U planinskim selima Kuršumlije, na više stotina hektara već desetak godina uzgajaju se malina i kupina bez upotrebe pesticida. Voće proizvedeno na organski način ima veću cenu, a i plasman je zagarantovan.
 
Selo Žuč, sa oko stotinak domaćinstava, poslednjih godina postaje centar voćarske proizvodnje u Gornjoj Toplici. Zahvaljujući povoljnim klimatskim uslovima, u gotovo netaknutoj prirodi, maline i kupine ovde se proizvode bez upotrebe pesticida.
 
Milorad Lazić, proizvođač malina iz sela Žuč kaže da ne koriste hemiju, najviše Slavol.
 
- U svakom selu se proizvodi ekološki zdrava hrana i mi se tretiramo kao eko proizvođači - kaže Slobodan Urošević, poljoprivrednik iz sela Igrišta.
 
Nadmorska visina od oko hiljadu metara idealna je za organsku proizvodnju.
 
- Mi Sagonjevci imamo prirodnu vodu, doveli smo je iz planine, tako da proizvodimo kvalitetnu malinu - kaže Vučeta Aranđelović iz sela Sagonjeva.
 
- To je nešto što je idealno, prvenstveno za proizvodnju maline i jedan od uslova da sama, organska proizvodnja, poljoprivreda, ima neki prioritet ovde - kaže Jovica Đinović iz poljoprivredne stručne službe Opštine Kuršumlija.
 
Opština Kuršumlija subvencioniše organsku proizvodnju izdvajajući iz budžeta 20 miliona godišnje za podizanje novih zasada i izgradnju mini hladnjača. Mnogi su otišli i korak dalje, jer su finasijsku isplativost videli u zaokruživanju proizvodnje.
 
- Pravimo džem od malina, slatko, likere najviše, kompote, prelive za kolače, torte, sapunčiće, kreme, maske, kozmetiku - kaže Biljana Lazić iz sela Žuč.
 
Malina bi mogla da postane brend kuršumlijskog kraja, pa se tako devetu godinu za redom organizuje malinijada, gde se razmenjuju iskustva i ocenjuje kvalitet proizvoda.

Sekretar za privredu Milinko Veličković u Starom dvoru uručio je poljoprivrednicima sertifikate povodom uspešno završenih besplatnih obuka iz pčelarstva, voćarstva i organske proizvodnje.Veličković je rekao da petu godinu zaredom Sekretarijat za privredu, zajedno sa Poljoprivrednim fakultetom, organizuje besplatne obuke koje finansira Grad Beograd. Ove godine prvi put je uvedena obuka iz oblasti voćarstva, sve tri obuke ukupno je prošlo oko 120 polaznika.

– Grad Beograd je poljoprivredu svrstao na visoko mesto na ukupnoj lestvici razvoja privrede Beograda. Beograd ima oko 250.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega je oko 150.000 hektara obradivog. Upravo zbog toga, iz godine u godinu subvencije i pomoć su sve veće, kako bi poljoprivredni proizvođači što bolje mogli da opstanu na selu, ali i da mogu da žive od svog rada – istakao je Veličković.

On je podsetio da su 2013. godine subvencije za pomoć poljoprivrednim proizvođačima bile 20 miliona dinara, a da je ove godine iz gradske kase za tu namenu opredeljeno 200 miliona dinara.

– Grad čini mnogo toga kako bi pomogao poljoprivrednim proizvođačima, organizujemo promocije, razne sajmove, a činićemo i više i bolje – poručio je Veličković.

On je uputio čestitke polaznicima obuka, poželeo im sreću u daljem radu i zahvalio profesorima i rukovodstvu Poljoprivrednog fakulteta na uspešnoj saradnji.

Dekan Poljoprivrednog fakulteta Dušan Živković zahvalio je Sekretarijatu za privredu na sardnji koja, kako je naveo, traje niz godina i dodao da ona ima efekte i da bi trebalo da bude nastavljena.

