Porodica Aćimović iz sela Šljivova pored Krupnja oduvek se bavi poljoprivredom. Ova tradicija prenosila se od čukundede i pradede na današnje naraštaje. Đurađ Aćimović je ljubav prema selu i ovom poslu preneo i na svoje potomstvo.
Danas veliki deo njihove proizvodnje čine organski proizvodi. Proizvode organsku malinu, kupinu i šlivu. Zanimljivo, da se 90 odsto stanovnika ovog sela bavi organskom proizvodnjom i da, prema Đurađevim rečima, selo Šljivova zahvaljujući poljoprivredi opstaje i razvija se.

„Oduvek se moja porodica bavila poljoprivredom. Bavimo se isključivo poljoprivrednom proizvodnjom, a od 2009. godine smo ušli u proces konverzije, da bi od 2012. dobili grupni sertifikat za organsku proizvodnju“, priča Đurađ.
Na pitanje kako se desilo da se gotovo celo selo Šljivova bavi organskom proizvodnjom, on objašnjava:
„Glavni pokretač organske proizvodnje u našem kraju, pa i u našem selu, bio je Poljo savet – savetodavna služba iz Loznice. Apelovali su onda kada su se ljudi dvoumili. Mi smo među prvima krenuli u organsku proizvodnju. Međutim, danas se 90 poljoprivrednih proizvođača u selu bavi organskom proizvodnjom. U selu ima oko 180 domaćinstava i dobro je da su to gotovo svi prihvatili. Imamo i klimu koja ispunjava uslove za organsku proizvodnju, kraj je brdovit, planinski, sa nadmorskom visinom od 514 do 917 metara. Selo nema industrije, zagađivača, deponija. Dosta mladih je ostalo na selu, bave se poljoprivredom, i žive od toga. Možemo da se pohvalimo da u ovoj godini imamo 12 đaka prvaka, što je za jedno selo veoma dobro“, kaže Đurađ.
Prema njegovim rečima, na početku je najteže bilo privići se na nove uslove rada, kontrole, vođenja evidencije.
„Bavimo se istovremeno i proizvodnjom kukuruza a to je konvencionalna proizvodnja, pa nije bilo lako u početku to razdvojiti od organske. Međutim vremenom smo mnogo toga naučili i navikli se. Kontrole su redovne i sada nam je novi način proizvodnje postao svakodnevica. Organsku proizvodnju smo počeli na 20 ari a danas imamo 2,5 hektara zasada“, kaže Đurađ.Ono što je trenutno problem, kaže on, je niska otkupna cena organske kupine.
„Trenutno kupina ima istu cenu, i organska i konvecionalna – 40 dinara. Nije u redu da ne postoji razlika. Samo pre nekoliko godina, 2007. otkupna cena kupine je bila 114 dinara a evro je bio 71 dinar. Cena maline je nešto veća i kreće se između 180 i 200 dinara, dok cena za organsku malinu iznosi 150 dinara, što je takođe mala razlika imajući u vidu u kojoj meri je organska proizvodnja zahtevnija“.
Aćimovići su nedavno od NLB banke dobili 500.000 dinara za projekat bunara i sistem navodnjavanja. Imajući u vidu veliku nadmorsku visinu i konfiguraciju terena, u ovoj oblasti je malo zasada pod sistemom navodnjavanja, pa su Aćimovići konkurisali za podršku za iskop arteškog bunara, što će im omogućiti da poboljšaju kvalitet svojih proizvoda i prošire površine pod organskim zasadom kupine, maline i šljive.Đurađ kaže da se osim poljoprivrede, u životu nije bavio bilo čim drugim.
„Tu smo od rođenja, cela porodica. Imamo i stoku, svinje i krave. Živimo od poljoprivrede. Nadam se da u Srbiji ima mladih ljudi koji shvataju da je povratak na selo prava stvar, jer ovde si svoj na svome“, poručio je Đurađ.

Izvor:https://www.bizlife.rs/preduzetnistvo/u-ovom-selu-se-skoro-svi-bave-organskom-proizvodnjom-evo-zasto/

Organskoj proizvodnji nije osnovni cilj produktivnost procesa i profit, već da se ne zagađuje životna sredina, da se poštuje prirodna ekološka ravnoteža i da se koriste održivi izvori energije.

Upravo na taj korak odlučili su se Slađana i Dejan Đurić iz sela Grabovac, u predgrađu Trstenika, koji se godinama bave plasteničkom proizvodnjom.

