Osim povoljnih uslova, organska poljoprivreda u našoj zemlji je nedovoljno razvijena. Za to postoje brojni razlozi sa kojima se naši proizvođači susreću prilikom prelaska ili u bavljenju ovom proizvodnjom.

Kako piše za portal PSSS Svetljana Jerinić, saradnik za ratarstvo i povrtarstvo PSS Valjevo, najveći problem za naše poljoprivredne proizvođače su velika početna ulaganja. U periodu konverzije veća su ulaganja, a proizvod se ne može prodavati po višoj ceni kao organski.

- Takođe, veliki problem kod naših poljoprivrednika predstavlja nedovoljna informisanost o organskoj proizvodnji i nedostatak stručnog znanja. Organska proizvodnja je i dalje velika nepoznanica i to je razlog da se poljoprivredni proizvođači teže odlučuju da se bave ovom proizvodnjom. Evidentna je nedovoljna edukovanost o različitosti u tehnologiji organske od konvencionalne proizvodnje. Iz tog razloga potrebno je raditi na edukaciji svih učesnika organske poljoprivrede, od poljoprivrednih savetodavaca, preko poljoprivrednih proizvođača i potrošača - navodi Jerinićeva.

Jedan od problema je i nedostatak inputa za organsku proizvodnju. Semenskog materijala i sredstava za zaštitu gotovo da nema na našem tržištu.

- Situacija sa mineralnim đubrivima dosta se popravila u poslednje vreme i pojedina đubriva se mogu naći ne samo u velikim centrima, nego i u manjim mestima, gde su dostupnija poljoprivrednim proizvođačima. Registovanih herbicida u organskoj proizvodnji nema, što iziskuje veće učešće ljudskog rada, naročito u proizvodnji voća i povrća - ističe.

Ono što predstavlja problema za naše proizvođače je i malo komplikovanija dokumentacija u odnosu na konvencionalnu proizvodnju.

- Naime, prijava za sertifikaciju, obeležavanje proizvoda, zahtevi za korišćenje semena iz konvencionalne proizvodnje, vođenje knjige polja i mnoga druga dokumentacija jedan je od činilaca koji odvraća naše proizvođače u samom procesu odlučivanja za prelazak na ovaj vid proizvodnje - napominje savetodavka.

Organska poljoprivreda u našoj zemlji, i pored brojnih problema, je velika šansa i dobro rešenje za mala porodična poljoprivredna gazdinstva. Velika poljoprivreda gazdinstva, koja su specijalizovana za određene proizvodnje teško da se mogu preorijentisati i prilagoditi svoju mehanizaciju i opremu za bavljenje organskom proizvodnjom.

- Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Valjevo daje savet malim poljoprivrednim gazdinstvima, koja zbog potrebnih velikih ulaganja ne mogu da prerastu u veća ili srednja gazdinstva, da celokupnu ili jedan deo svoje proizvodnje prebace iz kovencionalne u organsku. Takođe, savet je da to budu i gazdinstva koja imaju raspoloživu sopstvenu radnu snagu i mehanizaciju, pa mogu biti održiva u ovakvim uslovima poslovanja - zaključuje Svetlana Jerinić.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3141741/ko-su-potencijalni-proizvodjaci-za-organsku-poljoprivredu

 

Francuski vinogradari koji grožđe uzgajaju po principima organske proizvodnje rešili su da uvedu novine u svojim vinogradima. U saradnji sa Francuskim institutom za vino i Institutom za konje i jahanje tri godine su istraživali o uticaju izduvnih gasova iz traktora na vinovu lozu i došli do zaključka da je najbezbednije vratiti prikolice sa konjskim zapregama.

- U okviru projekta Ekovajn učestvovalo je 300 vinogradara koji su koriste konjske zaprege za oranje svoje zemlje, ali i konjske prikolice prilikom berbe. Došlo se do neverovatnih rezultata. Ne samo što je zdravije i čistije, već je primećena i mnogo manja erozija zemljišta – rekao je Klemens Benezet iz Institut za konje i jahanje.

Konji se uglavnom koriste za uzbrdo, oranje i uklanjanje grebena, kao i prilikom osipanja zemlje u uskim redovima, za međuredno okopavanja vinove loze i za održavanje mladih zasada vinove loze. Jedna od prednosti konja je što se mogu koristiti na svim parcelama i po bilo kom vremenu, a poboljšavaju nosivost i zdravlje tla.