– Ovakav vid obuka je veoma koristan. Srbija mora intenzivnije da komunicira i sarađuje sa poljoprivrednim proizvođačima, kao i sa svima onima okji su uključeni u poljoprivredu. Mi smo poljoprivredna zemlja i ovo je način da razmenimo iskustva i znanja. Ova spona između poljoprivrednika, Sekretarijata za privredu i Poljoprivrednog fakulteta treba da se produbi i otvori nove puteve – naveo je Živković.

Cilj ovih obuka je stručno osposobljavanje i sticanje veština, kao i podizanje opšteg znanja iz ovih oblasti. Na obuku su se mogli prijaviti zainteresovani sa teritorije grada Beograda, početnici i oni koji se bave ovim delatnostima bez obzira na godine života i obrazovanje.

Izvor:http://studiob.rs/uruceni-sertifikati-za-besplatne-obuke-u-oblasti-pcelarstva-vocarstva-i-organske-proizvodnje/

Prilikom „organske avanture“, koju je organizovala za novinare NLB banka, imali smo priliku da posetimo gazdinstvo Stojadinović, iz Grgura kod Blaca, koje je jedinstveno u topličkom kraju po organskoj proizvodnji. Selo Grgure se nalazi na 60 km od Brzeća, 40 km od Prolom banje, i 30 od Lukovske banje.
Meštani ovog sela se mahom bave poljoprivredom, pre svega voćarstvom i stočarstvom. Najviše je zastupljeno govedarstvo, a posetno goveda simentalske rase. Pre desetak godina u ovom kraju je dosta uvezeno grla iz Austrije, tako da je to austrijski simentalac, istakla nam je Marija Stojadinović, i dodala: održivost ove proizvodnje je očekivana i u budućnosti, proizvodnja se intezivira, broj farmi raste, tako da se povećava i broj grla u ovom kraju.
Marku Stojadinoviću, Marijinom bratu je na VII NLB konkursu pripala nagrada za projekat „Organska hrana – budućnost srpske poljoprivrede“. Stojadinovići suna svom gazdinstvu objedinili ratarsku, stočarsku i voćarsku proizvodnju, a sertifikovanom organskom proizvodnjom bave se od 2011. godine

"Cilj našeg projekta je unapređenje prerade organskih proizvoda, jer je to neophodno za sva gazdinstva udaljena od većih gradova i saobraćajnica", istakao je Marko i dodao: "Moramo da prerađujemo i dorađujemo dobijene sveže proizvode, tako da planiramo da se bavimo ili sušenim programom ili proizvodnjom džemova. Dobijenu nagradu uložićemo u duplikator za pripremu gotovih proizvoda."
Stojadinovići imaju organsku farmu, na kojoj ima 30 grla simentalske rase, u pitanju je mlečno govedarstvo. Dnevno se na ovoj farmi proizvede 400 litara mleka. Po rečima Jovana Stojadinovića, oca Marka i Marije, njjihova farma se razlikuje od ostalih farmi, jer je u pitanju sertifikovana organska proizvodnja, i mleko koje se dobija na ovoj farmi je organsko. Farma je lepo organizovana, odgovara svim standardima što se tiče higijene, zdravstvene zaštite životinja, i dobrobiti životinja. Prate najnovija dostignuća iz oblasti nauke, i na farmi je instaliran sistem za mužu, tipa zatvorenog mlekovoda, suština je da mleko koje se dobija je bez kontakta sa vazduhom, ili sa osobom koja obavlja mužu.
Na površini od 5 hektara Stojadinovići gaje šljive, kruške, jabuke, aroniju, kupinu i malinu. Voće koje se gaji na gazdinstvu porodice Stojadinović takođe je organskog porekla. Šljiva je najviše zastupljena, 70 odsto od ukupne proizvodnje voća i prodaje se u sušenom stanju.
„Suva šljiva se poštuje kod nas, ali najviše izvan granica naše zemlje".

Nekada je Srbija bila najveći izvoznik suve šljive. Stojadinovići imaju dve sušaru, po svim standardima, i u jednoj može da se osuši 3 tone za 24 sata. Pored sušare imaju i opremu za pasterizaciju, proizvode, sokove, džemove, kompote, i sve to prodaju sa kućnog praga. Ratarstvo je takođe zastupljeno, tako da
oni žitaricama hrane svoje životinje, a proizvode i setveni materijal. Stojadinovići, prave planove za budućnost kako bi organizovali grupnu sertifikaciju u stočarstvu, sto je prema Marijinim rečima odlično za ovaj kraj, i za organsku stočarstvo. Ovo je primer da spoj nauke i prakse daje odlične rezultate. Stojadinovići, svi sa visokim školama, stečena znanja prenose u praksi. Veliku pomoć imaju od supruge i majke Gordane.

