Slovenija izdvaja subvencije koje mogu biti čak i do 45.000 evra po domaćinstvu ukoliko se bavi isključivo poljoprivredom, a 18.000 evra ako im poljoprivreda nije primarna delatnost Svaki drugi Slovenac spreman je da domaći proizvod plati skuplje Organska so tri puta skuplja od obične Organska proizvodnja hrane predstavlja veliki potencijal za razvoj poljoprivrede ne samo kroz obim proizvodnje, već pre svega kroz više cene ovih proizvoda, ali je važno istaći da se radi o održivoj proizvodnji, proizvodnji koja doprinosi i zdravlju ljudi i očuvanju životne sredine. I banke su uvidele potencijal organske hrane, pa je tako NLB banka ove godine ponovo raspisala konkurs u okviru kog će nagraditi tri najbolja projekta sa ukupno milion i po dinara. Prijave za konkurs traju do 21. aprila, a ova slovenačka banka nedavno je predstavila novinarima iz Srbije i programe slovenačkih institucija u okviru promocije poljoprivrede. Slovenija, za razliku od Srbije, raspolaže daleko manjim raspoloživim poljoprivrednim površinama pa usmerava prilično visoke iznose subvencija u poljoprivredu. Prema rečima državnog sekretara u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i prehrane Slovenije Tanje Strniše, Slovenija je zaštitila poljoprivredno zemljište od pretvaranja u građevinsko uvođenjem takse za konverziju. "Svrha te dažbine je da onaj ko želi da njivu pretvori u građevinsko zemljište razmisli još jednom pre nego što plati taksu", rekla je Strniša dodajući da je od cele slovenačke teritorije svega 30 odsto poljoprivredno zemljište, a svega devet odsto su njive. U nameri da zadrži mlade na selu da se bave poljoprivredom Slovenija izdvaja subvencije koje mogu biti čak i do 45.000 evra po domaćinstvu ukoliko se bavi isključivo poljoprivredom, a 18.000 evra ako im poljoprivreda nije primarna delatnost. Subvencije važe za vlasnike gazdinstava od najmanje šest hektara stare od 18 do 41 godine. Slovenci su veoma aktivni u promociji domaćih poljoprivrednih proizvoda, mada kampanje poput "kupujte slovenačko" nisu dozvoljene u EU. Jedna od strategija je ukazivanje na prednosti kupovine domaće robe, ali i na njen kvalitet, pa je danas svaki drugi Slovenac spreman da domaći proizvod plati skuplje. Jedan od načina da se suprotstave uvoznoj hrani je promocija ekološke, odnosno organske hrane. U Sloveniji je u 2015. godini oko 3.500 proizvođača na 42.000 hektara uzgajalo organsko povrće i voće. Prema rečima Strniše, cilj je da se organska proizvodnja proširi sa sadašnjih 4,7 odsto poljoprivrednog zemljišta. Jedna od karakteristika organske proizvodnje, na koju ukazuju i mnogi naši stručnjaci je da su ovi proizvodi značajno skuplji od konvencionalno proizvedene hrane. Za male zemlje koje ne mogu da se obimom takmiče sa silama poput SAD, Brazila, Rusije, to je dobar način za razvoj domaće poljoprivrede. U Sloveniji jedan, možda malo neobičan primer organske proizvodnje koja dobro naplaćuje svoju robu su Piranske solane. Naime, ovaj prvenstveno rezervat prirode, proizvodi nerafinisanu kuhinjsku morsku so i prodaje je po tri puta većoj ceni od obične rafinisane soli koja prolazi hemijske tretmane. Prema rečima Klavdija Godniča, direktora Solane, u svetu se svega pet odsto soli troši za ishranu, pa se ne isplati proizvoditi samo kuhinjsku so, već je zarada u industrijskoj soli čiji je onda nusproizvod kuhinjska so. "Ako se obična so prodaje po 30-40 centi naša se prodaje po jedan evro. Recimo u Japanu u maloprodaji je 12 evra. Inače izvozimo oko petine proizvodnje, najviše u Italiju, Austriju i Nemačku, ali naša so stiže i do Rusije, SAD i Japana. Obična so podnosi troškove transporta do 300 kilometara, ali naša pošto je skuplja podnosi veće troškove transporta", objašnjava Godnič. Kod ove fabrike soli zanimljivo je da je u vlasništvu Telekoma Slovenije koji je opet u državnom vlasništvu. Druga zanimljivost je da se i danas u sakupljanju soli koristi ista tehnologija, pa čak i isti alati kao pre 700 godina kada je na području Piranskog zaliva započela proizvodnja soli. Osim soli, ovde se skuplja i takozvani "slani cvet", kristali sitniji od soli koji se nalaze na površini vode u vidu pene. Slani cvet se skuplja samo u vreme najveće žege od dva do četiri sata popodne i pri tome je veoma težak posao, tako da iako se dobro plaća nema mnogo onih koji se odlučuju za njegovo skupljanje. Prema rečima Godniča, slani cvet košta oko 16 evra po kilogramu, a neki renomiraniji beogradski restorani dolaze ovde da nabave ovaj začin. Osim proizvodnje soli, Solane su se bacile i u turizam, pa osim gledanja ptica čiji je ovo rezervat, napravljene su i banje sa toplom vodom. Zbog toga što se radi o parku pod zaštitom prirode samo 55 ljudi može istovremeno koristiti terme. Iz ovoga je proizašla ideja da se prodaje blato koje inače čini dno bazena za skupljanje soli, kao lekovito, protiv psorijaze ili reume, a u prodavnici u krugu parka kilogram ovog blata košta 30 evra. Izvor: Danas