- To je razlog zašto vinogradari zamenjuju traktore za životinje, povrh činjenice da uživaju u njihovom društvu – rekao je Garens Markatoni, savetnik za vinogradarstvo u poljoprivrednoj komori ove zmlje.

- Kopita ne obeležavaju zemljište toliko kao gume traktora i ograničavaju sabijanje tla. Konji takođe ne stvaraju vibracije i pomeraju samo male količine tla, tako da čak i u regionima sklonim bujičnim padavinama, poput Mediterana, znatno ograničavaju eroziju – dodao je on.

Zato ne čudi što je sve više konja u francuskim vinogradima, a posebno se preporučuju organskim uzgajivačima vinove loze koji od toga prave organsko vino koje višestruko skuplje u odnosu na klasično.

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Iako je nova Uredba Evropske unije o organskoj proizvodnji trebalo da stupi na snagu prvog dana 2021, taj rok je zbog pandemije prolongiran. Međutim, u Ministarstvu poljoprivrede rade na usaglašavanju nove regulative o toj oblasti, uz subvencije koje su za tu proizvodnju pet puta više nego za konvencionalnu.Pre sedam godina Lukovići su se odlučili za organsku proizvodnju malina. U godini pandemije upravo ovako uzgajeno voće bilo je izuzetno traženo."Početak je težak i početak je dosta skup, tako da tu treba istrajnosti i dosta proizvođača odustane u tom periodu. Tu treba i podrška ljudi koji se već bave tine, a i struke podrška i podrška naravno i države", kaže Radojko Luković iz Arilja.

Država je posebno zainteresovana za organsku proizvodnju u svim oblasima poljoprivede.

"Imamo pet puta veće subvencije u odnosu na konvencionalnu proizvodnju. Tako da je to jedna lepa stvar za početak da se bavite sa ovom vrstom proizvodnje. Takođe ćemo gledati da iduće godine napravimo jednu diversifikaciju, odnosno da ne budu ista ulaganja ako se bavite sejanjem pšenice ili nekim višegodišnjim zasadima", kaže Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede.

Edukacija može u velikoj meri unaprediti organsku proizvodnju, ali i udruživanje proizvođača. Međutim, potrebna je ozbiljna strategija i manje posrednika u lancu proizvodnje i prodaje - tvrde zadrugari.

"Ni u konvencionalnoj proizvodnji nismo adekvatno zastupljeni u nastupu na tržištu. I nismo prisutni u toj meri, ali u preradi, da li u proizvodnji, da li u plasiranju finalnog proizvoda nisu zadruge i udruženja i mali robni proizvođači adekvatno zastupljeni i naslonjeni na tržište, već imaju posrednike", kaže Božo Joković - direktor PSZZ "Naši voćari" Arilje.

Plasman sirovih organskih proizvoda donosi manju zaradu nego prodaja svežeg voća. Poslednjih godina, na svetskom tržištu je veoma tražena liofilizovana malina.

"Prepoznata je kod kupaca kao jedinstvena kao kvalitetan proizvod, koji je sačuvao dosta hranljivih materija i vitamina i minerala i kad još tome dodate da je organskog porekla, e onda to ima jednu potpunu priču", kaže Nemanja Bojičić iz Službe kvaliteta "Drenovac".

Organska proizvodnja je, za sada, uspostavljena na oko jedan odsto poljoprivrednih površina, ali bi se taj procenat konkretnom podrškom države i upoznavanjem proizvođača sa prednostima mogao povećati.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4210070/organska-proizvodnja.html

 

Organska proizvodnja je sve zastupljenija u svetu, a cena ovakvih proizvoda je i do tri puta veća u odnosu na poljoprivredne proizvode gajenje na klasičan način. Međutim, organski uzgajivači se sreću sa brojnim poteškoćama pre svega kako poboljšati prinose bez upotrebe pesticida, ali i zaštiti biljke od štetočina bez korišćenja hemisjkih sredstava.

U svetu se stalno eksperimentiše sa raznim tehnikama, a sve više se upotrebljavaju korisni insekti. Kako piše Horti dejli kao najkorisniji za oprašivanje organskih jagoda u plastenicima pokazao se bumbar.

- Favorizovanje oprašivanja bumbarima je postala ustaljena tehnika. Ovi insekti koriste se za poboljšanje kvaliteta i to ne samo kod organske proizvodnje već sve više kod plasteničke proizvodnje uopšte – objasnio je italijanski poljoprivredni tehničar Karmine Lanaro.

