U finale NLB Organic konkursa za najbolje projekte iz oblasti organske proizvodnje, koji NLB Banka organizuje sedmi put, od 61 pristiglog projekta, u trku za milion i po dinara ušlo je njih sedam.

Prvi finalista je gazdinstvo Stojadinovića iz Gornjeg Grgura, koji je konkursiao projektom: Organska hrana – budućnost srpske poljoprivrede. Stojadinovići su na svom gazdinstvu objedinili ratarsku, stočarsku i voćarsku proizvodnju, a u svim segmentima proizvodnje primenjuju organske principe. Cilj projekta je unapređenje prerade organskih proizvoda, jer je to neophodno za sva gazdinstva udaljena od većih gradova i saobraćajnica.

U finale konkursa je ušao i projekat „Fabrika mleka“ Danile i Milene Stojiljković iz Lebana koji na svom gazdinstvu gaje pedesetak koza. Osnovni proizvod gazdinstva su različite vrste kozjeg sira, a projekat je usmeren na preradu kozjeg mleka. S obzirom na to da se radi o području koje ima idealne uslove za kozarstvo, pokretanjem prerade kozjeg mleka, Stojiljkovići bi doprineli razvoju ove grane organskog stočarstva u svom okruženju.

„Unapređenje organske proizvodnje u PG „Tasić“ - Korbevac“ je projekat Milana Tasića, iz Korbevca kod Vranjske banje, usmeren na preradu organski gajenog voća. Tasići su pioniri razvoja organske poljoprivrede u Pčinjskom okrugu, a pored već uznapredovale organske proizvodnje, na gazdinstvu postoje i odlični uslovi za etno turizam.  

Ratko Aksentijević iz Kraljeva je sledeći finalista, sa projektom „Unapređenje organske stočarske proizvodnje – uzgoj ovaca i goveda“. Aksentijević je pokrenuo stočarsku proizvodnju na svom gazdinstvu, ali je pored toga pokrenuo i prvu grupnu sertifikaciju za stočare u Srbiji. Za sada, u okviru ove grupe je 89 malih gazdinstava sa teritorije nacionalnog parka prirode „Golija“, a njegov cilj je da broj gazdinstava dovede na više od 300, što bi doprinelo daljem razvoju organskog stočarstva u ovim krajevima i omogućilo plasman u saradnji sa većim otkupljivačima. S obzirom na to da se radi o selima koja ostaju bez velikog dela stanovništva, uspeh ovog projekta bi imao višestruki značaj za razvoj u okruženju gazdinstva Aksentijevića.

U finale je ušao i projekat „Beračem kroz uštedu do kvaliteta i zdravstvene ispravnosti obranog voća, Milovana Sudimca iz Blaca. Kao i veliki broj drugih proizvođača, Sudimci su se odlučili za uzgoj organskog voća, kao i za sertifikaciju u okviru grupnog sertifikata. Na taj način, pored sertifikacije, Sudimci obezbeđuju i otkup svojih proizvoda kod organizatora proizvodnje.

Tatjana i Zoltan Idei iz Temerina konkurisali su projektom: „Ono što poseješ, to ćeš i požnjeti“ Njihov projekat je usmeren na unapređenje procesa sejanja organski gajenih kultura, a s obzirom na to da se bave pre svega povrtarskom proizvodnjom, koja zahteva značajan rad na polju, to bi im omogućilo da skrate vreme potrebno za realizaciju ove aktivnosti i utroše ga na druge segmente proizvodnje.

Poslednji finalisti su Radičevići, organski voćari iz Rašice. Cilj njihovog projekta je povećanje održivosti domaćinstava kroz povećanje prinosa. Ono što kod Radičevića ostavlja snažan utisak je činjenica da u domaćinstvu pod istim krovom žive četiri generacije Radičevića – Ivanova baka, njegovi roditelji, njegovo dvoje dece,  on i brat sa suprugama koje su u vreme obilaska finalista obe očekivale prinovu. Do zaključenja ovog broja, Ivan Radičević je po treći put postao tata, dobio je sina Mihajla, a do kraja ove godine, dom Radičevića će rodsa posetiti još jednom. Čestitamo!

 

U Srbiji postoje znatne mogućnosti za razvoj organske proizvodnje, iz godine u godinu, sve je više individualnih proizvođača koji se bave ovom delatnošću, ali je i dalje tek 0,4 odsto zemljišta zasađeno organskim proizvodima, za razliku od evropskog proseka od pet, šest odsto. Uz podršku PKS i GIZ-a ostvareni su kontakti domaćih proizvođača sa kupcima iz Nemačke, a kompanije uskoro očekuju i konkretne ugovore.