Izvor: Agrobiznis magazin

Prilikom „organske avanture“, koju je organizovala NLB banka, povodom konkursa koji imaju svake godine pod nazivom „NLB organic“, posetili smo i selo Vrmdža. Malo ko zna za ovo selo, koje se nalazi nedaleko od Sokobanje, u podnožju planine Rtanj. Bogato je prirodom, okruženo vodama, planinama i šumama.
Put do sela vodi između njiva i lepo uređenih voćnjaka, livada i pašnjaka. Selo ima i svoju istoriju koja seže još u četvrti vek, u doba Rimljana, kada su visoke stene koje okružuju grad služile selu kao štit. Posetili smo Iliju Travara, po prezimenu odmah smo shvatili da nije to slučajno. Poreklom je iz Bosne, i otac mu se bavio travarstvom.
„Imao sam dobar posao u diplomatiji, ali jednog momenta sam shvatio da to nije za mene i da platu koju primim, imam nekoliko dana i to je to. Radio sam i u inostranstvu, tu je moglo i da se zaradi, ali ovde ne. Dao sam otkaz i odlučio da odem, mnogi su bili šokirani, jedino sam ja bio srećan“, priča Ilija Travar, nekada Beograđanin, a danas meštanin sokobanjskog sela Vrmdža.
„U početku sam kupio njivu, ali kasnije i kuću. Odlučio sam se da se preselim iz grada u selo, i nisam se pokajao. Ovde sam srećan, priča nam Ilija. Sada renovira kuću i nada se da ce sve srediti, jer po njegovim rečima lakše je napraviti nešto novo nego popravljati staro. Iz njegove priče smo saznali da je 2008. godine prodata prva kuća, i od tada prodaja je krenula, i dosta se ljudi naseljava u ovo selo. Ilija je u Vrmdži, koju je procenio kao mesto sa odličnim potencijalom za seoski turizam, kupio 5 hektara obradivog zemljišta i počeo da se bavi organskom proizvodnjom. Tada, kako kaže, ni sam nije
znao u šta se upušta i šta ga sve čeka, ali se nije pokolebao ni u jednom trenutku.
„Na ideju da uzgajam organsko voće i povrće došao sam još tokom svog boravka u inostranstvu gde sam pre 15 godina video koliko je taj trend u ekspanziji. Ipak, da bi od toga mogao i da preživim, nekoliko puta godišnje odlazim na beogradsku pijacu gde je prodaja organske hrane zagarantovana, jer, zasada, ne postoji ni jedan bliži grad u kome se ona prodaje na pijacama, kaže Ilija.Trenutno pakovanje obavlja u Beogradu, ali se nada da će biti uslova da to radi u
selu. Godišnje proizvede 150 kg sušenog bilja.
Ilija očekuje i neke podsticaje koji bi mu mnogo značili kako bi lakše proširio proizvodnju. Ilija pravi tri mešavine, jedna je sušeno povrće sa lekovitim biljem, drugi je na bazi lekovitog bilja majčina dušica, vranilova trava, rtanjski čaj, selen, treći je napravljen od gljiva, i lekovitog bilja, u trećem preovlađuju gljive. Imali smo prilike da probamo kotlić, koji je pripremio vrhunskog kvaliteta. Sva tri začina se uklapaju u svako jelo, i daju specifičan ukus, potpuno druga nota se dobija prilikom pripreme jela. Njegovo voće i povrće zdravo je i neprskano, a da bi ga zaštiitio od insekata, koristi samo prirodna sredstva, ali se i
samo imanje nalazi daleko od konvencionalne proizvodnje, od bilo kakve hemije. Poljoprivredno gazdinstvo postoji od aprila 2012. godine i organski je sertifikovano. Svi proizvodi su uzgajani bez upotrebe pesticida, veštačkih đubriva i ostalihštetnih materija.
Njihove proizvode možete nabaviti svakog vikenda u bloku 44 na pijaci organske hrane, u Novom Beogradu, ili vam mogu hranu dostaviti poštom.
Kako smo saznali od Ilije, planovi su mu da ostane na selu, i da proširi proizvodnju. Apeluje mladim ljudima koji vole prirodu i selo da se ne plaše, jer život na selu nudi mnogo toga.

