Studenti Poljoprivrednog fakulteta (PF) Univerziteta u Novom Sadu imaće priliku da značajno upotpune svoja znanja o preciznoj poljoprivredi, upotrebom bespilotne letelice koju je ta visokoškolska i naučna ustanova nabavila ovih dana, uz finansijsku podršku Pokrajinske vlade.

To savremeno nastavno sredstvo, vredno više od 1,15 miliona dinara, kupili su "udruženim" sredstvima PF i Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, koji je za tu namenu izdvojio više od 816 miliona dinara, u okviru javnog konkursa za sufinansiranje nabavke mašina i opreme u ustanovama visokog obrazovanja čiji je osnivač Pokrajina.

- Precizna poljoprivreda je ne samo deo nastave i nauke, nego i buduća praksa inženjera koji izlaze sa ovog uglednog fakulteta - istakao je resorni pokrajinski sekretar Zoran Milošević prilikom demonstracije rada bespilotne letelice.

Ističući važnost opremanja najsavremenijim učilima te ustanove, kao i ostalih domaćih visokoobrazovnih ustanova, on je poručio da se na taj način pokreće "široka platforma" digitalizacije kao korak dalje prema primeni veštačke inteligencije u agraru.

- Pokrajinski sekretarijat je uvek spreman da pomogne studentima, budućim inženjerima, koji će biti deo te nove tehničko-tehnološke stvarnosti - naglasio je Milošević i dodao da su naši visokoobrazovani stručnjaci najbolja garancija da će poljoprivreda Srbije biti još uspešnija.

Dekan PF Nedeljko Tica istakao je da predstojeće korišćenje bespilotne letelice u nastavi znači ostvarivanje vizije tog fakulteta.
- Nastojimo da naš fakultet bude opremljen najsavremenijim učilima i da naši studenti, ne samo teorijski nego i praktično, vide šta znači precizna poljoprivreda.

Taj aparat biće korišćen za otkrivanje razlika u osobinama poljoprivrednog zemljišta kao i za detektovanje stanja useva na parcelama. Tim "dronom" opremljenim odgovarajućom kamerom, moći će da se utvrdi da li postoji stres biljaka usled manjka ili viška vlage, neodgovarajuće prihrane ili pojave bolesti, korova i drugih problema.

Najbolji studenti Poljoprivrednog fakulteta, njih 60, dobili su ulaznice za Međunarodni sajam poljoprivredne mehanizacije "Agritehnika", koji se održava od 10. do 16. novembra u nemačkom gradu Hanoveru.

- Veoma je lepo to što fakultet ceni dobre studente. Ova nagrada je zapravo dokaz da se trud i te kako isplati - izjavila je Sara Đorđević, jedna od nagrađenih kojima je pokrajinski sekretar Zoran Milošević uručio ulaznice.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:829171-Dron-meri-i-stres-biljaka

Skoro hiljadu njiva zapaljeno je u tri sremske opštine za samo deset dana u prethodnom periodu pokazuju podaci Ministarstva poljoprivrede Republike Srbije i Instituta "Biosens" koji na prostoru Vojvodine testiraju sistem pomoću kojeg će preko satelita moći da pronađu one koji su palili strniku na poljoprivrednim zemljištima.
Skoro hiljadu zapaljenih parcela bilo je na teritoriji grada Sremska Mitrovica, ali i u rumskoj i pećinačkoj opštini, a 13 osoba od početka godine izgubilo je život u požarima izazvanih vatrom u njivi. Kako bi se stalo na put paljenju strništa, svako ko izazove vatru na parceli ubuduće će biti snimljen preko satelita.U staropazovačkoj opštini u prethodnom periodu bilo je manje paljevina u odnosu na lane, a zadatak šest poljočuvara u ovom delu Srema da ukoliko zateknu lice koje pali žetvene ostatke, sačine zapisnik i fotografišu teren uz prethodnu intervenciju vatrogasaca.