Kako je istaknuto na konferenciji Organska proizvodnja u Srbiji – iz prirode s ljubavlju, koju je organizovala Privredna komora Srbije uz podršku Nemačko-srpske razvojne saradnje (GIZ), najviše mogućnosti domaći proizvođači imaju na tržištu EU zbog blizine, Sporazuma o slobodnoj trgovini, kao i potreba evropskog potrošača. Ipak izvoz organskih proizvoda više je nego skroman i iznosi oko 20 miliona evra godišnje.
Veljko Jovanović, direktor sektora poljoprivrede PKS ocenio je da organsko tržište u Srbiji nije povoljno za domaće proizvođače zbog velike razlike u ceni između konvencionalnih i organskih proizvoda, ali i male kupovne moći stanovništva. Ukazao je da se domaći proizvođači i dalje bave primarnom biljnom proizvodnjom, najviše žitaricama. „To znači da smo ipak sirovinska baza, a trebalo bi da raste onaj deo koji se odnosi na potencijalnu preradu“, rekao je Jovanović.
Kako je istakao, dobro je što svaki domaći proizvođač može da nađe tržište za sebe i sve je više individualnih proizvođača u Srbiji koji se bave organskom proizvodnjom. Jovanović je podsetio da su kroz program koji PKS sprovodi uz podršku GIZ nedavno ostvareni kontakti domaćih proizvođača sa kupcima iz Nemačke, a da domaće kompanije očekuju i konkretne ugovore.
Naveo je da je tržište organskih proizvoda u svetu tržište koje najbrže raste i beleži konstantan i stabilan rast, a njegova vrednost u Nemačkoj iznosi devet milijardi evra, što je više nego u SAD, dok je u pojedinim zemljama Evrope između 20 i 30 odsto površina pod organskom proizvodnjom.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Velimir Stanojević naveo je da organskoj proizvodnji u Srbiji pogoduju klimatski i zemljišni uslovi, i da velika domaća gazdinstva obrađuju sve veće površine, a farmeri uzgajaju sve veći broj stoke.
„Napredovali smo, ali daleko smo od onoga gde možemo da budemo s obzirom na potencijal“, rekao je Stanojević.
Tomislav Knežević iz GIZ-a podseća da je pre osam godina u Srbiji pod organskom proizvodnjom bilo oko 6.000 hektara, dok je danas više od 15.000 hektara, a da je broj proizvođača u tom periodu sa 1.000 povećan na više od 3.500. Knežević je naveo da je fokus u poslednje dve godine na konkretnoj saradnji sa proizvođačima i podršci izvozu, kao i povezivanju srpskih i nemačkih kompanija.

Kada je reč o digitalizaciji poljoprivrede u Srbiji, Knežević kaže i da je prošle godine razvijen softver za praćenje organske proizvodnje, te da je na šest lokacija u Srbiji više od 1.000 proizvođača preuzelo aplikaciju na mobilnom telefonu.
Naveo je da je Nemačka najveći bilateralni donator Srbije sa razvojnom pomoći od 1,8 milijardi evra od 2000. godine, da je prepoznala globalne trendove i potencijal Srbije i radila na kreiranju uslova za organsku proizvodnju u Srbiji.

Izvršna direktorka IFOAM-a Luis Lutiholt ocenila je da je dobro što je PKS počela da organizuje konferencije koje okupljaju organske proizvođače. Kako je ocenila organska poljoprivredna povoljna je za razvoj seoskih područja Srbije, ali i turizma.
Vladimir Babić iz kompanije Ekoagri Srbija, koja se organskom proizvodnjom bavi od 2012. i to danas na 2.000 hektara kaže da 95 odsto proizvoda - žitarica i uljarica, izvozi kao sirovinu uglavnom na tržište zapadne Evrope, mahom u Švajcarsku, a očekuje i izvoz na rusko tržište do kraja godine.

"Organska proizvodnja je veliko iskušenje za proizvođače i bez ozbiljne podrške države zaista nije realna", smatra Babić.
Dvodnevna konferencija o organskoj proizvodnji okupila je u Beogradu predstavnike najvažnijih svetskih i evropskih institucija u ovoj oblasti, stručnjake, predstavnike sertifikacionih organizacija, proizvođače, izvoznike, trgovinske lance, finansijske institucije. Cilj skupa je da se domaća iskustva uporede sa praksom i iskustvom u regionu i Evropskoj Uniji i da se organska proizvodnja razvija na dobrim i zdravim temeljima. Glavne teme su: zakonska regulativa, mehanizmi podrške tržištu organskih proizvoda, sertifikacija i standardi u organskoj proizvodnji, pristup finansijama.