Izvor: Agrobiznis magazin

Uprkos kiši i hladnom vremenu danas se na štandu NLB banke na novosadskom Sajmu poljoprivrede okupio veliki broj ljubitelja organske proizvodnje. Došli su da iz prve ruke čuju uvek dobre vesti iz ove banke. I zaista dobrih vesti nije manjkalo. Naime, zbog velikog interesovanja NLB banka je odlučila da svoj konkurs za projekte iz oblasti organske proizvodnje produži do 15. juna!

„Pravo na učešće imaju svi poljoprivrednici koji se bave ovom vrstom proizvodnje, a tri najbolja projekta dobiće nagradu po 500.000 dinara za unapređenje proizvodnje“ – rekla je Tanja Laketa PR NLB banke.

Senad Mahmutović, državni sekretar u ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede istakao je da je budućnost naše poljoprivrede upravo u organskoj proizvodnji. Iako je ova vrsta poljoprivrede teža u odnosu na konvencionalnu, država daje i veće subvencije kako bi stimulisala agrarna domaćinstva da pređu na ovu vrstu proizvodnje, jer uslove za to imamo.

„Kroz ovakve i slične tematske skupove naši poljoprivrednici će se bolje upoznati sa organskom proizvodnjom, sistemom sertifikacije i kontrole organskih proizvoda. Sama procedura možda traje malo duže, ali to je neophodno kako biste mogli nešto da označite i prodate kao organski proizvod i to po značajno višoj ceni“ – kazao je Mahmutović. Subvencije države za organsko stočarstvo su 40 odsto veće u stočarstvu i 120 posto više za voćarstvo i povrtarstvo u odnosu na konvencionalnu proizvodnju, pa je računica jasna.

Na konferenciji su govori i prošlogodišnji dobitnici nagrada NLB organik konkursa Tanja Idei, Marko Stojadinović i Ratko Aksentijević.

„Pre pet godina sa porodicom sam se preselila na salaš gde se bavimo organskom proizvodnjom zbog svoje dece, ali i svih nas. Najveći izazov za nas je da naše kompletno imanje, koje radi isključivo po principima organske proizvodnje, dobije sertifikat kako bi smo imali zaokruženu proizvodnju. Osim više vrsta povrća i voća imamo i životinje koje hranimo organskom hranom i želimo da zaokružimo čitav taj proces“ – rekla je Tanja Idei.

Marko Stojadinović je predstavnik prve grupe sertifikovanih voćara koji proizvode organsko voće i mahom su orjentisani na izvoz.

„Ako govorimo o radu teže je nego kada se bavite konvencionalnom proizvodnjom, ali je i cena finalnog proizvoda znatno veća, tako samo zadovoljni“ – kazao je Stojadinović.

Ratko Aksentijević je s ponosom istakao da pripada prvoj grupi sertifikovanih stočara u Srbiji koji se organskom proizvodnjom bave na Goliji.

„Broj stočara koji žele da se na ovaj način bave uzgojom stalno raste, kao i potreba za organskim proizvodima. Kada se bavite poljoprivredom na ovaj način to zahteva kontrolu u svakom segmentu poslovanja, ali mi treba da poslužimo kao primer. Uslove imamo, samo je potrebno da se mala gazdinstva udruže kako bismo lakše plasirali robu i dobili bolju cenu naših proizvoda – rekao je Aksentijević. 

Izvor: Agrobiznis magazin

Podaci o organskoj proizvodnji u Srbiji, pa i u Srednjobanatskom okrugu, pokazuju da je manje površina pod organskom proizvodnjom, a da se neznatno povećava broj proizvođača organskih poljoprivrednih proizvoda.

