Uprkos kiši i hladnom vremenu danas se na štandu NLB banke na novosadskom Sajmu poljoprivrede okupio veliki broj ljubitelja organske proizvodnje. Došli su da iz prve ruke čuju uvek dobre vesti iz ove banke. I zaista dobrih vesti nije manjkalo. Naime, zbog velikog interesovanja NLB banka je odlučila da svoj konkurs za projekte iz oblasti organske proizvodnje produži do 15. juna!

„Pravo na učešće imaju svi poljoprivrednici koji se bave ovom vrstom proizvodnje, a tri najbolja projekta dobiće nagradu po 500.000 dinara za unapređenje proizvodnje“ – rekla je Tanja Laketa PR NLB banke.

Senad Mahmutović, državni sekretar u ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede istakao je da je budućnost naše poljoprivrede upravo u organskoj proizvodnji. Iako je ova vrsta poljoprivrede teža u odnosu na konvencionalnu, država daje i veće subvencije kako bi stimulisala agrarna domaćinstva da pređu na ovu vrstu proizvodnje, jer uslove za to imamo.

„Kroz ovakve i slične tematske skupove naši poljoprivrednici će se bolje upoznati sa organskom proizvodnjom, sistemom sertifikacije i kontrole organskih proizvoda. Sama procedura možda traje malo duže, ali to je neophodno kako biste mogli nešto da označite i prodate kao organski proizvod i to po značajno višoj ceni“ – kazao je Mahmutović. Subvencije države za organsko stočarstvo su 40 odsto veće u stočarstvu i 120 posto više za voćarstvo i povrtarstvo u odnosu na konvencionalnu proizvodnju, pa je računica jasna.

Na konferenciji su govori i prošlogodišnji dobitnici nagrada NLB organik konkursa Tanja Idei, Marko Stojadinović i Ratko Aksentijević.

„Pre pet godina sa porodicom sam se preselila na salaš gde se bavimo organskom proizvodnjom zbog svoje dece, ali i svih nas. Najveći izazov za nas je da naše kompletno imanje, koje radi isključivo po principima organske proizvodnje, dobije sertifikat kako bi smo imali zaokruženu proizvodnju. Osim više vrsta povrća i voća imamo i životinje koje hranimo organskom hranom i želimo da zaokružimo čitav taj proces“ – rekla je Tanja Idei.

Marko Stojadinović je predstavnik prve grupe sertifikovanih voćara koji proizvode organsko voće i mahom su orjentisani na izvoz.

„Ako govorimo o radu teže je nego kada se bavite konvencionalnom proizvodnjom, ali je i cena finalnog proizvoda znatno veća, tako samo zadovoljni“ – kazao je Stojadinović.

Ratko Aksentijević je s ponosom istakao da pripada prvoj grupi sertifikovanih stočara u Srbiji koji se organskom proizvodnjom bave na Goliji.

„Broj stočara koji žele da se na ovaj način bave uzgojom stalno raste, kao i potreba za organskim proizvodima. Kada se bavite poljoprivredom na ovaj način to zahteva kontrolu u svakom segmentu poslovanja, ali mi treba da poslužimo kao primer. Uslove imamo, samo je potrebno da se mala gazdinstva udruže kako bismo lakše plasirali robu i dobili bolju cenu naših proizvoda – rekao je Aksentijević. 

Izvor: Agrobiznis magazin

U finale NLB Organic konkursa za najbolje projekte iz oblasti organske proizvodnje, koji NLB Banka organizuje sedmi put, od 61 pristiglog projekta, u trku za milion i po dinara ušlo je njih sedam.

Prvi finalista je gazdinstvo Stojadinovića iz Gornjeg Grgura, koji je konkursiao projektom: Organska hrana – budućnost srpske poljoprivrede. Stojadinovići su na svom gazdinstvu objedinili ratarsku, stočarsku i voćarsku proizvodnju, a u svim segmentima proizvodnje primenjuju organske principe. Cilj projekta je unapređenje prerade organskih proizvoda, jer je to neophodno za sva gazdinstva udaljena od većih gradova i saobraćajnica.

U finale konkursa je ušao i projekat „Fabrika mleka“ Danile i Milene Stojiljković iz Lebana koji na svom gazdinstvu gaje pedesetak koza. Osnovni proizvod gazdinstva su različite vrste kozjeg sira, a projekat je usmeren na preradu kozjeg mleka. S obzirom na to da se radi o području koje ima idealne uslove za kozarstvo, pokretanjem prerade kozjeg mleka, Stojiljkovići bi doprineli razvoju ove grane organskog stočarstva u svom okruženju.

