NLB Banka Beograd je sa medijskim partnerima pokrenula Okvir Podrške za Srbiju, regionalni projekat NLB Grupe usmeren na podršku maloj privredi u regionu u prevazilaženju posledica krize izazvane epidemijom koronavirusa.

Radi se o konkursu na kome mogu da učestvuju preduzetnici, mikro i mala preduzeća, bez obzira na delatnost kojom se bave i registrovana poljoprivredna gazdinstva. Kandidatima koji će biti odabrani javnim glasanjem na internet prezentaciji banke, banka će ustupiti oglasni prostor koji će im omogućiti da
svoje proizvode i usluge ponude krajnjim kupcima i korisnicima u celoj Srbiji. Nagrađeni kandidati će od 6. jula do 31. avgusta biti predstavljeni na oglasnom prostoru portala Blic, kao i kod medijskih partnera NLB Banke na ovom projektu: portalima Telegraf, Agrobiznis, Domaćinska kuća i na bilbordima kompanije
Alma Quattro širom Srbije. Prijave se podnose preko obrasca na internet prezentaciji NLB Banke, a rok za prijavu traje do 25. juna u ponoć. Više informacija o konkursu pročitajte ovde: https://www.nlb.rs/okvir-podrske

Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB Banke je povodom pokretanja projekta Okvir Podrške rekao: „Globalna pandemija je uticala na naš život, ne samo tokom svog trajanja, već je, verujem, dugoročno izmenila način na koji živimo, komuniciramo, održavamo društvene kontakte, ali i način na koji obavljamo svoje poslove. Pojedine industrije su osetile ogromne posledice krize izazvane koronavirusom, a preduzetnici, gazdinstva i mala preduzeća, na kojima počiva izuzetno veliki deo svake zdrave ekonomije, suočili su se sa možda najizazovnijim periodom u novijoj istoriji. Oni obezbeđuju egzistenciju za jako veliki broj ljudi, za same preduzetnike i njihove porodice, za poljoprivrednike i članove njihovih domaćinstava. Zato smo u NLB Grupi, na svim tržištima na kojima poslujemo, pokrenuli projekat #OkvirPodrške, kojim želimo da ohrabrimo preduzetništvo, da podržimo hrabre pojedince koji su se usudili da žive svoju priču i pomognemo im da dođu do što većeg broja kupaca i korisnika širom Srbije. Pomozimo im svi. Kupujmo domaće proizvode, koristimo domaće usluge. Jer zajedno smo jači.“

„Trudimo se da budemo uz svoje klijente u svakom trenutku i ponudimo im najbolje finansijsko rešenje za svaku životnu i poslovnu situaciju. Ulažemo u razvoj novih proizvoda i usluga kojima olakšavamo korisnicima svakodnevno vođenje ličnih i poslovnih finansija, na jednostavan način, uz korišćenje savremenih tehnologija. Poverenje kojim nam uzvraćaju naši klijenti u proteklim godinama, za nas je potvrda da to radimo na odgovarajući način i dodatni podstrek da budemo još bolji. Ipak, u vremenima kao što je ovo, verujemo da je važno da uložimo dodatne resurse kako bismo pomogli privrednicima, posebno malim, onima kojima je podrška najpotrebnija, i na taj način još jednom potvrdimo da smo tu za njih i u dobrim i u teškim vremenima. Želimo da podržimo preduzetnike koji su usmereni na tržište Srbije. Jer naš dom je ovde – sa vama i uz vas“ dodao je Vlastimir Vuković, član Izvršnog odbora NLB Banke Beograd.

Okvir Podrške je pokrenut u Sloveniji, Republici Srpskoj i Federaciji BiH, a u narednim danima će početi realizacija i na ostalim tržištima na kojima posluje NLB Grupa.

Izvor: Agrobiznis magazin 

NLB Banka Beograd je sa medijskim partnerima pokrenula Okvir Podrške za Srbiju, regionalni projekat NLB Grupe usmeren na podršku maloj privredi u regionu u prevazilaženju posledica krize izazvane epidemijom koronavirusa.