Ove godine su odlučili da postave klopke sa predatorima u dva svoja plastenika i proprate efekte, a nakon toga da ovakav način gajenja prošire na celokupnu proizvodnju.

Predatori, odnosno različite vrste korisnih buba žive u malim kesicama i kutijicama koje se nazivaju klopke. Te kesice se raspoređuju širom plastenika i uništavaju druge štetočine. Ovakva zaštita ima široku primenu kod različitih vrsta salata i drugih povrtarskih biljaka, osim kod pradajza. Ona je potpuno neškodljiva za same biljke.

Proizvodnja Đurića smeštena je na 70 ari površine u više plastenika. Gaje paradajz i papriku. Na ukupno četiri ara površine u ova dva plastenika se gaji žuta paprika, u tipu šilje i babura paprika. U tim plastenicima su postavljene dve različite kulture predatora na određenom rastojanju jedne od drugih i to je celokupna zaštita.

Vrednost ovih svojevrsnih klopki za ova dva plastenika je bila 150 EUR. Sprovodi se svakodnevno provetravanje, polivanje ujutru i uveče i prihrana.

Za prihranu se koriste isključivo prirodna, ekološka, organska i mikrobiološka đubriva, ili prirodna mineralna đubriva, kao i biološke metode zaštite bilja i obrade zemljišta, a terapijske i kurativne metode se svode samo na neophodne.

Đurići imaju stabilno tržište, zadovoljni su cenom, a svu robu prodaju na veliko.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2613675/klopke-sa-predatorima-menjaju-hemijske-tretmane-u-plastenicima

Da organska poljoprivredna proizvodnja dobija sve veću podršku Grada Novog Sada potvrđuje i podatak da je za subvencije u toj prosperitetnoj oblasti agrara u ovogodišnjem gradskom budžetu obezbeđeno ukupno pet miliona dinara, što je znatno više nego prethodnih godina.

Ta finansijska podrška biće raspoređena proizvođačima koji imaju zemljište i registrovano gazdinstvo na teritoriji grada, nakon konkursa na koji zainteresovani mogu da podnesu prijave, sa odgovarajućom dokumentacijom, do 15. avgusta.

Pravo da učestvuju u tom gradskom programu razvoja poljoprivredne proizvodnje imaju individualni proizvođači i organizacije u oblasti agrara, koji su zainteresovani da započnu organsku proizvodnju, kao i oni koji se time već bave od 2011. godine.

Kako je precizirano u nedavno objavljenom javnom pozivu na sajtu Grada, njima sleduju subvencije za nabavku odgovarajućeg semenskog i sadnog materijala, kontrolu i sertifikaciju organske proizvodnje, kao i za druge investicije u organskoj proizvodnji. Svi ti troškovi će proizvođačima biti plaćeni iz gradske kase u punom iznosu.

- Naše poljoprivredno gazdinstvo koristilo je ranije te subvencije. To je značajna pomoć, pogotovo za mlade proizvođače koji tek počinju da se bave ovom proizvodnjom - kaže za Novosti mladi poljoprivrednik Andrej Vozar iz Kisača, predstavnik treće generacije u familiji koja je pionir na ovim prostorima u organskoj proizvodnji povrća.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2595821/subvencije-za-organsku-proizvodnju-u-novom-sadu-prijave-do-15-avgusta-opredeljeno

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović održao je danas 18. jula 2019. godine, pripremni sastanak sa ambasadorom Švedske u Beogradu NJ.E. Janom Lundinom za posetu Kraljevini Švedskoj, tokom koje će se susresti sa ministarkom ruralnog razvoja Jeni Nilson.

Fokus sastanka bio je na organskoj proizvodnji i otvaranju švedskog tržišta za plasman srpskih poljoprivrednih proizvoda. Švedska posebnu pažnju poklanja pitanjima organske proizvodnje hrane, održivog razvoja, ekološkim standardima u poljoprivredi, pravilnom tretmanu i uzgoju životinja i platežno je sposobna da prihvati visokokvalitetne organske proizvode.

„Organska proizvodnja trebalo bi da bude jedan od stubova srpske poljoprivredne proizvodnje“, rekao je ministar Nedimović i naglasio da je dodatna vrednost organske proizvodnje dva do tri puta veća u odnosu na konvencionalnu.

Izvor: Agrobiznis magazin i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

U planinskim selima Kuršumlije, na više stotina hektara već desetak godina uzgajaju se malina i kupina bez upotrebe pesticida. Voće proizvedeno na organski način ima veću cenu, a i plasman je zagarantovan.
 
