Porodica Simanović iz Beograda, od 2000. godine se bavi pčelarstvom, i na to su se kako ističe Saša odlučili, ne samo da bi zaradili novac, već i da sačuvaju porodično gazdinstvo, da ne propada. Sa mnogim pčelarima sa kojima smo pričali, ruku na srce da nekog ne uvredim, samo im je profit u glavi. Međutim naš sagovornik, ima drugačiji pogled na pčelarenje.
“Pčelarstvom sam počeo da se bavim uz tasta, koji je na poklon dobio jedan roj i košnicu i tako je sve to počelo. Najbitnije je interesovanje i ljubav za takvu delatnost. Teorijsko obrazovanje je neophodno. Praksa se vremenom postepeno stiče, ali najbolje i najbrže uz pomoć nekog iskusnog pčelara, ističe Saša i dodaje da je njegov mentor bio Goran Čakardić, za koga ima samo reči hvale.

“Pčelama je lepo baviti se ko voli. Sa pčelama možete i da zaradite, i da ostane deo priohoda, ali imate i troškove oko selidbe, oko obilaska, pojenja“, detaljno objašnjava Saša.
“Imam 80 košnice, nalaze se u selu Reljinci na Rudniku. Posle napornog rada u Beogradu, pčelarenje mi dođe kao lek. Sve je opušteno, nema gužve i nema trke. Veoma je bitno istaći da prisustvo pčela je znak nezagađene životne sredine, a njihovi proizvodi su lekovita i skupa hrana. Med, mleč i propolis čine tek jedan odsto onoga što dobijamo od pčela.”- priča nam Saša i dodaje:
"Pčelarenje oplemenjuje, boravite u zdravoj sredini, jedete domaću hranu, dišete svež vazduh. Pčele su nam potrebne i za oprašivanje, jer ako nestane pčela
nestaće i voća. Nažalost, pčela na planeti ima sve manje. Jedna od studija otkrila je da je nestalo 90 odsto populacije pčela u proteklih nekoliko godina. Glavni razlozi smanjenja broja pčela jesu nekontrolisana upotreba pesticida, nedostatak cveća i krčenje šuma. Treba raditi na tome da se zabrani upotreba pesticida, da se počne sa korišćenjem prirodne alternative, a zdravlje i opstanak pčela da se pomno prate.
Saša pčelari sa DB košnicama. On je zadužen za sve poslove na pčelinjaku, a supruga Svetlana za ambalažu, i sve ostalo.
,, S obzirom na veliko prisustvo medonosnih biljaka, Frušku goru s pravom nazivaju medenom, odnosno slatkom planinom. Lipa, kao najmedonosnija drvenasta vrsta na Fruškoj gori, prostire se na impozantnih 12000 ha. Zbog razlike u nadmorskoj visini negde i ranije cveta, tako da su moguće dve pčelinje paše. Svake godine 30 košnica selim na Frušku Goru. Nažalost ove godine zbog korone nisam selio, kaže nam Simanović. Po rečima našeg sagovornika godina je bila loša, prinos je bio 5 kg po košnici što je veoma malo. Iako ima bagremovu, lipovu I livadsku pašu, prinos nije bio veći. Na sve to je uticalo loše vreme, niske temperature a i kiša tokom paše. Med prodaje stalnim mušterijama, na malo, jer kako kaže,, dobar proizvod uvek nađe kupca”.
Saša na svom pčelinjaku pokušava i deci da objasni da pčele nisu opasne, tako što ih odvede na pčelinjak, i time pokušava da kod njih probudi ekološku svest, i objasni značaj pčela.
Član je Udruženja pčelara ,, Budućnost” iz Lazarevca, koje je učlanjeno u Savez pčelarskih organizacija Srbije. On ima samo reči hvale za Spos i čoveka koji je
na čelu. On je puno uradio za srpsko pčelarstvo.