- Pčelinjaci sa bumbarima unose se u plastenike krajem decembra ili početkom januara. Postavlja se nekoliko kutija po hektaru, s tim što se njihov broj povećava na četiri do pet kutija u vreme punog cvetanja jagoda – dodao je Lanaro i naglasio da ovakva vrsta oprašivanja donosi bolje prinose ali i utiče na smanjenje deformisanosti plodova.

U borbi protiv štetočina u zasadima organskh jagoda u plastenicima sve više se upotrebljavaju korisne grinje - Phytoseiulus persimilis koje su se pokazale kao vrlo efikasne u borbi protiv crvenih paukovih grinja.

Ove grinje u prirodi spadaju u predatorske grinje koje se hrane štetočinama i razmnožava se duplo brže u odnosu na svoj plen. Kako zahtevaju posebne uslove kao što je temperatura od 20 do 30 stepeni i vlažnost vazduha do 75 procenata, pokazalo se da plastenici nude gotovo idealne uslove za razvoj ovih grinja. Veoma je proždrljiva pa može da pojede 30 jaja, 24 mlada ili 7 odraslih grinja u jednom danu. Takođe, ova vrsta je i predator crvenog pauka.

Na ovaj način u plastenicima se uspostavlja ekološka ravnoteža koja je na otvorenim poljima narušena nekontrolisanom upotrebom pesticida.

- Persimilis se u plastenik unosi već u decembru u manjem broju kako bi mogli spontano da se razmnožavaju, kolonizuju životnu sredinu i prevladavaju nad crvenim paukom – istakao je Lanaro i naglasio da količina zavisi od veličine plastenika. On posebno naglašava da treba imati u vidu da se ove grinje brzo razmožavaju, te da za kratko vreme da očiste plastenik od štetočina.

 Izvor: Agrobiznis magazin

Poslednjih godina Rusija ulaže ogroman novac u razvoj poljoprivrede. Kako bi doskočili nepovoljnim vremenskim uslovima Rusi su se dosetili i započeli maosvno podizanje staklenika gde u krlimatski kontrolisanim uslovima gaje povrće.

Izgradnja staklenika koji se prostiru na neverovatnih šest hektara završena je u Serpuhovu, u blizini Moskve, izvestilo je regionalno Ministarstvo poljoprivrede, a prenose svetski mediji. Na ovom prostru gajiće se organsko povrće. 

- Prvo seme organskog povrća zasađeno je u Serpuhovu. Ovim je započeta prva faza proizvodnje. Izgradnja same staklene bašte je završena, objekat je u proceduri postavljanja proizvodnje - rekao je  ministar poljoprivrede i prehrane moskovske oblasti Andrei Razin.

Staklenici su opremljeni sistemom navodnjavanja kap po kap i kontrolom klime. Kako je u pitanju organska proizvodnja za zaštitu biljaka se koriste isključivo  biološke metode zaštite useva. Biljke oprašuju bumbari, što poboljšava rast useva za 20-50%, navodi se u izveštaju ministartsva.

- Druga faza staklenika treba da bude pokrenuta u prvom kvartalu 2021.  a kapacitet proizvodnje je četiri hiljade tona povrća godišnje - dodao je Razin.

U ovaj projekat je investirano 19 miliona evra, a po završetku svih radova u kompleksu će biti zaposleno 100 radnika.

Rusija, a posebno moskovska oblast poznata je po nepovoljnoj klimi, dugim i oštrim zimama koje praktično traju od septembra do maja. Međutim, proizvodnjom u staklenicima ovaj problem bi bio rešen, a Moskovljani će moći da kupe sveže organsko povrće koje neće morati dugo da se transportuje. 

