, u 2017. godini, opredeljeno je 90 miliona dinara. Samo prošle godine, subvencije za organsku proizvodnju bile su veće za 40 odsto u odnosu na one u konvencionalnoj.

Ove godine, ti podsticaji veći su za 70 odsto i obuhvataju plaćanja po hektaru i regres za đubriva i oplemenjivače zemljišta, koji su dozvoljeni u organskoj proizvodnji - objašnjava Jelena Milić, samostalni savetnik za unapređenje organske proizvodnje. Novina za ovu godinu je i ta što je proširena lista korisnika ovih podsticaja, jer sada mogu to da dobiju i proizvođači kooperanti, koji su obuhvaćeni grupnom sertifikacijom.

Prema rečima Milićeve, kada je reč o podsticajima u organskoj stočnoj proizvodnji, oni obuhvataju premiju za mleko, tov junadi, jagnjadi, jaradi, svinja, krava dojilja, krava za uzgoj teladi za tov, kvalitetna priplodna grla, košnice pčela i proizvodnju ribe.

Organski proizvođači imaju dodatne namete prema ovlašćenim kontrolnim organizacijama, a država refundira deo troškova kontrole i sertifikacije, i to 50 odsto, a u područjima sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi 65 odsto - naglašnjava Milić. - Površine pod organskom proizvodnjom, poslednjih godina imale su tendenciju postepenog rasta, a u 2015. godini došlo je do značajnog povećanja površina pod ovakvom proizvodnjom, i to za 62 odsto. Takođe, ne treba zaboraviti i površine koje se nalaze u okviru zaštićenih prirodnih dobara, oko sedam odsto teritorije Republike Srbije, u kojima je u drugom i trećem stepenu zaštite dozvoljena poljoprivredna proizvodnja, a koja predstavljaju idealna mesta za razvoj organske proizvodnje.

Najveće površine pod organskom proizvodnjom, govori Milić, jesu u regionu Vojvodine, južnoj i istočnoj Srbiji. Od ukupne obradive površine, pod organskim zasadima, najzastupljenija je ratarska proizvodnja, zatim voćarska i industrijsko bilje.

Kako bi se obezbedio dugoročan razvoj sektora organske proizvodnje, u okviru Nacionalnog programa ruralnog razvoja, čije se usvajanje očekuje, pripremljen je petogodišnji Plan za razvoj organske proizvodnje - zaključuje Milić. - U cilju unapređenja ovog sektora poljoprivredne proizvodnje resorno ministarstvo je pripremilo poseban set podsticajnih mera namenjen proizvođačima koji su uključeni u organsku proizvodnju. Ovi podsticaji su namenjeni proizvođačima čija je proizvodnja u periodu konverzije, proizvođačima kojima je završen period konverzije i nalaze se u postupku izdavanja sertifikata i proizvođačima koji imaju sertifikovanu organsku biljnu ili stočarsku proizvodnju.

Zbog visokog prirodnog potencijala, gde se ubraja povoljno zemljište, koje u većini slučajeva nije zagađeno teškim metalima i organskim zagađivačima, uz povoljne klimatske uslove, Srbija se ubraja u zemlje u kojima se organska proizvodnja može uspešno razvijati, ističe Milić.

Izvor: www.novosti.rs

Gradska uprava postala je partner Poljoprivrednom fakultetu na projektu urbane poljoprivrede, kroz koji će zaposliti 100 ljudi i podeliti 170.000 evra donacija. Saradnja je ozvaničena juče, potpisivanjem memoranduma između Grada i fakulteta, te organizacija i preduzeća koja će podržati urbanu poljoprivredu. Novac će obezbediti Evropska unija, a biće iskorišćen za organski uzgoj povrća i sitnog voća, kao što su maline i kupine.

Proizvodnju će nadgledati stručnjaci i biće sertifikovana, što znači da će plodovi biti spremni i za izvoz u EU.

Dekan Poljoprivrednog fakulteta, Nikola Mićić, istakao je da će odabrane kandidate podržati, kako bi njihovo bavljenje poljoprivredom bilo održivo, te će im biti mentori i davati stručne savete.