„Unapređenje organske proizvodnje u PG „Tasić“ - Korbevac“ je projekat Milana Tasića, iz Korbevca kod Vranjske banje, usmeren na preradu organski gajenog voća. Tasići su pioniri razvoja organske poljoprivrede u Pčinjskom okrugu, a pored već uznapredovale organske proizvodnje, na gazdinstvu postoje i odlični uslovi za etno turizam.  

Ratko Aksentijević iz Kraljeva je sledeći finalista, sa projektom „Unapređenje organske stočarske proizvodnje – uzgoj ovaca i goveda“. Aksentijević je pokrenuo stočarsku proizvodnju na svom gazdinstvu, ali je pored toga pokrenuo i prvu grupnu sertifikaciju za stočare u Srbiji. Za sada, u okviru ove grupe je 89 malih gazdinstava sa teritorije nacionalnog parka prirode „Golija“, a njegov cilj je da broj gazdinstava dovede na više od 300, što bi doprinelo daljem razvoju organskog stočarstva u ovim krajevima i omogućilo plasman u saradnji sa većim otkupljivačima. S obzirom na to da se radi o selima koja ostaju bez velikog dela stanovništva, uspeh ovog projekta bi imao višestruki značaj za razvoj u okruženju gazdinstva Aksentijevića.

U finale je ušao i projekat „Beračem kroz uštedu do kvaliteta i zdravstvene ispravnosti obranog voća, Milovana Sudimca iz Blaca. Kao i veliki broj drugih proizvođača, Sudimci su se odlučili za uzgoj organskog voća, kao i za sertifikaciju u okviru grupnog sertifikata. Na taj način, pored sertifikacije, Sudimci obezbeđuju i otkup svojih proizvoda kod organizatora proizvodnje.

Tatjana i Zoltan Idei iz Temerina konkurisali su projektom: „Ono što poseješ, to ćeš i požnjeti“ Njihov projekat je usmeren na unapređenje procesa sejanja organski gajenih kultura, a s obzirom na to da se bave pre svega povrtarskom proizvodnjom, koja zahteva značajan rad na polju, to bi im omogućilo da skrate vreme potrebno za realizaciju ove aktivnosti i utroše ga na druge segmente proizvodnje.

Poslednji finalisti su Radičevići, organski voćari iz Rašice. Cilj njihovog projekta je povećanje održivosti domaćinstava kroz povećanje prinosa. Ono što kod Radičevića ostavlja snažan utisak je činjenica da u domaćinstvu pod istim krovom žive četiri generacije Radičevića – Ivanova baka, njegovi roditelji, njegovo dvoje dece,  on i brat sa suprugama koje su u vreme obilaska finalista obe očekivale prinovu. Do zaključenja ovog broja, Ivan Radičević je po treći put postao tata, dobio je sina Mihajla, a do kraja ove godine, dom Radičevića će rodsa posetiti još jednom. Čestitamo!

 