Izvor: Agrobiznis magazin 

U srednjoj Poljoprivrednoj školi sa domom učenika u Valjevu 1. oktobra proslavili su 95 godina od osnivanja škole. Narednih dana, nastavljena je uobičajena dinamika poslova. U proteklih godinu dana, učenici ostvarili zapažene rezultate na takmičenjima. Istovremeno, Poljoprivredna škola sa domom učenika ’’Valjevo’’ osvojila prestižna priznanja u domenu kvaliteta rada.

Obzirom da je sezona poljoprivrednih radova u toku, direktora škole smo pronašli na jednoj od njihva u Zabrdici, gde su na površini od 16 hektara pored voćnjaka šljive, na 12,5 ha posejali ječav, ovas i tritikal, kulture koje upotrebljavaju u stočnoj ishrani: ’’Naša ekonomija tržišno posluje. Izvlačimo maksimum iz proizvodnje tako da uspevamo i da održimo proizvodni proces i uložimo u poboljšanje uslova rada u školi’’ – rekao je Milan Gajić, direktor Poljoprivredne škole sa domom učenika, za ’’Valjevska posla’’. Inače, školska ekonomija se prostire na ukupno 64 ha na više parcela u Lukavcu, Popučkama, Valjevu, a za sada, pored ostalog, na 2,5 ha posejan je i stočni grašak.

Između proslave Dana škole tekuće i prošle godine, u valjevskoj Poljoprivrednoj ostvareni su značajni uspesi. Često tome svedoče i prinzanja, kao što je zlatna medalja za kvalitet osvojena na Međuranodnom sajmu obrazovanja ’’Putokazi’’ u Novom Sadu, čime je potvrđen kontinuirano prestižan rad škole.

Uz neizmeran entuzijazam direktor i profesori valjevske Poljoprivredne uz redovno kvalitetno obrazovanje usmeravaju svoje đake na tržišno privređivanje, tako da je prethodne nastavne godine škola učestvovala u projektu ’’Unapređenje proizvodnje i kvalitetea meda’’ u Mačvanskom i Kolubarskom okrugu, koji je finansirala Švajcarska agencija za razvoj i saradnju.

Radi uvođenja novih tehnologija u obuku učenika, Poljoprivredna škola sa domom učenika iz Valjeva ostvarila je  prvi korak za uspostavljanje saradnje sa Poljoprivrednim fakultetom u Branjsku u Rusiji.

Takođe, Kompanije ’’Tele grup’’ i ’’Telekom Srbija’’ donirale su AGROLIFE mobilnu aplikaciju, baziranu na GPS tehnologiji,  za efikasnije organizovanje i upravljanje poljoprivrednom proizvodnjom koju koriste učenici i zaposleni.

Obraćajući se prisutnim zvanicama prilikom proslave Dana škole 1. oktobra, direktor Milan Gajić je naglasio: ’’Ponosni smo na dugu tradiciju, učenike i  zaposlene koji su sve ove godine davali ogroman doprinos razvoju poljoprivrede i društva u celini,  obavljajući veoma zahtevne i odgovorne dužnosti. Poslednjih 16 godina je period najintenzivnijeg razvoja škole u svim oblastima’’.

Postalo je uobičajeno da valjevska Poljoprivredna sa domom učenika dobija najveće ocene za nastavni proces, pa su izuzetni rezultati učenika sasvim očekivani jer je na kraju nastavne 2017/18.  pozitivan uspeh postiglo preko 98 odsto učenika, od kojih su najbolji dostojno predstavljali svoju školu prilikom nadmetanja: Violeta Ivković je na republičkom takmičenju iz veterinarske medicine  osvojila drugo mesto, kao i Marko Radojičić na republičkom takmičenju iz poljoprivredne proizvodnje u domenu ’’rukovalac mehaničar poljoprivredne tehnike’’. Sve češće učenici osvajaju nagrade iz opštih predmeta, tako da je na republičkoj ’’Književnoj olimpijadi’’ održanoj 13. maja 2018. u Sremskim Karlovcima Marija Krunić osvojila drugo mesto, dok je na okružnom takmičenju iz hemije Marko Nenadović osvojio treće mesto.

