Poljoprivredni sajam u standardnom formatu neće biti organizovan ove godine, a menadžment Novosadskog sajma po ugledu na najveće sajmove u Evropi razvija platformu u nameri da organizuje virtuelnu smotru agrara.

Po broju prijavljenih izlagača i obimu avansnih uplata u prva tri meseca ove godine, menadžment Novosadskog sajma s razlogom je očekivao najuspešniji Poljoprivredni sajam u poslednjih pet godina, izjavio je za Radio Novi Sad generalni direktor Novosadskog sajma Slobodan Cvetković.Čak i nakon proglašenja pandemije virusa kovid-19 sredinom marta pa sve do početka aprila izlagači, kako domaći tako i strani, uplaćivali su izložbeni prostor.

Sa širenjem pandemije Poljoprivredni sajam je odložen za septembar, a sada je i definitivno otkazan, potvrdio je Cvetković.

"Iako se prema svim informacijama smanjuje broj zaraženih, to nije dovoljno pošto je na snazi zabrana ograničenja okupljanja više od deset osoba. Mi smo bili spremni da prilikom ulaska na Sajam merimo temperaturu, da uz kartu darujemo i masku, da unutrašnji prostor organizujemo tako da na četiri kvadrata bude jedna osoba. Na otvorenom prostoru daleko je lakše sprovesti sve bezbedonosne mere", naveo je Cvetković.

Međutim, kako je objasnio, veliki broj izlagača, pre svega međunarodnih korporacija, ima nalog da ne izlaže na sajamskim manifestacijama."Deo izlagača je zabrinut za potencijalnu zarazu zaposlenih. To bi se svakako odrazilo i na posetu. U tim okolnostima, nije moguće napraviti adekvatan Međunarodni poljoprivredni sajam", kaže Cvetković.

Ova odluka podudara se sa odlukama širom sveta da budu odložene i ostale međunarodne sajamske manifestacije. Cvetković kaže i da u standardom formatu 87. Međunarodni poljoprivredni sajam nameravaju da održe od 15. do 21. maja sledeće godine.

U međuvremenu, zaposleni na Novosadskom sajmu ne sede skrštenih ruku. U toku je priprema virtuelnog Međunarodnog poljoprivrednog sajam po ugledu na to kako su prestižni samovi poljoprivrede organizovani u Evropi.Međunarodni poljoprivredni sajam je, uz festival Egzit, najposećenija manifestacija u Novom Sadu. Broj izlagača iz više od 60 zemalja uglavnom premašuje hiljadu i po, a najveću smotru agrara u jugoistočnoj Evropi poseti više od 140.000 posetilaca.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/otkazan-poljoprivredni-sajam-u-novom-sadu-u-pripremi-virtuelna-smotra-agrara/wybk8yj

Sa željom da da doprinos borbi srpske privrede sa teškoćama globalnih razmera, Novosadski sajam je odlučan u nastojanju da pripremi 87. međunarodni poljoprivredni sajam, 53. međunarodni sajam lova i ribolova i Sajam sporta, od 12. do 16. septembra.

Priredbe će biti organizovane, pod zajedničkim nazivom Međunarodni jesenji sajmovi, u skladu sa svim preporukama Vlade Srbije kao i Međunarodne asocijacije sajamske industrije UFI, zarad zdravstvene bezbednosti svih izlagača i posetilaca.

- Imajući u vidu značaj delatnosti koje se predstavljaju na tim sajmovima, podrška Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Pokrajinske vlade i Grada Novog Sada biće dodatna snaga za uspešno prevazilaženje teške situacije - navodi se na sajtu Novosadskog sajma.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2957583/sajmovi-poljoprivrede-lova-i-ribolova-i-sporta-od-12-do-16-septembra

Novosadski sajam poljoprivrede, najveća izložba poljoprivredne mehanizacije i proizvoda u regionu, trebalo je da se 87. put održi sredinom maja, ali je zbog korone pomeren na 25. septembar. Međutim, organizatori i izlagači strahuju da bi novi jesenji talas virusa mogao da poremeti i taj plan.Godišnje okupi preko 1.500 izlagača iz više od 60 zemalja, svaki kvadrat sajma se izda. Pored stotina sklopljenih poslova i potpisanih ugovora, svojevrsni je spoj nauke, poljoprivrede i obrazovanja.Direktor Novosadskog sajma Slobodan Cvetković smatra da je moguće da će biti manje izlagača.