U organizaciji NLB banke, grupa od jedanaestoro novinara iz Srbije je krajem prošlog meseca bila na studijskom putovanju u Makedoniji. Tema putovanja bila je organska proizvodnja kod naših komšija Makedonaca, sa ciljem da se upoznamo sa njihovim predstavnicima Ministarstva poljoprivrede, ali i sa nekim od organskih proizvođača, a ideja vodilja da ovih nekoliko dana začinimo lepim raspoloženjem i uživamo u neponovljivom aprilskom suncu nad Makedonijom. Prva stanica srpske novinarske delegacije bio je glavni i najveći grad Makedonije, Skoplje.Tamo smo stigli u kasnim popodnevnim časovima, a dočekala nas je naša vesela, nasmejana domaćica Ana Mardžanovska, PR NLB banke u Skoplju.Pošto je odmah pridobila naše simpatije, odlučili smo da joj verujemo i ostatak večeri se potpuno prepustimo njenim planovima. Sledećeg dana čekalo nas je mnogo posla. Našli smo se sa Anom ispred NLB banke i krenuli u veliku modernu zgradu da upoznamo još nekoliko srdačnih Makedonaca. Među njima je bio Antonio Argir, predsednik upravnog odbora NLB banke u Skoplju.On nam je poželeo dobrodošlicu i razmenili smo prve pozitivne utiske o ovoj divnoj zemlji. Gospodin Argir se zatimpohvalio da je NLB banka AD Skoplje (kao treća po veličini u njihovoj zemlji) izabrana za Nacionalnog šampiona Makedonije za 2016/2017 na najvećem evropskom poslovnom takmičenju European Business Avards. “Ovo takmičenje održava se već deset godina za redom. Obuhvatilo je rekordnih 33.000 preduzeća iz 34 evropske zemlje, uz podršku poslovnih lidera, akademskih i političkih predstavnika iz cele Evrope. Naša banka dokazala je da zahvaljujući svojoj preciznosti u radu, dobrom odnosu sa klijentima, sve većem broju zaposlenih i praktikanata podržavamo razvoj jače i uspešnije poslovne zajednice širom Makedonije”, rekao je gospodin Antonio. On je još istakao da u njihovoj zemlji zbog višegodišnje krize trenutno nedostaju dobri investicioni projekti.Dobar znak je što ih država najavljuje, grade se putevi, nove moderne zgrade ifasade.Poljoprivreda je takođe u usponu.“NLB” pre svega podstiče razvoj tradicionalne duvanske industrija.Čak 80-90% sredstava ukupne duvanske proizvodnje prolazi preko filijala ove banke.Samo za organsku proizvodnju ove godine je namenjeno 800.000 evra. Taj podatak bio je iodličan uvod za naša sledeća tri sagovornika, gospodina Vaska Đorđijevskog, iz sektora za organsku poljoprivredu u Ministarstvu poljoprivrede Makedonije, gospodina Goce Georgijevkog, savetnika u kabinetu Ministarstva poljoprivrede i gospodina Gorana Angelovskog, izvršnog direktora u Federaciji organskih proizvođača Makedonije. Od njih trojice čuli smo da je u poslednjih nekoliko godina organska proizvodnja u Makeodniji u trendu i da je sve veći broj ljudi koji odlučuju da se njome bave. “U stočarskoj proizvodnji u 2017.godini vodeći sektor je ovčarstvo, sa 82% ukupne stočarske organske proizvodnje. Kozarstvo čini 3%, govedarstvo 8%, a pčelarstvo 7%.Oorgansko stočarstvo je doživelo neku vrstu procvata u poslednje tri godine.Prema stanju u 2015.godini ukupan broj ovaca, goveda i koza je 77.199, u 2016. ukupan broj stočarske proizvodnje iznosio je 86.123, dok je u 2017. ukupan broj ovaca, goveda i koza čak 104.784 grla”, rekao je gospodin Vasko. “Ukupan broj pčelinjih društava u 2015.godini je 6.932, u 2016. pčelarska organska proizvodnja beleži rast na 7.760 porodica, dok ih je u 2017. registrovano 7.676. Kada je reč o biljnoj organskoj proizvodnji, vodeću ulogu imaju žitarice. One se gaje na 939 ha, organsko voće je zastupljeno na 559 hektara, aromatično i lekovito bilje na 293 ha, povrtarstvo na 174 ha, a vinogradarstvo na 24 ha, dodaje gospodin Goce. Profesionalna kontrola i sertifikacija organske proizvodnje u Makedoniji delegirana je na dva ovlašćena tela za kontrolu. To su Balkan Biocert i Pro Zert OKS.Potvrdu da organi za kontrolu / sertifikaciju rade u skladu sa standardima izdaje Institut za akreditaciju Republike Makedonije (IARM) kroz proces akreditacije.IARM je inače punopravni član Evropske organizacije za akreditaciju (EA), a od 2012. godine postao je potpisnik Sporazuma o sertifikaciji akreditacije međusobnog priznavanja (EA-MLA) sa Evropskom organizacijom za akreditaciju. Potpuno kontrolu i nadzor u sistemu organske proizvodnje vrši Državni poljoprivredni inspektorat (DIZ) za primarnu proizvodnju i Agencija za hranu i veterinu (FDA) za obrađene organske proizvode. “Proces trajanja sertifikacije je najmanje dve godine za jednogodišnje useve, najmanje šest meseci za prirodne pašnjake i livade i najmanje tri godine za višegodišnje useve.Kada je reč o subvencijama, one su za 30% većeod iznosa direktnih plaćanja za konvencionalnu proizvodnju.U 2018.mere organske proizvodnje podržavaju se i dodatnim sredstvima. Ona iznose50% višenego u konvencionalnoj proizvodnji za useve, stoku i pčelarstvo, 70% više za voćarstvo i vinogradarstvo i čak 100% više za povrtarstvo”, rekao je gospodin Goran Angelovski. Finansijski je podržana i prerada organskih proizvoda (uključujući pripremu i pakovanje). Visina tepodrške iznosi 2% od vrednosti proizvedenih i prodatih proizvoda sa maksimalnim iznosom do 150.000,00 makedonskih denara po operateru. Finansijska podrška za trgovinu ili izvoz svežih i prerađenih organskih proizvoda iznosi 5% od vrednosti prodatih / izvezenih proizvoda, sa maksimalnim iznosom do 150.000,00 MKD po operateru. Subvencioniše se i profesionalna kontrola i sertifikacija. Iznos direktnih uplata iznosi 50% od troškova primljenog sertifikata izdatog od strane nadležnog tela u 2018. godini. Finansijska podrška za analizu svojstava zemljišta i proizvoda na poljoprivrednim gazdinstvima koja su vršila analize agrohemijskih, pedoloških ili pesticidnih ostataka, teških metala i slično iznosi 70% troškova analize bez PDV-a, ali ne više od 9.000,00 denara po poljoprivrednom gazdinstvu. Pošto smo teoriju naučili, krenuli smo ka Prilepu i mestu Mariovo, gde se porodica Marinković već generacijama bavi pčelarstvom.Oni su sertifikat za organsku proizvodnju dobili 2006, a u konverziji su bili dve godine.Trenutno,na nekoliko lokacija, imaju oko 500 pčelinjih društava, a po svakom od njih država daje godišnje 1.000 denara, odnosno oko 17 evra. To je za oko 40% više nego što iznose subvencije za pčelarstvo, koje nije u organskoj proizvodnji. “Mi svake godine proizvedemo prosečno 8 tona livadskog i planinskog meda. Nekada imamo i 10 tona, to zavisi od ispaše pčela i vremenskih uslova. Naš med je za 30 do 40% skuplji u odnosu na ostali na tržištu i košta od 450 do 500 denara po tegli. Ipak, sve što proizvedemo uvek iprodamo, jer kupci cene kvalitetnu, zdravu hranu”, rekao je Dragoslav Marinković. “Ja sam studirao ekonomski fakultet u Skoplju.Mogao sam da ostanem tamo i radim u nekoj firmi. Ipak, odlučio sam da se vratim na porodično imanje i proširim ovaj posao kojim su se još moji preci bavili. Kako bih našu ponudu učinio još većom i bogatijom od drugih, uveo sam i neke novine. Pošto su naše planine izuzetno bogate začinskim i lekovitim biljem počeo sam da ga dodajem u med. Tako sada imamo med sa lavandom, nanom, ili kantarionom i drugim biljem i ispostavilo se da je to bila odlična ideja”, dodaje dvadesettrogodišnji Zoran Marinković, Dragoslavljev sin.

