Proizvodnja organskih poljoprivrednih proizvoda i njihova perada godinama se spominju kao velika neiskorišćena šansa srpskog agrara. U poslednjih par godina stvari su se pomerile sa mrtve tačke i procenjuje se da u Srbiji ima oko 6.000 poljoprivrednika koji se bave ovakvom vrstom proizvodnje i to na ukupnoj površini od oko 13.000 hektara. Vrednost izvoza u ovoj branši je oko 20 miliona dolara godišnje što je mnogo bolje nego pre nekoliko godina ali i dalje daleko od potencijala koju naša poljoprivreda ima.

O tome šta bi trebalo izmeniti da bi više proizvođača čiste njive i polja iskoristili za ovu proizvodnju dr Snežana Oljača predsednica UO Udruženja “Serbia organika” kaže da su naši proizvođači u mnogo goroj situaciji nego kolege u zemljama EU jer su subvencije kod nas znatno manje i da ukoliko bi se one povećale i rezultati bi bili znatno bolji.

Proizvođačima koji krče svoj put u ovoj branši svaka pomoć dobro dođe, a još od 2012. godine podrška stiže od NLB banke. Oni svake godine imaju konkurs za ove poljoprivrednike i nagraćuju po troje kojima slede ravnopravne nagrade od po 500.000 dinara.

Prošle godine među nagrađenima su bili i Tatjana i Zoltan Idei iz Temerina. Oni su za projekat “Kako poseješ tako ćeš i požnjeti” dobili novac i iskoristili su ga za nabavku sejalice… Ono Što im sada nedostaje jeste objedinjeni sertifikat za organsku proizvodnju za celo gazdinstvo.

-Mi se bavimo i stočarstvom i ratarstvom i preradom. Sertifikovati svaku oblast posebno je jako skupo i više bi nam odgovaralo kada bi imali mogućnost da sertifikujemo celo gazdinstvo-kaže Tatjana.

O tome koliko je to danas moguće državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i šumarstva Srbije, Sead Mahmutović kaže da će saslušati sve primedbe, a onda videti koliko može da se udovolji zahtevima jer sertifikovanje je kod nas usklađeno sa propisima koji vladaju na tržištu EU I tu nema odstupanja jer bez toga nema uspešne proizvodnje ni izvoza.

A primer da se može dobro proizvodti i izvoziti je preduzeće “Midi organik” iz opštine Blace i sela Donji Grgur. Bave se preradom organskog voća i sve što proizvedu to i izvezu. Imaju 480 kooperanata i sve potrebne sertifikate. Izvoze u sve razvijene zemlje plus SAD. Žika Janićijević koji je osnovao firmu sa sinom Nenadom, objašnjava da je organska proizvodnja težak ali isplativ posao.

-Cene su od 20 do 50 odsto više nego kod konvencionalne proizvodnje, ali sve mora da se kontroliše i sertifikuje što iziskuje dodatne troškove… Inostrani kupci, posebno oni iz SAD najviše traže pire od jabuke koji spremamo u većim i manjim pakovanjima – pojašnjava Žika i dodaje da pored pirea od jabuka spremaju se da na tržište plasiraju i pire do suvih šljiva jer smatraju da će lako naći put do proboriljivih kupaca na svetskih potrošača.

-U narednom periodu planiramo da izgradiimo i opremimo svoju laboratoriju to će biti i praktičnije i jeftinije nego sada kada nam kontorlu rade druge laboratorije - objašnjava on i tvrdi da kada bi bilo i još stotinu ovakvih fabrika ne bi bilo problema da plasiraju robu i izvoze.Organska proizvodnja zahteva specifične uslove. Moderne sorte voća i povrća su navikle na tretmane sredstvima za konvencionalnu proizvodnju, a ne organsku. To je ponovo vratilo interesovanje poljoprivrednika za stare sorte… Kod jabuka se ponovo sade kožara, biridžka, kolačara i slične. One ne zahtevaju specijalan tretman i stalna prskanja, a i otpornije su na bolesti i spoljne uticaje. Međutim rasadnici ih odavno ne proizvode pa se novi rasadi dobijuju kalemljenjem jer starih stabala još ima.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/organska-proizvodna-postaje-sve-zanimlivija-poloprvrednicima-19-05-2019