Radi se o konkursu na kome mogu da učestvuju preduzetnici, mikro i mala preduzeća, bez obzira na delatnost kojom se bave i registrovana poljoprivredna gazdinstva. Kandidatima koji će biti odabrani javnim glasanjem na internet prezentaciji banke, banka će ustupiti oglasni prostor koji će im omogućiti da
svoje proizvode i usluge ponude krajnjim kupcima i korisnicima u celoj Srbiji. Nagrađeni kandidati će od 6. jula do 31. avgusta biti predstavljeni na oglasnom prostoru portala Blic, kao i kod medijskih partnera NLB Banke na ovom projektu: portalima Telegraf, Agrobiznis, Domaćinska kuća i na bilbordima kompanije
Alma Quattro širom Srbije. Prijave se podnose preko obrasca na internet prezentaciji NLB Banke, a rok za prijavu traje do 25. juna u ponoć. Više informacija o konkursu pročitajte ovde: https://www.nlb.rs/okvir-podrske

Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB Banke je povodom pokretanja projekta Okvir Podrške rekao: „Globalna pandemija je uticala na naš život, ne samo tokom svog trajanja, već je, verujem, dugoročno izmenila način na koji živimo, komuniciramo, održavamo društvene kontakte, ali i način na koji obavljamo svoje poslove. Pojedine industrije su osetile ogromne posledice krize izazvane koronavirusom, a preduzetnici, gazdinstva i mala preduzeća, na kojima počiva izuzetno veliki deo svake zdrave ekonomije, suočili su se sa možda najizazovnijim periodom u novijoj istoriji. Oni obezbeđuju egzistenciju za jako veliki broj ljudi, za same preduzetnike i njihove porodice, za poljoprivrednike i članove njihovih domaćinstava. Zato smo u NLB Grupi, na svim tržištima na kojima poslujemo, pokrenuli projekat #OkvirPodrške, kojim želimo da ohrabrimo preduzetništvo, da podržimo hrabre pojedince koji su se usudili da žive svoju priču i pomognemo im da dođu do što većeg broja kupaca i korisnika širom Srbije. Pomozimo im svi. Kupujmo domaće proizvode, koristimo domaće usluge. Jer zajedno smo jači.“

„Trudimo se da budemo uz svoje klijente u svakom trenutku i ponudimo im najbolje finansijsko rešenje za svaku životnu i poslovnu situaciju. Ulažemo u razvoj novih proizvoda i usluga kojima olakšavamo korisnicima svakodnevno vođenje ličnih i poslovnih finansija, na jednostavan način, uz korišćenje savremenih tehnologija. Poverenje kojim nam uzvraćaju naši klijenti u proteklim godinama, za nas je potvrda da to radimo na odgovarajući način i dodatni podstrek da budemo još bolji. Ipak, u vremenima kao što je ovo, verujemo da je važno da uložimo dodatne resurse kako bismo pomogli privrednicima, posebno malim, onima kojima je podrška najpotrebnija, i na taj način još jednom potvrdimo da smo tu za njih i u dobrim i u teškim vremenima. Želimo da podržimo preduzetnike koji su usmereni na tržište Srbije. Jer naš dom je ovde – sa vama i uz vas“ dodao je Vlastimir Vuković, član Izvršnog odbora NLB Banke Beograd.

Okvir Podrške je pokrenut u Sloveniji, Republici Srpskoj i Federaciji BiH, a u narednim danima će početi realizacija i na ostalim tržištima na kojima posluje NLB Grupa.

Izvor: Agrobiznis magazin

 

 

NLB Banka Beograd je sa medijskim partnerima pokrenula Okvir Podrške za Srbiju, regionalni projekat NLB Grupe usmeren na podršku maloj privredi u regionu u prevazilaženju posledica krize izazvane epidemijom koronavirusa.
 
Radi se o konkursu na kome mogu da učestvuju preduzetnici, mikro i mala preduzeća, bez obzira na delatnost kojom se bave i registrovana poljoprivredna gazdinstva. Kandidatima koji će biti odabrani javnim glasanjem na internet prezentaciji banke, banka će ustupiti oglasni prostor koji će im omogućiti da
svoje proizvode i usluge ponude krajnjim kupcima i korisnicima u celoj Srbiji. Nagrađeni kandidati će od 6. jula do 31. avgusta biti predstavljeni na oglasnom prostoru portala Blic, kao i kod medijskih partnera NLB Banke na ovom projektu: portalima Telegraf, Agrobiznis, Domaćinska kuća i na bilbordima kompanije
Alma Quattro širom Srbije. Prijave se podnose preko obrasca na internet prezentaciji NLB Banke, a rok za prijavu traje do 25. juna u ponoć. Više informacija o konkursu pročitajte ovde:   https://www.nlb.rs/okvir-podrske
 
Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB Banke je povodom pokretanja projekta Okvir Podrške rekao: „Globalna pandemija je uticala na naš život, ne samo tokom svog trajanja, već je, verujem, dugoročno izmenila način na koji živimo, komuniciramo, održavamo društvene kontakte, ali i način na koji obavljamo svoje poslove. Pojedine industrije su osetile ogromne posledice krize izazvane koronavirusom, a preduzetnici, gazdinstva i mala preduzeća, na kojima počiva izuzetno veliki deo svake zdrave ekonomije, suočili su se sa možda najizazovnijim periodom u novijoj istoriji. Oni obezbeđuju egzistenciju za jako veliki broj ljudi, za same preduzetnike i njihove porodice, za poljoprivrednike i članove njihovih domaćinstava. Zato smo u NLB Grupi, na svim tržištima na kojima poslujemo, pokrenuli projekat #OkvirPodrške, kojim želimo da ohrabrimo preduzetništvo, da podržimo hrabre pojedince koji su se usudili da žive svoju priču i pomognemo im da dođu do što većeg broja kupaca i korisnika širom Srbije. Pomozimo im svi. Kupujmo domaće proizvode, koristimo domaće usluge. Jer zajedno smo jači.“
 
„Trudimo se da budemo uz svoje klijente u svakom trenutku i ponudimo im najbolje finansijsko rešenje za svaku životnu i poslovnu situaciju. Ulažemo u razvoj novih proizvoda i usluga kojima olakšavamo korisnicima svakodnevno vođenje ličnih i poslovnih finansija, na jednostavan način, uz korišćenje savremenih tehnologija. Poverenje kojim nam uzvraćaju naši klijenti u proteklim godinama, za nas je potvrda da to radimo na odgovarajući način i dodatni podstrek da budemo još bolji. Ipak, u vremenima kao što je ovo, verujemo da je važno da uložimo dodatne resurse kako bismo pomogli privrednicima, posebno malim, onima kojima je podrška najpotrebnija, i na taj način još jednom potvrdimo da smo tu za njih i u dobrim i u teškim vremenima. Želimo da podržimo preduzetnike koji su usmereni na tržište Srbije. Jer naš dom je ovde – sa vama i uz vas“ dodao je Vlastimir Vuković, član Izvršnog odbora NLB Banke Beograd.
 
Okvir Podrške je pokrenut u Sloveniji, Republici Srpskoj i Federaciji BiH, a u narednim danima će početi realizacija i na ostalim tržištima na kojima posluje NLB Grupa.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Predsednik Upravnog odbora Nove Ljubljanske banke (NLB), koja je kupila 83,23 odsto vlasničkog udela u Komercijalnoj banci, Blaž Brodnjak izjavio je danas da će NLB zadržati brend Komercijalne banke.

Brodnjak je na konferenciji za medije na Kopaonik biznis forumu rekao da je kupovina Komercijalne banke za njega privilegija i obaveza, dodajući da je ponosan što je Vlada Srbije videla u NLB pravog partnera za Komercijalnu banku.

"Ovih dana se mnogo pisalo o tome da li ćemo zadržati brend Komercijalne banke, zadržaćemo brend Komercijalne banke, jer smo impresionirani brendom kako je prihvaćen, tako da će to biti NLB Komercijalna banka", rekao je Brodnjak.

Prema njegovim rečima, Srbija je oduvek za NLB bila najinteresantnije tržište, dodajući da im je bilo potrebno nekoliko godina da kupe još nešto dodatno, iako je NLB Beograd imala odlične rezultate, ali da je to bila, kako kaže, "mala operacija".

"Planiramo da izgradimo ozbiljnu priču sa Komercijalnom bankom, bićemo jedan od tri najznačajnija igrača na tržištu, sada nam preostaje transakcija sa Komercijalnom bankom", naveo je Brodnjak.

On je ovom prilikom pozdravio inicijativu Predsednika Srbije koji zovemo “ mali šengen “ i pozvao zemlje regiona da se uključe jer će to kako kaže uštedeti vreme, a danas je vreme novac” zaključio je prvi čovek NLB Banke koji se novinarima obraćao na veoma dobrom srpskom jeziku koji su lepo razumele i kolege iz Slovenije.

Izvor: Novosti/Agropress 

Kad smo obradili protokol vezan za potpis povelje Zadružnog saveza Vojvodine i NLB banke, onda nismo želeli da ispustimo priliku da se ljudima iz Zadružnog saveza i NLB banke, razgovor konkretizujemo, i sa pitanjem koju će to pomoći srpski poljoprivrednici imati pred predstojeću setvu. Vlada Čapljić, "NLB banka" Pa, prolećna setva je znači kao i svake godine za nas onako vrlo dinamična u radu sa poljoprivrednicima, i banka je, da kažem, obezbedila značajna sredstva u vidu kratkoročnog finansiranja. Ja bih istakao jedan proizvod koji smo ove godine da kažem pustili, a to su takozvani brzi krediti, proizvod koji je onako jako interesantan našim poljoprivrednicima zato što je ideja da oni mogu bukvalno u toku jednog dana da dobiju odobrenje znači za taj kredit, što će im pomoći da se na vreme opredele, vide i izaberu najboljeg dobavljača u celoj toj priči, najpovoljnije uslove gde će nabaviti repromaterijal i završiti setvu na vreme što je najvažnije svima nama. Voditelj: A pitanje koje je otišlo na adresu predsednika Zadružnog saveza Vojvodine Radislava Jovanova, ticalo se predstojeće prolećne setve. Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine: Na pragu znači nove proclećne setve, nadam se da su naše članice, odnosno zadruge pripremljene maksimalno i da će setva biti uspešna. I ove godine, kako imam informacije sa terena, dominiraće kukuruz, odnosno setva kukuruza, nešto malo više soje i suncokreta; mislim, ono što bi se reklo - standardno. Voditelj: Ono što smo čuli, prijalo je uhu, a kada to kažu još odgovorni ljudi, onda razloga za zadovoljstvo ima na pretek. Otuda i naš potpis podrške i akterima i poljoprivrednicima koji su dobili na ovaj način vetar u leđa, ili u prevodu - moći će na najblaži način da pokrpe rupe u džepu i odrade prolecnu setvu.