Kako započeti svoj agrobiznis ili unaprediti postojeći često je pitanje koje sebi postavljaju i mlađi i stariji poljoprivrednici. Nimalo lakim tržišnim uslovima, ali sa odličnim prirodnim resursima i uz malo snalažljivosti i upornosti ipak postoji nekoliko načina kako doći do bespovratnih sredstava ili jeftinih kredita pa i različitih fondova koji takođe mogu biti bespovratni. Ovih dana raspisano je nekoliko konkursa za poljoprivrednike ali i prerađivače hrane. Protekle nedelje zatvoren je i prvi poziv za IPARD na koji se, kako saznaje AgroBiznis magazin, u Ministarstvu poljoprivrede prijavilo 458 korisnika. Ministar Branislav Nedimović u intervjuu za martovsko izdanje AgroBiznis magazina pojasnio je kako će u pojedinim sektorima voditi poljoprivrednu politiku. I ove godine značajna sredstva ići će mladim poljoprivrednicima

http://agropress.org.rs/lat/eu-fondovi/ipard/item/3643-ekskluzivno-za-agrobiznis-magazin-branislav-nedimovic-o-subvencijama

Za one koji se bave ili imaju nameru da se bave organskom poljoprivredom preporučujemo da konkurišu za konkurs koji je raspisala NLB banka. Tri najbolja projekta dobiće po 500 000 dinara.

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/organska-poljoprivreda/item/3679-za-najbolje-projekte-organke-poljoprivrede-po-500-000-dinara-ovo-su-uslovi-konkursa

USAID ponovo podstiče poljoprivredu i prehrambenu industriju Srbije. Ovog puta kroz svoj projekat  podsticanja konkurentnosti u ovom sektoru. Informacije o aktuelnom konkursu pogledajte na linku.

http://agropress.org.rs/lat/eu-fondovi/ostali-fondovi/item/3685-konkurs-do-kraja-marta-za-projekte-koje-finansira-usaid

Razvojna agencija Srbije (RAS) raspisala je poziv za podršku sektorima prerađivačke industrije koji se odnosi naravno i na prehrambenu industriju. Možete dobiti do 2 000 000 000 dinara, a poziv traje do utroška sredstava, za šta je namenjeno 44,7 miliona dinara. Detaljnije pročitajte na linku.

http://agropress.org.rs/lat/eu-fondovi/ostali-fondovi/item/3693-ras-do-dva-miliona-dinara-za-preracivacku-industriju

 

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

 

 

NLB Banka Beograd je, sedmu godinu za redom, pokrenula konkurs za najbolje projekte u oblasti proizvodnje i prerade organske hrane. Kako je kvalitet i broj prijavljenih proizvođača u stalnom porastu, nagradni fond od 1.500.000 dinara ove godine biće ravnomerno raspoređen na tri pobednička projekta.