Platforma pomoću koje će se otkrivati požari na poljoprivrednim parcelama biće u funkciji od naredne godine i biće povezana sa poljočuvarskim službama, ističu u resornom ministarstvu. Trenutno je u toku testiranje sistema koji je pomoću satelita omogućio pronalazak onih koji su ove godine palili strniku.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/srem/paljenje-njiva-od-sledece-godine-pratice-satelit_1064380.html

Poljoprivrednici kažu da bez traktora IMT nema obrade zemljišta, naročito u brdskim predelima. Ti traktori će se ponovo proizvoditi. Ugovorom koji je indijska kompanija Tafe preuzela prava na proizvodnju IMT traktora, oživeo je i pogon u selu Jarkovac kod Zrenjanina.

Tamo se sklapa pet modela traktora domaće marke, kao i neki od Tafe modela. Za narednu godinu, najavljeni su i novi proizvodi.

Aleksandar Ilić se nije školovao za ovaj posao, ali mu je nakon šest meseci obuke i rada u pogonu IMT-a u selu Jarkovac, sklapanje traktora postalo rutina.

- Ovde su me pripremili i naučili sve za ovaj posao. Radimo sklapanje traktora i postavljanje kabina. Za kratko vreme sam se obučio. Praktično mogu sam da obavljam ovaj posao - kaže radnik IMT-a Aleksandar Ilić.

Popularni modeli IMT 539 i IMT 549 sa više inovacija, nastaviće rad na njivama.

Najbitnija promena je za osam konjskih snaga jači motor, koji u odnosu na predhodnika ima i standard "euro 3". Poboljšane su karakteristike i ostalih modela.

- Za ovaj period od nekoliko meseci, kompletirali smo blizu 150 traktora, koje smo ponudili na tržištu. Do kraja godine planiramo da uvezemo još oko 100 traktora, kako brenda IMT, tako i brenda Tafe, koji se takođe sklapa ovde u pogonima u Jarkovcu u kategorijama do 60 konjskih snaga - ističe rukovodilac prodaje Dragan Gelačić.Meštani Jarkovca su zadovoljni što je prvih osam radnika našlo zaposlenje. Očekuju i više kada se završi rekonstrukcija hale.

Pogon je nekada za IMT imao sasvim drugu namenu, podseća Ljubomir Kacijan koji je bio varilac 27 godina.

- Pravili smo jednoosoovinske prikolice i cevne konstrukcije. Sada je velika razlika. Ovo je montaža, a ono je bilo varenje - kazao je Ljubomir Kacijan.

Delovi za traktor stižu iz Indije. A nakon modernizacije pogona, po sličnom principu, sklapaće se i Tafe traktori jačine od 80 do 100 konjskih snaga.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2679281/u-pogonu-kod-zrenjanina-ponovo-se-sklapaju-imt-traktori-u-planu-rekonstrukcija

Značaj stajskog đubriva poznat je od davnina. Osim toga što je izvor hranljivih materija, azota, fosfora i kalijuma, bogato je i mikroorganizmima i bakterijama koje su za zemljište poželjne. Preporučuje se iznošenje stajnjaka u jesen i upravo ovih dana većina stočara se opredeljuje da značajne količine stajnjaka i proda. Interesovanja kažu, ima.

- Nađubravanje stajnjakom je najbolji način da se popravi sastav zemljišta, ja ga redovno koristim za svoje oranice. Cena stajnjaka kod nas je oko 2.000 dinara po prikolici u koju bi trebalo da stane oko dve tone maksimum 2.5. Stajnjak stočarima može doneti i zaradu ako se pravilno odlaže i čuva - kažu stočari za portal Top press.

Prema rečima poljoprivrednika, najkvalitetniji je ovčji stajnjak a potom goveđi. Idealno je stajnjak izvući na njivu i odmah po razastiranju ga zaorati.

- Stajnjak se čuva na gomilama koje idu oko dva metra u visinu. Ne treba praviti veće gomile, niti manje, jer dolazi do izuzetno brzog procesa fermentacije, odnosno razgradnje stajnjaka. Sakuplja se cele godine i odlaže na jednom mestu, a trebalo bi da zgoreva oko pet meseci da bi se postigao što bolji kvalitet - ističu stočari.