- Ti podaci ne treba da čude nikog. Organska proizvodnja je luksuz koju retki mogu sebi da priušte. Jer, prve dve godine prihoda nema, a ulaganja su velika. Ova proizvodnja zahteva i mnogo fizičkog rada. To su sve otežavajuće okolnosti. A ako se jedan novi proizvođač pojavi, dva nestanu. Mi koji smo krenuli na vreme, i izdržali, sada smo u daleko povoljnijem položaju. Našli smo tržište, pozicionirali se dobro, a cene organskog voća i povrća sada su više nego dobre - kaže Šandor Balanji iz Lukinog Sela.

Balanji je jedan od registrovanih proizvođača organskih poljoprivrednih proizvoda u bazi „Serbia organica“.

On dodaje da, ukoliko država želi da pomogne, upravo to treba da se desi u prve dve godine organske proizvodnje, dok traje konverzija zemljišta i dok proizvođači ne mogu da računaju na bilo kakav prihod. Na poljoprivrednom gazdinstvu Balanjijevih površine pod organskom proizvodnjom se iz godine u godinu povećavaju. I proširuje se ponuda.

- Trenutno vadimo mladi krompir na koji smo vrlo ponosni. To će biti naš favorit na ovogodišnjem izboru za „Najbolje iz Srbije“ - dodaje Balanji.

Prošle godine spanać iz plastenika Balanjijevih osvojio je prestižnu titulu „Najbolje iz Srbije“.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/najbole-raste-u-lukinom-selu-04-05-2019

I u svetu i kod nas raste tražnja organske hrane. Uprkos tome, površine pod takvom proizvodnjom u Srbiji se smanjuju - za godinu dana za oko hiljadu hektara. Proizvođači kažu da ni znatno viša cena ne može da pokrije skupu proizvodnju i da im nedostaju radnici.Ilija Travar proizvodi organske začine u Vrmdži kod Soko Banje. Koristi lekovito bilje, gljive i povrće iz organske proizvodnje. Prošle godine proizveo je oko 150 kilograma bilja. Proširio bi proizvodnju, ali nema radnika."U organskoj je sve fizičko. Ima mehanizacije u smislu oranja, pripreme zemlje. Posle ide samo motika. Naši seljaci su se malo odvikli te motike", rekao je Ilija Travar.

Iste muke i kod Stojadinovića u selu Grgure kod Blaca. Organski proizvode voće na pet hektara i stočnu hranu za 30 grla simentalskih krava, koje dnevno daju oko 400 litara mleka.

"Trudimo se da samim kvalitetom obrade i proizvodnje hrane utičemo i na što veću mlečnost. To nije ista mlečnost kao u konvencionalnoj proizvodnji – za nijansu je niža – ali radimo na kvalitetu", kaže diplomirani ekonomista Marija Stojadinović.

Stručnjaci smatraju da je budućnost organskog stočarstva udruživanje malih stočarskih gazdinstava sa većim, kakvo imaju Stojadinovići.

"Oni kao odgajivačka stanica mogu da budu jedan od centara okupljanja malih stočara gde se te životinje sertifikuju. Toplica je 'bogom dan' kraj za organsku proizvodnju, ne samo za voće, već i za stočarstvo", ističe stručnjak za organsku proizvodnju Snežana Oljača.

Uz ukrupnjavanje, put do izvoza skraćuje i grupna certifikacija. Firma za preradu organske hrane okupila je 480 kooperanata iz okoline Blaca i Brusa, i prošle godine izvezla 300 tona prerađenog voća.

"Mi planiramo da se širimo u dubinu, a ne u širinu. To podrazumeva da iskoristimo ovo što sada imamo i da idemo u veći stepen prerade i dobijamo drugačije proizvode", navodi Života Janićijević ispred preduzeća "Midi organik".

Popularnost organske hrane je sve veća i u svetu i kod nas, zbog čega su cene više 20 do 50 odsto u odnosu na cene konvencionalne hrane. Osim toga, dodatni motiv za organsku proizvodnju jesu i subvencije države od 11.500 dinara po hektaru.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3503775/organska-hrana-sve-popularnija-ali-proizvodnja-sve-teza.html

Podsticaji za organsku biljnu proizvodnju koji su prema prethodnom pravilniku iznosili 70 odsto više u odnosu na osnovne, povećani su i biće 120 odsto veći od iznosa za podsticaje u konvencionalnoj proizvodnji, zbog čega je ovaj biznis i te kako postao isplativ.