Reč je o razvojnom, a ne socijalnom projektu urbane poljoprivrede. Počećemo angažovanjem dvadesetak ljudi, koji će da uzgajaju povrće na 2,5 hektara u Motikama, a planirano je zapošljavanje ukupno 100 mladih ljudi - pojasnio je Mićić.

Prilikom zapošljavanja, vodiće se računa o jednakoj zastupljenosti muškaraca i žena, osoba sa invaliditetom, te ljudi koji su dugo na evidenciji Zavoda za zapošljavanje.

Sve što proizvedu otkupljivaće firme „Mushrooms Trade“ i „Argonet“, koje su takođe partneri na projektu, te će plasirati na tržište.

Planirano je i osnivanje poljoprivredne zadruge, za koju je Grad obezbedio prostor, te otvaranje pčelaraske radionice.

Gradonačelnik Igor Radojičić rekao je da je zapošljavanje bitan elemenat ovog projekta, a za Banjaluku je izuzetno važan svaki projekat koji se tiče poljoprivrede.

Važnost ovog projekta je upravo podsticanje poljoprivrede, jer grad Banjaluka, kao najveća lokalna zajednica, ima znatan broj ljudi koji se bave poljoprivredom i velike površine u seoskim mesnim zajednicama - naglasio je Radojičić i dodao da će podršku projektu pružiti preko Centra za selo.

Gradonačelnik je istakao da je Grad već raspisao poziv za subvencionisanje poljoprivrednika novcem koji je planiran ovogodišnjim budžetom grada.

U Gradskoj upravi Banjaluka se vodi rasprava o kriterijumima za podsticanje zapošljavanja i samozapošljavanja, za šta se iz budžeta godišnje izdvaja i do milion KM – rekao je Radojičić.

U projektu urbane poljoprivrede će učestvovati i Zavod za zapošljavanje RS, Karitas Švajcarske, te predstavništvo „Gopa“ iz Sarajeva.

Srednjoškolci na fakultetu

Poljoprivredni fakultet juče su posetili i svršeni srednjoškolci, koji su u okviru „Dana otvorenih vrata“ imali priliku da se upoznaju sa mogućnostima studiranja koje nudi banjalučki Univerzitet.

Oko 2.200 dece iz svih krajeva Republike Srpske, posetili su banjalučke fakultete, gde su dobili više informacija o studijskim programima, polaganju prijemnog ispita, te organizaciji nastave.

Izvor: www.blic.rs

Beogradski Noćni Market pod sloganom “ZDRAVO I ZELENO” održaće se 19. maja na pijaci “Skadarlija”, od 18 do 24 časa, u organizaciji JKP „Gradske pijace“ i ”Redesign” d.o.o. Ovim sloganom ”ZDRAVO I ZELENO” pozivamo izlagače koji se bave zelenom ekonomijom (obnovljivi izvori energije, energetska efikasnost i održiva organska proizvodnja), da se pridruže stotini drugih preduzetnika i kreativaca koji već tradicionalno izlažu na Beogradskom noćnom marketu. Market koji se organizuje na pijaci ”Skadarlija” ima za cilj da ukaže na važnost zaštite životne okoline i zdravog načina života, a pijaca je svakako pravo mesto za to.

 



Proizvodi „šampiona pijaca“, dizajnera i umetnika, koji su kao i do sada bili veoma traženi, ponovo će krasiti pijačne tezge, a vlasnici ugostiteljskih objekata potrudiće se da predstave specijalitete, prirodne sokove i napitke, vrhunska piva, kao i razne vrste rakija i vina. Jedan od naših najpoznatijih šefova kuhinje, Miloš Jovanović, sa svojom mladom ekipom, kao i na prošlom marketu, prikazaće čarolije kulinarstva prateći slogan i temu.


Beogradski noćni market koji je održan na pijaci ”Blok 44” poslednjeg dana u martu ove godine, opravdao je epitet manifestacije koja pretvara pijace u kreativni market i nezaobilazno mesto za dobar provod i zabavu velikog broja posetilaca pod otvorenim nebom.