Domaćinstvo koje ima više grla krupne stoke može od sakupljanja stajnjaka i da zaradi, interesovanja ima, a koristi se u voćarstvu, vinogradarstvu, povrtarstvu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2676201/stajsko-djubrivo-je-najstarija-hrana-za-zemljiste-ali-i-dobar-izvor-zarade

Ministarstvo poljoprivrede i institut Biosens, u saradnji sa Evropskom svemirskom agencijom, razvijaju i testiraju platformu kojom će moći da otkriva požare na poljoprivrednim zemljištima širom Srbije. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je istakao da se ovaj sistem testira i da će preko satelita moći da se pronađu oni koji pale strnjiku na poljoprivrednim zemljištima."Naš institut Biosens je razvio platformu da može da identifikuje svaki požar na svakoj parceli u realnom vremenu. Ne možemo da u svakom trenutku vidimo izvršioca, ali možemo da ga poistovetimo sa parcelom", naveo je ministar Nedimović.

Dodaje da se sistem trenutno testira na prostoru Vojvodine i da su rezultati koji su zabeleženi od 9. do 19. oktobra poražavajući.

Prema njegovim rečima, u jednoj lokalnoj samoupravi u srednjem Banatu bilo je 950 zapaljenih parcela, a u Rumi, Pećincima i Sremskoj Mitrovici ukupno je bilo skoro hiljadu paljenja njiva.

Ministar Nedimović napominje da će u sistem biti uključeni i poljočuvari.

"Uvezaćemo ovaj sistem i alarmiraćemo automatski poljočuvare kada se pojavi indikacija na požar, u kratkom vremenskom intervalu će da se zacrveni parcela i oni će dobiti tu informaciju, moći da odu na lice mesta i uhvate počinioce", istakao je Branislav Nedimović.

Ljudi će se do kraja ove godine samo obaveštavati o tome da se zna da su palili parcele, a kako je naveo ministar Nedimović, od sledeće godine, kada sistem bude potpuno zaokružen, ići će se korak dalje.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3713281/kada-neko-zapali-njivu-ukljucice-se-alarm.html

Oko 14% sve hrane proizvedene na svetu, vrednosti oko 400 milijardi dolara, propadne svake godine pre nego što dođe do prodavnica, saopštila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).

U izveštaju koji je danas objavljen, FAO ukazuje u kojim delovima lanca snabdevanja nastaju najveći gubici i poziva na efikasnija reševanje tog problema.

Analiza navodi da uprkos tome da većina zemalja sa visokim prihodima ima adekvatna skladišta i hladnjače u celom lancu snabdevanja, gubici ipak nastaju zbog tehničkog kvara, lošeg upravljanja temperaturom, vlagom ili pravljenjem prevelikih zaliha.

Najviše hrane pre nego što se nađe na rafovima prodavnica propadne u centralnoj i južnoj Aziji, Severnoj Americi i Evropi.

Ciljevi održivog razvoja UN-a na koji su se obavezali svetski lideri, između ostalog, predviđaju da se gubici hrane po glavi stanovnika na nivou maloprodaje i potrošača prepolove do 2030. godine.

Smanjenje gubitka hrane i otpada takođe može potencijalno doprineti drugim ciljevima održivog razvoja, koji podrazmevaju borbu protiv gladi, povećanja bezbednosti hrane i promociju održive poljoprivrede.

"Gubitak hrane donosi nepotreban pritisak na životnu sredinu i prirodne resurse... što u suštini znači da se zemlja i vodeni resursi troše, a da se zagađenje i gasovi koji izazivaju efekat staklene bašte ispuštaju bez ikakve svrhe. Često se pitam kako možemo dozvoliti da se hrana baca kada više od 820 miliona ljudi u svetu svaki dan gladuje”, kazao je generalni direktor FAO Ku Dongiu.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-sveta/oko-14-sve-hrane-propadne-pre-nego-%C5%A1to-do%C4%91e-u-prodavnice

Hoćemo da se poljoprivredni proizvođači više ne nazivaju „seljacima“. Strašno mi smeta kada neki kažu „seljaci“. Poljoprivredni proizvođač je „gospodin poljoprivrednik“. Ako sačuvamo selo sačuvaćemo i grad i one koji žive u gradu. I da ne koristimo selo samo kada je teško, da se onda selo pita, već uvek da se pita“, izjavio je predsednik Jedinstvene Srbije i Skupštine grada Jagodine Dragan Marković Palma, koji je danas obišao radove na putevima pored njiva u najvećem jagodinskom selu Ribaru, gde se postavljaju i toaleti i kupatila sa tuševima pored njiva.