Selo Žuč, sa oko stotinak domaćinstava, poslednjih godina postaje centar voćarske proizvodnje u Gornjoj Toplici. Zahvaljujući povoljnim klimatskim uslovima, u gotovo netaknutoj prirodi, maline i kupine ovde se proizvode bez upotrebe pesticida.
 
Milorad Lazić, proizvođač malina iz sela Žuč kaže da ne koriste hemiju, najviše Slavol.
 
- U svakom selu se proizvodi ekološki zdrava hrana i mi se tretiramo kao eko proizvođači - kaže Slobodan Urošević, poljoprivrednik iz sela Igrišta.
 
Nadmorska visina od oko hiljadu metara idealna je za organsku proizvodnju.
 
- Mi Sagonjevci imamo prirodnu vodu, doveli smo je iz planine, tako da proizvodimo kvalitetnu malinu - kaže Vučeta Aranđelović iz sela Sagonjeva.
 
- To je nešto što je idealno, prvenstveno za proizvodnju maline i jedan od uslova da sama, organska proizvodnja, poljoprivreda, ima neki prioritet ovde - kaže Jovica Đinović iz poljoprivredne stručne službe Opštine Kuršumlija.
 
Opština Kuršumlija subvencioniše organsku proizvodnju izdvajajući iz budžeta 20 miliona godišnje za podizanje novih zasada i izgradnju mini hladnjača. Mnogi su otišli i korak dalje, jer su finasijsku isplativost videli u zaokruživanju proizvodnje.
 
- Pravimo džem od malina, slatko, likere najviše, kompote, prelive za kolače, torte, sapunčiće, kreme, maske, kozmetiku - kaže Biljana Lazić iz sela Žuč.
 
Malina bi mogla da postane brend kuršumlijskog kraja, pa se tako devetu godinu za redom organizuje malinijada, gde se razmenjuju iskustva i ocenjuje kvalitet proizvoda.

Sekretar za privredu Milinko Veličković u Starom dvoru uručio je poljoprivrednicima sertifikate povodom uspešno završenih besplatnih obuka iz pčelarstva, voćarstva i organske proizvodnje.Veličković je rekao da petu godinu zaredom Sekretarijat za privredu, zajedno sa Poljoprivrednim fakultetom, organizuje besplatne obuke koje finansira Grad Beograd. Ove godine prvi put je uvedena obuka iz oblasti voćarstva, sve tri obuke ukupno je prošlo oko 120 polaznika.

– Grad Beograd je poljoprivredu svrstao na visoko mesto na ukupnoj lestvici razvoja privrede Beograda. Beograd ima oko 250.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega je oko 150.000 hektara obradivog. Upravo zbog toga, iz godine u godinu subvencije i pomoć su sve veće, kako bi poljoprivredni proizvođači što bolje mogli da opstanu na selu, ali i da mogu da žive od svog rada – istakao je Veličković.

On je podsetio da su 2013. godine subvencije za pomoć poljoprivrednim proizvođačima bile 20 miliona dinara, a da je ove godine iz gradske kase za tu namenu opredeljeno 200 miliona dinara.

– Grad čini mnogo toga kako bi pomogao poljoprivrednim proizvođačima, organizujemo promocije, razne sajmove, a činićemo i više i bolje – poručio je Veličković.

On je uputio čestitke polaznicima obuka, poželeo im sreću u daljem radu i zahvalio profesorima i rukovodstvu Poljoprivrednog fakulteta na uspešnoj saradnji.

Dekan Poljoprivrednog fakulteta Dušan Živković zahvalio je Sekretarijatu za privredu na sardnji koja, kako je naveo, traje niz godina i dodao da ona ima efekte i da bi trebalo da bude nastavljena.

– Ovakav vid obuka je veoma koristan. Srbija mora intenzivnije da komunicira i sarađuje sa poljoprivrednim proizvođačima, kao i sa svima onima okji su uključeni u poljoprivredu. Mi smo poljoprivredna zemlja i ovo je način da razmenimo iskustva i znanja. Ova spona između poljoprivrednika, Sekretarijata za privredu i Poljoprivrednog fakulteta treba da se produbi i otvori nove puteve – naveo je Živković.

Cilj ovih obuka je stručno osposobljavanje i sticanje veština, kao i podizanje opšteg znanja iz ovih oblasti. Na obuku su se mogli prijaviti zainteresovani sa teritorije grada Beograda, početnici i oni koji se bave ovim delatnostima bez obzira na godine života i obrazovanje.

