Novija sorta kupina razvijena u Škotskoj, loh nes (loch ness) je samooplodna sorta bez bodlji na stabljikama. Plodovi su krupni, čvrsti i dobrog ukusa.

Loh nes se u nižim krajevima Srbije bere od početka jula, a u višim od polovine jula. Berba traje do kraja septembra, za desetak dana duže nego ostale sorte.

Sadnja se može obaviti u jesen ali se kod nas obično praktikuje na proleće kada dobije takozvane "bele korenčiće". Nekada se sadilo na rastojanje 1,2 x 2,5 ili 1 x 3 (4000 kom/ha) međutim, zbog toga što su u pitanju sadnice sa polupodignutim izdancima manje bujnosti sada se sadi i 0,8 x 2,5 (5000 kom/ha) pa čak i 0,75 x 2,5 ( 5330 kom/ha) i na taj način i kod ove kupine mogu se dostići prinosi od 3 do 4 t/10 ari.Kako pojašnjava diplomirani inženjer u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Valjevo, Srđan Stanojlović, pre sadnje zemljište se mora pripremiti, poravnati i iznivelisati, podriti i uraditi agrohemijska analiza zemljišta.

- Na osnovu nje ćemo ga pođubriti zatim, izvršiti duboku obradu i finu pripremu zemljišta. Prilikom sadnje mora se obezbediti dobar kontakt zemlje i korena tako da se posle sadnje moraju dobro zaliti sadnice da bi se istisnuo vazduh iz zone korena i obezbedio bolji prijem sadnica - pojasnio je Srđan.

U našim uslovima loh nes ne gajimo bez sistema za navodnjavanje obzirom da ona dugo plodonosi i za svoj razvoj i rast traži dosta vode. Kroz sistem za navodnjavanje mora se obezbediti i prihranjivanje vodotopivim đubrivima uglavnom na bazi kalijuma, azota i kalcijuma. Fosfor se uglavnom dodaje za posle sadnje i u prvoj godini.

Nekada je potrebno i koristiti rasprskivače kada su velike vrućine. Koristili su se uglavnom noću do sada, ali u zadnje vreme se pokazalo da je to bolje raditi tokom dana, i to skoro sve vreme kad su najveće sunčane insolacije. Naravno, za ovu operaciju je potrebno imati veliku količinu vode. Loh nes, kako pojašnjava Srđan, daje vrhunske rezultate samo uz navodnjavanje.Poslednjih godina dosta se priča o upotrebi mreža za zasenu. Tu se, kako napominje Srđan, mora biti oprezan.
- U principu njena primena ima ekonomsku opravdanost, ali nekih godina ona onemogućava normalno sazrevanje plodova, a kasnije i samo sazrevanje izdanaka za zimu. Zato je najbolje da se ona instalira tako da bude po mogućstvu montažno - demontažna ili da se bar može svezati po vrhu žice da nam ne bi na hladnijim i vlažnijim godinama napravila više štete nego koristi - pojašnjava on. Inače, sama mreža za zasenu može povećati prinose i do 35%.

Od svih novih sorti loh nes ima najveću otpornost na bolesti pre svega na ljubiljastu pegavost, rđu kupine i plamenjaču. Ako se dobro uradi zaštita u vreme cvetanja ne pokazuje se velika osetljivost ni na sivu trulež. Zaštita od truleži mora biti jako dobra, obzirom na njenu relativnu osetljivost izazvanu dugim periodom plodonošenja od skoro 50 dana a samim tim i dugim periodom cvetanja.Ukus ove kupine podseća na ukus divlje, pa je najpoželjnija kupina na pijacama i kod nas i u Evropi. Njena crna boja je tako izražena da ostaje i tokom zamrzavanja i prerade, a čvrstina ploda je čini najtransportabilniju kupinom.