"Mi i dalje imamo te restrikcije i po pitanju putovanja iako smo ih mi kao država skinuli, ali ne znamo da li se može očekivati neka nova vrsta restrikcije u tom jesenjem periodu", rekao je Cvetković.

Za mnoge, sajamski dani su najvažniji, posebno za uvoznike poljoprivredne mehanizacije.

Međutim, kako se očekuju pad uvoznih marži, a ni troškovi zakupa izložbenog prostora nisu mali, u pojedinim kompanijama smatraju da je bolje rešenje da se sajam otkaže. Ipak, ako ga bude, kažu, učestvovaće.

Đorđe Mišković, izvršni direktor kompanije "Kite doo - John Deer" kaže da očekuje da ovoga puta država pomogne i Sajmu i izlagačima.

"Znamo da su svi međunarodni sajmovi u ovoj oblasti otkazani i pomereni za sledeću godinu i verovatno da u nekoj od kasa namenjenoj podršci učešća u tim sajmovima, postoje sredstva koja bi se sada mogla preusmeriti na Novosadski sajam", ukazao je Mišković.Malim proizvođačima je stalo da sajma bude jer se za mnoge od njih čulo tek nakon nastupa na njemu.

Tako je bilo i s porodičnim preduzećem "Vrtlari", koji su na sajmu osvojili devet zlatnih medalja za kvalitet proizvoda a nakon toga im je, kažu, krenula prodaja. Sajam bi im, kaže, dobro došao da se lakše izbore s posledicama koronavirusa.

Branislav Sekulić, vlasnik preduzeća "Vrtlari" rekao je da su smanjeni novčani tokovi za 70 odsto, po izveštaju Narodne banke Srbije, tako da je to pravi pokazatelj, šta se ustvari dešavalo prethodna tri meseca.

"Ljudi su kupovali samo hranu, sada kada se očekuje novi talas krize na jesen da vidimo kako ćemo svi zajedno da odgovorimo na to i da preživimo to", kaže Sekulić.Za sam Novosadski sajam nezamislivo je da njihova najveća manifestacija ove godine ne bude održana, jer bi to njihov opstanak dovelo u pitanje.

Slobodan Cvetković kaže da poljoprivredni sajam donosi oko 60 odsto ukupnih prihoda na godišnjem nivou.

"Već ovo pomeranje novčanog toka je veliki udar na naše poslovanje, jer mi smo projektovali da u maju dobijemo taj novac, sada treba preživeti do septembra, do tog novog datuma", rekao je Cvetković.

Održavanje sajma podržali su i republičko i pokrajinsko ministarstvo poljoprivrede, a ukoliko ne bude novog talasa epidemije, svi sajmovi koji slede na jesen, biće održani u najavljenim terminima.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3964326/sajam-novi-sad-pomeren-datum-jesen.html

Baš na Svetog Trifuna u Novom Sadu je održano 21. Savetovanje povrtara u organizaciji Vojvođanskog društva povrtara i Odbora za selo Srpske akademija nauka i umetnosti. Kao i svake godine teme predavanja stručnjaka iz raznih oblasti bile su vezana za probleme uočene u prethodnoj sezoni, kako bi se izbegle eventualne greške i predupredili potencijalni problemi. Jedna od tema ovogodišnjeg Savetovanja bila je posvećena preciznoj poljoprivredi. Inovativna rešenja koja su u 21. veku donele savremene tehnologije već se godinama unazad koriste u poljoprivrednoj proizvodnji najrazvijenijih zemalja, a u određenoj meri zastupljena su i kod nas.

Prof. dr. Žarko Ilin, Poljoprivredni fakultet Novi Sad: “Poznato je da većina agrotehničkih mera u povrtarstvu počev od pravljenja gredica, polaganje kapajućih traka, setve, sprovođenja redovnih mera nege je nemoguća bez precizne poljoprivrede. U novije vreme ako nisu sistemi kap po kap i đubrenje kao startno u tom slučaju takođe mora da se koristi precizna poljoprivreda kako bi uštede bile maksimalne, a kako bi smanjili broj radnika na kraju parcela da bi spajali praktično redove”.