Izvor:http://studiob.rs/uruceni-sertifikati-za-besplatne-obuke-u-oblasti-pcelarstva-vocarstva-i-organske-proizvodnje/

Prilikom „organske avanture“, koju je organizovala za novinare NLB banka, imali smo priliku da posetimo gazdinstvo Stojadinović, iz Grgura kod Blaca, koje je jedinstveno u topličkom kraju po organskoj proizvodnji. Selo Grgure se nalazi na 60 km od Brzeća, 40 km od Prolom banje, i 30 od Lukovske banje.
Meštani ovog sela se mahom bave poljoprivredom, pre svega voćarstvom i stočarstvom. Najviše je zastupljeno govedarstvo, a posetno goveda simentalske rase. Pre desetak godina u ovom kraju je dosta uvezeno grla iz Austrije, tako da je to austrijski simentalac, istakla nam je Marija Stojadinović, i dodala: održivost ove proizvodnje je očekivana i u budućnosti, proizvodnja se intezivira, broj farmi raste, tako da se povećava i broj grla u ovom kraju.
Marku Stojadinoviću, Marijinom bratu je na VII NLB konkursu pripala nagrada za projekat „Organska hrana – budućnost srpske poljoprivrede“. Stojadinovići suna svom gazdinstvu objedinili ratarsku, stočarsku i voćarsku proizvodnju, a sertifikovanom organskom proizvodnjom bave se od 2011. godine

"Cilj našeg projekta je unapređenje prerade organskih proizvoda, jer je to neophodno za sva gazdinstva udaljena od većih gradova i saobraćajnica", istakao je Marko i dodao: "Moramo da prerađujemo i dorađujemo dobijene sveže proizvode, tako da planiramo da se bavimo ili sušenim programom ili proizvodnjom džemova. Dobijenu nagradu uložićemo u duplikator za pripremu gotovih proizvoda."
Stojadinovići imaju organsku farmu, na kojoj ima 30 grla simentalske rase, u pitanju je mlečno govedarstvo. Dnevno se na ovoj farmi proizvede 400 litara mleka. Po rečima Jovana Stojadinovića, oca Marka i Marije, njjihova farma se razlikuje od ostalih farmi, jer je u pitanju sertifikovana organska proizvodnja, i mleko koje se dobija na ovoj farmi je organsko. Farma je lepo organizovana, odgovara svim standardima što se tiče higijene, zdravstvene zaštite životinja, i dobrobiti životinja. Prate najnovija dostignuća iz oblasti nauke, i na farmi je instaliran sistem za mužu, tipa zatvorenog mlekovoda, suština je da mleko koje se dobija je bez kontakta sa vazduhom, ili sa osobom koja obavlja mužu.
Na površini od 5 hektara Stojadinovići gaje šljive, kruške, jabuke, aroniju, kupinu i malinu. Voće koje se gaji na gazdinstvu porodice Stojadinović takođe je organskog porekla. Šljiva je najviše zastupljena, 70 odsto od ukupne proizvodnje voća i prodaje se u sušenom stanju.
„Suva šljiva se poštuje kod nas, ali najviše izvan granica naše zemlje".

Nekada je Srbija bila najveći izvoznik suve šljive. Stojadinovići imaju dve sušaru, po svim standardima, i u jednoj može da se osuši 3 tone za 24 sata. Pored sušare imaju i opremu za pasterizaciju, proizvode, sokove, džemove, kompote, i sve to prodaju sa kućnog praga. Ratarstvo je takođe zastupljeno, tako da
oni žitaricama hrane svoje životinje, a proizvode i setveni materijal. Stojadinovići, prave planove za budućnost kako bi organizovali grupnu sertifikaciju u stočarstvu, sto je prema Marijinim rečima odlično za ovaj kraj, i za organsku stočarstvo. Ovo je primer da spoj nauke i prakse daje odlične rezultate. Stojadinovići, svi sa visokim školama, stečena znanja prenose u praksi. Veliku pomoć imaju od supruge i majke Gordane.