 

Proizvođači organske hrane iz Srbije i Hrvatske, njih 70, boravili su od 3. maja do danas, 6. maja, u Beču i okolnim mestima u studijskoj poseti tamošnjim poljoprivrednim gazdinstvima. Stručna ekskurzija, u kojoj su učestvovali i predstavnici srpskih i hrvatskih medija, realizovana je u okviru evropskog, prekograničnog projekta “Organik bridž” (Organic Bridge), kako bi se poljoprivrednici koji bave organskom proizvodnjom u Srbiji i Hrvatskoj upoznali sa principima i zakonskim rešenjima u EU, organizacijama i primerima dobre prakse u poljoprivrednim gazdinstvima, udruženjima, zadrugama i trgovinskim lancima.

Studijsko putovanje organizovao je Centar za organsku proizvodnju Selenča zajedno sa Gradom Valpovom u Hrvatskoj, organizacijom Tera Tehnopolis iz Osijeka i organizacijom Teras iz Subotice, partnerima na projektu “Organik bridž”.

Proizvođači su obišli poljoprivredna gazdinstva i markete organskih proizvoda, kako bi stekli uvid u najnovije trendove kada je o proizvodnji ove hrane reč, ali i u funkcionisanje tržišta i najbolja rešenja za plasman onoga što uzgajaju u svojim baštama i štalama.

Između ostalog, posetili su poljoprivredno dobro Adamah Biohof u mestu Glizendorf, jedno od najvećih porodičnih gazdinstava Na imanju Adamah proizvodnja povrća, voća i žitarica odvija se na oko 130 hektara, uključujući i plasteničku povrtarsku proizvodnju. Zaokružen je u potpunosti proizvodno-tržišni lanac pa proizvode sa farme vlasnici prodaju u vlastitoj Bio prodavnici „Adamah“, dok ostatak proizvoda isporučuju marketima i drugim kupcima.

Poseta Beču i austrijskim proizvođačima organske hrane deo je projekta koji se realizuje u okviru programa "Intereg IPA prekogranične saranje” (Interreg IPA Cross-broder Cooperation Programme Croatia-Serbia 2014-2020).

Reč je o najvećem projektu u branši organske proizvodnje u ovom delu Evrope, a Evropska unija ga je podržala kako bi se kroz unapređenje te vrste poljoprivrede podstakle privredne i preduzetničke aktivnosti, razvilo tržište organskih proizvoda i poboljšao život u ruralnim sredinama.

Neke od aktivnosti ovog projekta su uspostavljanje centra za ekološku proizvodnju s edukacijsko-proizvodnim poligonima za proizvodnju i preradu voća i povrća, te edukacije i savetovanja proizvođača u cilju unapređenja proizvodnog procesa, uvođenja inovacija u preradu voća i povrća, unapređenje marketinga…

 

Ako volite selo i poljoprivredu onda pravo do kioska gde ćete pronaci novi broj Agrobiznis magazine koji kao i uvek donosi nove price o tome kako da postanete uspešan poljoprivrednik. Ovog puta preporucujemo tekstove o zaštiti dunje od bolesti i štetočina. Za Agrobiznis magazin govore stručnjaci za proizvodnju maline i lešnika. Pored ostalog čitajte savete iz veterinarske struke kako da sprečite neplodnost goveda ali čitajte i o novostima  iz sveta. Tu su i male cake, kako da budete uspešni u proizvodnji tikvica i zelene salate. Agrobiznis je istraživao i čime mladi poljoprivrednici žele da se bave, kao i u šta su poznati pevači i sportisti uložili novac i zašto baš u poljoprivredu.

Svakog 15. u mesecu na kioscima je Agrobiznis magazin. Godisnja pretplata samo 1800 dinara. Informacije i narudžbine putem telfona 011/4052-117.

U ovom izdanju Agrobizni kalendar za 2018. godinu. Nema dobrog domaćina beza Agrobiznis magazina!

Video priliog: https://youtu.be/6jjK_HpvxBU

 

Porodica Sjerić iz semberskog sela Ljeljenča pre osam godina krenula je u proizvodnju bundeve, čime su pokazali da i kod nas mogu uspeti alternativne kulture, za koje se može obezbediti i tržište.

Podršku u ovoj organskoj proizvodnji imaju od Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva RS, grada Bijeljina, ali i međunarodnih organizacija. Na svom porodičnom imanju organizovali su i „Dane bundeve” gde je predstavljen širok asortiman proizvoda u kojima se koristi bundeva, koju nazivaju i kraljicom zdrave hrane.