Manifestacija Beogradski Noćni market, za cilj ima i da unapredi turističku ponudu glavnog grada, a organizuje se uz podršku Skupštine grada Beograda i Turističke organizacije Beograda.

Izvor: www.beogradski-nocni-market.com

Rok za dostavu projekata na NLB Organic konkurs produžen je do 5. maja

NLB Banka i ove godine, šestu godinu zaredom, organizuje konkurs za organske proizvođače, sa nagradnim fondom od milion i po dinara. Autora projekta koji stručni žiri oceni najboljim, banka će nagraditi novčanim iznosom od milion dinara, dok će drugoplasiranom i trećeplasiranom projektu pripasti nagrade u iznosu od 300.000 i 200.000 dinara.

Pravo učešća imaju poljoprivredni proizvođači sa registrovanim poljoprivrednim gazdinstvom koji su sertifikovani (individualni ili grupni sertifikat) ili u procesu sertifikacije za organsku proizvodnju, a koji do 5. maja dostave projekat – ideju kako da razviju svoju organsku proizvodnju.

Projekti se dostavljaju poštom, na adresu NLB Banke Beograd, Bulevar Mihajla Pupina 165v, sa naznakom “Konkurs za najbolje projekte organske proizvodnje i prerade hrane" ili elektronskim putem na adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Na zahtev zainteresovanih organskih proizvođača, NLB Banka je rok za dostavu projekata produžila do 5. maja.

Više informacija o konkursu možete naći na stranici  http://www.nlb.rs/organic

Već 28 godina je “Biofach” vodeći međunarodni sajam organskih proizvoda, prehrambenih, tekstilnih  i kozmetike, ali se na ovom sajmu možete upoznate i sa najnovijim tehnologijama proizvodnje, preradnim linijama i raznim novim načinima pakovanja, pa je od izuzetne važnosti za preduzeća i pojedince čija se delatnost oslanja na organske inpute, proizvodnju i proizvode.

Nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju „Serbia Organika“  i Privredna komora Srbije koja je obezbedila 15.000 EUR za podršku ove godine zajedno organizuju učešće srpskih preduzeća koja se bave organskom proizvodnjom i preradom na  ovom najznačajnijem sajmu za organsku proizvodnju

Očekuje se da broj izlagača ispuni očekivanja iz prošle godine kada je oko 2.400 izlagača posetilo skoro 48.000 ljudi iz celog sveta. U sklopu sajma se sada već tradicionalno održava i Biofah Vivanes, međunarodni sajam prirodne kozmetike, a izlagači takođe imaju priliku da prijave svoj proizvod za najbolju inovaciju godine. U kokurenciji se mogu naći dobre ideje, najbolje sirovine, dizajn i materijal pakovanja proizvoda raznovrsnih namena.Ove godine će na ovom takmičenju učestvovati i naša kompanija “All Natural foods“ iz Nove Pazove sa svojim su[enim kolutovima jabuke proizvedenim po originalnoj tehnologiji.

Tokom sajma se  tradicionalno održavaju i predavanja o temama iz domena organske proizvodnje, koja imaju stručni, profesionalni ili informativni  karakter.

Na nacionalnom štandu Srbije naći će se proizvodi šest preduzeća sa širokim asortimanom proizvoda, od svežeg i zamrznutog voća i povrća do sušenih i prerađenih proizvoda.

Učesnici sajma koji će se  predstaviti na zajedničkom štandu u hali 4, br. štanda 331  su :

”ALL NATURAL FOODS“ d.o.o. www.allnaturalfoods-organic.com iz Nove Pazove, se bavi bavi se sušenjem voća i proizvodnjom vosoko kvalitetnih sušenih kolutova od jabuke.

”ECO MELE“ d.o.o. www.ecomele.com iz Beograda, se bavi otkupom i preradom gajenog i samoniklog voća, preradom malina, kupina, borovnica, šljiva, jabuka i drugog voća u sušene, zamrznute proizvode, kao i u voćne piree i koncentrate.