Izvor: Agrobiznis magazin

Prilikom „organske avanture“, koju je organizovala NLB banka, povodom konkursa koji imaju svake godine pod nazivom „NLB organic“, posetili smo i selo Vrmdža. Malo ko zna za ovo selo, koje se nalazi nedaleko od Sokobanje, u podnožju planine Rtanj. Bogato je prirodom, okruženo vodama, planinama i šumama.
Put do sela vodi između njiva i lepo uređenih voćnjaka, livada i pašnjaka. Selo ima i svoju istoriju koja seže još u četvrti vek, u doba Rimljana, kada su visoke stene koje okružuju grad služile selu kao štit. Posetili smo Iliju Travara, po prezimenu odmah smo shvatili da nije to slučajno. Poreklom je iz Bosne, i otac mu se bavio travarstvom.
„Imao sam dobar posao u diplomatiji, ali jednog momenta sam shvatio da to nije za mene i da platu koju primim, imam nekoliko dana i to je to. Radio sam i u inostranstvu, tu je moglo i da se zaradi, ali ovde ne. Dao sam otkaz i odlučio da odem, mnogi su bili šokirani, jedino sam ja bio srećan“, priča Ilija Travar, nekada Beograđanin, a danas meštanin sokobanjskog sela Vrmdža.
„U početku sam kupio njivu, ali kasnije i kuću. Odlučio sam se da se preselim iz grada u selo, i nisam se pokajao. Ovde sam srećan, priča nam Ilija. Sada renovira kuću i nada se da ce sve srediti, jer po njegovim rečima lakše je napraviti nešto novo nego popravljati staro. Iz njegove priče smo saznali da je 2008. godine prodata prva kuća, i od tada prodaja je krenula, i dosta se ljudi naseljava u ovo selo. Ilija je u Vrmdži, koju je procenio kao mesto sa odličnim potencijalom za seoski turizam, kupio 5 hektara obradivog zemljišta i počeo da se bavi organskom proizvodnjom. Tada, kako kaže, ni sam nije
znao u šta se upušta i šta ga sve čeka, ali se nije pokolebao ni u jednom trenutku.
„Na ideju da uzgajam organsko voće i povrće došao sam još tokom svog boravka u inostranstvu gde sam pre 15 godina video koliko je taj trend u ekspanziji. Ipak, da bi od toga mogao i da preživim, nekoliko puta godišnje odlazim na beogradsku pijacu gde je prodaja organske hrane zagarantovana, jer, zasada, ne postoji ni jedan bliži grad u kome se ona prodaje na pijacama, kaže Ilija.Trenutno pakovanje obavlja u Beogradu, ali se nada da će biti uslova da to radi u
selu. Godišnje proizvede 150 kg sušenog bilja.
Ilija očekuje i neke podsticaje koji bi mu mnogo značili kako bi lakše proširio proizvodnju. Ilija pravi tri mešavine, jedna je sušeno povrće sa lekovitim biljem, drugi je na bazi lekovitog bilja majčina dušica, vranilova trava, rtanjski čaj, selen, treći je napravljen od gljiva, i lekovitog bilja, u trećem preovlađuju gljive. Imali smo prilike da probamo kotlić, koji je pripremio vrhunskog kvaliteta. Sva tri začina se uklapaju u svako jelo, i daju specifičan ukus, potpuno druga nota se dobija prilikom pripreme jela. Njegovo voće i povrće zdravo je i neprskano, a da bi ga zaštiitio od insekata, koristi samo prirodna sredstva, ali se i
samo imanje nalazi daleko od konvencionalne proizvodnje, od bilo kakve hemije. Poljoprivredno gazdinstvo postoji od aprila 2012. godine i organski je sertifikovano. Svi proizvodi su uzgajani bez upotrebe pesticida, veštačkih đubriva i ostalihštetnih materija.
Njihove proizvode možete nabaviti svakog vikenda u bloku 44 na pijaci organske hrane, u Novom Beogradu, ili vam mogu hranu dostaviti poštom.
Kako smo saznali od Ilije, planovi su mu da ostane na selu, i da proširi proizvodnju. Apeluje mladim ljudima koji vole prirodu i selo da se ne plaše, jer život na selu nudi mnogo toga.

Izvor: Agrobiznis magazin

Uprkos kiši i hladnom vremenu danas se na štandu NLB banke na novosadskom Sajmu poljoprivrede okupio veliki broj ljubitelja organske proizvodnje. Došli su da iz prve ruke čuju uvek dobre vesti iz ove banke. I zaista dobrih vesti nije manjkalo. Naime, zbog velikog interesovanja NLB banka je odlučila da svoj konkurs za projekte iz oblasti organske proizvodnje produži do 15. juna!

„Pravo na učešće imaju svi poljoprivrednici koji se bave ovom vrstom proizvodnje, a tri najbolja projekta dobiće nagradu po 500.000 dinara za unapređenje proizvodnje“ – rekla je Tanja Laketa PR NLB banke.