Dok većina mladih odlazak u inostranstvo vidi kao jedini put za bolje sutra, Ivana Stjepanović, rodom iz Bijelog Brda kod Dervente, odlučila je da posle dve i po decenije napusti Austriju i dobro plaćen posao kako bi u rodnom kraju započela uzgoj lekovitog bilja.

Da bi ostvarila svoje snove, ova devojka je odlučila da ostavi sve udobnosti života koje je imala u inostranstvu i da se posveti poljoprivredi. Nije štedela trud i vreme, pa je baveći se onim što voli uspjla da osnuje preduzeće za proizvodnju organskog bilja, piše Glas Srpske.
 

Ivana Stjepanović (levo)

Foto: FacebookIvana Stjepanović (levo)

 

Na povratak u BiH i RS motivisala ju je ljubav prema rodnoj grudi i već s prvim danima proleća krenula je u sadnju organskog, lekovitog i začinskog bilja na porodičnom imanju i zemljištu koje je uzela u zakup.

- Uverena sam da je zemlja koja je ležala neiskorišćena i neobrađena 25 godina dragocen kapital koji treba učiniti još dragocenijim - kaže ona i ističe da će bilje u prve tri godine prodavati prerađivačima organskih čajeva i začina u Njemačkoj i Austriji, a plasman je već ugovoren.

Ova ekonomistkinja iza sebe ima zavidnu poslovnu karijeru. Posle studija ekonomije i internacionalnog menadžmenta radila je za strane koncerne u razvijanju brendova, a vodila je i odeljenje marketinga za najveće Evropsko udruženje organskih farmera.

 

Ideja o pokretanju firme "Bosna raste organski" rodila se pre tri i po godine kada se sa sestrama vraćala iz Splita.

- Razgovarale smo o detinjstvu i kako je odrastanje na selu imalo svojih čari, pa smo pomislile kako bi bilo lepo porodično imanje iskoristiti za proizvodnju hrane. Ta misao me godinama nije napuštala, pa sam konačno skupila hrabrost, dala otkaz na sigurnom i veoma dobro plaćenom poslu i krenula u realizaciju ideje pune rizika. I nisam se pokajala - rekla je Stjepanovićeva.

Navodi da je njena vizija bogatih, mirisnih polja sa lekobiljem svakodnevno "hrani" uprkos sistemima u BiH koji nisu najpovoljniji za strane investitore. Da je reč o veoma ozbiljnom poslu, potvrđuje to što planira da u prve tri godine proizvodnje uloži oko milion maraka.