Izvor: Novosadska TV

 

Uprkos kiši i hladnom vremenu danas se na štandu NLB banke na novosadskom Sajmu poljoprivrede okupio veliki broj ljubitelja organske proizvodnje. Došli su da iz prve ruke čuju uvek dobre vesti iz ove banke. I zaista dobrih vesti nije manjkalo. Naime, zbog velikog interesovanja NLB banka je odlučila da svoj konkurs za projekte iz oblasti organske proizvodnje produži do 15. juna!

„Pravo na učešće imaju svi poljoprivrednici koji se bave ovom vrstom proizvodnje, a tri najbolja projekta dobiće nagradu po 500.000 dinara za unapređenje proizvodnje“ – rekla je Tanja Laketa PR NLB banke.

Senad Mahmutović, državni sekretar u ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede istakao je da je budućnost naše poljoprivrede upravo u organskoj proizvodnji. Iako je ova vrsta poljoprivrede teža u odnosu na konvencionalnu, država daje i veće subvencije kako bi stimulisala agrarna domaćinstva da pređu na ovu vrstu proizvodnje, jer uslove za to imamo.

„Kroz ovakve i slične tematske skupove naši poljoprivrednici će se bolje upoznati sa organskom proizvodnjom, sistemom sertifikacije i kontrole organskih proizvoda. Sama procedura možda traje malo duže, ali to je neophodno kako biste mogli nešto da označite i prodate kao organski proizvod i to po značajno višoj ceni“ – kazao je Mahmutović. Subvencije države za organsko stočarstvo su 40 odsto veće u stočarstvu i 120 posto više za voćarstvo i povrtarstvo u odnosu na konvencionalnu proizvodnju, pa je računica jasna.

Na konferenciji su govori i prošlogodišnji dobitnici nagrada NLB organik konkursa Tanja Idei, Marko Stojadinović i Ratko Aksentijević.

„Pre pet godina sa porodicom sam se preselila na salaš gde se bavimo organskom proizvodnjom zbog svoje dece, ali i svih nas. Najveći izazov za nas je da naše kompletno imanje, koje radi isključivo po principima organske proizvodnje, dobije sertifikat kako bi smo imali zaokruženu proizvodnju. Osim više vrsta povrća i voća imamo i životinje koje hranimo organskom hranom i želimo da zaokružimo čitav taj proces“ – rekla je Tanja Idei.

Marko Stojadinović je predstavnik prve grupe sertifikovanih voćara koji proizvode organsko voće i mahom su orjentisani na izvoz.

„Ako govorimo o radu teže je nego kada se bavite konvencionalnom proizvodnjom, ali je i cena finalnog proizvoda znatno veća, tako samo zadovoljni“ – kazao je Stojadinović.

Ratko Aksentijević je s ponosom istakao da pripada prvoj grupi sertifikovanih stočara u Srbiji koji se organskom proizvodnjom bave na Goliji.

„Broj stočara koji žele da se na ovaj način bave uzgojom stalno raste, kao i potreba za organskim proizvodima. Kada se bavite poljoprivredom na ovaj način to zahteva kontrolu u svakom segmentu poslovanja, ali mi treba da poslužimo kao primer. Uslove imamo, samo je potrebno da se mala gazdinstva udruže kako bismo lakše plasirali robu i dobili bolju cenu naših proizvoda – rekao je Aksentijević. 

Izvor: Agrobiznis magazin

U finale NLB Organic konkursa za najbolje projekte iz oblasti organske proizvodnje, koji NLB Banka organizuje sedmi put, od 61 pristiglog projekta, u trku za milion i po dinara ušlo je njih sedam.