Konkurs traje od 1. marta do 20. maja 2018. godine, a pravo na učešće imaju poljoprivredni proizvođači koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo, sertifikovani su ili u procesu sertifikacije za organsku proizvodnju. Učešće je omogućeno i proizvođačima koji su u sistemu kontrole kroz grupni sertifikat, odnosno koji imaju ugovor sa organizatorom proizvodnje koji je vlasnik sertifikata. Detaljnije informacije o konkursu i obrazac za pripremu projekta dostupni su na sledećem linku: www.nlb.rs/organic, a možete se informisati i u svim ekspoziturama NLB Banke kao i preko Kontakt centra.

Tokom prethodnih ciklusa NLB Organic konkursa, broj projekata je rastao iz godine u godinu, uz istovremeno unapređenje kvaliteta samih projekata. Imajući u vidu izjednačenost u kvalitetu projekata, kao i sugestije samih proizvođača na terenu, ove godine će Stručna komisija odabrati tri najbolja projekta, a NLB Banka će svaki od njih nagraditi jednakim iznosom od 500.000 dinara neto.

https://www.nlb.rs/organic 

 “NLB Organic je najvažniji projekat NLB Banke u domenu društveno odgovornog poslovanja, kojim istovremeno dajemo doprinos održivom razvoju, zaštiti životne sredine i segmenta poljoprivrede za koji smatramo da je budućnost naše zemlje. Srbija obiluje zemljištem koje nije kontaminirano hemisjkim supstancama, a imajući usitnjenost poseda, organska proizvodnja dodatno dobija na značaju jer i na manjim površinama može da obezbedi egzistenciju za članove domaćinstva.  Ulaganje u ovaj vid proizvodnje je značajan i u smislu doprinosa izvozu, jer se procenjuje da više od 90 odsto organskih proizvoda završi u izvozu. To ne iznenađuje ako imamo u vidu da je, prema najnovijim globalnim podacima, u 2016. godini vrednost organskog tržišta dostigla skoro 90 milijardi američkih dolara, uz istovremen rast površina pod organskom poljoprivredom na 57,8 miliona hektara koje obrađuje oko 2,7 miliona organskih proizvođača” rekao je Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB Banke Beograd. On je istakao da o potencijalu ovog tipa proizvodnje govori činjenica da je u 2016. godini, Srbija izvezla organske proizvode u vrednosti od oko 19 miliona evra, pri čemu 78,7% u zemlje EU, najviše Italiju, Nemačku i Holandiju, a 14,1% na tržište Sjedinjenih Američkih Država. 

“Već treću godinu sam u Stručnoj komisiji NLB Organic konkursa i zaista me raduje što je jedna finansijska institucija prepoznala ekološki i ekonomski značaj organske proizvodnje i što već sedam godina podržava ovaj segment poljoprivrede. O tome koliko je projekat značajan za same proizvođače, govori činjenica da je broj prijavljenih projekata svake godine sve veći, pa je u prvih šest ciklusa dostigao brojku od gotovo 300 projekata. Kao stručnjaka u ovoj oblasti, posebno me raduje i sve viši nivo kvaliteta dospelih projekata, kao i činjenica da nam projekti stižu iz svih krajeva Srbije, uključujući i nerazvijena područja u kojima je organska poljoprivreda našla značajno mesto u strategiji razvoja za naredni period. Pozivam proizvođače organske hrane da se do 20. maja 2018. godine prijave na konkurs i uđu u trku za jednu od nagrada” - rekla je predsednica stručne komisije, professor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i predsednica Upravnog odbora udruženja Serbia Organica, prof. dr Snežana Oljača.

 

 

Beograd, 6.7.2017 - NLB Banka Beograd proglasila je danas najbolje projekte organskih proizvođača na šestom NLB Organic konkursu i uručila autorima projekata nagrade u ukupnom iznosu od million i šesto hiljada dinara. Pored tri nagrade koliko je predviđeno konkursom, NLB Banka je uručila i specijalno priznanje za uvođenje savremenih tehnologija  u organsku proizvodnju.