NLB Banka Beograd je objavila početak osmog konkursa NLB Organic, u okviru kojeg će i ove godine nagraditi tri najbolja projekta novčanom nagradom‎ u ukupnom iznosu od million i po dinara. Konkurs je otvoren od 8. marta do 20. maja, a pravo učešća imaju individualni poljoprivredni proizvođači sa registrovanim poljoprivrednim gazdinstvom koji su sertifikovani ili u procesu sertifikacije za organsku proizvodnju, uključujući i proizvođače koji poseduju grupni sertifikat, odnosno ugovor sa organizatorom proizvodnje. Projekti se dostavljaju poštom, na adresu NLB Banke Beograd, Bulevar Mihajla Pupina 165v, sa naznakom “Konkurs za najbolje projekte organske proizvodnje i prerade hrane“ ili elektronskim putem na adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. NLB Banka će tri autora projekata koje stručna komisija u sastavu: prof. dr Snežana Oljača, dr Milan Adamović i Vladimir Čapić proceni najboljim nagraditi iznosom od po 500.000 dinara. “Poljoprivreda je jedan od ključnih segmenata u poslovnim aktivnostima NLB Banke, i mi joj posvećujemo veliku pažnju. Pored proizvoda i usluga iz svoje redovne ponude, povoljnog finansiranja u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i lokalnim samoupravama, okupili smo i tim stručnjaka- savetnika za poljoprivredu, koji dobro poznaju ovu oblast, njene specifičnosti i potrebe i koji su poljoprivrednicima na raspolaganju tamo gde oni žive i rade – na polju. I u domenu društveno odgovornog poslovanja, organska poljoprivreda zauzima značajno mesto, u onom njenom delu koji doprinosi održivom razvoju, zdravlju ljudi i očuvanju životne sredine. Zbog složenog procesa zasnivanja organske proizvodnje, pribavljanja odgovarajućih sertifikata i vrlo zahtevnog procesa proizvodnje, organskoj proizvodnji je neophodna podrška svih relevantnih institucija. Mi smo prepoznali tu potrebu, a interesovanje organskih proizvođača za naš konkurs raste iz godine u godinu”, rekao je Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB Banke Beograd. Na NLB Organic konkursu, od 2012. godine, učestvovalo je ukupno 354 projekta.

Centar za organsku proizvodnju Selenča (COPS) dodeliće 28. septembra 2018. godine na 12. Forumu o organskoj proizvodnji u Selenči, po drugi put, novinarsku nagradu „SELENČA ORGANIC“ za medijske priloge koji se bave temama organske proizvodnje i promovišu je.

 

Nagrade će biti dodeljene za najbolje radove objavljene u štampanim, elektronskim i internet medijima (novinski prilog, radijski, televizijski i internet prilog), od nacionalnog, regionalnog i lokalnog značaja.

 

Na konkurs koji je bio otvoren do 17.9.2017. godine stigla su 44 medijska priloga u sve četiri kategorije. Žiri, kojeg su činili predsednik COPS-a Jozef Gašparovski (predsednik žirija), autorka konkursa i novinarka Mirjana Damjanović Vučković i prošlogodišnja laureatkinja, novinarka lista “Poljoprivrednik” Aleksandra Milić, odlučio je da nagrade za najbolje medijske priloge dodeli sledećim novinarima:

  

Za najbolji prilog u oblasti eketronskih medija – TV prilog – dodeljuju se tri ravnopravne nagrade:

 

-Milošu B. Pajiću, AgroTV Srbija, emisija “Može bolje” za prilog “Organska proizvodnja ratarskih kultura”;

 

-Slaviši Dabižljeviću, Novosadska TV, emisija “Otkos”, za prilog “Sedam organskih musketara iz Pivnica”;

 

-Sonji Balaban, RTV, emisija “Agromozaik”, za prilog “Biobašta, sklad čoveka i prirode”.

 

Za najbolji prilog u oblasti internet medija:

 

- Violeta Jovanov Peštanac, Ekološki veb portal “Zeleni minuti”, za prilog “Gde su potencijali za razvoj organske proizvodnje u Srbiji”.

 

U konkurenciji radijskih i priloga u oblasti štampanih medija nema nagrađenih.

 

U nastavku su linkovi ka nagrađenim radovima:

 

https://www.youtube.com/watch?v=ex9K0fP05Sc

 

https://www.youtube.com/watch?v=EUO_m_Z8pXk&t=3s

 

http://media.rtv.rs/sr_ci/agromozaik/39914

 

Najbolji novinari će uz pakete organskih proizvoda kao nagradu dobiti jedno od studijskih putovanja u organizaciji Centra za organsku proizvodnju Selenča.

 

Uz nagrade za najbolje priloge u oblasti elektronskih i internet medija, COPS će na 12. Forumu organske proizvodnje uručiti i zahvalnice novinarima i redakcijama koje u svom svakodnevnom radu nastoje da afirmišu organsku proizvodnju u Srbiji.

 

Zahvalnice za saradnju sa COPS-om i promovisanje organske proizvodnje u medijima, uz uvažavanje visokih standarda novinarske profesije, dobiće:

 

- urednik fotografije u listu „Poljoprivrednik“ Goran Mulić

 

- novinar i član Odbora za selo SANU Branislav Gulan-portal Autonomija Nezavisnog društva novinara Vojvodine

 

- novinarka i urednica portala “Poljosfera” Aleksandra Mihajlović

 

- novinarka i urednica portala “Domaćinska kuća” Svetlana Kovačević.