„ECOAGRI  Serbia“ d.o.o. www.ecoagrri.rs iz Bele Crkve, se bavi proizvodnjom žitarica i industrijskog bilja na vlastitim poljoprivrednim površinama, skladištenjem i sušenjem žita i industrijskog bilja, kao i doradom semena strnih žita.

”JOVANjICA“ d.o.o. www.jovanjica.com sa sedištem u Beogradu, se bavi distribucijom i veleprodajom organske hrane, i jedan je od vodećih snabdevača domaćeg tržišta, pre svega organskog povrća (preko trideset vrsta), kao i proizvoda od njega – ajvara i soka od paradajza i začinskog bilja. Organska hrana se većim delom distribuira sa PG Predraga Koluvije iz Stare Pazove kao i sa drugih organskih gazdinstava koja su kooperanti.

”MONDI LAMEX” d.o.o. www.mondiserbia.rs iz Kraljeva je već  više od 15 godina, kada je počeo sa poslovanjem kao Mondi Serbia, vodeći proizvođač i prerađivač organskog jagodičastog voća i voćnih pirea (maline, kupine, borovnice) iz tog dela Srbije.

”ZADRUGAR“ d.o.o. www.fruit.rs iz Ljubovije, se bavi otkupom, zamrzavanjem i preradom jagodičastog voća.Zadrugar je dugi niz godina jedan od vodećih izvoznika zamrznutog voća iz Srbije, pre svega maline, kupine, višnje i šljive.

Priredna komora Srbije je u julu prošle godine, prepoznajući vrtoglav rast površina pod organskom proizvodnjom, osnovala Centar za organsku proizvodnju kao dodatni vid podrške organskom pokretu u Srbiji. Podrška sajmu je samo jedan vid podrške proizvođačima iz Srbije, a Centar u narednim mesecima planira i održavanje velike konferencije o organskoj proizvodnji na kojoj će biti predstavljene inicijative za izmene zakona i propisa koji bi pomogli razvoju ovog sektora.Nacionalna asocijacija koja okuplja sve učesnike u lancu organske proizvodnje godinama radi na unapređenju ovog sektora sa Privrednom komorom Srbije i drugim relevantnim institucijama.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Opština Prokuplje ove godine izdvojiće sedam miliona dinara za podsticaj razvoja i unapređenje poljoprivredne proizvodnje, rekao je agenciji Beta zamenik predsednika Opštine Prokuplje, Miroljub Paunović. Pre dve godine iz budžeta su za poljoprivredu data tri miliona, prošle godine pet, a ove godine biće sedam miliona dinara, rekao je Paunović i naglasio da je u interesu poljoprivrednika da se udruže da bi lakše došli do sredstava. On je naglasio da je interes Opštine ulaganje u organsku poljoprivrednu proizvodnju jer su njeni proizvodi sve traženiji na domaćem i inostranom tržištu. "Opština će na poseban način stimulisati mlade poljoprivrednike da krenu da se bave ovom proizvodnjom", kazao je Paunović. On je danas posetio Ljubinka Vasiljevića u selu Gornjoj Rečici koji se godinama bavi isključivo organskom proizvodnjom. Ovaj poljoprivrednik je u prošloj godini proizveo 15 tona organskih krušaka, četiri tone šljiva, tri tone jabuka i 3,5 tone dunja, kao i tri tone luka i četiri tone krompira, i sve to prodao u Beogradu i Vojvodini. Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:648310-Opstina-Prokuplje-podstice-organsku-poljoprivrednu-proizvodnju

U EU se 6,2% poljoprivrednog zemljišta, odnosno oko 11 miliona hektara, koristi za organsku biljnu proizvodnju. U proteklih pet godina beleži se rast površina za organsku proizvodnju, kao i broja organskih poljoprivrednika u EU. Hrvatska je za pet godina povećala površine za organsku proizvodnju za 377% na 76.000 hektara. U Srbiji se takođe povećavaju te površine koje su se prošle godine prostirale na više od 15.000 hektara.