“NLB Banka je izuzetno aktivna u podršci agro sektoru. Prošle godine, poljoprivrednike smo podržali kreditima u ukupnom iznosu od 22 miliona evra i svrstali se među tri banke sa najvećim brojem subvencionisanih kredita na tržištu. Banka u agro segmentu beleži konstantan rast, pa smo ove godine dostigli tržišno učešće od 8 odsto, a kako bismo na pravi način odgovorili na potrebe svojih klijenata, za 2017. godinu smo obezbedili 50 miliona evra za podršku poljoprivredi. Naš fokus na poljoprivredu prenosi se i na polje društveno odgovornog poslovanja kroz NLB Organic konkurs. Njime podržavamo organsku proizvodnju kao održivu proizvodnju koja doprinosi očuvanju životne sredine i prirodnih resursa, a istovremeno i zdravlju ljudi.  Od 2012. godine, kada smo pokrenuli NLB Organic, na konkursu je učestvovalo 293 projekta, a ove godine na konkurs je pristiglo čak 67 projekata, što je rekordno interesovanje.  Od pokretanja konkursa do danas, broj organskih proizvođača u Srbiji je udvostručen, a izvoz organskih proizvoda sa 3,74 miliona evra porastao na više od 19 miliona u 2015. godini” rekao je Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB Banke Beograd na uručenju nagrada.

Predsednica Stručne komisije NLB Organic konkursa, prof. dr Snežana Oljača, izrazila je zadovoljstvo zbog sve većeg broja projekata na konkursu, ali i zbog, kako je rekla, njihovog sve višeg kvaliteta. “Iz Vojvodine dolazi 23 projekta, 10 projekata iz centralne Srbije, 4 iz regiona Beograda, iz zapadne Srbije 8,  iz istočne Srbije 3 projekta,  a posebno me raduje što je iz južnog dela Srbije pristiglo čak 19 projekata. Od ukupno 67, 25 projekata dolazi od gazdinstava koja se bave biljnom proizvodnjom, 6 projekata su podnela gazdinstva koja se bave stočarstvom, 32 projekta su podnela gazdinstva koja se bave objedinjenom biljnom i stočarskom, 2 projekta se odnose na pčelarstvo i po jedan projekat na gajenje pečuraka i edukaciju organskih proizvođača” rekla je Oljača.

 

Nagrađeni projekti:

 

Specijalna nagrada za doprinos digitalizaciji organske poljoprivrede i 100.000 dinara dobio je Nikola Šijan čije gazdinstvo se nalazi u Kozelju pored Ljiga, za projekat „DigiKmet“. Projekat podrazumeva automatizaciju navodnjavanja i drugih procesa u plasteničkoj i proizvodnji na poljima, uz korišćenje odgovarajućeg softvera i hardvera, unošenje podataka relevantnih za konkretnu kulturu i zemljište na kome se ona gaji (vlažnost zemlje, vazduha, temperatura i sl.) i povezivanje informacija sa interneta o meteorološkoj slici i  prognozi padavina na mikrolokalitetu.

Treću nagradu u iznosu od 200.000 dinara osvojio je Emil Kenjereš iz Malih Pijaca pored Subotice za projekat “Prerada organske šljive uz pomoć obnovljivih izvora energije - zdrava hrana iz Malih Pijaca” Nagrađeni projekat podrazumeva preradu organskog voća u džemove i sokove, uz korišćenje energije iz solarnih panela.

Druga nagrada u iznosu od 300.000 dinara pripala je familiji Radisavljević iz Batota pored Brusa za projekat “Sistem za navodnjavanje”. Zajednički projekat Milovana, Milosava i Vukete Radisavljević dolazi iz drugog po površini sela u Srbiji, u kome se preko 90 odsto od oko 200 domaćinstava,bavi organskom  proizvodnjom. U izuzetno teškim uslovima, Radisavljevići vodu za navodnjavanje svojih parcela pod voćem, pretežno malinom, sa tačke koja se nalazi na nadmorskoj visini od oko 450 m dovode na visinu od preko 700 m, uz prokopavanje kanala kroz parcele prekrivene šumom. 

Pobednik šestog NLB Organic konkursa i dobitnica million dinara je Kruševljanka Mirjana Stevanović, čije gazdinstvo se nalazi u selu Karanovac kod Varvarina,  za projekat “Nabavka opreme za pakovanje organskih proizvoda po zahtevima savremenog tržišta” Mirjanino domaćinstvo broji 7 članova, a s obzirom na to da su svi radno sposobni članovi domaćinstva nezaposleni, organska proizvodnja je za njih bila način da obezbede egzistenciju. Projektom je predviđeno uključivanje domaćinstava u okruženju u organsku proizvodnju kroz grupni sertifikat, kako bi projektovana linija za pakovanje organskih proizvoda bila adekvatno iskorišćena.