Prvu setvu bundeve porodica Sjerić imala je 2010. godine, iako je početak u proizvodnji bio težak prvenstveno zbog nedostatka odgovarajuće mehanizacije. Niko Sjerić kaže da su ove godine posejali bundevu na od šest hektara, tikvu golicu, koja se proizvodi zbog semena, muskantnu tikvu od koje se prave kašasti sokovi i hokaido tikvu koja se koristi u ugostiteljstvu.

- Semberija ima kapacitete za proizvodnju bundeve, a zdrava hrana je naša budućnost. Ova proizvodnja je zahtevna, treba uložiti dosta u nabavku mehanizacije, dosta truda, ali može lepo da se živi - kaže Sjerić.

Sa obiljem dragocenih lekovitih svojstava bundeva je nezaobilazna namirnica na trpezi, istakla je Milena Sjerić.

- Od bundeve može da se pravi sve. Slatki, slani i kiseli program. Prave se sokovi, slatka, kolači, pite i čorbe. Kombinuje se sa jabukom, mrkvom i dunjom. Bundeva pomaže ljudima sa obolelom prostatom, ulje od bundeve je odlično za kožne bolesti poput psorijaze. Dokazano je da bundeva poseduje antiupalna, antikancerogena i antidijabetička svojstva - kaže ova domaćica.

Dragan Zarić iz Resora za pružanje stručnih usluga u poljoprivredi ističe da iako organska proizvodnja nije uobičajena, Ministarstvo poljoprivrede RS kroz svoje pravilnike o podsticajima podržava ovaj način proizvodnje. On je rekao da je organski način proizvodnje za 30 odsto skuplji u odnosu na tradicionalni trend u Evropi i svetu. Pojašnjava da organska proizvodnja zahteva da se vodi računa o nivou đubrenja, o vrsti đubrenja i zaštiti.

Koordinatorka za prekogranični region „Drina- Sava” Mirela Čaušević kaže da podršku u razvoju malih gazdinstava pružaju i međunarodne organizacije.

– Pomažemo nabavku mehanizacije do 10.000 evra, organizujemo obuku za poljoprivredne proizvođače i na druge načine podstičemo ovu proizvodnju - istakla je Čauševićeva.

Gradonačelnik Bijeljine Mićo Mićić kaže da očekuje da se više poljoprivrednika u Semberiji počne baviti ovom proizvodnjom jer je sudeći po svemu proizvodnja bundevom isplativija od ratarskih kultura.

Proizvodnji zdrave hrane

Gradonačelnik Bijeljine Mićo Mićić kaže da kroz Agrarni fond ovog grada se podstiče poljoprivredna proizvodnja i to pre svega zdrave hrane.

- Proizvodnja bundeve, iako je pionirski posao na našem području ima odličnu perspektivu - rekao je Mićić.

Na „Danima bundeve” posetioci su mogli probati razne slane i slatke specijalitete, te upoznati se sa njenim lekovitim svojstvima i proizvodima koji se sve više koriste u ishrani.

Izvor: www.naslovi.net

 

Uzgajanje višnje po organskim principima - saveti

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/organska-poljoprivreda/item/3275-uzgajanje-visnje-po-organskim-principima-saveti

 

NOVI SAD: Na tribini "Organska poljoprivreda" u organizaciji Udruženja građana "Luka znanja" iz Novog Sada uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, rečeno je da je edukacija ruralnog stanovništva ključna za razvoj organske poljoprivrede i biobaštovanstva.

Na tribini koja je organizovana u okviru projekta "Organska poljopriveda za vas" Istaknuto je da se loš socioekonmski položaj porodica na selu može smanjiti upravo razvojem biobaštovanstva, a koordinatori projekta istakli su će projekat trajati tri meseca.

Projektni menadžer udruženja "Luka znanja" Andrea Vučinić istakla je da će oktobar i novembar biti najaktivniji meseci za realizaciju projekta, a to su koncipiranje izrade publikacije - priručnika za organsku poljoprivredu, zatim promocija tog priručnika, edukacija kroz priručnik, ali i kroz saradnju sa Zemljoradničkom zadrugom "Sloga" u Krajišniku, uz saradnju sa medijskim partnerom - novinskom agencijom Tanjug.

Predstavljen je i priručnik o organskoj poljoprivredi pod nazivom "Rasad - organska proizvodnja", koji će biti značajna pomoć kako polaznicima edukacije, tako i budućim zainteresovanima da pokrenu svoju organsku proizvodnju.

Autorka tog priručnika Branka Lazić istakla je da njena knjiga objašnjava nešto što je najvažnije u povrtarskoj i cvećarskoj proizvodnji pa i u lekovitom začinskom bilju, a to je odgovor na pitanje kako proizvesti seme u najtežim i najsuptilnijim fazama rasta biljke, te kako proizvesti dobru rasad kao osnovu da cela proizvodnja uspe.