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

U 2020. zahtevi proizvođača organske hrane za subvencijama dvostruko su nadmašili iznos sredstava opredeljenih u republičkom budžetu što govori
o velikom interesovanju poljoprivrednika da se uključe u ovaj vid proizvodnje, ali i potrebi da se u njihovo podsticanje uključe i lokalne samouprave.
Period kada je organskim proizvođačima potrebna najveća pomoć je na samom početku, kada ulaze u proces konverzije zemljišta i sticanja sertifikata, a taj period može da traje i do tri godine, u zavisnosti od vrsteproizvodnje. Subvencije za biljnu organsku proizvodnju su trenutno četiri puta veće u odnosu na konvencionalnu, a za stočare su više za 40%. Površine pod organskom proizvodnjom su poslednjih 10 godina povećane 236 posto, ali su tek na 0,6% od
ukupno korišćenog poljoprivrednog zemljišta– izjavila je Jelena Milić, rukovoditeljka Grupe za organsku proizvodnju u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na online konferenciji „Kako unaprediti razvoj organske poljoprivrede na lokalu“.
Vebinar je organizovao NALED u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i Agro klasterom iz Novog Sada, u okviru projekta Javno-privatni dijalog za razvoj, koji podržava USAID, u cilju prevazilaženja prepreka koje ometaju intenzivniji razvoj organske proizvodnje u našoj zemlji. Na skupu je istaknuto da su visoka početna ulaganja i zahtevni administrativni postupci glavne prepreke sa kojima se proizvođači organske hrane susreću. Novi Sad je primer lokalne samouprave koji je bojazan od isplativosti ulaganja rešio refundiranjem kompletnih troškova za proces sertifikacije i kontrole, kao i podrškom za nabavku semena, zaštitne
opreme, edukacije i promocije. U ovoj godini izdvojeno je pet miliona dinara za te namene. Sličan pristup već su najavile i druge lokalne samouprave poput Kruševca i Dimitrovgrada.
Ratko Aksentijević iz udruženja odgajivača organskih ovaca i goveda „Golija“ istakao je da su podsticaji naročito bitni za stočare jer su administrativni zahtevi u toj oblasti značajno veći u odnosu na biljnu proizvodnju, kao i da je potrebno podsticati grupnu sertifikaciju proizvođača kako bi se što veći broj poljoprivrednih proizvođača uključio u organsku proizvodnju.
Na vebinaru je najavljeno donošenje novog zakona o organskoj proizvodnji tokom sledeće godine, a u planu je da se omogući refundiranje troškova sertifikacije za izlazak na tržište EU (uz mogućnost da se proširi i na tržišta SAD i Japana). U Srbiji najzastupljenija je proizvodnja organskog voća (malina, koncentrat jabuke i kupina), žitarica (kukuruz i pšenica) i industrijskog bilja (soja i suncokret), kao i živine i ovaca. U odnosu na 2012. broj proizvođača je povećan sa 1.000 na 6.260, ali je samo 534 sertifikovano dok su ostali kooperanti. Oko 90% proizvodnje namenjeno je izvozu, a vrednost našeg
plasmana u inostranstvo je gotovo 30 miliona evra.
Novim Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji donetim u julu ove godine prvi put je regulisana mogućnost proizvodnje organskih vina u Srbiji. Takođe, proširena je i lista sredstava za zaštitu i ishranu bilja u skladu sa propisima EU, što će olakšati
proizvodnju u oblasti koja ne dozvoljava upotrebu hormona i GMO, kao i strogo ograničenu upotrebu sredstava za zaštitu bilja i antibiotika.
Proizvodnja organskih proizvoda u Republici Srpskoj, koja se u 2018. odvijala na oko 300 hektara obradive zemlje, povećana je za godinu dana, te je u
2019. godini iznosila oko 600 hektara. Taj podatak potvrdio je za "Nezavisne" Dragan Šepa, sekretar Udruženja poljoprivrede, vodoprivrede, ribarstva, prehrambene i duvanske industrije pri Privrednoj komori RS, dodajući da se to prvenstveno odnosi na ljekovito i aromatično bilje, povrće, i jagodičasto voće. Organska proizvodnja inače ne uključuje veštačke dodatke kao što su pesticidi i hemijska đubriva, te ne sadrži genetski modifikovane organizme, i
nije tretirana zračenjem, industrijskim rastvaračima ili hemijskim prehrambenim aditivima. Prema podacima stručnjaka, sve su veći i prihodi koje ovaj vid proizvodnje donosi.
"Proizvodnja organskih proizvoda prošlih godina je po hektaru donosila oko 400 KM, a sada donosi 600 KM, s tim što će se nastojati da iduće godine taj iznos bude još veći", rekao je Šepa. U planu je, kako dodaje, da se do kraja ove godine formira grupacija organskih proizvođača u Udruženju poljoprivrede i prehrambene industrije pri Privrednoj komori RS.
"Nedavno su promovisani znak ogranske proizvodnje za RS i sertifikacijska kuća koja će vršiti kontrolu i izdavati sertifikate proizvođačima za određene proizvode", istakao je Šepa. Prema njegovim rečima, sve više proizvođača traži dozvolu za organsku proizvodnju. "Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede RS ima oko 100 proizvođača koji su u procesu sertifikacije za ovu proizvodnju. Licenca se dobija od strane sertifikacijske kuće, gde se podnosi zahtev u skladu sa Zakonom o organskoj proizvodnji RS. Nakon dobijanja sertifikata proizvođač stavlja etiketu kojom se potvrđuje da je taj proizvod organski", pojasnio je Šepa.
Perspektiva i značaj organske proizvodnje za Srpsku, kako Šepa kaže, jeste da se u narednom periodu obezbedi da se ona što bolje razvija i da se povećava.
"Ministarstvo podržava proizvođače, daje im podsticaj od 600 KM po hektaru te sufinansira sertifikat sa 50 odsto, što doprinosi povećanju broja proizvođača u ovoj sferi, ali i površina na kojima se odvija organska proizvodnja", rekao je Šepa. Ipak, povrtari smatraju da je proizvodnja organskog povrća u RS još na veoma niskom nivou.
"Što se tiče proizvodnje organskog povrća u RS, ona je na veoma niskom nivou, jer se kod nas taj trend ne prepoznaje i ne vrednuje adekvatno. Da bi se podigla na viši nivo, potrebno je da se takvi proizvodi mnogo više cene", rekao je za "Nezavisne" Branko Mastalo, predsednik Udruženja povrtara RS. Ono što određuje cenu svih, pa i organskih proizvoda, kako Mastalo kaže, jeste odnos ponude i potražnje.
"Kada je ponuda velika, a potražnja mala, onda su cene niske, a kad nešto nedostaje, cena je visoka. Kod nas je još prisutan trend da se ne gleda da li je,
na primer, paprika zdrava, već koliko se sjaji, iako je organska mnogo zdravija i bolja", dodao je Mastalo.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Mogu slobodno reći da se od ovog posla može pristojno živeti, posebno ako je uključena cela porodica – reči su Gordane Šokčić, proizvođača u organskoj poljoprivredi koja se iz grada preselila u selo Taroš kod Zrenjanina i sada ima proizvodnju zasnovanu na 10 hektara. Njeno iskustvo je slikovito: navodi da kada se preselila u Taroš iznenadila se koliko domaćinstava nema svoje bašte, već povrće kupuju u prodavnici, isto kao da žive u gradu.