Izmenjenim pravilnikom Ministarstva poljoprivrede omogućeno je da ukupni maksimalni iznos koji poljoprivrednik organskog bilja može da ostvari bude 228.800 dinara umesto dosadašnjih 136.000 dinara.

Organska poljoprivreda u Srbiji prostire se na tek oko 13.500 hektara (0,40 odsto ukupno obradivih površina), a čak 99 odsto proizvodnje se izvozi, dok tražnja za pojedinim proizvodima prevazilazi ponudu. Kad se podvuče konačna računica, to iznosi oko 24 miliona evra izvoza godišnje. Najviše se izvoze malina, višnja, borovnica, jagoda, kupina i jabuka.Familija Vozar iz Kisaća već se više od 30 godina bavi proizvodnjom organskog bilja, počeli su sa pola hektara, a danas imaju skoro 15 hektara. Kako kaže Vladimir Vozar, od povrća može najviše da se zaradi, ulaganja za pola hektara, odnosno 50 ari, nisu mala, oko 3.000 evra, ali ako se sve uradi kako treba, prinos sa te površine može da donese čak 10.000 evra.

- Povećane subvencije su veliki pomak za proizvođače, a da li će to ojačati našu ukupnu organsku proizvodnju, ne znam. Ovakav vid poljoprivrede zahteva puno ručnog rada i najviše se mučimo da nađemo radnike. Uvek kažem da jedna porodica može živeti od hektara organskog povrća, ali ne sme praviti propuste u proizvodnji - rekao je Vozar.Dodaje da poslednjih godina gledaju da budu niži sa cenama, kilogram njihovog spanaća je 300 dinara, a isti takav u Beogradu je već 600 dinara. Vozar smatra da bi se cena mogla i dodatno spustiti kada bi proizvođači više sarađivali sa prerađivačima kojima bi mogli da plasiraju višak proizvoda.

Vođena identičnom idejom, Nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju "Serbia organika" formirala je prvu javnu bazu organskih proizvođača i prerađivača. U Srbiji je 6.500 proizvođača organske hrane, a najveći broj njih rade u okviru grupnih sertifikata kao kooperanti.Ivana Simić iz "Serbia organike" kaže da su u odnosu na 2016. površine pod organskim proizvodima pale za 1.500 hektara, dok je broj proizvođača uključenih u organsku proizvodnju porastao za par hiljada.

- Težnja je da se za narednih par godina dođe do 50.000 hektara pod organskom proizvodnjom. Izvoz intenzivno raste, za pet, šest godina je upetostručen. Ideja je da dovedemo do bolje saradnje primarnih proizvođača i prerađivača da se ne bi dešavalo da uvoze ono što mogu i ovde da kupe, ali nisu znali da ima - rekla je Simićeva.Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je trenutno dva konkursa na kojima se dodeljuju bespovratna sredstva organskim proizvođačima. Prvi je za dodelu novca za sufinansiranje troškova kontrole i sertifikacije organske proizvodnje, a drugi za nabavku priključne mehanizacije za organsku proizvodnju u Vojvodini u 2019. Maksimalni iznos novca po jednoj prijavi je milion dinara.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/ova-grana-poljoprivrede-u-srbiji-je-malo-zastupljena-a-prinos-moze-da-donese-zaradu/5g2ksd8

Prvi Eko-park Beograd, jedinstveno organsko imanje na sedam hektara plodne zemlje u podnožju Avale, pretpremijerno je otvoreno za predstavnike medija, dok će svi zainteresovani moći da uživaju u ovoj oazi nadomak prestonice već od 12. aprila.Ovo jedinstveno poljoprivrednog gazdinstvo pravi je primer uspešnog povratka mladih ljudi poljoprivredi i organskoj proizvodnji, sa organskim malinama, jagodama, vinogradom i drugim kulturama. Eko-park se nalazi na samo 12 km od centra prestonice, a krase ga jezero, brojni potočići, viseći most, više od 900 sadnica različitog voća, preko 1.000 čokota grožđa, ali i mini zoo vrt, volijera s pticama, a tu su i restoran sa specijalitetima ubranim pravo iz organske bašte, dve otvorene i jedna zatvorena igraonica za decu sa animatorima.