Senad Mahmutović, državni sekretar u ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede istakao je da je budućnost naše poljoprivrede upravo u organskoj proizvodnji. Iako je ova vrsta poljoprivrede teža u odnosu na konvencionalnu, država daje i veće subvencije kako bi stimulisala agrarna domaćinstva da pređu na ovu vrstu proizvodnje, jer uslove za to imamo.

„Kroz ovakve i slične tematske skupove naši poljoprivrednici će se bolje upoznati sa organskom proizvodnjom, sistemom sertifikacije i kontrole organskih proizvoda. Sama procedura možda traje malo duže, ali to je neophodno kako biste mogli nešto da označite i prodate kao organski proizvod i to po značajno višoj ceni“ – kazao je Mahmutović. Subvencije države za organsko stočarstvo su 40 odsto veće u stočarstvu i 120 posto više za voćarstvo i povrtarstvo u odnosu na konvencionalnu proizvodnju, pa je računica jasna.

Na konferenciji su govori i prošlogodišnji dobitnici nagrada NLB organik konkursa Tanja Idei, Marko Stojadinović i Ratko Aksentijević.

„Pre pet godina sa porodicom sam se preselila na salaš gde se bavimo organskom proizvodnjom zbog svoje dece, ali i svih nas. Najveći izazov za nas je da naše kompletno imanje, koje radi isključivo po principima organske proizvodnje, dobije sertifikat kako bi smo imali zaokruženu proizvodnju. Osim više vrsta povrća i voća imamo i životinje koje hranimo organskom hranom i želimo da zaokružimo čitav taj proces“ – rekla je Tanja Idei.

Marko Stojadinović je predstavnik prve grupe sertifikovanih voćara koji proizvode organsko voće i mahom su orjentisani na izvoz.

„Ako govorimo o radu teže je nego kada se bavite konvencionalnom proizvodnjom, ali je i cena finalnog proizvoda znatno veća, tako samo zadovoljni“ – kazao je Stojadinović.

Ratko Aksentijević je s ponosom istakao da pripada prvoj grupi sertifikovanih stočara u Srbiji koji se organskom proizvodnjom bave na Goliji.

„Broj stočara koji žele da se na ovaj način bave uzgojom stalno raste, kao i potreba za organskim proizvodima. Kada se bavite poljoprivredom na ovaj način to zahteva kontrolu u svakom segmentu poslovanja, ali mi treba da poslužimo kao primer. Uslove imamo, samo je potrebno da se mala gazdinstva udruže kako bismo lakše plasirali robu i dobili bolju cenu naših proizvoda – rekao je Aksentijević. 

Izvor: Agrobiznis magazin

Podaci o organskoj proizvodnji u Srbiji, pa i u Srednjobanatskom okrugu, pokazuju da je manje površina pod organskom proizvodnjom, a da se neznatno povećava broj proizvođača organskih poljoprivrednih proizvoda.

- Ti podaci ne treba da čude nikog. Organska proizvodnja je luksuz koju retki mogu sebi da priušte. Jer, prve dve godine prihoda nema, a ulaganja su velika. Ova proizvodnja zahteva i mnogo fizičkog rada. To su sve otežavajuće okolnosti. A ako se jedan novi proizvođač pojavi, dva nestanu. Mi koji smo krenuli na vreme, i izdržali, sada smo u daleko povoljnijem položaju. Našli smo tržište, pozicionirali se dobro, a cene organskog voća i povrća sada su više nego dobre - kaže Šandor Balanji iz Lukinog Sela.

Balanji je jedan od registrovanih proizvođača organskih poljoprivrednih proizvoda u bazi „Serbia organica“.

On dodaje da, ukoliko država želi da pomogne, upravo to treba da se desi u prve dve godine organske proizvodnje, dok traje konverzija zemljišta i dok proizvođači ne mogu da računaju na bilo kakav prihod. Na poljoprivrednom gazdinstvu Balanjijevih površine pod organskom proizvodnjom se iz godine u godinu povećavaju. I proširuje se ponuda.

- Trenutno vadimo mladi krompir na koji smo vrlo ponosni. To će biti naš favorit na ovogodišnjem izboru za „Najbolje iz Srbije“ - dodaje Balanji.

Prošle godine spanać iz plastenika Balanjijevih osvojio je prestižnu titulu „Najbolje iz Srbije“.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/najbole-raste-u-lukinom-selu-04-05-2019

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30