Prvi finalista je gazdinstvo Stojadinovića iz Gornjeg Grgura, koji je konkursiao projektom: Organska hrana – budućnost srpske poljoprivrede. Stojadinovići su na svom gazdinstvu objedinili ratarsku, stočarsku i voćarsku proizvodnju, a u svim segmentima proizvodnje primenjuju organske principe. Cilj projekta je unapređenje prerade organskih proizvoda, jer je to neophodno za sva gazdinstva udaljena od većih gradova i saobraćajnica.

U finale konkursa je ušao i projekat „Fabrika mleka“ Danile i Milene Stojiljković iz Lebana koji na svom gazdinstvu gaje pedesetak koza. Osnovni proizvod gazdinstva su različite vrste kozjeg sira, a projekat je usmeren na preradu kozjeg mleka. S obzirom na to da se radi o području koje ima idealne uslove za kozarstvo, pokretanjem prerade kozjeg mleka, Stojiljkovići bi doprineli razvoju ove grane organskog stočarstva u svom okruženju.

„Unapređenje organske proizvodnje u PG „Tasić“ - Korbevac“ je projekat Milana Tasića, iz Korbevca kod Vranjske banje, usmeren na preradu organski gajenog voća. Tasići su pioniri razvoja organske poljoprivrede u Pčinjskom okrugu, a pored već uznapredovale organske proizvodnje, na gazdinstvu postoje i odlični uslovi za etno turizam.  

Ratko Aksentijević iz Kraljeva je sledeći finalista, sa projektom „Unapređenje organske stočarske proizvodnje – uzgoj ovaca i goveda“. Aksentijević je pokrenuo stočarsku proizvodnju na svom gazdinstvu, ali je pored toga pokrenuo i prvu grupnu sertifikaciju za stočare u Srbiji. Za sada, u okviru ove grupe je 89 malih gazdinstava sa teritorije nacionalnog parka prirode „Golija“, a njegov cilj je da broj gazdinstava dovede na više od 300, što bi doprinelo daljem razvoju organskog stočarstva u ovim krajevima i omogućilo plasman u saradnji sa većim otkupljivačima. S obzirom na to da se radi o selima koja ostaju bez velikog dela stanovništva, uspeh ovog projekta bi imao višestruki značaj za razvoj u okruženju gazdinstva Aksentijevića.

U finale je ušao i projekat „Beračem kroz uštedu do kvaliteta i zdravstvene ispravnosti obranog voća, Milovana Sudimca iz Blaca. Kao i veliki broj drugih proizvođača, Sudimci su se odlučili za uzgoj organskog voća, kao i za sertifikaciju u okviru grupnog sertifikata. Na taj način, pored sertifikacije, Sudimci obezbeđuju i otkup svojih proizvoda kod organizatora proizvodnje.

Tatjana i Zoltan Idei iz Temerina konkurisali su projektom: „Ono što poseješ, to ćeš i požnjeti“ Njihov projekat je usmeren na unapređenje procesa sejanja organski gajenih kultura, a s obzirom na to da se bave pre svega povrtarskom proizvodnjom, koja zahteva značajan rad na polju, to bi im omogućilo da skrate vreme potrebno za realizaciju ove aktivnosti i utroše ga na druge segmente proizvodnje.

Poslednji finalisti su Radičevići, organski voćari iz Rašice. Cilj njihovog projekta je povećanje održivosti domaćinstava kroz povećanje prinosa. Ono što kod Radičevića ostavlja snažan utisak je činjenica da u domaćinstvu pod istim krovom žive četiri generacije Radičevića – Ivanova baka, njegovi roditelji, njegovo dvoje dece,  on i brat sa suprugama koje su u vreme obilaska finalista obe očekivale prinovu. Do zaključenja ovog broja, Ivan Radičević je po treći put postao tata, dobio je sina Mihajla, a do kraja ove godine, dom Radičevića će rodsa posetiti još jednom. Čestitamo!

 