Velika pažnja u izmenjenim klimatskim uslovima usmerava se ka zaštiti bilja. Ona je pak opterećena usaglašavanjima sa standardima EU zbog čega su neke aktivne materije skinute sa pozitivne liste, pa je sada neophodno da se proizvođačima približe neka nova rešenja u borbi sa bolestima i insektima.

Prof. dr. Žarko Ilin, Poljoprivredni fakultet Novi Sad: “Te aktivne materije su ukinute 30. aprila i čak 22 aktivne materije 26. decembra. Znači, veliki broj preparata, što znači da će umnogome otežati profesionalnim proizvođačima i kolegama agronomima na terenu, dakle na otvorenom polju i zaštićenom prostoru. Već ove godine je sprovođenje redovnih mera i nege pre svega zaštite od prouzrokovača bolesti, štetnih insekata i korova, jer će biti teško nadoknaditi gubitak čak 25 aktivnih materija, odnosno veliki broj preparata”.

Tema koja je u prvom planu u brojnim razvijenijim agrarnim zemljama su biostimulatori. Zašto se bez njih u SAD i EU više ne može zamisliti povrtarska proizvodnja?

Prof. dr. Žarko Ilin, Poljoprivredni fakultet Novi Sad: “Zato što su biostimulatori ti koji jačaju biljku. Dakle, utiču na formiranje moćnijeg korenog sistema, tolerantnijeg na prouzrokovače bolesti ,eventualno na Ph vrednost, eventualno nematode i formira se moćnija, bolje razvijena biljka sa većim brojem krupnih listova veće fotosintetičke aktivnosti, što onda znači da takve biljke su manje podložne stresu. A svedoci smo u poslednjih 30 godina koliko se uzima za jedan referentni period da su otprilike 30-40% godina ekstremno sušne sa ekstremno visokim temperaturama, 30-40% godina sa obilnim padavinama, niskim ili visokim temperaturama. Svega 20% samo onih idealnih godina. E, u ovim nepovoljnim godinama kojih je između 60-80% praktično dolazi do negativnih efekata abiotičkog stresa, a da bi ga biljke što bolje prebrodile, odnosno da bi imali što manje gubitke tu su biostimulatori koji onda ili preko zemljišta ili preko biljke mogu doprineti smanjenju pre svega kvaliteta, ali i prinosa po jedinici površine i to su naši rezultati u prethodnih nekoliko godina i pokazali”.

Uz biostimulatore neophodan je i pravilan odabir zemljišta gde će se zasnovati proizvodnja, a tek potom i njegova priprema.

Prof. dr. Žarko Ilin, Poljoprivredni fakultet Novi Sad: “Birati idealno ravne parcele sa ne većim padom od 0 do 3 stepena, kako usled onih kišnih godina i obilnih padavina da ne bi došlo do oticanja. Zatim birati terene sa nivoom podzemnih voda od minimum 80 do 100 cm nivoa podzemnih voda. Gde to nije slučaj obavezno koristiti meru ili razrivanja ili podrivanja kako bi razbili taj plužni đon i obezbedili u sušnim godinama kapilarno podizanje vode u zonu korenog sistema ili u kišnim godinama ubrzano spuštanje vode u dublje slojeve, kako ne bi došlo usled prevelike količine vode do gušenja korenog sistema, zaostajanja biljaka u porastu i smanjenja prinosa. Zatim je jako važno podizanje poljozaštitnih pojaseva. Svedoci smo sve jačih udara vetra, rušenja biljaka. Zatim dođu sunčani dani i javljaju se sunčane pege. Da se to ne bi desilo gde god može drvo posadi. Zatim posebno je važno prilikom izbora zemljišta da nema poljozaštitnih pojaseva. Otprilike na jedan ili maksimum dva prolaza platforme uraditi takozvane biljne kulise. Biljne kulise je dobro uraditi sa nekom visokom kulturom, ne više od 4 do 6 redova, recimo kukuruza šećerca, pa onda usev paprike, paradajza, krastavca, dinja, lubenica ili bilo koje druge vrste. Pa opet jedan ili dva prolaza platforme, pa ponovo 4 do 6 redova kukuruza šećerca ili neke druge biljne vrste, kako bi smanjili negativan efekat udara vetra”.