Svi sada teže organskoj i ekološkoj proizvodnji. Većina proizvođača je toga svesna, ali se retko ko opredeljuje na to, naročito u stočarstvu. Mnogi proizvođači prave organsku i zdravu hranu, ali ne naprave taj iskorak da im to bude u potpunosti priznato. Kako da dođete do organskog sertifikata i plasirate vaše proizvode na lakši i pristupačniji način, pročitajte na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/organska-poljoprivreda/item/2543-nismo-ni-svesni-da-ustvari-jedemo-organsku-hranu

Plasman proizvoda na tržište je još jedan ograničavajući faktor kod organske proizvodnje. Gde plasirati proizvode pročitajte na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/organska-poljoprivreda/item/2375-gde-ide-nasa-organska-hrana

 

 

 

NLB Banka Beograd od danas odobrava kredite iz ovogodišnjeg programa subvencija Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, sa rokom otplate do 12 meseci za kratkoročne, odnosno do 60 meseci za dugoročne kredite i kamatnom stopom od 1 do 3 odsto.

Poljoprivrednicima su u okviru ovog programa po povoljnim uslovima dostupni krediti za razvoj ratarstva, voćarstva, vinogradarstva, povrtarstva, cvećarstva i stočarstva, uključujući i finansiranje nabavke životinja i stočne hrane, kao i krediti za investiciona ulaganja u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu.

Povodom početka odobravanja subvencionisanih kredita poljoprivrednicima, Vlastimir Vuković, član Izvršnog odbora NLB Banke Beograd je rekao: “NLB Banka Beograd je učestvovala u svim programima subvencija u proteklih nekoliko godina, a 2016. godine smo bili jedna od tri banke sa najvećim brojem odobrenih subvencionisanih kredita. Svesni da su povoljni modeli finansiranja jedan od ključnih preduslova za rast i razvoj poslovanja poljoprivrednih gazdinstava, izuzetno smo aktivni u ovom segmentu i konstantno uvećavamo obim podrške poljoprivredi.

Poljoprivrednicima smo u 2016. godini odobrili kredite u iznosu od 22 miliona evra, a već ove godine obezbedili čak 50 miliona evra za podršku poljoprivrednim gazdinstvima, što nam omogućava da adekvatno odgovorimo na njihove potrebe. Pored povoljnih izvora finansiranja, obezbedili smo i značajan broj savetnika specijalizovanih za rad sa poljoprivrednicima, posvećenih profesionalaca koji dobro poznaju ovu oblast i njene specifičnosti i koji su im u svakom trenutku na raspolaganju tamo gde im je najpotrebnije – na polju.”

NLB Banka Beograd se i ove godine predstavila na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu. Na događaju organizovanom za medije, banka je predstavila svoje rezultate u poslovanju sa poljoprivredom i ponudu koju je pripremila za poljoprivredne proizvođače.

NLB Banka je izuzetno aktivna u saradnji sa poljoprivredom i u ovom segmentu se može pohvaliti tržišnim učešćem od čak 8 odsto. »Kako bismo izašli u susret poljoprivrednicima na najbolji mogući način, kreirali smo novi koncept saradnje sa poljoprivrednicima – NLB NA POLJU: Ovaj novi koncept NLB Banke podrazumeva formiranje jakog tima savetnika za poljoprivredu koji čini sada već više od 20 koleginica i kolega koji imaju veliko iskustvo u radu sa poljoprivredom, veći deo njih su I sami iz porodica koje se bave poljoprivredom, i koji su poljoprivrednicima na raspolaganju tamo gde su im najpotrebniji, na polju. Zahvaljujući ovakvom konceptu i sjajnom timu agro savetnika, mi smo prošle godine podržali agro segment sa 22 miliona evra kredita za različite namene, a ove godine smo za podršku poslovanju poljoprivrednika obezbedili čak 50 miliona evra« istakao je Vlastimir Vuković, član Izvršnog odbora NLB Banke.


Biljana Petrović, direktorka Odeljenja za upravljanje prodajom agro biznisu dodala je da NLB Banka poljoprivrednicima nudi kredite za sve potrebe koje imaju, a nisu u mogućnosti da ih realizuju iz sopstvenih izvora. »Ove godine smo potpisali ugovore sa više dilera mehanizacije gde nudimo čak i kamatu od 0 odsto do nekih specijalnih uslova, u zavisnosti od konkretnog dilera i konkretne mehanizacije koja se finansira« rekla je Biljana Petrović.

Ovom prilikom, uručeni su ključevi prvog traktora za koji je NLB Banka odobrila kredit u saradnji sa svojim partnerom, Agropanonkom. Predstavljen je i NLB Organic, konkurs namenjen organskim proizvođačima, u okviru kojeg se tri najbolja projekta nagrađuju sa ukupno milion i po dinara. Konkurs traje već šestu godinu, a do sada je u njemu učestvovalo 293 projekta. Ovogodišnji konkurs privukao je veliku pažnju, pa je na adresu NLB Banke pristigao rekordan broj od čak 67 projekata. 