„Zato bi trebalo raditi na obuci, posebno mladih žena da formiraju bio-bašte za potrebe svojih porodica”, smatra Šokčićeva.

Njena ocena jedna je od desetina zabeleženih u anketi u okviru projekta izrade Akcionog plana razvoja organske poljoprivrede u Vojvodini u periodu od 2020. do 2025. godine koji izrađuje Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu uz podršku pokrajinskog Sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. U izradu ovog projekta uključeni su i stručnjaci udruženja „Teras”, inače našeg prvog udruženja organske poljoprivrede i Otvorenog univerziteta u Subotici.

Civilni sektor, odnosno udruženja građana bila su inicijatori širenja organske poljoprivrede i, kako i Snježana Mitrović, stručni saradnik Otvorenog univerziteta, navodi u materijalu, sve je započelo u Subotici 1990. godine formiranjem „Terasa”. Deceniju kasnije ovo udruženje bilo je jedno od inicijatora i učesnika u pisanju prvog Zakona o organskoj poljoprivredi.

„Od dvehiljadite, kada je usvoje prvi zakon, rezultati su sledeći: postoji nešto više od 500 sertifikovanih operatera – odnosno oko 6.300 ukoliko se računaju i kooperanti koji su u grupnoj sertifikaciji – od kojih je stotinu u Vojvodini. Pod organskom poljoprivredom je svega 0,60 odsto ukupnog korišćenog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji”, navodi za „Politiku” Snježana Mitrović.

Reklo bi se da iskorak nije bio velik u poslednjih 20 godina jer na početku ovog period pod organskom proizvodnjom bilo 0,25 odsto poljoprivrednog zemljišta. Tako se u Vojvodini čak beleži pad površina pod organskom poljoprivredom i dok je 2015. godine pod ovim zasadima bilo 11.000 hektara, nakon izlaska nekoliko velikih firmi, ali i malih proizvođača iz ovog sistema proizvodnje, u 2018. godini organski proizvođači obrađivali su tek šest hiljada hektara.