„Nismo došli u najveće jagodinsko selo Ribare da otvaramo toalete i kupatila pored njiva, nego da obiđemo i da vidimo kako su urađeni putevi do njiva i da li su radovi izvršeni kako smo se dogovorili. Toaleti sa kupatilima biće postavljeni na svakih 300 metara pored njiva u svim jagodinskim selima, a ima ih 52. Hoćemo kada gospodin poljoprivrednik dolazi u njivu, kada su vrućine, da može da se istušira. Nasipamo puteve kamenom do svake njive takođe u sva 52 sela i to u prvoj fazi 120 kilometara puteva, odnosno kao od Jagodine do Beograda. Širina puta je 3 metra, sa debljinom od 20 centimetara i sve to finansira grad Jagodina. Ja se nadam da ćemo za godinu i po dana nasipati kamenom sve puteve do njiva na teritoriji grada Jagodine. Bez poljoprivrednika nema života i moramo da vodimo računa o poljoprivrednim proizvođačima“, rekao je Marković.

„Posebno mi je drago kada vidim da se prvi put dešava da poljoprivredni proizvođač dolazi do njive putničkim automobilom. Nekada se nije moglo ni traktorom doći do njive zbog loših puteva. Ovo, najveće jagodinsko selo Ribare, ima gas, vodu, novoizgrađeni dom kulture, osnovnu školu na evropskom nivou, tri terena za male sportove, jedan sportski teren sa veštačkom travom u školskom dvorištu, penzionerski klub, svi se na teritoriji grada Jagodine voze besplatno autobuskim prevozom i naš cilj je da se uslovi života na selu ne razlikuje od onih u gradu. Takođe, poljoprivredni proizvođači u Jagodini imaju besplatne tezge na pijaci, ne plaćaju porez na poljoprivredno zemljište, a grad Jagodina je plaćao kamate za kredite poljoprivrednicima i prvrednicima“, kaže Marković.

„Nikada nisam hteo da prihvatim kada me zovu neki „stručnjaci“ i pitaju da li mogu da okupim poljoprivrednike da im održe predavanje. Ja ih pitam „imate li vi neka sredstva, neke pare da date poljoprivrednim prozivođačima, a ne da im pričate koliko đurbiva ide na hektar zemlje i koliko im nafte treba da bi se obradio jedan hektar. U oktobru idemo u uzvratnu posetu Egiptu, bili su nam ovde političari iz Indije i Nigerije i to su velika tržišta i mi moramo da iskoristimo te nekada prijateljske zemlje, kako bi plasirali naše poljoprivredne proizvode u Afriku i Aziju. Borimo se da se ne uvoze poljoprivredni proizvodi iz država gde su velike subvencije, jer kada na primer uvozimo neki poljoprivredni proizvod iz Holandije gde su velike subvencije, taj proizvod je jeftiniji od našeg domaćeg i tako se pravi direktna konkurencija našim poljoprivrednim proizvođačima. Međutim i država Srbije je počela da daje subvencije svojim poljoprivrednicima i siguran sam da dolaze bolji dani i za poljoprivrednog proizvođača u Srbiji“ , izjavio je predsednik Jedinstvene Srbije i Skupštine grada Jagodine.

„Privatni automobil sa kojim je ovde došao i koji uvek koristi gradonačelnik Jagodine Ratko Stevanović se po kvalitetu, starosti i ceni ne razlikuje od vaših automobila poljoprivrednih proizvođača. Ja sam došao džipom, ali ja džipove vozim od 1990. godine i nisam prvo postao političar, pa onda kupio automobil i to vi svi znate i u selu Ribaru i u mom Končarevu i svuda u Srbiji. „Ja se zahvaljujem koalicionim partnerima, SPS – u i SNS – u, jer sve odluke donosimo jednoglasno i sve što smo do sada radili bilo je u interesu svih naših građana i tako će biti i u narednom periodu“, istakao je Marković.