U organizaciji NLB banke, grupa od jedanaestoro novinara iz Srbije je krajem prošlog meseca bila na studijskom putovanju u Makedoniji. Tema putovanja bila je organska proizvodnja kod naših komšija Makedonaca, sa ciljem da se upoznamo sa njihovim predstavnicima Ministarstva poljoprivrede, ali i sa nekim od organskih proizvođača, a ideja vodilja da ovih nekoliko dana začinimo lepim raspoloženjem i uživamo u neponovljivom aprilskom suncu nad Makedonijom. Prva stanica srpske novinarske delegacije bio je glavni i najveći grad Makedonije, Skoplje.Tamo smo stigli u kasnim popodnevnim časovima, a dočekala nas je naša vesela, nasmejana domaćica Ana Mardžanovska, PR NLB banke u Skoplju.Pošto je odmah pridobila naše simpatije, odlučili smo da joj verujemo i ostatak večeri se potpuno prepustimo njenim planovima. Sledećeg dana čekalo nas je mnogo posla. Našli smo se sa Anom ispred NLB banke i krenuli u veliku modernu zgradu da upoznamo još nekoliko srdačnih Makedonaca. Među njima je bio Antonio Argir, predsednik upravnog odbora NLB banke u Skoplju.On nam je poželeo dobrodošlicu i razmenili smo prve pozitivne utiske o ovoj divnoj zemlji. Gospodin Argir se zatimpohvalio da je NLB banka AD Skoplje (kao treća po veličini u njihovoj zemlji) izabrana za Nacionalnog šampiona Makedonije za 2016/2017 na najvećem evropskom poslovnom takmičenju European Business Avards. “Ovo takmičenje održava se već deset godina za redom. Obuhvatilo je rekordnih 33.000 preduzeća iz 34 evropske zemlje, uz podršku poslovnih lidera, akademskih i političkih predstavnika iz cele Evrope. Naša banka dokazala je da zahvaljujući svojoj preciznosti u radu, dobrom odnosu sa klijentima, sve većem broju zaposlenih i praktikanata podržavamo razvoj jače i uspešnije poslovne zajednice širom Makedonije”, rekao je gospodin Antonio. On je još istakao da u njihovoj zemlji zbog višegodišnje krize trenutno nedostaju dobri investicioni projekti.Dobar znak je što ih država najavljuje, grade se putevi, nove moderne zgrade ifasade.Poljoprivreda je takođe u usponu.“NLB” pre svega podstiče razvoj tradicionalne duvanske industrija.Čak 80-90% sredstava ukupne duvanske proizvodnje prolazi preko filijala ove banke.Samo za organsku proizvodnju ove godine je namenjeno 800.000 evra. Taj podatak bio je iodličan uvod za naša sledeća tri sagovornika, gospodina Vaska Đorđijevskog, iz sektora za organsku poljoprivredu u Ministarstvu poljoprivrede Makedonije, gospodina Goce Georgijevkog, savetnika u kabinetu Ministarstva poljoprivrede i gospodina Gorana Angelovskog, izvršnog direktora u Federaciji organskih proizvođača Makedonije. Od njih trojice čuli smo da je u poslednjih nekoliko godina organska proizvodnja u Makeodniji u trendu i da je sve veći broj ljudi koji odlučuju da se njome bave. “U stočarskoj proizvodnji u 2017.godini vodeći sektor je ovčarstvo, sa 82% ukupne stočarske organske proizvodnje. Kozarstvo čini 3%, govedarstvo 8%, a pčelarstvo 7%.Oorgansko stočarstvo je doživelo neku vrstu procvata u poslednje tri godine.Prema stanju u 2015.godini ukupan broj ovaca, goveda i koza je 77.199, u 2016. ukupan broj stočarske proizvodnje iznosio je 86.123, dok je u 2017. ukupan broj ovaca, goveda i koza čak 104.784 grla”, rekao je gospodin Vasko. “Ukupan broj pčelinjih društava u 2015.godini je 6.932, u 2016. pčelarska organska proizvodnja beleži rast na 7.760 porodica, dok ih je u 2017. registrovano 7.676. Kada je reč o biljnoj organskoj proizvodnji, vodeću ulogu imaju žitarice. One se gaje na 939 ha, organsko voće je zastupljeno na 559 hektara, aromatično i lekovito bilje na 293 ha, povrtarstvo na 174 ha, a vinogradarstvo na 24 ha, dodaje gospodin Goce. Profesionalna kontrola i sertifikacija organske proizvodnje u Makedoniji delegirana je na dva ovlašćena tela za kontrolu. To su Balkan Biocert i Pro Zert OKS.Potvrdu da organi za kontrolu / sertifikaciju rade u skladu sa standardima izdaje Institut za akreditaciju Republike Makedonije (IARM) kroz proces akreditacije.IARM je inače punopravni član Evropske organizacije za akreditaciju (EA), a od 2012. godine postao je potpisnik Sporazuma o sertifikaciji akreditacije međusobnog priznavanja (EA-MLA) sa Evropskom organizacijom za akreditaciju. Potpuno kontrolu i nadzor u sistemu organske proizvodnje vrši Državni poljoprivredni inspektorat (DIZ) za primarnu proizvodnju i Agencija za hranu i veterinu (FDA) za obrađene organske proizvode. “Proces trajanja sertifikacije je najmanje dve godine za jednogodišnje useve, najmanje šest meseci za prirodne pašnjake i livade i najmanje tri godine za višegodišnje useve.Kada je reč o subvencijama, one su za 30% većeod iznosa direktnih plaćanja za konvencionalnu proizvodnju.U 2018.mere organske proizvodnje podržavaju se i dodatnim sredstvima. Ona iznose50% višenego u konvencionalnoj proizvodnji za useve, stoku i pčelarstvo, 70% više za voćarstvo i vinogradarstvo i čak 100% više za povrtarstvo”, rekao je gospodin Goran Angelovski. Finansijski je podržana i prerada organskih proizvoda (uključujući pripremu i pakovanje). Visina tepodrške iznosi 2% od vrednosti proizvedenih i prodatih proizvoda sa maksimalnim iznosom do 150.000,00 makedonskih denara po operateru. Finansijska podrška za trgovinu ili izvoz svežih i prerađenih organskih proizvoda iznosi 5% od vrednosti prodatih / izvezenih proizvoda, sa maksimalnim iznosom do 150.000,00 MKD po operateru. Subvencioniše se i profesionalna kontrola i sertifikacija. Iznos direktnih uplata iznosi 50% od troškova primljenog sertifikata izdatog od strane nadležnog tela u 2018. godini. Finansijska podrška za analizu svojstava zemljišta i proizvoda na poljoprivrednim gazdinstvima koja su vršila analize agrohemijskih, pedoloških ili pesticidnih ostataka, teških metala i slično iznosi 70% troškova analize bez PDV-a, ali ne više od 9.000,00 denara po poljoprivrednom gazdinstvu. Pošto smo teoriju naučili, krenuli smo ka Prilepu i mestu Mariovo, gde se porodica Marinković već generacijama bavi pčelarstvom.Oni su sertifikat za organsku proizvodnju dobili 2006, a u konverziji su bili dve godine.Trenutno,na nekoliko lokacija, imaju oko 500 pčelinjih društava, a po svakom od njih država daje godišnje 1.000 denara, odnosno oko 17 evra. To je za oko 40% više nego što iznose subvencije za pčelarstvo, koje nije u organskoj proizvodnji. “Mi svake godine proizvedemo prosečno 8 tona livadskog i planinskog meda. Nekada imamo i 10 tona, to zavisi od ispaše pčela i vremenskih uslova. Naš med je za 30 do 40% skuplji u odnosu na ostali na tržištu i košta od 450 do 500 denara po tegli. Ipak, sve što proizvedemo uvek iprodamo, jer kupci cene kvalitetnu, zdravu hranu”, rekao je Dragoslav Marinković. “Ja sam studirao ekonomski fakultet u Skoplju.Mogao sam da ostanem tamo i radim u nekoj firmi. Ipak, odlučio sam da se vratim na porodično imanje i proširim ovaj posao kojim su se još moji preci bavili. Kako bih našu ponudu učinio još većom i bogatijom od drugih, uveo sam i neke novine. Pošto su naše planine izuzetno bogate začinskim i lekovitim biljem počeo sam da ga dodajem u med. Tako sada imamo med sa lavandom, nanom, ili kantarionom i drugim biljem i ispostavilo se da je to bila odlična ideja”, dodaje dvadesettrogodišnji Zoran Marinković, Dragoslavljev sin.

