Neuobičajeno topla jesen donela je i neuobičajene pojave u čačanskim voćnjacima. Rodila je malina u novembru i to ne sporadično. Plod je sazreo i dobrog je kvaliteta, ali mu se voćari ne raduju.Crveni plodovi u novembru iznenadili si i Dobrivoja Radovića, koji je krajem avgusta završio sezonu radova u malinjaku."Radi se o vilametu, nije druga nikakva sorta. Da je to neka sorta jesenja, polka ili nešto drugo, ne. Ovo je, znači, stari vilamet i ovo je stvar neverovatna. Kažu da je to bilo i ranije. Jeste, po jedan plod, dešavalo se, ali ovo...", kaže Dobrivoje Radović, malinar iz Prilika.

Nesvakidašnja je pojava rodnih grančica na kojima ima i cveta i ploda, kao usred leta. Zrele maline na miholjskom suncu punog su ukusa.

"Izgleda mi da je bolja nego kad je prskana. Ovo je neprskana malina i čvrsta je i to nema, nije prskana ni od truleži ni od čega. Lastari su izrasli preko pola metra ima po dvadesetinu na struku", dodaje Radenko Jovanović.

Kod sorti maline koje su zastupljene u našim agroekološkim uslovima, u ovo doba godine, tvrde stručnjaci, moguće je cvetanje i plodonošenje u gornjem delu biljke. Ali kretanje pupoljaka kod drugih voćnih vrsta može uticati na sledeći rod.

"Zbog izuzetno dugog sušnog perioda procesi diferencijacije za plodonošenje za sledeće godine nisu tekli uobičajenim i normalnim uslovima, što svakako može dovesti do problema sledeće godine i do smanjenja prinosa", navodi Aco Leposavić iz Instituta za voćarstvo Čačak.

Radovići u Prilikama strahuju da će zbog jesenjeg iznenadnog roda prinos u narednoj berbi biti manji od ovogodišnjeg, koji je iznosio svega šest tona po hektaru.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3745680/malina-rodila-i-slatka-je-kao-usred-leta-zasto-to-nije-dobro.html

Većina malinjaka u Ivanjici ponovo se crveni. Maline su rodile u novembru, lepše i slađe nego u julu.

Očigledno je da su klimatske promene uslovile nesvakidašnju sliku u njivama i dale "crvenom zlatu" drugu šansu. Rađale su maline i ranije kada im vreme nije, ali ovako, u čitavim grozdovima, sredinom novembra, nikada do sada, kažu proizvođači.

- Pre neki dan sin je došao i video da su maline rodile, tada je i nas obavestio, iznenađeni kvalitetom i krupnoćom maline, možda i lepše nego u leto, neočekivano je za ovo doba godine - kaže za Info ligu Saja Drndarević iz sela Dubrava.

- Neobično, da u ovo doba naberemo nekoliko šaka plodova maline dobrog ukusa čak boljeg nego u leto. Verovatno da ishod sledeće berbe neće biti od značajnog prihoda, klima se izmenila reklo bi se da malini više prijaju oktobarski uslovi nego letnji. Očekujemo manji negativan uticaj, nadamo se da neće drastično uticati na sledeću sezonu roda - rekao je Tomislav Čabarkapa iz Ivanjice.

- Jedne godine kad im nije vreme isto su rodile maline, gde smo ustanovili da veliku štetu pravi klimatski uslovi jer u zimskom periodu nema snega, a golomrazica uništi pupoljke, na stablu maline unište se mladari pa stablo ostaje golo, a ako i koji pupoljak opstane, mladar maline ostane kratak pa je rod duplo manji. U ovom sušnom periodu bez vlage i primerenih uslova za ovo doba godine, uticaće na rod iduće godine - navela je Snežana Nikačević iz Bukovice.

Stručnjaci tvrde da će sve to loše uticati na rod naredne godine a s obzirom da se miholjsko leto ne predaje, te da su najavljenje visoke temperature i sledeće nedelje, o posledicama će se tek pričati.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2697624/ivanjicki-malinjaci-crvene-se-u-novembru-hoce-li-jesenja-berba-ugroziti-rod

Od novembra meseca, otvaranje košnica se ne praktikuje, mada ima slučajeva kada je to potrebno. Ovo je mesec kada dolaze hladniji dani, i pčelama je potrebno obezbediti mir i zaštitu. Veća aktivnost pčela u zimskim mesecima nije nepoželjna, ali nosi rizik za ona društva, koja nemaju lagerovane dovoljne količine hrane, s obzirom da povećana aktivnost znači i veći utrošak hrane. Preporuka je da se slabija društva spajaju, i zazimljuju po mogućstvu sa mladom maticom.

Starije matice su iscrpljene, i može se desiti da uginu u toku zime, što može dovesti do poremećaja zimskog klupka, i propadanja društva. Pčelinje društvo čija matica ugine preko zime, u rano proleće postaje trutovska zajednica, ukoliko se pravovremeno ne doda matica, ili spoji sa drugom zajednicom. Zato je najbolje pre zazimljavanja zameniti sve sumnjive i stare matice mladim maticama, ukoliko to nije napravljeno ranije. LR ili AŽ košnice treba da imaju najmanje 10 do 15 kg meda, s tim da se uzme u obzir jačina društva, kao i karakteristike zime u mestu gde pčelinjak zimuje. Svaki okvir treba da ima najmanje 1,5 do 2 kg meda.

Pčelama hladnoća smeta mnogo manje od potencijalne vlage, koja se može javiti u košnici, ako je previše izolujemo. Utopljavanje se uglavnom radi, radi zaštite legla, kojeg u ovom periodu nema mnogo. U novembru se, po potrebi, vrši ponovno tretiranje protiv varoe, sređuje se okolina pčelinjaka, pretapa se višak i stari vosak, prepakuje oprema i materijal za rad, i u slučaju snega, čiste se naslage na košnicama. Moraju se dobro proveriti ispravnost i zaštićenost košnica, i u slučaju pojave miševa, postaviti češnjeve na ulaze.

Oni pčelinjaci koji se nalaze na terenima sa izraženim naletima vetrova, moraju se dodatno obezbediti od prevrtanja košnica (pravljenjem stabilnijih postolja), i stavljanjem pritiskivača na krovove (cigla, blok, drvo).

 

Lažni med u EU

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3228-lazni-med-u-eu

Savet iskusnog pčelara: Uzimljavanje pčelinjih zajednica

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3165-savet-iskusnog-pcelara-uzimljavanje-pcelinjih-zajednica

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29