I na kraju par reči i o navodnjavanju, odnosno zadržavanju optimalnog procenta vlage u zemljištu za uspešnu proizvodnju. Tema vrlo značajna, jer je navodnjavanje po pravilu skupa mera, pa je neophodno obezbediti da ono što je u tom smislu urađeno ima što bolje efekte.

Prof. dr. Žarko Ilin, Poljoprivredni fakultet Novi Sad: “Optimalan sadržaj vlage u zemljištu je važno održavati na nivou od 25 volumnih procenata, jer je bitno da u zemljištu bude 25% vode, 25% vazduha, a preostalih 50% čini 5% organska materija i 40% različiti minerali. To je nekih 100% i važan je idealan odnos vode i vazduha, jer su oni antagonisti zato se mora održavati ovaj tehnički minimum, a tehnički minimum znači prilikom njegovog održavanja da neće doći do opadanja kvaliteta i prinosa, on će biti vrlo stabilan, a racionalno ćemo trošiti energiju, odnosno vodu. Poznato je da cena koštanja milimetra dodate vode kada se koristi električna energija 15 euro centi, a ako koristimo agregate najnovije čak evro i po dodatnom milimetru. Ako koristimo stare agregate ta cena dodatnog milimetra može da bude čak do 4 eura, a deficit padavina u ekstremno sušnoj godini može biti i preko 500 milimetara. Dakle, samonavodnjavanje može da nas košta preko 2.000 eura ako nismo racionalno ovom poslu pristupili, a u cilju ostvarenja vrhunskog kvaliteta i vrhunskog prinosa”.

Kao i svake godine u holu Master centra Novosadskog sajma organizovana je izložba gde suzadrugari, udruženja i profesionalni povrtari predstavili svoje proizvode, a firme iz ove branše ponudu za sezonu 2020. godine.

Vladimir Nikolić, TV MOST

 