Nekada se kazalo "Ko zna da proizvede rasad paprike, taj je dobar povrtar", ja kažem da ko zna uopšte da proizvede dobru rasad i ko se posveti proizvodnji rasada, a prvo voli biljke, jer je to najvažnije, naučiće sve, ali prvo mora imati veštinu kako sa rukama raditi mnoge stvare jer biljke su često vrlo sitne, neke kao konac, neke kao nit, neke jače, ali treba i te najsitnije savladati, kazala Lazić.

Ona je istakla da je taj priručnik namenjen organskim proizvođačima, te da to znači da se primenjuju metode organske poljoprivrede, kao i da je on namenjen svima koji žele da nauče kako da naprave dobar rasad, koji kasnije vodi do dobrog proizvoda.

Širokog je spektra i nije knjiga koja je pisana za dva dana. Kada proizvodite grašak, morate biti u plasteniku i kada god se nađete u dilemi, potrebno je samo otvoriti knjigu i podsetiti se nekih stvari, kazala je autorka istakavši da taj priručnik simbolizuje rezultat njenog dugogodišnjeg rada baš na proizvodnji rasada i plastenika.

Koordinator na projektu "Organska poljoprivreda za VAS" Zorana Srećkov ocenila je da taj projekat prepoznaje važnost edukacije.

"Mi sada imamo mogućnost da probudimo svest ljudi o značaju organske proizvodnje, ne samo kada je reč o proizvodnji zdrave hrane, nego i o očuvnaju prirode i najvažnijih neobnovljivih resursa kao što su vode i zemljišta, a to je prepoznalo i resorno ministarstvo", kazala je Srećkov ocenivši da će za nju veliki uspeh predstavljati i činjenica da će makar jedna porodica naučiti nešto o značaju organske proizvodnje.

Kako je istakla, manja upotreba ubojitih pesticida i raznih mineralnih đubriva kod poljoprivrednika, odnosno edukacija seoskog stanovništva o tome, bila bi velika pobeda za sve one koji su uključeni na taj projekat.

Kao cilj projekta, uz unapređenje socio - ekonomskog položaja osetljivih kategorija društva i podizanja svesti o značaju i prednostima orgnaske poljoprivrede, navedeno je i dobijanje znanja i alata potrebnog za pokretanje sopstvenog posla.

S tim uvezi, do kraja oktobra odžaće se i radionica na otvorenom u Krajišniku, u čemu će pomoći i predstavnici Zemljoradničke zadruge "Sloga" iz tog banatskog mesta, a to će biti još jedna prilika da se priručnik "Rasad - organska proizvidnja" promoviše i pomogne u edukaciji stanovništva.

Projekat je namenjen svim građanima, a koordinatori tog projekta ističu da su markirani svi oni koji žele da se bave organskom proizvodnjom.

Izvor: Dnevnik.rs 

Povodom velikog interesovanja malih poljoprivrednika za prelazak sa konvencionalne na organsku proizvodnju, donosimo Vam važne informacije. Da bi se proizvodilo organski, neophodan je sertifikat za takvu proizvodnju. Da bi se on dobio, veoma je važno ispuniti sve zahteve obrade i sastava zemljišta, korišćenja pesticida, izolovanosti parcele od drugih parcela i slično.

Organska proizvodnja hrane u Srbiji danas može biti i značajan izvor prihoda i zapošljavanja u poljoprivrednim domaćinstvima. U Srbiji se danas organski proizvodi proizvode na nešto više od 10.000 hektara, dok se u evropskim zemljama, kao što su Španija i Italija, čak petina ukupnog poljoprivrednog zemljišta koristi za organske proizvode.

Cilj naše države i jeste da se ovakve površine povećaju nekoliko puta. Danas su biološki uzgoj i održivi razvoj postali svetski trendovi. Zemljište se odmara i poboljšava se plodnost, nema zloupotrebe životinja i ljudi, a zarada je za trećinu viša od konvencionalne proizvodnje. Kod nas, najviše ovakve hrane se proizvede u Vojvodini i Šumadiji.

Svaki učesnik organske poljoprivredne proizvodnje mora da bude kontrolisan, bilo da se radi o proizvođačima, prerađivačima, trgovcima, izvoznicima ili restoranima svi moraju da imaju sertifikat, kojim se potvrđuje da je njegova delatnost bila pod kontrolom ovlašćene organizacije.

Sertifikacija je postupak na osnovu koga ovlašćena kontrolna organizacija izdaje pismeno uverenje kojim potvrđuje da je organski proizvod proizveden u skladu sa Zakonom o organskoj proizvodnji. Sertifikat je jedina garancija potrošaču da je proizvod proizveden u skladu sa principima organske poljoprivrede. Sertifikat važi godinu dana od dana izdavanja.