Od 2010. površine koje se koriste za organsku biljnu proizvodnju u EU povećale su se za gotovo dva miliona hektara na više od 11 miliona hektara koliko je registrovano prošle godine, bilo da je reč o zemljištu sa sertifikatom za organsku proizvodnju ili ili koje je u procesu prenamene.

To je rast od 21% u periodu od pet godina, a prag od 10 miliona hektara je pređen u 2012, pokazuju podaci evropske statističke službe Eurostat.

U saopštenju Eurostata se navodi da je organski sektor manje razvijen u ravnicama gde su dominanti sistemi intenzivne proizvodnje.

U EU raste i broj organskih proizvođača kojih je na kraju 2015. bilo 271.500, što je 5,4% više nego 2013. i 23,4% u odnosu na 2010.

Polovina organskih proizvođača, kao i zemljišta koja se koristi za organsku poljoprivredu u EU, otpada na Španiju, Italiju, Francusku i Nemačku zajedno.

Poljoprivredno zemljište se najviše koristi za organsku biljnu porizvodnju u Austriji, Švedskoj i Estoniji. U Austriji se koristi 20% površina ili 552.000 hektara, u Švedskoj 17% ili 519.000 hektara a u Estoniji sa 16% ili 156.000 hektara.

Udeo zemljišta za organsku proizvodnju iznad 10% imaju još Češka (14% ili 478.000 hektara), Italija (12% ili 1.493.000 hektara) i Letonija (12% ili 232 hiljada hektara).

Organska poljoprivreda nije u većoj meri razvijena u tri članice u kojima je udeo zemljišta koje se korišti za organsku proizvodnju ispod 2%. To su Malta (0,3% ili 30 hektara), Irska (1,6% ili 73.000 hektara) i Rumunija (1,8% ili 246.000 hektara).

Površine pod organskim proizvodnje povećavale su se u svim članicama osim u Velikoj Britaniji i Holadniji, gde su se smanjila za 29%, odnosno za 4%.

Hrvatska je sa 16.000 hektara u 2010. povećala površine na 76.000 hektara u 2015, što je rast od 337%, dok Bugarska beleži rast od 362% na 118.552 hektara u 2015, tako da su te dve članice gotovi učetvorostručile površine za organsku proizvodnju.

Rast beleže i Francuska od 61%, Irska od 53%, Litvanija 49% i Kipar 48%.

Prema podacima Eurostata, u Srbiji se 15.298 površina korišćeno za organsku biljnu proizvodnju i registrovano je 264 orgnaskih gazdinstava.

U slučaju Srbije nema podataka za 2010. ali se navodi da su površine korišćenje za organsku proizvonju 2013. iznosile više od 8.000 hektara, a u 2014. oko 9.500 hektara.