Nagrada „SELENČA ORGANIC“ dodeljuje se za medijske priloge koji se bave temama organske proizvodnje, koji promovišu proizvodnju i one koji se bave organskom proizvodnjom, a objavljeni su u štampanim, elektronskim i internet medijima (novinski prilog, radijski, televizijski i internet prilog), od nacionalnog, regionalnog i lokalnog značaja.
Konkurs traje od 20.06.2018. do 17.09. 2018. godine u 20 časova.
Nagrade će biti dodeljene 28. septembra 2018. godine u Selenči, kada se održava 12. Forum o organskoj proizvodnji.
Uslovi konkursa
Na konkurs mogu da se prijave autori koji žive i rade na teritoriji Srbije. Autori moraju imati najmanje 18 godina.
Rad mora biti objavljen u mediju u Srbiji i mora imati vidljivo obeležje medija u kojem je objavljen. Svaki učesnik (ili grupa autora) na konkurs može da pošalje JEDAN rad, koji je objavljen od 01. septembra 2017. godine do 17. septembra 2018. godine.
Uz rad treba dostaviti prijavni formular koji se može preuzeti na sajtu www.organiccentar.rs i kratku biografiju autora.
Radovi se dostavljaju na sledeći način:
1. poštom (adresa: Centar za organsku proizvodnju – za nagradni konkurs, Maršala Tita 179, 21425 Selenča), ili
2. mejlom (Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.).
Rad iz štampanog medija (novinski prilog) može da se dostavi kao isečak iz medija (da bude vidljivo o kojem se mediju radi) ili skenirano iz medija u kojem je objavljen. Rad objavljen na „web“-u koji se šalje poštom, mora biti narezan na kompakt disk sa navođenjem linka za taj rad.
Radijski i televizijski prilozi mogu da se pošalju poštom (narezani na kompakt disk) ili mejlom. Ako su radovi na podkastu, napisati link za taj rad na internetu. Obavezno napisati datum kada je emitovan ili objavljen prilog.
Radovi mogu biti objavljeni na srpskom jeziku ili na jezicima nacionalnih zajednica. Uz radove koji su objavljeni na jezicima nacionalnih manjina treba poslati prevod na srpski jezik.
Rok za slanje radova je 17.09.2018. u 20:00h. Radove poslate posle tog roka žiri neće razmatrati.
Nagrađeni će o rezultatima konkursa biti obavešteni najkasnije 22. septembra 2018. godine i obavezuju se da će doći na dodelu nagrada u Selenču. Putne troškove (cena autobuske karte ili benzina) plaća organizator konkursa.
Nagrade
U svakoj od četiri kategorije dodeljuje se po jedna nagrada.
U slučaju nezadovoljavajućeg kvaliteta radova ili neprijavljenih radova u nekoj kategoriji, u toj kategoriji neće biti dodeljena nagrada.
Žiri koji odlučuje o nagradama imenuje Upravni odbor Centra za organsku proizvodnju Selenča.
Nagrade po kategorijama su jednake – studijsko putovanje i paket organskih proizvoda.
Za dodatne informacije osoba za kontakt je Mirjana Damjanović Vučković Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.  tel: 069 707 217.

U Srbiji postoje znatne mogućnosti za razvoj organske proizvodnje, iz godine u godinu, sve je više individualnih proizvođača koji se bave ovom delatnošću, ali je i dalje tek 0,4 odsto zemljišta zasađeno organskim proizvodima, za razliku od evropskog proseka od pet, šest odsto. Uz podršku PKS i GIZ-a ostvareni su kontakti domaćih proizvođača sa kupcima iz Nemačke, a kompanije uskoro očekuju i konkretne ugovore.

Kako je istaknuto na konferenciji Organska proizvodnja u Srbiji – iz prirode s ljubavlju, koju je organizovala Privredna komora Srbije uz podršku Nemačko-srpske razvojne saradnje (GIZ), najviše mogućnosti domaći proizvođači imaju na tržištu EU zbog blizine, Sporazuma o slobodnoj trgovini, kao i potreba evropskog potrošača. Ipak izvoz organskih proizvoda više je nego skroman i iznosi oko 20 miliona evra godišnje.
Veljko Jovanović, direktor sektora poljoprivrede PKS ocenio je da organsko tržište u Srbiji nije povoljno za domaće proizvođače zbog velike razlike u ceni između konvencionalnih i organskih proizvoda, ali i male kupovne moći stanovništva. Ukazao je da se domaći proizvođači i dalje bave primarnom biljnom proizvodnjom, najviše žitaricama. „To znači da smo ipak sirovinska baza, a trebalo bi da raste onaj deo koji se odnosi na potencijalnu preradu“, rekao je Jovanović.
Kako je istakao, dobro je što svaki domaći proizvođač može da nađe tržište za sebe i sve je više individualnih proizvođača u Srbiji koji se bave organskom proizvodnjom. Jovanović je podsetio da su kroz program koji PKS sprovodi uz podršku GIZ nedavno ostvareni kontakti domaćih proizvođača sa kupcima iz Nemačke, a da domaće kompanije očekuju i konkretne ugovore.
Naveo je da je tržište organskih proizvoda u svetu tržište koje najbrže raste i beleži konstantan i stabilan rast, a njegova vrednost u Nemačkoj iznosi devet milijardi evra, što je više nego u SAD, dok je u pojedinim zemljama Evrope između 20 i 30 odsto površina pod organskom proizvodnjom.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Velimir Stanojević naveo je da organskoj proizvodnji u Srbiji pogoduju klimatski i zemljišni uslovi, i da velika domaća gazdinstva obrađuju sve veće površine, a farmeri uzgajaju sve veći broj stoke.
„Napredovali smo, ali daleko smo od onoga gde možemo da budemo s obzirom na potencijal“, rekao je Stanojević.
Tomislav Knežević iz GIZ-a podseća da je pre osam godina u Srbiji pod organskom proizvodnjom bilo oko 6.000 hektara, dok je danas više od 15.000 hektara, a da je broj proizvođača u tom periodu sa 1.000 povećan na više od 3.500. Knežević je naveo da je fokus u poslednje dve godine na konkretnoj saradnji sa proizvođačima i podršci izvozu, kao i povezivanju srpskih i nemačkih kompanija.