U 2019. godini uspešno je realizovano 19 sajmova i izložbi u 74 sajamska dana. U Kongresnom centru je održano čak 218 događaja, a prostorni kapaciteti bili su zauzeti 270 dana. Manifestacije na Novosadskom sajmu videlo je 320.000 posetilaca. Strateški partner i u ovoj godini bilo je Generali Osiguranje Srbija.
Poslovni Prihod Novosadskog sajma u 2019. godini veći je za 12,5 miliona nego 2018. Na 19 ovogodišnih sajmova, prvenstveno kroz sajamsku delatnost, kongresne aktivnosti i druge delatnosti prihodovano je oko 637.820.000 dinara. To je uvećanje od 30 odsto tokom pet godina. Pored značajnog uvećanja prihoda, Novosadski sajam je ostvario poslovni rezultat u iznosu oko 20 miliona dinara. Investiranje u 2019. godini iznosi 31 milion dinara, iz
sopstvenih sredstava u cilju unapređenja poslovnih kapaciteta. U ovoj godini smanjena je kreditna zaduženost i ojačana je finansijska stabilnost na duži rok.
Poslovni i finansijski uspeh Sajma imaju značaj i na širem planu. Grad Novi Sad je, kao grad domaćin, od sajamskih aktivnosti ove godine prihodovao blizu šest milijardi dinara. S druge strane, sva poreska davanja plaćena po osnovu obaveza iz ove godine iznose 188,1 miliona dinara. To je novac koji je sa Novosadskog sajma otišao u budžet Republike Srbije.
Poslovni uspeh još je značajniji ukoliko se posmatra tokom proteklih pet godina. U tom periodu Novosadski sajam je ukupno prihodovao oko 3 milijarde dinara, a poslovni rezultat u istom periodu je ukupno 131 milion dinara. Finansijski rast omogućio je ulaganja u imovinu i unapređenje poslovnih kapaciteta,
čime se uvećava i tržišna vrednost Novosadskog sajma. Najznačajnija ulaganju su u građevinske objekte i opremu, radi funkcionalnijeg i lakšeg sajamskog i vansajamskog zakupa. Između ostalog, zamenjena je kompletna rasveta u Hali 1. Kupovinom najmodernijih ekrana za prezentacije uz ostalu tehničku opremu, stvorena je komparatvina prednost Kongresnog centra u odnosu na druge slične prostore u zemlji i zadovoljeni su najviši standardi za organizaciju događaja. Zahvaljujući ulaganju u hale, teren i ostatak infrastrukture na Manježu, Nacionalna Izložba stoke 2020. godine biće održana u
neuporedivo kvalitetnijim uslovima. Te investicije su bile preduslov i da Novosadski sajam sad ima najopremljeniju infrastrukturu u Srbiji za održavanje međunarodnih konjičkih takmičenja.
U planu je i ulaganje u gasnu energanu, solarne elektrane, stabilni sistem za automatsku dojavu požara. Posebno uspešan u 2019. bio je Međunarodni poljoprivredni sajam. Prvi put u istoriji imao je i Zemlju partnera i Zemlju prijatelja, Italiju i Tunis. Održano je 16 kolektivnih izložbi, prvi put je organizovana i Izložba genetskih potencijala, na kojoj su promovisane autohtone rase stoke, kao i Međunarodni dan voćara. Značajan je i broj novih izlagača iz inostranstva
koji su prvi put nastupili na Poljoprivrednom sajmu. I na drugim priredbama interesovanje i izlagača i posetilaca je bilo veće, ili bar na nivou prethodne godine.
Auto moto berza i Sajam proizvodnih tehnologija su manifestacije koje su ove godine prvi put održane. Unapređeni su i partnerski organizovani događaji: Sajam za penzionere, Mlinpek Expo, Novosadski Oktoberfest, Sajam „Nauka za privredu”, Novembar fest. Hala 6 Novosadskog sajma je od prošle jeseni nova kulturna tačka grada u kojoj se u saradnji sa Studentskim kulturnim centrom organizuju koncertna dešavanja. U Kongresnom centru je održano 218 događaja, a posebnu pažnju javnosti privukli su Treći sajam saobraćaja „Traffic Solutions Expo”, Serbia Hair Fair, konferencije i radionice u organizaciji OPENS-a, Mekst, IT Konekt, BalCCon, Serbia Fashion Week... U 2020. godini Institut za ratarstvo i povrtarstvo prirediće dva internacionalna događaja – Međunarodnu
konferenciju o suncokretu i Međunarodnu konferenciju o soji, uz podršku Kongresnog centra „Master”, na Novosadskom sajmu.
Dugogodišnja dobra saradnja sa državnim, pokrajinskim i gradskim institucijama i strukturama nastavljena je realizacijom projekata koje je Sajam pripremio i ponudio kao mogućnost da se te institucije na sajmovima predstavljaju, razvijaju i povežu sa privredom. Ta saradnja je posebno došla do izražaja na Sajmu obrazovanja, Danima energetike, Poljoprivrednom sajmu, Sajmovima „Lorist” i Sajmu „Nauka za privredu”.
Svojom delatnošću Novosadski sajam povezuje ekonomiju i društvo, nauku i struku, turizam i širu zajednicu, ali i tržište rada i privredni razvoj, domaćeg i međunarodnog okruženja. Godinama građena partnerstva, kroz saradnju na zajedničkoj promociji domaće i međunarodne privrede, učinile su da Novosadski sajam, kao domaćin i izlagačima i posetiocima sa svih meridijana, postane ugledno privredno društvo. Jedno je od retkih mesta susreta privreda i kultura istoka i zapada, zbog čega ima mesto u kalendaru brojnih visokih državnih zvaničnika i diplomata, kao i vodećih privrednika u celom svetu. Kvalitetnim
događajima i bogatim sadržajima dočekaće publiku i na sajmovima u 2020. godinu. Posebno mesto u Kalendaru priredbi, pripada najvećoj priredbi i najznačajnijem događaju u oblasti poljoprivrede i biznisa u ovom delu Evrope – 87. međunarodnom pojoprivrednom sajmu, koji će biti održan od 16. do 22. maja. Zemlja partner je Češka Republika.