Izvor: EurActiv.rs 

U organskoj proizvodnji nije lako proizvesti ekonomičnu proizvodnju. Štetni biološki agensi ( patogeni, štetočine i korovske biljke) svojim prisustvom smanjuju prinos i kvalitet proizvoda u bilo kojoj oblasti biljne proizvodnje. U organskoj proizvodnji nije dozvoljena primena velikog broja preparata – lekova za biljke ( pesticida), zato se prioritet daje PREVENTIVNIM –MERAMA sa kojim se sprečava pojava bioloških agenasa, a ne lečenju ( primeni preparata- pesticida). Preventivne mere: Agrotehničke mere: Izbor parcela, Izbor otporne vrste i sorte, Obrada zemljišta, Poštovanje vremena setve i gustine sklopa biljaka, Setva zaštitnih pojaseva, Đubrenje ( pravilna ishrana biljaka ), Uništavanje prelaznih domaćina, Privlačenje predatora,Plodored, Udruživanje useva, Uspostavljanje cvetnih pojaseva, Košenjem i ispašom, Mulčiranjem i dr. Higijenske mere - Zdrav i kvalitetan sadni materijal, Higijena zemljišta, Voda za zalivanje mora bitiprve ili druge klase, Sakupljanje i uništavanje zaraženih delova biljaka, Čišćenje i dezinfekcija oruđa i alata. Odbrambene mere: Biološke mere: Preparati na bazi virusa, bakterija i gljiva, Nematode, Korisni insekti – bubamare, uholaže, parazitne osice, Grinje, Ptice – senice i detlići, Ježevi, krtice, slepi miševi. Fizičke mere - Sakupljanje štetnih insekata i njihovo uništavanje, Upotreba feromonskih klopki, lepljivih kartona u boji, Primamljivanje hranom - mekinje, melasa, slatki sokovi, pivo, Odbijanje mirisom, svetlošću i zvukom, Sakupljanje zaraženih biljnih delova, Spaljivanje insekata i korova gasom, Postavljanje mreža protiv grada i ptica, Kopanje zaštitnih kanala, Upotreba raznih usisivača. Hemijske mere: Hemijska sredstva se koriste kada preventivne mere ne mogu dati zadovoljavajuće reztultate. Tu spadaju: Feromoni – hemijska sredstva slična hormonima koje stvaraju i emituju insekti i koriste za primamljivanje insekata sa velikih rastojanja,Fungicidi za dezinfekciju semena, preparati na bazi bakra, masna soda, kalijum permanganat, cinkoksid, biljni ekstrakti, Sredstva za zimsko tretiranje, kuhinjska so, kalijum permanganat, kalijumov sapun, sumpor, Sredstva za tretiranje tokom vegetacije - preparati na bazi bakra, preparati na bazi sumpora, kalijum permanganat, krečni sulfat, kameno brašno, kokosovo brašno, propolis,cinkoksid, Insekticidi – mineralna ulja, nikotin, piretrin, kvasija, rotenon, vodeni rastvor duvana, želatin, kalijumov sapun i dr., Biopesticidi se zasnivaju na korišcenju korisnih mikroorganizama ili produkata njihovog metabolizma pri čemu stvaraju toksine, kristale, spore, antibiotike kojima štite biljke delujući antagonistički na prouzrokovače bolesti, štetne insekte, nematode i korove. Istovremeno su bezopasni za ljude i ekološki bezbedni, produkuju vitamine, enzime i biljne hormone kojima deluju na imuni sistem biljaka i time povećavaju njihovu otpornost. Dozvoljena sredstva za zaštutu billja u organskoj proizvodnji: Azadiractin Iz Azadirachata indica (nemim ulje) /Insekticid, Ekstrat (vodeni rastvor) iz Nicotiana tabacum /Insekticid,Piretrin ekstrahovan iz Chrusanthemum cinerarifolium /Insekticid,Rotenon ekstrahovan iz Derisspp. i Terphrosia spp. /insekticid,Kvazija ekstrahovana iz Qvassia amara /Insekticid, repelent, Želatin /Insekticid, Biljna ulja (ulje od metvice, crnogorčine smole, kima) /Insekticid, akaricid, fungicid i materija za ometanje rasta,Lecitin /Fungicid, Pčelinji vosak, Hidrolizovane belančevine /mamac, Dozvoljeni mikroorganizmi za biološko suzbijanje štetočina koji se koriste kao sredstva za zaštitu bilja u organskoj proizvodnji: Mikroorganizmi (bakterije, virusi, gljivice) npr. Bacillus thuriginensis, virus granuloye itd. Dozvoljene materije koje se koriste