Kada je reč o digitalizaciji poljoprivrede u Srbiji, Knežević kaže i da je prošle godine razvijen softver za praćenje organske proizvodnje, te da je na šest lokacija u Srbiji više od 1.000 proizvođača preuzelo aplikaciju na mobilnom telefonu.
Naveo je da je Nemačka najveći bilateralni donator Srbije sa razvojnom pomoći od 1,8 milijardi evra od 2000. godine, da je prepoznala globalne trendove i potencijal Srbije i radila na kreiranju uslova za organsku proizvodnju u Srbiji.

Izvršna direktorka IFOAM-a Luis Lutiholt ocenila je da je dobro što je PKS počela da organizuje konferencije koje okupljaju organske proizvođače. Kako je ocenila organska poljoprivredna povoljna je za razvoj seoskih područja Srbije, ali i turizma.
Vladimir Babić iz kompanije Ekoagri Srbija, koja se organskom proizvodnjom bavi od 2012. i to danas na 2.000 hektara kaže da 95 odsto proizvoda - žitarica i uljarica, izvozi kao sirovinu uglavnom na tržište zapadne Evrope, mahom u Švajcarsku, a očekuje i izvoz na rusko tržište do kraja godine.

"Organska proizvodnja je veliko iskušenje za proizvođače i bez ozbiljne podrške države zaista nije realna", smatra Babić.
Dvodnevna konferencija o organskoj proizvodnji okupila je u Beogradu predstavnike najvažnijih svetskih i evropskih institucija u ovoj oblasti, stručnjake, predstavnike sertifikacionih organizacija, proizvođače, izvoznike, trgovinske lance, finansijske institucije. Cilj skupa je da se domaća iskustva uporede sa praksom i iskustvom u regionu i Evropskoj Uniji i da se organska proizvodnja razvija na dobrim i zdravim temeljima. Glavne teme su: zakonska regulativa, mehanizmi podrške tržištu organskih proizvoda, sertifikacija i standardi u organskoj proizvodnji, pristup finansijama.

BEOGRAD, 26. aprila (Tanjug) - U Srbiji je danas počela realizacija dvogodišnjeg projekta "Razvoj organske proizvodnje i politike kvaliteta hrane u Srbiji", koji će omogućiti da do 2020. godine najmanje tri srpska prehrambena proizvoda budu zaštićeni posebnom oznakom kvaliteta i porekla na rafovima Evropske unije. Reč je o početku realizacije tvining projekta ( projekat u kojem se partneri obavezuju da će raditi u cilju ostvarenja dogovorenih rezultata u sprovodenjau projekta) "Razvoj organske proizvodnje i politike kvaliteta hrane u Srbiji", čiji je cilj jačanje kapaciteta administracije i institucija u zemljama korisnicama, a u cilju saradnje sa njihovim partnerima u zemljama članicama EU. Na današnjoj svečanosti povodom početka realizacije ovog projekta u Klubu poslanika u Beogradu, rečeno je da Srbija ima sedam procenata teritorije koja se nalazi u zaštićenim ekološkim zonama što omogućava našoj zemlji da bude lider u regionu u proizvodnji organske hrane. Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede kaže da se projekat sastoji iz dva dela, prvi je jačanje kapaciteta Srbije u oblasti organske proizvodnje, a drugi deo se odnosi na definisanje kvaliteta ovih proizvoda. Vrednost projekta koji finansira EU je 1,1 miliona evra i trajaće dve godine, a partneri na projektu su Italija, Francuska i Austrija, kaže Raketić. "Do kraja projekta ćemo imati najamanje tri proizvoda koji će imati pripremeljene specifikacije i koji će biti predmet registracije na nivou Evropske unije", najavljuje Raketić i napominje da će Srbija po prvi put imati proizvode koji će biti zaštićeni na nivou EU. Upravo proizvodi sa zaštićenim poreklom, a koji će moći da se kupe na rafovima EU među 1.000 ovakvih iz celog sveta, prema oceni Raketića, obezbediće konkurentnost srpskih proizvođača na tržištu Evrope. Iako još uvek nije određeno koja će tri proizvoda će se naći u "elitnom klub" zaštićenih proizvoda, Raketić smatra da bi se tu mogla naći ariljska malina, futoški kupus, sremska kobasica i drugi proizvodi iz naše zemlje koji nose posebne odlike kraja u kojem se proizode. Rukovodilac na projektu, Rikardo Rosi Pakini iz Italijanskog ministarstva poljoprivrede, hrane i šumarstva, kaže da je ovo peti projekat koji se realizuje sa srpskim ministarstvom poljoprivrede i da se na ovaj način pravi "mreža izvoznika" u oblasti proizvodnje hrane između dve zemlje. "Ovim projektom se podržava Srbija u implementaciji EU regulativa u oblasti organske proizvodnje i kvaliteta hrane. Realizacijom ovog projekta, proizvodima iz Srbije će se dodati nova vrednost, a za poljoprivrednike to znači da će imati veće prihode", kaže Pakini. Smatra da je početak ovog projekta prilika i za nove, mlade poljoprivrednike da započnu nov način proizvodnje hrane, posebno organske, kao što je to Italija započela pre 20 godina. "Samo od 2016. do prošle godine, imamo povećanje od 20 procenata onih koji se bave organskom proizvodnjom u Italiji. To je trend koji se brzo širi i raste", napominje Pakini uz ocenu da je organska proizvodnja dobra prilika za razvoj srpske poljoprivrede i ekonomije. Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Velimir Stanojević kaže da su ciljna grupa ovog projekata mali proizvođači koji teško opstaju među velikim proizvođačima hrane u Srbiji, te da će Datum: 26.04.2018 Medij: Tanjug Link: http://www.tanjug.rs Autori: Tanjug Teme: Velimir Stanojević, Organska proizvodnja, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodopoprivrede.