Zbog svega navedenog, direktor Poljoprivredne škole sa domom učenika Valjevo, Milan Gajić naglašava: ’’Ponosni smo na dostignut nivo kvaliteta rada u našoj ustanovi. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja podržalo je i pohvalilo sistem dualnog obrazovanja koji je spacifičan za našu školu, tako da smo bili domaćini karavana obrazovanja ’’Duh mladosti’’ u Valjevu. Tom prilikom pomoćnica ministra za strateško planiranje rekla je da je naša škola pravi primer kako mladi uz teoretska znanja i praktičnu nastavu, kroz rad stiču znanje koje će ih odvesti ka tituli stručnjaka’’.

Prema njegovim rečima dostignuća ostvarena prethodnih godina samo su potsticaj, ali i obaveza da održe ostvarene standarde  nastave. Radi nastavka razvoja, tokom naredne kalendarske godine, planiraju izgradnju radionice za biotehnologiju, projekat koji će uticati na dodatno unapređenje kvaliteta rada putem uvođenja novih tehnologija.

U okviru proslave 95. godina od osnivanja  Poljoprivredne škole sa domom učenika ’’Valjevo’’ priređeni su sportski susreti, članovi dramske sekcije i hora pripremili su program ’’Čuvari prošlosti – stvaraoci budućnosti’’ održan u svečanoj sali, nakon čega je usledilo otvaranje izložbe ’’Kreativnost i vešte ruke naših učenika’’ u domu. Svečanosti su pratile brojne zvanice, uz prisustvo Vladike valjevskog Gospodina Milutina.

Izvor: http://www.valjevskaposla.info

Učenje kroz rad

dec 01, 2020

I dok se Zakon o dualnom obrazovanju nalazi u skupštinskoj proceduri, u pojedinim srednjim školama u Srbiji učenici osim u školskim učionicama i radionicama, praksu imaju i u firmama. Novosadski srednjoškolci, budući električari, već duže vreme znanje stiču i u pogonima i obrazovnim kabinetima firme Energetika Južna Bačka. U tom preduzeću radi i uči pet dana u nedelji ukupno 27-oro đaka. To i firmi znači jer će iškolovati radnika po svojoj meri, istakli su u tom preduzeću koje je 25-og oktobra ugostilo učesnike Dunavskog transnacionalnog programa. Radi bolje razmene iskustava sa Austrijom i Nemačkom kao uzorima, 1. Januara pokrenut je projekat „Učenje kroz rad“ koji finansira Evropska unija. Glavni partner ovog projekta koji će trajati do polovine 2019-te godine, je Privredna komora Budimpešte uz učešće 21 partnera iz 13 zemalja. Partneri iz Srbije su Privrednakomora Srbije Privredna komora Beograda I Zavod za unapređenje obrazovanja I vaspitanja. Projekat predvidja i studijske posete poput ove, ovoga puta srednjim školama I firmama u Srbiji koje praktikuju dualni mode, veoma su važne da bismo identifikovali “uska grla” I zajedničkim snagama našli najbolja rešenja, istakla je menadžer projakta Vedrana Knežević.  Ona objašnjava da je cilj stvaranje zajedničkog razumevanja koncepta dualnog obrazovanja i sprovedjenje aktivnosti I Izgradnja kapaciteta na transnacioanlnom nivou.

Tokom trodnevne posete Srbiji , učesnici projekta Učenje kroz rad, posetili su I Srednju ugostiteljsku školu u Beogradu I novosadsku Tehničku školu „Mileva Marić-Ajnštajn“, gde su im  učenici pokazali svoje nagrađene praktične radove i spremnost da prihvate dualno obrazovanje.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31