Izvor: Agrobiznis magazin 

"Interreg-IPA program" prekogranične saradnje Mađarska-Srbija biće domaćin celodnevnih seminara za potencijalne korisnike sredstava u Novom Sadu i Subotici.
Ukupan iznos IPA sredstava od 10,38 miliona evra u okviru Trećeg poziva namenjen je širokom dijapazonu podnosilaca predloga projekata (neprofitnim organizacijama) kao i aktivnostima u pograničnom regionu Mađarske i Srbije.Prioritetni ciljevi programa su unapredivanje prekograničnih sistema za upravljanje vodama i prevenciju rizika, smanjenje saobraćajnih uskih grla u prekograničnoj saobraćajnoj mreži, stimulisanje saradnje u oblasti turizma i očuvanja kulturnog nasleđa kao i unapređivanje ekonomske konkurentnosti MSP (mala i srednja preduzeća) kroz razvoj vođen inovacijama.

Obavezno je da se projekti odabrani za finansiranje sprovedu u oblastima koja uključuju županije Čongrad i Bač-Kiškun u Mađarskoj i okruge Zapadna Bačka, Severna Bačka, Severni Banat, Južna Bačka, Srednji Banat, Južni Banat i Srem u Srbiji. Info dani će biti održani u Novom Sadu 14. avgusta i Subotici 28. avgusta, saopštili su organizatori.

Seminari se, inače, održavaju na obe strane mađarsko-srpske granice sa ciljem da se podnosiocima predloga projekata predstavi proces podnošenja prijave i drugo.

U Mađarskoj je organizovan dan za informisanje u Kečkemetu 30. jula, a planira se još jedan događaj 27. avgusta ove godine u Segedinu.

Treći poziv za podnošenje predloga projekata otvoren je do 30. septembra 2019. godine. "Interreg-IPA program" prekogranične saradnje Mađarska-Srbija implementira se u okviru finansijskog perioda 2014-2020 Evropske unije, putem Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA).

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/seminari-za-sredstva-ipa-u-novom-sadu-i-subotici_1039029.html

Da organska poljoprivredna proizvodnja dobija sve veću podršku Grada Novog Sada potvrđuje i podatak da je za subvencije u toj prosperitetnoj oblasti agrara u ovogodišnjem gradskom budžetu obezbeđeno ukupno pet miliona dinara, što je znatno više nego prethodnih godina.

Ta finansijska podrška biće raspoređena proizvođačima koji imaju zemljište i registrovano gazdinstvo na teritoriji grada, nakon konkursa na koji zainteresovani mogu da podnesu prijave, sa odgovarajućom dokumentacijom, do 15. avgusta.

Pravo da učestvuju u tom gradskom programu razvoja poljoprivredne proizvodnje imaju individualni proizvođači i organizacije u oblasti agrara, koji su zainteresovani da započnu organsku proizvodnju, kao i oni koji se time već bave od 2011. godine.

Kako je precizirano u nedavno objavljenom javnom pozivu na sajtu Grada, njima sleduju subvencije za nabavku odgovarajućeg semenskog i sadnog materijala, kontrolu i sertifikaciju organske proizvodnje, kao i za druge investicije u organskoj proizvodnji. Svi ti troškovi će proizvođačima biti plaćeni iz gradske kase u punom iznosu.

- Naše poljoprivredno gazdinstvo koristilo je ranije te subvencije. To je značajna pomoć, pogotovo za mlade proizvođače koji tek počinju da se bave ovom proizvodnjom - kaže za Novosti mladi poljoprivrednik Andrej Vozar iz Kisača, predstavnik treće generacije u familiji koja je pionir na ovim prostorima u organskoj proizvodnji povrća.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2595821/subvencije-za-organsku-proizvodnju-u-novom-sadu-prijave-do-15-avgusta-opredeljeno

Lečenje ili poboljšanje zdravstvenog stanja korišćenjem pčelinjih proizvoda datira od pamtiveka, a i u današnjem svetu sve se više shvata značaj pčela.U poslednje vreme i kod nas se sve češće mogu videti apikomore – kućice za odmor podignute nadomak košnica. Mnogi koji pate od respiratornih problema kažu da su ove kućice za njih oaze zdravlja, ali i onima koji nemaju tih problema svakako prija energija koju pčele na njih prenesu.