Veoma je krupna, masa ploda može biti i preko 6,5 grama, kompaktnog je oblika i sjajne crne boje. Sadržaj šećera može ići i do 15 briksa, a kiselina 10 gr/l. Povoljan odnos šećera, vitamina, minerala i antioksidanata je ubraja u grupu najkvalitetnijih kupina.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2604232/loh-nes-sorta-kupine-odlicnog-prinosa-i-otporna-na-bolesti

Većina proizvođača i pre nego okopni sneg počne sa debatom o ceni maline u berbi i ako za to nema dovoljno argumenata. Niti se zna koliki je rod kod nas, niti kako se završila sezona na ostalim tržištima, a pre svega se ne zna kakva će biti tražnja za malinom na svetskom tržištu. Umesto da se smanji zavisnost od izvoza i poradi na promociji konzumiranja maline na domaćem tržištu, naši proizvođači očekuju da će dobra cena da se formira sama od sebe. Dobra vest je da neće ma kako vam se to činilo loše. Morate uraditi nešto pre svega na imidžu proizvodnje na domaćem tržištu jer svi sada malinu doživljavaju kao neku tužnu priču, a ko voli tužne priče???
Druga strana medalje je sortiment. Kod nas zastareo, koristi se sadni materijal bez porekla, prepun zaraznih bolesti. Rezultat su loši prinosi, kvalitet maline koji je nestabilan i nekonkurentan. Prema podacima do kojih je došao Agrobiznis magazin u nekim hladnjačama čak 80% roda iz 2018. je iskuljučivo za blokove i griz. Jedno od rešenja jeste primena zdravog sadnog materijala i profesionalizacija proizvodnje. To znači moderan zasad, pravilan izbor sortimenta od proverenog dobavljača i primena pune agrotehnike. Ko se ovoga ne pridržava ne može računati na neki prosperitet u proizvodnji. Zahtevi tržišta su sve strožiji, proizvođača sve je više tako da trka postaje sve ozbiljnija ne samo kod nas već i u Poljskoj, Čileu, SAD...
Nedavno smo bili u Florivi u Prilikama kod Ivanjice i razgovarali o sortimentu maline. Ovom prilikom želimo da vam prenesemo iskustva sa jednom novom sortom. Enrosadira® je remotantna sorta maline, veoma prinosna, krupnih svetlocrvenih plodova, odličnog ukusa i veoma dugog veka trajanja u svežem stanju. Sezona branja: Enrosadira® pristiže na branje u nižim predelima zapadne Srbije oko 15. jula, a u višim oko 25. jula. Ubiranje plodova traje duže u odnosu na druge sorte, i to do kasne jeseni, odnosno, do prvih mrazeva.
Kvalitet ploda: Enrosadira® ima veoma krupne plodove prosečne težine 7 gr, kompaktnog oblika, sjajne svetlocrvene boje i odličnih skladišnih osobina u
svežem stanju kao i za zamrzavanje. Ukus ploda je izrazito prijatan odnosno sladak i kao takav je pogodan za prodaju u svežem stanju. Upotreba ploda u svežem stanju: Enrosadira® je tražena sorta maline u celom svetu za svežu konzumnu upotrebu, u malim pakovanjima (125 i 250 gr). Plodovi mogu biti sveži do 12 dana na temperaturi od +2 do +4°C i pri tom odlično podnose transport na udaljena tržišta, kao što su EU i Rusija. Za svežu prodaju, plodovi se beru
u 60% fiziološke faze zrelosti (roze boje) direktno u male posude ili gajbe i što pre idu u pothladu i na tržište. Veoma je laka za branje i brzo se bere čak za 20-30% brže od drugih sorti, jer se plodovi nalaze izbačeni iz mase lista odnosno, veoma su dostupni za ubiranje. Na proleće se skrate vrhovi i plodonosi na donjem delu stabla krajem maja i početkom juna, odnosno, može se brati dvokratno. Otpornost: Enrosadira® ima odličnu tolerantnost na bolesti I do sada nema dokaza o osetljivosti na bolesti korena. Preporučuje se sadnja do 1.000 m nadmorske visine jer na većim visinama kasno pristiže na branje i smanjuju se prinosi.