Organska poljoprivredna proizvodnja je prozvodnja koja se zasniva na plodoredu, upotrebi zelenišnog đubriva i biološke kontrole insekata, izboru otpornih sorti, vremenu setve/sadnje, blagovremene obrade zemljišta. Isključena je primena sredstava hemijsko-sintetičkog porekla i mineralnih đubriva, a dozvoljena primena bioloških preparata i stajskog đubriva. Zdravlje i sigurnost su osnovni razlozi za uvođenje organske proizvodnje i za nju bi trebalo što manje materijalnih sredstava, a velika ulaganja u znanje i organizaciju proizvodnje. Uprkos zahtevima tržišta organska proizvodnja je i dalje ograničena na male površine. Ona je zakonski regulisana i uključuje kontrolu i sertifikaciju proizvodnje i proizvoda. Smernice ove proizvodnje određuje država, a kontrolu vrše ovlašćene sertifikacione kuće.

Neophodno je da proizvođač koji planira uzgoj organske hrane sarađuje sa ovlašćenom organizacijom koja ima dozvolu od strane Ministarstva poljoprivrede za kontrolu i sertifikaciju organske proizvodnje za 2018 godinu. Neke od njih su: ECOCERT BALKAN D.O.O, CENTAR ZA ISPITIVANJE NAMINICA (CIN), ECOVIVENDI D.O.O., ORGANIC CONTROL SYSTEM D.O.O.

Proizvođač mora ispuniti određene uslove. Mora prikazati šta je gajio na svojim parcelama protekle četiri godine i šta je primenjivao. Nakon upotrebe insekticida i herbicida sa jakim perzistetnim dejstom, treba sačekati par godina, a napuštene površine se odmah mogu uključiti u ovu proizvodnju. Površine pored puteva sa prometnim saobraćajem nisu pogodne, kao ni one pored višegodišnjih zasada. Proizvođač se obavezuje da će zbog plodoreda gajiti veći broj kultura. Treba da prihvati uslove one organizacije kojoj je pristupio, da se slaže sa kontrolom nad celokupnom proizvodnjom, i na
povremenu analizu proizvedenih namirnica.

Za sprovođenje zaštite u ovakvoj proizvodnji neophodno je dobro poznavanje biologije štetnih organizama, uslova i načina njihove pojave, praćenje praga štetnosti. Uključuju se sva saznanja iz oblasti poljoprivrede: primena pesticida biološkog porekla, biološka borba, primena alternativnih sredstava, selekcija, stvaranje otpornih sorti, kalemljenje na otporne podloge. Biološka redukcija biljnih štetočina sastoji se od primene regulatora rasta insekata, feromona, repelenata, atraktanata, predatora parazita. Dozvoljena je primena insekticida na bazi Baccilus thuringiensis koji zajedno sa primenom preventivnih mera daju dobre rezultate. Primenom lovnih posuda sa melasom može se uloviti veliki broj odraslih insekata. Od fungicida dozvoljena je samo primena onih koji se nalaze na listi dozvoljenih u organskoj proizvodnji, između ostalog sumpor i bordovska čorba, kao izvanredan baktericid i fungicid.