Kako započeti svoj agrobiznis ili unaprediti postojeći često je pitanje koje sebi postavljaju i mlađi i stariji poljoprivrednici. Nimalo lakim tržišnim uslovima, ali sa odličnim prirodnim resursima i uz malo snalažljivosti i upornosti ipak postoji nekoliko načina kako doći do bespovratnih sredstava ili jeftinih kredita pa i različitih fondova koji takođe mogu biti bespovratni. Ovih dana raspisano je nekoliko konkursa za poljoprivrednike ali i prerađivače hrane. Protekle nedelje zatvoren je i prvi poziv za IPARD na koji se, kako saznaje AgroBiznis magazin, u Ministarstvu poljoprivrede prijavilo 458 korisnika. Ministar Branislav Nedimović u intervjuu za martovsko izdanje AgroBiznis magazina pojasnio je kako će u pojedinim sektorima voditi poljoprivrednu politiku. I ove godine značajna sredstva ići će mladim poljoprivrednicima

http://agropress.org.rs/lat/eu-fondovi/ipard/item/3643-ekskluzivno-za-agrobiznis-magazin-branislav-nedimovic-o-subvencijama

Za one koji se bave ili imaju nameru da se bave organskom poljoprivredom preporučujemo da konkurišu za konkurs koji je raspisala NLB banka. Tri najbolja projekta dobiće po 500 000 dinara.