Karakteristike na polju: Enrosadira® je bujna sorta maline sa podignutim izdancima kojima se lako manipuliše. Sadnja se obavlja u jesen ili proleće u razmaku od 0,3 x 2 m (15.000 kom/ha). Preporuka je da se vezuje u špalir sa dve do tri žice i sa 3-5 žica za naslon lastara jer ima veliku količinu roda koji je potrebno održati što dostupnijim za ubiranje. Na jesen, po završetku branja, izdanci se prekrate do zemlje i sklone sa parcele ili se ostave za proleće i vežu u špalir 6-8 kom/m i pristižu na branje u maju mesecu. Nakon završenog branja se prekrate stari, a u međuvremenu, izbijaju novi izdanci koji daju plodove od kraja jula pa do kasne jeseni. Preporučuje se i natkrivka od najlona u vidu plastenika ili pojedinačnih natkrivki jer se produžuje vremenski period branja do kasne jeseni.
Sadnice: Najbolje je koristiti sertifikovane sadnice iz ovlašćenih matičnjaka. Tokom jeseni ili proleća se sade na dobro pripremljenom zemljištu, na dubinu od
10-15 cm. Standardne (čupane) sadnice zatrpati sitnom zemljom, dobro pritisnuti rukama da se izbaci sav vazduh oko žila. Kontejnerske sadnice zasaditi u rupu na dubinu od oko 2-3 cm dublje od postojećeg supstrata, kako bi se ostvario bolji kontakt sa zemljom. Sadnice je najbolje pre sadnje potopiti u rastvor za bolje ukorenjavanje i zaštitu korenovog sistema od bolesti. Najbolje je koristiti preparat TIFI ili TRIFENDER u količini od 100 gr/100 L vode. Ako se sadi kasno u proleće ili je parcela osušita i nije dobro isfrezirana, u rastvor ubaciti i 500 gr sredstva HIDROGEL koji će upiti rastvor i biljci obezbediti više vlage za ukorenjavanje i izbijanje novih izdanaka, ali i tokom cele godine radi većih prinosa.
Zemljište: Nakon izbora parcele, prvo se vrši pravilno uzorkovanje zemljišta na više mesta na dubini od 0-30 cm i analiza, na osnovu koje se daju detaljne preporuke za pripremu zemljišta. Najbolje je blago kiselo (pH 5,5-6,5), rastresito, humusno zemljište, bogato hranljivim materijama. Nakon oranja parcele, po celoj površini parcele razbacati kreč, a ako je potrebno, i neki od zemljišnih insekticida (Galition Forte 20 kg/ha ili Radar Versus 30 kg/ ha). Nakon freziranja celokupne parcele, obeležiti redove kuda će biti sadnja i u trake širine 1 m rasturiti dobro zgoreo stajnjak, 40 t/ha i đubrivo po preporuci (ITALPOLLINA i GUANITO) i sve još jednom zafrezirati. Otvoriti brazde za sadnju na dubini od 15-20 cm, ubaciti insekticid (GALITION FORTE 10 kg/ha) i đubrivo po preporuci i blago zatrpati u brazdama grabuljicama, motikom ili metlom da se đubrivo prekrije zemljom 1-2 cm. Sadnicu postaviti u brazdu na dubini od 10 do 15 cm maksimalno, u uspravnom položaju i zagrnuti je sitnom zemljom i nagaziti blago nogama oko sadnice, dodatno nagrnuti grabuljama ili motikom zemlju oko sadnice. Ako je jesenja sadnja, oko sadnice napraviti uzdignuće 3-5 cm visine i nikako ne ostavljati dolinu. Ako je prolećna sadnja, ostaviti zemljište ravno
oko sadnice, a nikako ne ostavljati veliko uzdignuće, a ako je kasna prolećna sadnja, ostaviti blago udubljenje oko sadnice da bi se, u slučaju duže suše, prva kišnica sakupljala oko biljke i time više zalila sadnicu. Navodnjavanje: Kao obaveznu agrotehničku meru treba obezbediti navodnjavanje sistemom „kap po kap“ koji se koristi i za prihranjivanje vodotopivim đubrivima, a u slučaju velikih suša preporuka je da se obezbedi i sistem orošivača (rasprskivača za zalivanje), koji se koriste isključivo preko noći kada se biljke ohlade.
Rasprskivačima će se obezbediti ravnomerno navodnjavanje cele površine zemljišta, jer Enrosadira® ima veoma jak i veliki korenov sistem. Primena sistema za navodnjavanje je neophodna, jer se radi o sorti koja obilno plodonosi. Od početka zrenja do kraja ubiranja plodova, redovno prihranjivati sa povećanim sadržajem kalijuma i kalcijuma, a umereno prihranjivati azotom i fosforom. U oktobru, u nekoliko navrata koristiti Kalijum sulfatna đubriva radi postizanja višeg procenta suve materije, kako u plodu, tako i u korenu. Na taj način biljke će obilnije plodonositi, imati krupnije plodove, bolje obojenosti i biti pripremljene bolje za narednu godinu.
Zasena: Za Enrosadira® se preporučuje zasena od minimalno 30% zasene kako bi se umanjilo sunčevo zračenje za 30%, smanjila temperatura za 5-6°C i izbegle ožegotine ploda koje mogu nastati tokom leta, povećala cirkulacija vazduha, zasad zaštitio od eventualnog leda (grada) i radnicima obezbedio lakši i efikasniji rad tokom celog dana,a time povećao učinak rada. Sa mrežom se prinosi povećavaju i do 30%, a kvalitet ploda je neuporedivo bolji.
Prinos: Sadnja sortno čistog (sertifikovanog) i zdravstveno ispravnog sadnog materijala, i primena svih agrotehničkih mera u prosečnoj godini, u punom rodu,
može obezbediti prinos od 25 - 30 t/ha. U intenzivnoj proizvodnji na jesen i na proleće postižu se prinosi i preko 40 t/ha.
Cena: Plod maline Enrosadira® za sveže tržište postiže cenu od 2,5-3,5 €/kg, a što se tiče otkupa za zamrzavanje, cena je uvek u rangu sa ostalim sortama maline koje se otkupljuju za industriju.
Licenca: Malina Enrosadira® je licencirana i zaštićena sorta od strane italijanske firme Vivai Molari sa kojom svaki kupac sadnica potpisuje ugovor po kome ne može vršiti umnožavanje sadnica za svoje potrebe, a ni dalju prodaju, bez njihove saglasnosti.