Fitopreparati koji se koriste u zaštiti bilja u organskoj proizvodnji mogu se napraviti i u sopstvenoj režiji. U organskoj proizvodnji ti preparati mogu biti u obliku:

1. Čorbe-oparak (odgovarajuće biljke se usitne i preliju vodom, nakon čega se kuvaju), spravlja se oparak od nadzemnih delova krompira, crnog luka, kamilice, maslačka.
2. Fermentisani ekstrkt (suvi ili sveži delovi biljaka se potope vodom, u toku par dana se povremeno mešaju, čeka se vrenje). Fermentacija je završena kada se biljni ostaci istalože a tečnost se izbistri.
Koristimo razređen ekstrakt.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Organska poljoprivreda u Srbiji ima trend rasta ali je proizvodnja apsolutno nedovoljna za potebe tržišta, uglavnom inostranog. Iako se u principu, sve sorte različitih vrsta voćaka mogu koristiti u organskoj proizvodnji, stručnjaci su na osnovu višegodišnjeg iskustva odabrali one sorte koje su najpogodnije za ovakav vid proizvodnje. To su sorte koje dobro podnose nepovoljne klimatske uslove, otporne su na bolesti I napade štetočina. Uz sve ovo, one imaju i odgovarajući kvalitet bilo da se radi o proizvodnji za upotrebu u svežem stanju ili za preradu.

Jabuka je voće koju je čovek prvo počeo da uzgaja a tokom vremena je stvorio veliki broja sorti. Danas, verovali ili ne, postoji preko 10.000 sorti različitih bioloških i privrednih osobina. Vreme zrenja, rodnost, krupnoća ploda i sam kvalitet osnovni su razlike među njima.

Sorte koje stručnjaci predlažu kao pogodne za organsku proizvodnju su : Prima, Šejov sejanac, Fridom, Florina – Kverina, Liberti, Šampion, Budimka, Krstovača i Šumatovka.

Među najrasprostranjenijim vrstama voćki je i kruška. Od šest i po hiljada sorti, za naše podneblje stručnjaci preporučuju  Harou dilajt, Harvest kvin i Lubeničarka koje plodove donose u leto; Konkord, Fetelova i Vodenjara koje sazrevaju u prvoj polovini septembra i  Boskova vočica, Kaluđerka koje su izrazito zimskog vremena zrenja i potrošnje.

Šljiva, jedan od simbola naše regije ima veliki značaj i za organsku proizvodnju. Dobro poznate sorte Čačanska rana i lepotica, prepoučene su od strane stručnjaka. Tu su i Čačanska najbolja, Čačanska rodna, Crvena ranka i Crveni piskavac.

Iako postoji u oko 1000 varijateta, kajsija je voće uglavnom regionalnog karaktera. Osetljiva na mrazeve, zbog ranog cvetanja zahteva više brige i dobar izbor sorte. Stručnjaci su napravili izbor od sedam sorti kajsije : Roksana, Ligeti orijaš, Beržeron, Segedi mamut, Harkot, Silisterska kompotna, Kasna drjanovska.

Trešnja se u Srbiji gaji isključivo na individualnom posedu i na relativno malim površinama jer se najveći deo plodova (čak preko 85%) realizuje kao stono voće, zbog čega se berba obavlja ručno (što poskupljuje proizvodnju) i gaji se najčešće u blizini većih potrošačkih centara. Za trešnju važi da se relativno lako može gajiti po principu organske proizvodnje i a predložene su: Van, Sue, Stela, Samberst i Lapins.

Za razliku od trešnje, višnja se daleko više koristi u industrijskoj preradi. Preko 90 odsto njenih plodova se upotrebi u sokovima, kompotima, marmeladama I džemovima. Iskustvo je pokazalo da su Oblačinska višnja, Lara i Šumadinka dale dobre rezultate u organskoj proizvodnji.

Poizvodnja jezgrastog voća kod nes je deficitarnu. Iako u velikoj upotrebi, ovo voće nam uglavnom dolazi iz uvoza. Orah je svakako najpoznatiji i najznačajniji među njima. Organskoj proizvodnji se lako daju prilagoditi: Šampion, Tisa, Rasna, Bačka, Srem i Trbušani.

Kod nas je nedovoljna i proizvodnja lešnika. Čak nije ni statistički registrovana. Tražnja za ovim voćem je  velika, troškovi proizvodnje relativno niski a cena ploda je visoka. Lešnik je veoma rentabilna voćka, a i pogodna je za gajenje po princpu organske proizvodnje. Sorte koje su izdvojene za ovu vrstu proizvodnje su : Halski džin (Hall's giant), Tonda đentile Romana (Tonda gentile Romana) i Kosford (Cosford).

Uz trešnju, među prvim voćkama u godini stiže i jagoda. Njen ukus i nagoveštaj leta čine je jednom od omiljenih. Veoma je rentabilno voće, posebno ako se gaji u blizini gradova. Ovde je napravljen izbor od 6 novointrodukovanih sorti : Kortina (Cortina), Selena, Marmolada, Miranda, Kareca (Carezza), Madelein.