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/organska-poljoprivreda/item/3679-za-najbolje-projekte-organke-poljoprivrede-po-500-000-dinara-ovo-su-uslovi-konkursa

USAID ponovo podstiče poljoprivredu i prehrambenu industriju Srbije. Ovog puta kroz svoj projekat  podsticanja konkurentnosti u ovom sektoru. Informacije o aktuelnom konkursu pogledajte na linku.

http://agropress.org.rs/lat/eu-fondovi/ostali-fondovi/item/3685-konkurs-do-kraja-marta-za-projekte-koje-finansira-usaid

Razvojna agencija Srbije (RAS) raspisala je poziv za podršku sektorima prerađivačke industrije koji se odnosi naravno i na prehrambenu industriju. Možete dobiti do 2 000 000 000 dinara, a poziv traje do utroška sredstava, za šta je namenjeno 44,7 miliona dinara. Detaljnije pročitajte na linku.

http://agropress.org.rs/lat/eu-fondovi/ostali-fondovi/item/3693-ras-do-dva-miliona-dinara-za-preracivacku-industriju

 

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

 

 

NLB Banka Beograd je, sedmu godinu za redom, pokrenula konkurs za najbolje projekte u oblasti proizvodnje i prerade organske hrane. Kako je kvalitet i broj prijavljenih proizvođača u stalnom porastu, nagradni fond od 1.500.000 dinara ove godine biće ravnomerno raspoređen na tri pobednička projekta.

Konkurs traje od 1. marta do 20. maja 2018. godine, a pravo na učešće imaju poljoprivredni proizvođači koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo, sertifikovani su ili u procesu sertifikacije za organsku proizvodnju. Učešće je omogućeno i proizvođačima koji su u sistemu kontrole kroz grupni sertifikat, odnosno koji imaju ugovor sa organizatorom proizvodnje koji je vlasnik sertifikata. Detaljnije informacije o konkursu i obrazac za pripremu projekta dostupni su na sledećem linku: www.nlb.rs/organic, a možete se informisati i u svim ekspoziturama NLB Banke kao i preko Kontakt centra.

Tokom prethodnih ciklusa NLB Organic konkursa, broj projekata je rastao iz godine u godinu, uz istovremeno unapređenje kvaliteta samih projekata. Imajući u vidu izjednačenost u kvalitetu projekata, kao i sugestije samih proizvođača na terenu, ove godine će Stručna komisija odabrati tri najbolja projekta, a NLB Banka će svaki od njih nagraditi jednakim iznosom od 500.000 dinara neto.

https://www.nlb.rs/organic 

 “NLB Organic je najvažniji projekat NLB Banke u domenu društveno odgovornog poslovanja, kojim istovremeno dajemo doprinos održivom razvoju, zaštiti životne sredine i segmenta poljoprivrede za koji smatramo da je budućnost naše zemlje. Srbija obiluje zemljištem koje nije kontaminirano hemisjkim supstancama, a imajući usitnjenost poseda, organska proizvodnja dodatno dobija na značaju jer i na manjim površinama može da obezbedi egzistenciju za članove domaćinstva.  Ulaganje u ovaj vid proizvodnje je značajan i u smislu doprinosa izvozu, jer se procenjuje da više od 90 odsto organskih proizvoda završi u izvozu. To ne iznenađuje ako imamo u vidu da je, prema najnovijim globalnim podacima, u 2016. godini vrednost organskog tržišta dostigla skoro 90 milijardi američkih dolara, uz istovremen rast površina pod organskom poljoprivredom na 57,8 miliona hektara koje obrađuje oko 2,7 miliona organskih proizvođača” rekao je Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB Banke Beograd. On je istakao da o potencijalu ovog tipa proizvodnje govori činjenica da je u 2016. godini, Srbija izvezla organske proizvode u vrednosti od oko 19 miliona evra, pri čemu 78,7% u zemlje EU, najviše Italiju, Nemačku i Holandiju, a 14,1% na tržište Sjedinjenih Američkih Država. 

“Već treću godinu sam u Stručnoj komisiji NLB Organic konkursa i zaista me raduje što je jedna finansijska institucija prepoznala ekološki i ekonomski značaj organske proizvodnje i što već sedam godina podržava ovaj segment poljoprivrede. O tome koliko je projekat značajan za same proizvođače, govori činjenica da je broj prijavljenih projekata svake godine sve veći, pa je u prvih šest ciklusa dostigao brojku od gotovo 300 projekata. Kao stručnjaka u ovoj oblasti, posebno me raduje i sve viši nivo kvaliteta dospelih projekata, kao i činjenica da nam projekti stižu iz svih krajeva Srbije, uključujući i nerazvijena područja u kojima je organska poljoprivreda našla značajno mesto u strategiji razvoja za naredni period. Pozivam proizvođače organske hrane da se do 20. maja 2018. godine prijave na konkurs i uđu u trku za jednu od nagrada” - rekla je predsednica stručne komisije, professor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i predsednica Upravnog odbora udruženja Serbia Organica, prof. dr Snežana Oljača.

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31