Dobijanjem sertifikata stiče se pravo na korišćenje nacionalnog znaka „organski proizvod“ i logotipa sertifikacionog tela na etiketi proizvoda.

 

Kako finansirati projekte organske poljoprivrede kod nas?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/organska-poljoprivreda/item/3084-kako-finansirati-projekte-organske-poljoprivrede-kod-nas

 

Srbija je jedina evropska zemlja u kojoj se privreda gotovo isključivo oslanja na komercijalne banke kao izvor eksternog finansiranja. Prema Zakonu o bankama, komercijalne banke su jedine institucije koje mogu da daju pozajmice, te je jasno zašto one predstavljaju preko 90% finansijskog sektora. Uvođenjem nebankarskih finansijskih institucija finansijski sistem Srbije bi postao raznovrsniji i konkurentniji, što bi vodilo smanjenju troškova zaduživanja, povećanju izbora u pogledu finansiranja novih i razvoja postojećih poslovnih ideja, i posledično bržem privrednom razvoju Srbije.

„Uvođenje finansijskih institucija koje nisu komercijalne banke bi pre svega olakšalo pristup sredstvima mikro i malim preduzećima, koja čine preko 99 posto naše privrede. Štaviše, kroz donošenje adekvatnog Zakona o nebankarskim finansijskim institucijama, finansijski sistem Srbije, a posledično i privreda bi bili raznovrsniji i konkurentniji, i na tržištu bi postojali specijalizovani finansijski instrumenti koji više odgovaraju potrebama mikro i malih preduzeća od postojećih. Istraživanja USAID BEP-a pokazuju da bi privreda Srbije, ukoliko bi se osnovale samo mikrofinansijske institucije, u naredne četiri godine mogla da računa na plasmane u visini od skoro 900 miliona evra i otvaranje 100.000 novih radnih mesta.“ – istakla je Sandra Rodić, ekspert USAID Projekta za bolje uslove poslovanja i dodala:

 „Takođe, bitno je doneti i Zakon o alternativnim investicionim fondovima, koji bi olakšao osnivanje i poslovanje investicionih fondova, poput fondova preduzetničkog kapitala (venture capital), fondova za ulaganje u nekretnine, kao još jednog od važnih izvora finansiranja. Kroz ova zakonska rešenja otvorila bi se čitava lepeza novih finansijskih proizvoda, usmerenijih na sektor mikro i malih preduzeća, što bi imalo ogroman uticaj na dalji razvoj privrede u Srbiji.“

U okviru kampanje „Investicije za rast“, USAID Projekat za bolje uslove poslovanja, u saradnji sa Centrom za organsku proizvodnju iz Selenče, organizovao je posetu uspešnim proizvođačima organskog povrća, bio-farmi „Šokšić“. Cilj posete, kojoj je pored predstavnika medija prisustvovala i grupa organskih proizvođača, bio je razmena dosadašnjih iskustava, kao i razgovor o neophodnosti da se nebankarskim institucijama u Srbiji omogući rad, te samim tim proširi broj finansijskih izvora za mikro, mala i srednja preduzeća.

 „Kao i skoro svaki poljoprivredni proizvođač u Srbiji, i mi smo svoju proizvodnju pokrenuli isključivo od novca koji smo kao porodica uštedeli. Imali smo imanje, dobro se raspitali o samoj organskoj proizvodnji i krenuli oprezno, malo, po malo. Onda se proizvodnja razvila, i mi smo se suočili sa tim da nam za dalji razvoj trebaju dodatna sredstva, a da nemamo kome da odemo i od koga da ih pozajmimo.“ – podelila je svoje iskustvo Gordana Šokšić, vlasnica bio-farme “Šokšić“.

Prema anketi 1000 preduzeća, koju USAID BEP sprovodi već sedam godina, u 2016. godini je čak 68% ispitanika izjavilo da ne pozajmljuje novac. Dodatno zabrinjava činjenica da 87% ukupnog finansiranja preduzeća u Srbiji potiče iz njihovih sopstvenih sredstava. Ovi podaci ukazuju da, između ostalog, finansijski proizvodi koji se nude na našem tržištu ne odgovaraju u potpunosti potrebama privrede, a posebnu prepreku vide u ispunjavanju kriterijuma koji su uslov za dobijanje pozajmica od banke.