Srbija je među najvećim evropskim i svetskim proizvođačima maline sa izvozom od preko 50000 tona godišnje. Malina donosi plodove već u prvoj godini i veoma je rentabilno voće. Potražnja je takođe velika. U stručnoj literaturi izdvojene su samo dve novointrodukovane sorte – Tjulamin (Tulameen) i Miker (Meeker).

Sa oko 2700 ha kupina donese godišnje od 10000 do 12000 t roda, što je malo s obzirom na veliku potražnju, kao i pogodne uslove za njeno gajenje u našoj zemlji. Iako veoma popularna, ova voćka ima znatno manji broj sorti od ostalih pomenutih pa je izbor uvek između domaće - Čačanska bestrne i jedne novije – Tornfri (Thorn free).

Ribizla se proizvodi tek sporadično iako se lako razmnožava i gaji. Dobar je izvor vitamin C I drugih nutrijenata. Često se koristiu preradi a lako se može zamrznuti ili koristiti kao stono voće. Mi vam predlažemo sledeće sorte za vaš organski zasad: sorta crvene ribizle – Hajnems rote špetleze (Heinemanns rote spatlese), Detran; sorte bele ribizle – Blanka; i sorte crne ribizle – Ben lomond i Ben nivis (Ben nevis).

Ni sa borovnicom nije mnogo bolja. Pogodna je za organsku proizvodnju jer uspeva na kiselim (pH = 4,0 do 4,8), rastresitim i umereno vlažnim zemljištima, lako se razmnožava reznicama i ne napada je veliki broj prouzrokovača bolesti i štetočina. Naš stručni tim vam preporučuje: Blukrop (Bluecrop) koja je dobijena ukrštanjem sorti (Jersey * Pioneer) * (Stanley * June); Herbert – Stanley * (Jersey * Pioneer) i Kovil (Coville) – (Yersey * Pioneer) * Stanley.

 

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

NLB Banka Beograd je, sedmu godinu za redom, pokrenula konkurs za najbolje projekte u oblasti proizvodnje i prerade organske hrane. Kako je kvalitet i broj prijavljenih proizvođača u stalnom porastu, nagradni fond od 1.500.000 dinara ove godine biće ravnomerno raspoređen na tri pobednička projekta.

Konkurs traje od 1. marta do 20. maja 2018. godine, a pravo na učešće imaju poljoprivredni proizvođači koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo, sertifikovani su ili u procesu sertifikacije za organsku proizvodnju. Učešće je omogućeno i proizvođačima koji su u sistemu kontrole kroz grupni sertifikat, odnosno koji imaju ugovor sa organizatorom proizvodnje koji je vlasnik sertifikata. Detaljnije informacije o konkursu i obrazac za pripremu projekta dostupni su na sledećem linku: www.nlb.rs/organic, a možete se informisati i u svim ekspoziturama NLB Banke kao i preko Kontakt centra.

Tokom prethodnih ciklusa NLB Organic konkursa, broj projekata je rastao iz godine u godinu, uz istovremeno unapređenje kvaliteta samih projekata. Imajući u vidu izjednačenost u kvalitetu projekata, kao i sugestije samih proizvođača na terenu, ove godine će Stručna komisija odabrati tri najbolja projekta, a NLB Banka će svaki od njih nagraditi jednakim iznosom od 500.000 dinara neto.

https://www.nlb.rs/organic 

 “NLB Organic je najvažniji projekat NLB Banke u domenu društveno odgovornog poslovanja, kojim istovremeno dajemo doprinos održivom razvoju, zaštiti životne sredine i segmenta poljoprivrede za koji smatramo da je budućnost naše zemlje. Srbija obiluje zemljištem koje nije kontaminirano hemisjkim supstancama, a imajući usitnjenost poseda, organska proizvodnja dodatno dobija na značaju jer i na manjim površinama može da obezbedi egzistenciju za članove domaćinstva.  Ulaganje u ovaj vid proizvodnje je značajan i u smislu doprinosa izvozu, jer se procenjuje da više od 90 odsto organskih proizvoda završi u izvozu. To ne iznenađuje ako imamo u vidu da je, prema najnovijim globalnim podacima, u 2016. godini vrednost organskog tržišta dostigla skoro 90 milijardi američkih dolara, uz istovremen rast površina pod organskom poljoprivredom na 57,8 miliona hektara koje obrađuje oko 2,7 miliona organskih proizvođača” rekao je Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB Banke Beograd. On je istakao da o potencijalu ovog tipa proizvodnje govori činjenica da je u 2016. godini, Srbija izvezla organske proizvode u vrednosti od oko 19 miliona evra, pri čemu 78,7% u zemlje EU, najviše Italiju, Nemačku i Holandiju, a 14,1% na tržište Sjedinjenih Američkih Država. 