„Ipak, ako se ne sagledava situacija samo iz ugla brojki, nedvosmisleno se može konstatovati da su udruženja građana svojim aktivnostima pomogla farmerima, razvila svest potrošača o značaju organske proizvodnje i uticala na njen vidljiv razvoj ne samo u Vojvodini već i u Srbiji” kaže Snježana Mitrović.

Prema rečima ovog stručnog saradnika Otvorenog univerziteta, jedan od problema u pripremi materijala bilo je i evidentiranje proizvođača u organskoj poljoprivredi jer se promene dešavaju iz godinu u godinu. Na teritoriji Vojvodine anketirana su 52 poljoprivredna proizvođača, dakle polovina sertifikovanih, koji su preko 15 godina u organskoj proizvodnji.

Nije zanemarljivo da je pre toga preko 20 njih odbilo da odgovara na pitanja jer su nezadovoljni odnosom države prema ovoj proizvodnji ili nisu imali vremena. Među anketiranima većina od blizu 90 odsto ima proizvodnju na do 10 hektara na kojoj, pokazalo se tokom ispitivanja, gaje veoma raznovrsno voće i povrće, posebno proizvođači na manjim parcelama. Kod nešto preko 90 odsto proizvođača kao motiv za bavljenjem navedena je briga za zdravlje i zdravu životnu sredinu. Tek jedan ispitanik je odgovorio da ga rukovode isključivo ekonomski razlozi.

Ovi proizvođači u svom radu najviše problema imaju sa obezbeđivanjem dozvoljenih sredstava za uništavanje korova, lečenje stoke ili nabavljanjem organskog stajnjaka, ali je gotovo trećina ispitanika rekla da je problem i još uvek nedovoljno razvijena svest o organskoj hrani, ili slaba kupovna moć građana. Zanimljivo je i da je preko trećine proizvođača fakultetski obrazovano, da vide perspektivu u bavljenju organskom poljoprivredom, ali i da se o organskoj poljoprivredi informišu samostalno, kroz literaturu i internet, a najmanji broj je koristio seminare stručnih službi.

Kroz ispitivanje je analizirana i podrška koja se na nivou pokrajine daje udruženjima organskih proizvođača, ali i po lokalnim samoupravama. Tako, recimo, iako je Subotica bila pionir organske poljoprivrede, grad je samo u jednom navratu dodelio novac i njima. S druge strane je Novi Sad koji, navodi Mitrovićeva, predstavlja jedinstven primer u Vojvodini.

„U anketnim istraživanjima ispitanici su isticali da je ta podrška u velikoj meri uticala na njihovu održivost i povećanje broja organskih poljoprivrednika na teritoriji ovog grada”, stoji u materijalu.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/468983/Organska-poljoprivreda-uvek-dobra-sansa

 

Kalifornija je treća po veličini država u SAD posle Aljaske i Teksasa. Uz obalu klima je mediteransko-sutropska, a u unutrašnjosti stepska. U Kaliforniji se nalazi Dolina smrti, pustinja koja se smatra za najtoplije mesto na svetu. Najveći problem kalifornijskih farmera je dobra i kvalitetna voda koja može da se koristi za zalivanje useva. Međutim, uprkos prilično lošim prirodnim uslovima, Kalifornija ima više od 1,5 miliona hektara pod organskom proizvodnjom uz značajno uvećanje prinosa. U čemu je njihova tajna?

 Alternativne metode

Tajna je u alternativnim metodama. Naime, kalifornijski organski proizvođači koriste teške prostirke koje smanjuju isparavanje vode sa površine tla, smanjuju nenamerno oticanje vode i pomaže u rešavanju problema erozije. Upotrebljavaju i veštačke vapne, mala udubljenja u zemlji dizajnirana za hvatanje oticanja i povećanje prodiranja vode u tlo.

Pored ovog, sve veći broj organskih proizvođača koristi  inovativno, nehemijsko rešenje za prečišćavanje vode na svojim sistemima za navodnjavanje. Ovim se smanjuje potrebna količina vode za zalivanje, pomaže u održavanju visokog nivoa vlage u zemljištu i poboljšava zdravlje i vitalnost useva. Prema rečima samih uzgajivača, ovaj metod prečišćavanja vode za navodnjavanje izuzetno je efikasan u rešavanju različitih pitanja koja izazivaju konvencionalne i organske poljoprivrednike. U pitanju je Magnation Water Technologies (magnetska tehnologija vode) koja za 30 procenata smanjuje tvrdoću vode koja postaje  nalik kišnici, koja je po oceni stručnjaka, najbolja za zalivanje gajenih useva. U izradi ove tehnologije, inovatori su koristili  saznanja o kišnici do koje je došla NASA, ali i brojna druga  naučna saznanja do kojih se došlo posle višegodišnjih istraživanja. Na taj način je stvoren jedinstveni uređaj koji i najprljaviju vodu može prirodno da pročisti do te mere da se  bezbedno koristiti za zalivanje biljaka. Jednostavno rečeno, sistem Magnaton stvara vodu poput kiše.