„Danas naša farma posluje sa uspehom. Imamo dobre kupce i stabilno tržište. Međutim, došao je trenutak kada nam je zbog povećanja obima proizvodnje potrebna hladnjača. A u tu svrhu treba nam, naravno, dodatna investicija. Naše kolege u zemljama u regionu, a o EU da ne pričam, imaju veliki izbora kad je reč o pozajmicama, koji osim bankarskih kredita uključuju pozajmice od mikrofinansijskih institucija, kreditnih unija, zatim finansiranje putem različitih fondova, crowdfunding i dr. Ove institucije osim finansijskih sredstava nude savetovanje i praćenje kompanije u određenom periodu što obezbeđuje pametno ulaganje pozajmljenih sredstava. A, to je za poljoprivrednike kao što smo mi, jako korisno.“ – istakla je Gordana Šokšić.

„Kao i većina drugih preduzetnika, i proizvođači organskih proizvoda suočavaju se sa brojnim preprekama koje im onemogućavaju da šire svoja gazdinstva i razvijaju svoju proizvodnju. Tržište za organske proizvode postoji. Imamo tražnju, znanje, kvalitetan proizvod, ali ono na čemu još moramo da radimo je poboljšanje uslova za rad i razvijanje poslovnog ambijenta. Jedna od važnijih stavki na tom spisku je pristup izvorima finansiranja. Zato je neophodno da se svi založimo da mogućnosti za finansiranje malih proizvođača postanu raznovrsnija i dostupnija poljoprivrednicima, a da oni u skladu sa svojim potrebama i mogućnostima mogu da izaberu izvor finansiranja koji im odgovara.“ – zaključio je Jozef Gašparovski, predsednik udruženja Centar za organsku proizvodnju u Selenči.

SELENČA: Najveći prekogranični projekat u oblasti organske poljoprivrede „Organik bridž“ (Organic Bridge) koji finansira Evropska unija, a realizuju partnerske organizacije u Srbiji i Hrvatskoj, biće predstavljen u Selenči, 29. septembra 2017. godine, na 11. forumu organske proizvodnje.

Forum sa više od 250 učesnika iz Srbije i nekoliko evropskih zemalja, organizuje Centar za organsku proizvodnju Selenča uz podršku Vlade AP Vojvodine,Vlade Kraljevine Švedske i Višegradskog fonda, u suorganizaciji Poljoprivrednog Univerziteta u Nitri, Evropske preduzetničke mreže u Srbiji i EU Info Point Novi Sad.

Projekat „Organik bridž“, vrednan 550.000 evra, koji traje dve godine u okviru IPA prekograničnog programa Hrvatska – Srbija, realizuju Centar za organsku proizvodnju Selenča i organizacija Teras iz Subotice, kao i Grad Valpovo i agencija Tera Tehnopolis iz Hrvatske. Reč je o najvećem projektu u branši organske proizvodnje u ovom delu Evrope, a Evropska unija ga je podržala kako bi se kroz unapređenje te vrste poljoprivrede podstakle privredne i preduzetničke aktivnosti, razvilo tržište organskih proizvoda i poboljšao život u ruralnim sredinama.

Neke od aktivnosti ovog projekta su uspostavljanje centra za ekološku proizvodnju s edukacijsko-proizvodnim poligonima za proizvodnju i preradu voća i povrća, te edukacije i savetovanja proizvođača u cilju unapređenja proizvodnog procesa, uvođenja inovacija u preradu voća i povrća, unapređenje marketinga…

Nakon Selenče, “Organik bridž” biće predstavljen i u Hrvatskoj, u Šibeniku, 7. oktobra na “Evropskim danima saradnje” koje organizuje Agencija za regionalni razvoj Republike Hrvatske. Ova Agencija realizuje Intereg IPA program prekogranične saradnje Hrvatska-Srbija za finansijsko razdoblje 2014-2020, koji obuhvata područje na kojem živi 2,3 miliona stanovnika.

“Organik bridž” će na “Evropskim danima saradnje” predstaviti direktorica Lokalne razvojne agencije Valpovo - Petrijevci Lidija Maurović Košćak i projektna menadžerka Centra za organsku proizvodnju Selenča Biljana Viduka.

 

Jedanaesti Forum organske proizvodnje, koji tradicionalno organizuje Centar za organsku proizvodnju Selenča, održaće se 29. septembra 2017. u Selenči, uz podršku Vlade AP Vojvodine, Vlade Kraljevine Švedske i Višegradskog fonda, a u suorganizaciji Poljoprivrednog Univerziteta u Nitri, Evropske preduzetničke mreže u Srbiji i EU Info Point Novi Sad.

Tema ovogodišnjeg foruma je „Izazovi i perspektive – kuda ide Srbija“.

Na Forum će biti predstvaljen projekat „Organic bridge“, odobren kroz program Interreg IPA prekogranična saradnja između Srbije i Hrvatske, koji realizuju Grad Valpovo, Tera tehnopolis iz Osijeka, Terras iz Subotice i Centar za organsku proizvodnju Selenča.