“Već treću godinu sam u Stručnoj komisiji NLB Organic konkursa i zaista me raduje što je jedna finansijska institucija prepoznala ekološki i ekonomski značaj organske proizvodnje i što već sedam godina podržava ovaj segment poljoprivrede. O tome koliko je projekat značajan za same proizvođače, govori činjenica da je broj prijavljenih projekata svake godine sve veći, pa je u prvih šest ciklusa dostigao brojku od gotovo 300 projekata. Kao stručnjaka u ovoj oblasti, posebno me raduje i sve viši nivo kvaliteta dospelih projekata, kao i činjenica da nam projekti stižu iz svih krajeva Srbije, uključujući i nerazvijena područja u kojima je organska poljoprivreda našla značajno mesto u strategiji razvoja za naredni period. Pozivam proizvođače organske hrane da se do 20. maja 2018. godine prijave na konkurs i uđu u trku za jednu od nagrada” - rekla je predsednica stručne komisije, professor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i predsednica Upravnog odbora udruženja Serbia Organica, prof. dr Snežana Oljača.

 

 

 

Organska poljoprivredna proizvodnja je prozvodnja koja se zasniva na plodoredu, upotrebi zelenišnog đubriva i biološke kontrole insekata, izboru otpornih sorti, vremenu setve/ sadnje, blagovremene obade zemljišta. Isključena je primena sredstava hemisko-sintetičkog porekla I mineralnih đubriva, a dozvoljena primena bioloških preparata I stajskog đubriva.  Zdravlje i sigurnost su osnovni razlozi za uvođenje organske proizvodnje I za nju   bi trebalo što manje materijalnih sredstava, a velika ulaganja u znanje i organizaciju proizvodnje.

Uprkos zahtevimatržišta i dalje je organska proizvodnja ograničena na male povšine. Ona je zakonski regulisana i uključuje kontrolu i sertifikaciju proizvodnje i proizvoda. Smernice ove proizvodnje određuje država, a kontrolu vrše ovlašćene sertifikacione kuće. Proizvođač koji planira uzgoj organske hrane neophono je da sarađuje sa ovlašćenom organizacijom koja ima dozvolu od strane Ministarstva poljoprivrede za kontrolu i sertifikaciju organske proizvodnje za 2018 godinu. Neke od njih su:  ECOCERT BALKAN D.O.O, CENTAR ZA ISPITIVANJE NAMINICA (CIN), ECOVIVENDI D.O.O., ORGANIC CONTROL SYSTEM D.O.O. Proizvođač mora ispuniti određene uslove. Mora prikazati šta je gajio na svojim parcelama protekle četiri godine i šta je primenjivao. Nakon upotrebe insekticida i herbicida sa jakim perzistetnim dejstom, treba sačekati par godina, a  napuštene  površine se odmah mogu uključiti u ovu proizvodnju. Površine pored puteva sa prometnim saobraćajem nisu pogodne , kao ni one pored višegodišnjih zasada. Proizvođač se obavezuje da će zbog plodoreda gajiti veći broj kultura. Treba da prihvati uslove one oganizacije kojoj je pristupio, da se slaže sa kontrolom nad celokupnom proizvodnjom, I na povremenu analizu proizvedenih namirnica.

 

Ilustracija: Moljac krompira

Za sprovođenje zaštite u ovakvoj proizvodnji neophodno je dobro poznavanje biologije štetnih organizama,  uslova i načina njihove pojave, praćenje praga štetnosti. Uključuju se sva saznanja iz oblasti poljoprivrede: primena pesticida biološkog porekla, biološka borba, primena alternativnih sredstava, selekcija, stvaranje otpornih sorti,  kalemljenje na otporne podloge.

Biološka redukcija biljnih štetočina sastoji se od primene regulatora rasta insekata, feromona, repelenata, atraktanata, predatora parazita. Dozvoljena je primena insekticida na bazi Baccilus thuringiensis koji  zajedno sa primenom preventivnih mera daju dobre rezultate. Primenom lovnih posuda sa melasom može se uloviti veliki broj odraslih insekata.

Od fungicida dozvoljena je samo primena onih koji se nalaze na listi dozvoljenih u organskoj proizvodnji, između ostalog sumpor I bordovska čorba, kao izvandredan baktericid I fungicid.

Fitopreparati koji se koriste u zaštiti bilja u organskoj proizvodnji mogu se napraviti i u sopstvenoj režiji. U organskoj proizvodnji ti preparati mogu biti u obliku:

  1. Čorbe-oparak ( odgovarajuće biljke se usitne I preliju vodom, nakon čega se kuvaju), spravlja se oparak od nadzemnih delova krompira, crnog luka, kamilice, maslačka.
  2. Fermentisani ekstrkt ( suvi ili sveži delovi biljaka se potope vodom, u toku par dana se povremeno mešaju, čeka se vrenje). Fermentacija je zavšena kada se biljni ostaci istalože a tečnost se izbistri. Koristimo razređen ekstrakt.

Macerat ( biljnu masu prelijemo kišnicom I procedimo nakon 24 h). Za  spravljanje macerata pogodna je kopriva, ljute papriice-feferone, duvan, rastavić, beli luk, bosiljak i dr.aromatične biljke.

Dipl.ing. Slađana Gavrilović

Savetodavac za zaštitu bilja

PSSS Valjevo

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31