u zamkama i raspršivačima za zaštitu bilja:Diamonijum fosfat /Mamac samo u zamkama,Metaldehid,Limacid/Mamac samo u zamkama sa sredstvom koje odbija krupnije vrste životinja, Feromoni /Mamac samo u zamkama i raspršivačima,Piretroidi (samo Deltametrin i Lambda cuhalotrin) /Insekticid samo u zamkama sa specifičnim mamcima. Ostala dozvoljena sredstva za zaštitu bilja koja se tradicionalno koriste u organskoj proizvodnji: Krečni sulfat (kalcijumov polisulfid) /Fungicid, insekticid, akaricid, Mineralna ulja /Fungicid, insekticid, Kalijum permanganat /Fungicid, baktericid, Sumpor /Fungicid, akaricid, repelent,Bakar u obliku bakarnog hidroksida, bakarnog oksihlorida, trobaznog bakarnog sulfata, bakarnog oksida /Fungicid, Kalijumov sapun (mazivi sapun) /Insekticid,Parafinsko ulje /Insekticid, akaricid, Kvarcni pesak /Repelent, ( Navedene mere su zasnovane na Pravilniku o metodama organske biljne proizvodnje). PRIRODNI PREPARATI ZA ZAŠTITU BILJA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI (Biljke pogodne za spravljanje bio preparata ) Kopriva ( Urtica dioica i Urticae urens ) Koprive se skupljaju na ruderalnim terenima koji su bogati azotom. Berba se izvodi kada su biljke visine od 0.5 -1 metar i u fazi cvetanja. Preparati na bazi ekstrakta od kopriva bogati su azotom ( fitostimulanti) koji pospešuju rast gajenih biljaka, bogati su gvožđem (u medicini se koristi kopriva za povećanje gvoždđa u krvi kod čoveka), ima dosta oligoelemenata, Kopriva deluje i aficidno na lisne vaši, i kao akaricid na crvenog pauka. Ima i izvesno repelentno delovanje na mnoge druge insekte. Paprika ( Capsicum annum) Koriste se ljute feferon paprike koje imaju veliku ljutinu ili koje su bogate azotom i uljem kao i kapsicinom (alkaloidom). Ekstrakt iz plodova paprike je vodorastvorljiv i komponente ekstrakta deluju štetno na lisne vaši. Piretrin ( Chrysantemum cinerariafolium ) Gaji se i kod nas, ali piretrin biljka u Keniji ili drugim tropskim predelima ima veći procenat piretrina. Preparat deluje uglavnom kontaktno i ishranom štetočina i ima brzo inicijalno delovanje. Osim na štetne insekte deluje i na Fitoseidae ( korisne predatore pauke). Koristi se kao prašak i deluje na: muve, stenice, komarce, lisne vaši, belu leptirastu vaš, krompirovu zlaticu i mnoge druge. Deluje samo 48 sati, a efikasnost se smanjuje povećanjem temperature i jačom svetlošću. Sakupljanjem imaga radi sprečavanja polaganja jaja, uništavanje jaja - gnječenjem , sakupljanje larvi. Rotenon – alkaloid koji se nalazi u cvetu,stablu i semenu mahunarki (grašak,bob,boranija), koristi se kao insekticid i akaricid za suzbijanje leptiraste vaši, lisne vaši, cikada vinove loze, lisne buve, buvača, krompirove zlatice i lisnih sovica. Preparat: Rotena. insekticid biljnog porekla ekstrakt biljke Derris elliptica, sadrži 6% rotenona. Doze primene: 0,25-0,3 l na 100 l vode. U preporučenim dozama nije otrovan za pčele. Duvan ( Nicotiana tabacum) Sadrži prirodne materije koje deluju na lisne vaši, muve i dugo godina se koristio u povrtarstvu. Ali, kao i kod svih ovih materija kratko deluje pa se mora često koristiti. Rastavić (Equisetum arvense) Spektar delovanje: na bolesti tipa truleži i parazite koji se razvijaju na površini lista. U cilju suzbijanja truleži (kojoj pogoduje vlažno i toplo vreme), na povrću, ranije se povrće prekrivalo “ovlaš” slamom. Luk ( Alium sativum i A. cepa) Deluje na suzbijanje lisnih vaši i grinja na mrkvi. Ima veći sadržaj antibiotika (alicin), sumpora i eteričnih ulja. Ekstrakt lukovica ima i repelentno delovanja za lisne vaši, Cydia pomonella, Tortricidae i druge inseke.Ulje izolovano iz luka ima bakericidno delovanje preko antibiotika.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31