Centralni deo Foruma je panel diskusija na kojoj će se diskutovati, zajedno sa učesnicima Foruma, o stanju organske proizvodnje u Srbiji, podsticajima, tržišnim kretanjima, mogućnostima kroz IPARD program kao i o adekvatnom učešću u procesu evropskih integracija.

Međunarodni poslovni susreti

I ove godine značajan segment Foruma organske proizvodnje biće Međunarodni poslovni susreti AgroOrganic B2B 2017 koje Centar za organsku proizvodnju Selenča organizuje u saradnji sa Evropskom preduzetničkom mrežom i Organic mrežom. S obzirom na veliko interesovanje, očekuje se veći broj učesnika B2B susreta u odnosu na prošlu godinu, kada je 81 predstavnika iz deset zemalja uzeo učešće u susretima.

Ovo su treći po redu “bi tu bi” sastanci koji se organizuju kao deo tradicionalnog foruma o organskoj proizvodnji i jedini poslovni susreti na temu organske poljoprivrede u Evropi.

Teme ovogodišnjih Međunarodnih poslovnih susreta su proizvodnja i trgovina organskom hranom i pićem, organska semena i sadni material, zaštitna sredstva u organskoj poljoprivredi, poljoprivredne mašine i oprema,  ambalaža,  obnovljive energije, proizvodna oprema, primenjena nauka i istraživanja,  inovativne tehnologije u organskoj proizvodnji i partnerska saradnja na projektima finansiranim od strane EU.

Međunarodni poslovni susreti imaju za cilj da dodatno pomognu preduzećima da lakše i brže dođu do domaćih i ino-partnera u okviru Foruma.

Kako se prijaviti?

Preduzeća koje se prijave dobijaju mogućnost da sami izaberu potencijalne partnere prema njihovim karakteristikama i iskazanom interesu za saradnju. Na osnovu ovog izbora, organizator svakom od učesnika dodeljuje spisak sastanaka, sa tačno određenim mestom, vremenom i informacijom o potencijalnim partnerom, nekoliko dana unapred.

Organizatori žele da podstaknu poslovnu saradnju izraženu kroz veći obim razmene proizvoda sa inostranstvom, kroz povezivanje proizvodnje, zajedničkih ulaganja i nastupa na trećim tržištima i sl., ali i saradnju u oblasti razmene znanja i tehnologije i posebno u unapređenju konkurentnosti kroz zajedničko učešće u nacionalnim i evropskim programima i fondovima.

Učešće na događaju je besplatno, a učesnici moraju sami sebi obezbediti troškove prevoza i smeštaja. Organizatori Foruma su na raspolaganju za asistenciju oko prijavljivanja.

Svi zainteresovani za međunarodne poslovne susrete AgroOrganicB2B mogu se prijaviti preko linka: http://agroorganic2017b2b.talkb2b.net.

Rok za prijavu je 18.09.2017, a onlajn registracija traje do 25.09.2017.

Sve informacije o prijavljivanju, međunarodnim poslovnim susretima i Forumu mogu se dobiti u Centaru za organsku proizvodnju Selenča, čija je adresa: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli./">Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Nagrada za novinare “Selenča organik”

U okviru Foruma ove godine će se prvi put dodeliti nagrada za najbolji medijski prilog o organskoj proizvodnji pod nazivom „Selenča organik“. Cilj konkursa je da promoviše proizvodnju i one koji se bave organskom proizvodnjom, kao i ulogu medija u tom procesu.

Na konkurs mogu da se prijave autori koji žive i rade na teritoriji Srbije i imaju najmanje 18 godina. Svaki učesnik (ili grupa autora) na konkurs može da pošalje jedan rad, koji je objavljen od 1. septembra 2016. do 13. septembra 2017. godine. Uz rad treba dostaviti prijavni formular koji se može preuzeti na sajtu www.organiccentar.rs i kratku biografiju autora.

O Zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU

Učesnici Foruma će se upoznati i sa projektom „PeRsonalizovani javni sErvis za podršku uvođenju ZAP“ koji realizuje Insens u konzorcijumu sa jedanaest partnera kroz program H2020. Projekat će omogućiti stvaranje, dostavu i upotrebu novih usluga koje će povećati nivo transparentnosti i odgovornosti svih aktera u procesu sprovođenja ZAP.

Tokom Forumu održaće se projektni sastanak sa partnerima iz Bosne i Hercegovine, Slovačke, Češke, Mađarske i Moldavije u okviru projekta „Socijalna inkluzija i osnaživanje mladih kroz podršku razvoju Centra za učenje u organskoj  proizvodnji" koji finansira Višegradski fond.

Izvor: agrosmart.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31