Rok za dostavu projekata na NLB Organic konkurs produžen je do 5. maja

NLB Banka i ove godine, šestu godinu zaredom, organizuje konkurs za organske proizvođače, sa nagradnim fondom od milion i po dinara. Autora projekta koji stručni žiri oceni najboljim, banka će nagraditi novčanim iznosom od milion dinara, dok će drugoplasiranom i trećeplasiranom projektu pripasti nagrade u iznosu od 300.000 i 200.000 dinara.

Pravo učešća imaju poljoprivredni proizvođači sa registrovanim poljoprivrednim gazdinstvom koji su sertifikovani (individualni ili grupni sertifikat) ili u procesu sertifikacije za organsku proizvodnju, a koji do 5. maja dostave projekat – ideju kako da razviju svoju organsku proizvodnju.

Projekti se dostavljaju poštom, na adresu NLB Banke Beograd, Bulevar Mihajla Pupina 165v, sa naznakom “Konkurs za najbolje projekte organske proizvodnje i prerade hrane" ili elektronskim putem na adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Na zahtev zainteresovanih organskih proizvođača, NLB Banka je rok za dostavu projekata produžila do 5. maja.

Više informacija o konkursu možete naći na stranici  http://www.nlb.rs/organic

Slovenija će menjati Zakon o ombudsmanu za hranu da bi proširila ovlašćenja te institucije i obezbedila pošteniji odnos između poljoprivrednika, prehrambene industrije i trgovačkih lanaca, rekla je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i prehrane Slovenije Tanja Strniša. Institucija ombudsmana za hranu u Sloveniji je uvedena pre dve godine, kada su počele da padaju cene mleka i kada su najveći teret krize snosili mali proizvođači. "Ombudsman je vladina institucija koja ima budžet od 50.000 evra i najveći deo tog novca potroši na istraživanje ponašanja proizvođača i trgovaca na tržištu", rekla je Strniša tokom posete novinara iz Srbije Ministarstvu poljoprivrede i NLB banci Slovenije. Dodala je da je od 2014. do 2016. godine cena mleka pala za 36% i da posledice nisu snosili trgovci koji su zadržali iste cene, već proizvođači, posebno mali farmeri kojima su isplaćivane tako umanjene cene. "Zaključili smo da Zakon o ombudsmanu za hranu ima slabosti i da ta institucija, osim što posmatra ponašanje učesnika u agro lancu i o tome obaveštava nadležno ministarstvo i Komisiju za zaštitu konkurencije, treba da ima i veća ovlašćenja kako bi mogla da preduzme konkretne mere prema prekršiocima i nepoštenoj praksi", rekla je Strniša. Dodala je da se "mora naći način da se odnosi u agro lancu izbalansiraju". Slovenija će, prema njenim rečima, povećavati izvoz mleka, jer je utvrđeno da je za poljoprivredu loše ako se oslanja samo na domaće tržište. "Sada izvozimo 26% ukupno proizvedenih količina mleka i počeli smo da tražimo i nove kupce na tržištu Kine i Rusije", rekla je Strniša. Ona je istakla da Slovenija štiti poljoprivredno zemljište od pretvaranja u građevinsko tako što su uvedene takse za konverziju. "Svrha te dažbine je da onaj ko želi da njivu pretvori u građevinsko zemljište razmisli još jednom pre nego što plati taksu", rekla je Strniša. U Sloveniji je, prema njenim rečima, od celokupne površine zemljišta 30% poljoprivredno, a od toga su svega 9% njive. Da bi podstakla poljoprivredu, kako je objasnila Strniša, Slovenija daje subvencije poljoprivrednicima od 18 do 41 godinu starosti pod uslovom da imaju najmanje šest hektara zemljišta u vlasništvu. "Ako je poljoprivrednim proizvođačima to primarno zanimanje, subvencije su 45.000 evra, ako nije, onda je 18.600 evra", rekla je Strniša. Na pitanje novinara da li se taj novac može i zloupotrebiti Strniša je rekla da se nenamensko korišćenje državne pomoći sprečava čestim i strogim kontrolama. Posebna pažnja se prema njenim rečima poklanja ekološkoj (organskoj) proizvodnji i 2015. godine oko 3.500 proizvođača je na 42.000 hektara uzgajalo voće i povrće u ekološkim uslovima, bez upotrebe hemijskih preparata. Strniša je istakla da se organski proizvodi uzgajaju na 4,7% poljoprivrednog zemljišta i da je cilj da se ta površina povećava. Dodala je da je Slovenija iskoristila 99,86% novca koji dobija iz evropskih fondova za razne projekte u oblasti poljoprivrede.

Izvor: Svetlana Jovičić, novinarka agencije Beta

http://www.euractiv.rs/ 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31