Zaljubljenik u pčelarenje Jozef Gašparovski iz Selenče podigao je pre par godina takvu kućicu u Bačkom Novom Selu, u svom pčelinjaku nadomak Dunava.Putnici namernici i svi koji su imali priliku i sreću da borave u njegovoj sojenici, uverili su se u blagodeti pčelinjeg mikroklimata i pčelinje medicine. Kao iskusni pčelar, Gašparovski u svom opusu ima i sijaset drugih proizvoda spravljenih na bazi meda, mleča, polena…

Nedavno je ovaj pčelar u Novom Sadu, u EU info kutku, govorio o apiterapiji – boravku u pčelinjoj mikroklimi naglasivši da je apiterapija jedna od uspešnih metoda tradicionalne medicine, pored fitoterapije, akupunkture… Apiterapija se bavi prevencijom i isceljenjem proizvodima medonosnih pčela i preparata na bazi tih proizvoda.

"Sve civilizacije su dobro poznavale i priznavale čudotvornu moć meda u ishrani i lečenju. Svi pčelinji proizvodi su izuzetno delotvorni, pre svega ako se primenjuju pravilno. Ne bi trebalo da se progutaju odmah, već da se postepeno otapaju u ustima ili piju rastvoreni u toploj vodi, čaju, mleku. I, obavezno bi trebalo da se koristi drvena ili plastična kašika, jer metal neutrališe lekovito dejstvo", savetovao je on.

Govoreći o propolisu naglasio je da deluje protiv virusa, bakterija i gljivica, pa ga stručnjaci smatraju lekom 21. veka.

Zašto? Zato što bakterije protiv njega ne mogu da stvore otpornost, a takođe nema štetnih nuspojava, što je mana sintetičkih antibiotika. U medicini se propolis primenjuje kao lek kod raznih oboljenja i stanja, naveo je Gašparovski.

Za polen je kazao da ga s razlogom zovu medicinsko čudo, super hrana, antikancer…

"Smatra se super hranom, koja usporava starenje. Sadrži preko 100 identifikovanih sastojaka. Veruje se da čovek može godinu dana živeti isključivo na polenu i vodi. Pogodan je za profesionalne sportiste i za rekreativce radi bržeg oporavka mišića i kondicije. Efekti uzimanja polena mogu da budu nakon tri dana za neke bolesti (akne, čir na želudcu, gubitak apetita) pa do tri godine (lečenje alergija, radijacijske bolesti)", objasnio je on.

Gašparovski je dodao da se pouzdano zna i da pčelinji otrov ima sposobnost umanjivanja i otklanjanja bolova, sniženja krvnog pritiska, smanjivanja količine holesterola u krvi, povišenja radne sposobnosti, i u malim dozama sposobnost zaštite snage organizma.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=06&dd=16&nav_id=1555257

Prezentacijom i degustacijom mađarskih vina u Svečanoj sali Gradske kuće, svečano je otvoren 16. Interfest, međunarodni festival vina u Novom Sadu. Tom događaju prisustvovali su član Gradskog veća za privredu Milorad Radojević, ambasador Mađarske u Beogradu dr Atila Pinter, i predsednica udruženja Interfest Nataša Budisavljević-Radišić.

Najstariji međunarodni festival vina u Srbiji, u okviru kojeg će se predstaviti više od 100 vinarija, biće održan od 13. do 15. juna na Trgu slobode.

- Već 16 godina Interfest u Novi Sad dovodi najbolja vina i najbolje proizvođače vina iz celog sveta. Svi posetioci ove manifestacije će se kroz degustaciju vina upoznati i sa kulturom kraja iz koga ona dolaze, a svakako se i otvaraju mnoge mogućnosti za saradnju u oblasti privrede i turizma. Raduje činjenica da će Mađarska naredne godine biti zemlja partner manifestacije Interfest, što govori da je vino još jedan segment koji spaja dve zemlje i doprinosi daljem razvoju odnosa, koji, čini mi se, nikad nisu bili bolji. Svima koji posete ovu manifestaciju u naredna tri dana želim da uživaju u dobrim vinima, a Novi Sad će, siguran sam, još jednom biti dobar domaćin – rekao je Radojević.