Zašto je kišnica dobra?

Naučnici NASE opisali su kap kiše kao akumulaciju vlage u oblacima, visoko u Zemljinoj atmosferi. Usled pritiska molekuli vode se drže zajedno i formira se kapljica. Kada kiša počne da pada iz oblaka na kapljice utiče vazduh koji ih gura dok padaju. Zbog pritiska vazduha kap se razbija i kada udare o zemlju, molekuli vode su manji, uzburkaniji i shodno tome, korisniji za gajene useva. Na sličan način deluje se na vodu za navodnjavanje dok prolazi kroz sistem Magnaton. Molekularna struktura vode se razlaže na manje, bioraspoložive delove koji omogućavaju većoj količini kiseonika i hranljivih materija da se infiltriraju u zemljište. To je zapravo simulacija prirodnog načina prolaska vode kroz magnetno polje zemlje koje vodu „čisti“ od raznih nečistoća i omekšava je pa postaje slična kišnici koja lakše prodire u tlo i stimuliše hranljive materije u zemlji  koje pospešuju rast i zdravlje biljaka.

Majk Torp, savetnik za organsku proizvodnju, testirao je ove sisteme na zasadu bebi spanaća. On je uporedio dve parcele – jednu koja je tretirana vodom iz Magnatona, i drugu koja je zalivana običnom vodom za navodnjavanje. Rezultati su bili frapantni. 

- Na površinama koje su tretirane jedinicom za magnaciju došlo je do povećanja prinosa do deset posto, biljke su bile u odličnom stanju uz produženje roka upotrebe ovog bebi spanaća. U proseku imali smo 1.300 dolara više zarade po hektaru u odnosu na  prinose na njivi sa normalnim navodnjavanjem – rekao je Torp.

Paul Frei, poznati kalifornijski vinar i vlasnik prve organske vinarije u Americi, primenio je ovaj sistem u svojim vinogradima. - Rezultati su bili iznad svakih očekivanja. Znao sam da je kišnica dobra za biljke, ali nisam znao da može da se napravi i na ovaj način i bezbedno koristi – rekao je Frei koji važi za jednog od vodećih svetskih stručnjaka za organsko vinarstvo.

Ovaj tretman utiče i na ispiranje nečistoća iz vode, kao što su mineralne komponente koje bunarsku vodu za zalivanje mogu da učine neupotrebljivom.

- Moja porodica se već više od 150 godina bavi poljoprivredom. Naš glavni problem je visok nivo bora u podzemnoj vodi zbog čega je naša bunarska voda bila neupotrebljiva za zalivanje. Nakon što sam kupio sistem Magnaton rešio sam da ga isprobam na manjoj površini na kojoj sam zasadio jagode i papriku. Namerno sam odabrao ove dve vrste biljaka jer su izuzetno osetljive na vodu kojom se zalivaju. Po prvi put bor iz podzemnih voda nije uticao na biljke koje su rasle zdrave i jake. Sada uzgajamo puno paprike i nemamo apsolutno nikakav problem sa vodom otkad koristimo ovaj tretman. Što se mene tiče ovo čudo – rekao je Pet Herbert.

Olakšava klijanje semena

Upotreba ovog sistema, primetili su kalifornijski farmeri, ubrzava klijanje semena. To iz prve ruke potvrđuje Vajan Gulart koji se već 25 godina bavi poljoprivredom u dolini Salinas.

- Rezultati i bolja klijavost semena koju sam postigao uz upotrebu Magnatona bili su zaista impresivni. Ne samo da je klijanje semena bilo brže, već su biljke bile zdravije, a imali smo i raniju berbu. Zato sam ugradio Magnaton na sve moje pumpe za navodnjavanje – rekao je on. Magnaton je, kako naglašava, čist način tretiranja vode za navodnjavanje kako bi ona postala prirodno efikasna poput kišnice, ali i ključ za smanjenje problema sa vodom za zalivanje.