- Proces sertifikacije ovog velikog organsko-poljoprivrednog gazdinstva počeo je u martu 2016. godine, kada je urađena prva kontrola i i započet proces sertifikacije organske biljne proizvodnje, pa sve do februara 2017, kada je Centar za ispitivanje namirnica dodelio ovom poljoprivrednom gazdinstvu organski status. Krajem 2017. godine organska proizvodnja proširena je na organsku stočarsku, uveden je podmladak koza, jarići i pilići, a dobijen je i sertifikat za organska jaja - objasnili su domaćini proces sertifikacije.

Svi posetioci Eko-parka mogu da uživaju u otkrivanju organskog vinograda, da uberu organski paradajz ili jagode, uživaju u igri pored vode, rekreativnom jahanju ili pecanju, ali i šetnju kroz šumu u kojoj žive srndaći. Brojni gosti su na pretpremijernom predstavljanju imanja juče uživali uz mini-koncert Lene Kovačević i organske zalogaje, a Eko-park će zvanično biti otvoren za sve posetioce od 12. aprila. Ulaz na imanje je besplatan.Mladi obrazovani par iz Beograda i roditelji četvoro dece želeli su da svoju decu i prijatelje udalje od gradskog smoga i zavisnosti od tehnologije, ali da opet ne budu predaleko od grada, pa je tako nastao Eko-park Beograd.

Gledano kroz brojke to izgleda ovako: Eko park zauzima sedam hektara zemlje, od toga pod dva hektara je voće, a na imanju se uzgaja 20 vrsta različitog povrća.

 

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3232680/organsko-imanje-nadomak-beograda-otvoren-prvi-eko-park-beograd

Na javnoj raspravi nalazi se Program razvoja poljoprivrede u opštini Novi Bečej za period od 2019. do 2020. godine. Pisanje Programa finansirao Pokrajinski sekretarijat za regionalni razvoj Vojvodine.

Poljoprivreda je jedan od velikih potencijala za razvoj ove srednjobanatske opštine. Pogotovo neki segmenti, što se i nalazi u preporukama Programa. Novobečejska opština je, prema poslednjem popisu, imala 23.925 stanovnika, najviše u samom Novom Bečeju, najmanje u Bočaru. Ova opština ima 52.916,87 hektara zemljišta, od kojih je 97 odsto obradivo i neobradivo zemljište, a 2,07 hektara je pod ribnjacima. Od 37.617 hektara njiva, najveći deo su njive prve, druge i treće klase.

U opštini je registrovano 2.068 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava i četiri zadruge. Najzastupljenije poljoprivredne kulture kod žitarica su kukuruz, pšenica i suncokret, a kod povrća krompir i kukuruz šećerac. Ovde se gaji i čuveni Muskat krokan, na 17 hektara, i to na Bisernom ostrvu. Stručnjaci savetuju da se površine pod Muskatom povećaju. Zanimljivo je da u opštini Novi Bečej ne postoji nijedan registrovani proizvođač organskih poljoprivrednih proizvoda, pa oni koji su program pisali sugerišu da se obrati pažnja na organsku proizvodnju i da se stimulišu potencijalni proizvođači.

Isto važi i za pčelarstvo. Na teritoriji opštine ima oko 200 pčelara i 5.000 košnica. Tek deo pčelara organizovan je u udruženja. Najveći broj pčelara proizvodi samo suncokretov med, a samo 20 odsto njih seli pčele na bagrem i pet odsto na lipu. Zarada od pčelarstva je iz godinu u godinu veća, pa se savetuje opštinskim vlastima da subvencionišu ili na neki drugi način podrže postojeće pčelare ili stimulišu nove. U tom konteksu, u programu razvoja se sugeriše izgradnja pčelarskog eko sela i Centra za apiterapiju.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/potrebni-podsticaji-za-organsku-proizvodnu-i-pcelarstvo-20-03-2019

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31