Mađarskoj je pripala čast da 2020. godine bude partnerska zemlja festivala Interfest. Tim povodom u Novom Sadu gostuje najbolja mađarska somelijerka Helga Gal, koja je prilikom otvaranja održala prezentaciju vina te zemlje.

Ambasador Mađarske u Beogradu dr Atila Pinter istakao je da je ovaj događaj jedan od najatraktivnijih događaja Vojvodine i Srbije.

- Velika mi je čast što će Mađarska sledeće godine biti zemlja partner ovog vinskog festivala. Fokusiraćemo se na sledeću godinu i drago mi je što će najveći mađarski stručnjaci biti prisutni na ovom događaju – rekao je ambasador dr Atila Pinter.

I ove godine više od sto učesnika iz više od deset zemalja se okuplja tradicionalno na glavnom trgu u Novom Sadu. Posetiocima i ljubiteljima vina iz Novog Sada i cele Vojvodine i Srbije ponudićemo više od 500 vinskih etiketa.

- Interfest je najstariji vinski festival u Srbiji međunarodnog karaktera, a veoma smo ponosni na ovogodišnji broj izlagača – naglasila je Nataša Budisavljević-Radišić.

Interfest je prvi međunarodni skup vinara koji je organizovan u Srbiji. Od 2004. godine do danas okupio je više od 200.000 posetilaca i vinske kuće iz Srbije, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Grčke, Rumunije, Mađarske, Austrije, Italije, Francuske, Španije, Portugala, Nemačke, Argentine, Čilea, Južne Afrike i Australije.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2538810/otvoren-16-interfest-na-najstarijem-medjunarodnom-festivalu-vina-u-srbiji-predstavice-se

Vina i piva proizvođača sa Kosova i Metohije promovisana su danas (10. jun 2019.) u Novom Sadu na Ribarskom ostrvu. Proizvođači su poručili da im ovakva vrsta podršške mnogo znači, kako bi izašli iz anonimnosti.

Organizatori promocije bili su Kancelarija za Kosovo i Metohiju, Privredna komora Srbije i Udruženje "UGONS 1946". Cilj im je bio da se povežu proizvođači sa KiM i ugostitelji iz Vojvodine, a time poboljša pozicija ovih proizvođača na tržištu.

- Teško nam je da prodamo naša vina koja proizvodimo na Kosovu i Metohiji, jer smo nepoznati. Zato nam ovakva vrsta podrške mnogo znači, da naši proizvodi pronađu svoje mesto na tržištu" - rekao je Ljubomir Brkić, vlasnik vinarije "Brkiće" iz Velike Hoče.

Promovisana su vina "Duša Metohije", "Brkić" i pivo "Pivdžan".

- Ono što karakterišše proizvode sa Kosova i Metohije jesu izuzetan kvalitet i ukus - rekao je pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Zoran Bojović.

Dodao je da je ove godine opredeljeno 200 miliona dinara za pomoć poljoprivrednicima sa Kosmeta i kupovinu mehanizacije.

Promocija vina i piva nastavak je akcije, koja je počela pre nekoliko meseci, otvaranjem Kosovskog kutka u centru Novog Sada i plasiranjem proizvoda sa KiM na policama Univereksporta. Državni sekretar u Ministarstvu privrede Branimir Stojanović kaže da su prvi rezultati te akcije već vidljivi.

- Ovo nije samo promocija. Ovde će proizvođači sa Kosova i Metohije ostvariti kontakte sa ugostiteljima sa ovog područja, izgradiće poslovne i prijateljske odnose, a iz toga će se izroditi i uslovi za bolju proizvodnju, samim tim i za bolji plasman njihovih proizvoda - rekao je i dodao da je u uslovima kada je jako teško preživeti vrlo važno da ne nestane nada da je moguće neššto i proizvoditi:

- Naši ljudi na Kosovu i Metohiji su zatvoreni, rade u jako teškim uslovima, ograničeni su poslovno i što se tiče kontakata. Svaki izlazak iz te sredine je jako dragocen.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2534413/promocija-vina-i-piva-sa-kosmeta-nacin-da-se-poboljsa-pozicija-ovih

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30