- Projekt delimično finansiram putem kredita stranog investitora koji veruje u naš potencijal. Ove godine ću stalno zaposliti troje ljudi, a broj radnika u prve tri godine porašće na sedam. Svake godine ću zapošljavati i oko 20 sezonaca koji će biti angažovani na sadnji i berbi bilja, te okopavanju njiva - kaže Stjepanovićeva.

Foto: Bosnia grows organic / Facebook
 

Ivana Stjepanović kaže da želi u svakom pogledu da pomogne i Dervenćanima.

- Već smo uradili jednu pozitivnu stvar, pa smo sva drva koja su iščupana sa njiva prilikom čišćenja donirali OŠ "19. april" iz Dervente za grejanje. Donirali smo im oko 40 metara drva - priča Stjepanovićeva.

 

Tekst i fotografije preuzeti sa www.blic.rs 

Ministarstvo poljoprivrede Srbije podsticaće organsku proizvodnju koja sada zauzima svega 0,44% ukupnih obradivih površina, odnosno 15.800 hektara, a od koje se na izvozu zaradi oko 20 miliona evra, rekao je resorni ministar Branislav Nedimović. Srbija organsku hranu najviše izvozi u Nemačku, ali i na tržišta SAD, Japana i skandinavskih zemalja. Nedimović je novinarima u Privrednoj komori Srbije rekao da je cilj da se Srbija u proizvodnji organske hrane takmiči sa Slovenijom i Austrijom. "Austrija od izvoza organske hrane godišnje zaradi milijadu evra i Srbija želi da se ugleda na takve zemlje jer nema problema u plasmanu robe, tržište postoji", rekao je Nedimović. Proizvodnja organske hrane u Srbiji ima trend rasta i treba je podsticati i to u najtežem periodu kada se sa konvencionalne prelazi na organsku proizvodnju, a to je period od oko tri godine. "Subvencije za organsku proizvodnju su 70% veće od subvencija za intenzivnu proizvodnju i one će se prilagođavati zahtevima proizvođača. U ovom tenutku se skoro celokupna proizvodnja voća izvozi, a povrće se prodaje samo u Srbiji, pa tu proizvodnju treba podstaći da bi se obezbedile količine i za izvoz", rekao je Nedimović. Dodao je da je veoma važna obuka potencijalnih proizvođača i promocija organske hrane kako bi potrošači bili upoznati s prednostima tih proizvoda. Srbija najveći deo organske hrane proda na nemačkom tržištu, a izvozi i u SAD, Japan i skandinavske zemlje. On je rekao da će uskoro biti završen Akcioni plan za razvoj organske proizvodnje koji se pravi od 2009. godine, od kada se promenilo sedam ministara poljoprivrede. Uskoro bi, kako je naveo, trebalo i da se formira Savet za bezbednost hrane koji će, uz konsultacije sa stručnjacima, doneti stav o tome kakve su posledice proizvodnje i upotrebe genetski modifikovane soje, kako bi se odlučilo da li će biti dozvoljena ta proizvodnja i u Srbiji, što je uslov za članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Rukovodilac Centra za organsku proizvodnju u Privrednoj komori Srbije Veljko Jovanović rekao je da je PKS prošle godine formirala centar koji će pomoći u edukaciji i koordinirati aktivnosti da bi se napravili inkubatori u lokalnim zajednicama koji bi koristili neobrađenu državnu zemlju. "Razgovaraćemo i sa bankarima kako bi se napravio adekvatan finansijski proizvod za finansiranje organske proizvodnje", rekao je Jovanović. Generalni sekretar udruženja Serbia organika Ivana Simić istakla je da u Srbiji za sada ima 2.200 sertifikovanih proizvođača organske hrane i da se ona uzgaja na parcelama u proseku od dva hektara, ali da ima i proizvođača koji je proizvode na 100 hektara. "Srbija izvozi organske maline, kupine, jabuke i voćne kaše. Ti proizvodi su u svetu skuplji za 20 do 30%, a u Srbiji tri-četiri puta više od hrane koja je proizvedena na konvencionalni način", rekla je Simić. Izvor: Beta

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31