 Izvor: Agrobiznis magazin 

Zahtevi proizvođača organske hrane za subvencijama su ove godine bili duplo veći od sume novca koja je u republičkom budzetu opredeljena za ovu svrhu, rečeno je na onlajn skupu koji je danas organizovao NALED.
Jelena Milić, rukovodilac Grupe za organsku proizvodnju u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je izjavila da je organskim proizvođačima najveća pomoć potrebna na samom početku, kada ulaze u proces konverzije zemljišta i sticanja sertifikata."Taj period, zavisno od vrste proizvodnje, može da traje i do tri godine. Subvencije za biljnu organsku proizvodnju su trenutno četiri puta veće u odnosu na konvencionalnu, a za stočare su veće za 40 odsto", navela je ona.

Dodala je da su površine pod organskom proizvodnjom u poslednjih 10 godina povećane za 236 odsto, ali da i pored toga zauzimaju tek 0,6 odsto ukupnog korišćenog poljoprivrednog zemljišta.

Kao glavne prepreke sa kojima se proizvođači organske hrane susreću, istaknuti su visoka početna ulaganja i zahtevni administrativni postupci.

Novi Sad je naveden kao primer lokalne samouprave koja je bojazan od isplativosti ulaganja rešila refundiranjem kompletnih troškova za proces sertifikacije i kontrole, kao i podrškom za nabavku semena, zaštitne opreme, edukacije i promocije.

Tako je u ovoj godini za te namene izdvojeno pet miliona dinara a sličan pristup najavile su i druge lokalne samouprave, kao što su Kruševac i Dimitrovgrad.

Ratko Aksentijević iz Udruženja odgajivača organskih ovaca i goveda Golija, ukazao je da su podsticaji posebno važni stočarima pošto su administrativni zahtevi za njih znatno veći nego u biljnoj proizvodnju.

Najavljeno je donošenje novog zakona o organskoj proizvodnji tokom sledeće godine, a u planu je omogućavanje refundiranja troškova sertifikacije za izlazak na tržište EU.

Rečeno je takođe da je u Srbiji najzastupljenija proizvodnja organskog voća kao što su maline, jabuke i kupine, zatim žitarica, pre svih kukuruza i pšenice, industrijskog bilja najviše soje i suncokreta, a od stoke živine i ovaca.Broj proizvođača je u odnosu na 2012. godinu povećan sa 1.000 na 6.260. Međutim samo njih 534 je sertifikovano dok su ostali kooperanti.

Blizu 90 odsto organske proizvodnje se izvozi, a vrednost našeg izvoza u inostranstvo iznosi blizu 30 miliona evra.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/naled-ogromno-interesovanje-za-organsku-proizvodnju_1180310.html

Privredna komora Srbije i Razvojna agencija Srbije u saradnji sa Švajcarskim programom za promociju izvoza (SIPPO) i Nacionalnom asocijacijom za razvoj organske proizvodnje „Serbia Organika“ organizuju nastup srpskih privrednika u okviru nacionalnog štanda Srbije na predstojećem međunarodnom sajmu organske hrane „BIOFACH“ 2021, koji će se održati u Nirnbergu, SR Nemačka, u periodu od 17. do 20. februara 2021. godine.

Na sajmu „BIOFACH“ su srpski organski proizvođači prisutni već godinama u okviru nacionalnog štanda, a na sajmu 2021. godine organski proizvođači će predstaviti svoje proizvodne programe na nacionalnom štandu Srbije, u Hali „4A“ površine 101,14 m2.. Nastup na međunarodnom sajmu omogućava izlagačima da predstave svoje proizvode i plasiraju ih na nova tržišta, kao i da pospeše postojeće i steknu nove poslovne kontakte.

„BIOFACH“ (www.biofach.de/en) predstavlja najveći svetski sajam u oblasti organske proizvodnje koji se svakog februara održava u Nirnbergu (Nemačka) od 1990. godine. Okuplja više od 3.000 izlagača i obiđe ga preko 50.000 posetilaca iz više od 130 zemalja. Sajam je sveobuhvatnog sadržaja, pored međunarodne izložbe organskog sektora, to je mesto trgovine i poslovanja, ali i mesto na kojem se kreiraju politike i trendovi u ovom sektoru.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/10/27/organska-proizvodnja/poziv-za-ucesce-na-medjunarodnom-sajmu-organske-hrane/?fbclid=IwAR0SpQj4YlFC17WFSboNIV3UTg7wHkDOFsvUzl5hkyTjQuJ5MLJPNea2Yns

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31