Izvor: Agroboznis magazin

Iona­ko broj­na po­ro­di­ca šlji­va stvo­re­nih u Čač­ku do­bi­la je ovih da­na dve pri­no­ve, div­nu i pe­tru. Auto­ri pr­ve je­su Do­bri­vo­je Oga­ša­no­vić (poč.), dr Dar­ko Je­vre­mo­vić i dr Iva­na Gli­šić, dru­gu su stvo­ri­li Do­bri­vo­je Oga­ša­no­vić, dr Ne­boj­ša Mi­lo­še­vić i dr Mi­le­na Đor­đe­vić.

Zru u dru­goj de­se­to­dnev­i­ci sep­tem­bra, ve­o­ma su ot­por­ne na bo­le­sti ko­je na­me­će da­na­šnja pri­ro­da i oče­ku­je se da sko­rih da­na Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de u Ča­čak do­sta­vi re­še­nje Ko­mi­si­je za pri­zna­va­nje sor­ti za no­vaj­li­je.

Pro­seč­na ma­sa div­ni­nog plo­da je 24,03 gra­ma, ra­no stu­pa u fa­zu pu­ne rod­no­sti, re­dov­no i obil­no ra­đa, sa­dr­ži 12,45 od­sto ukup­nih še­će­ra. Slič­no je s pe­trom, sa­mo što njen plod te­ži 26,20 gra­ma, uz 12,95 po­sto­ta­ka še­će­ra.

Pr­va je na­sta­la ukr­šta­njem so­ra­ta sten­li i ča­čan­ska ra­na, dru­ga od sten­li­ja i opa­la.

 

izvor : http://www.politika.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30