Izvor:https://www.alo.rs/vesti/politika/palma-otisao-sa-poljoprivrednicima-u-polje-a-tamo-zatekao-toalet-i-tuseve-sve-je-objasnjeno-jednom-recenicom/253395/vest

Na poljima u okolini Jagodine, kraj nedavno nasipanih poljskih puteva, počelo je postavljanje toaleta i tuš-kabina. Akcija je pokrenuta na inicijativu predsednika Skupštine grada Jagodine Dragana Markovića Palme, kao još jedan vid pomoći ratarima.U početku je sve delovalo kao dobra šala, ali Palma je ipak ispunio obećanje. Narednih dana kraj njiva u atarima Ribara, Rakitova, Glogovca i drugih sela biće postavljeno 160 montažnih toaleta i tuš-kabina. Reč je o metalnim objektima na betonskoj podlozi, sa spremnicima za vodu, koji, kako ističu gradski čelici, nisu skupi, ali jesu neophodni ljudima koji po celi dan rade u polju."Za mene, poljoprivredni proizvođač je gospodin, tako da poljoprivredni proizvođači moraju da imaju toalete, gde će u toalet kad je kukuruz mali, gde će da idu, u šumu? Vidite, ovo je ravnica i mi smo kao lokalna samouprava doneli odluku da u svakoj ulici tamo gde se obrađuju njive postoji toalet sa kupatilom", kaže Dragan Marković Palma, predsednik Skupštine grada Jagodine.

Na terenu u poljima je nekoliko ekipa majstora koji ubrzano postavljaju toalete, a jedan deo je već sada u upotrebi u jeku berbe kukuruza.

"Vidi se da predsednik misli na poljoprivrednike, na sve meštane Ribara jer mi smo najveće selo ovde u opštini" ističe Rade Urošević, predsednik MZ Ribare.

Toaleti se postavljaju paralelno sa nasipanjem poljskih puteva tucanikom. Do sada je urađeno oko 130 kilometara."Niko se nije nadao niti očekivao, ali poljoprivrednici su svi zadovoljni pogotovo prvo putevima koji su svi nasipani kamenom, jer to su bile rupe, nisu mogli traktorima da idu, a vidite kako to sada izgleda i plus sada ovi toaleti", naglašava poljoprivrednik Zoran Milojević.

Gradski čelici takođe naglašavaju da su poljoprivrednici u Jagodini oslobođeni poreza, da imaju besplatan autobuski prevoz, besplatne tezge na pijaci, a sada i odlične puteve do njiva. I toalete, ako zatrebaju.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3664126/jagodinski-standard-toaleti-i-tus-kabine-usred-njive-.html

Održiva i savremena poljoprivreda mora da odgovori na mnoge globalne i lokalne izazove, a na Bayerovim njivama budućnosti (ForwardFarms) demonstriraju se i testiraju održiva rešenja neophodna da bi se to postiglo.

Bayer je u saradnji sa Poljoprivrednom stručnom školom Holabrun iz Donje Austrije nedavno formirao prvu njivu budućnosti u toj državi. Ovaj projekat je 14. ove vrste u svetu, ali ipak nešto drugačiji.

Ova saradnja u prvi plan ističe ciljeve kao što su podizanje svesti, pružanje informacija i predstavljanje ovog koncepta u praksi, piše Poljosfera.

- U Holabrunu možemo da testiramo praktičnu vrednost modernih rešenja. Sa odgovornim ljudima škole povezuje nas sličan, a neretko i isti pogled na mnoge teme - naglašava Karl Nojbauer, direktor divizije Crop Science u Austriji.

Osim u Austriji, ForwardFarm-e osnovane su u Francuskoj, Belgiji, Italiji, Holandiji, Nemačkoj, Španiji, SAD, Argentini, Čileu i Brazilu.

ForwardFarming je globalna platforma znanja pomoću koje se ispituju i demonstriraju mogućnosti sprovođenja koncepta održive poljoprivrede u praksi.

U Holabrunu nije u prvom planu samo isplativost, već i efikasnost savremenih rešenja. Cilj je da se u praksi proveri usklađenost inovacija i održive poljoprivrede sa ekološkom i društvenom odgovornošću. Jedan od primera jeste Phytobac, koji je razvio Bayer.

Ovaj biološki sistem namenjen je zaštiti voda. Njegovom primenom sprečava se da zagađivači koji se mogu osloboditi tokom punjenja i pranja uređaja za zaštitu bilja dospeju u postrojenja za prečišćavanje i okolne vode.

Prema podacima UN, potrebno je udvostručiti proizvodnju hrane između 2009. i 2050. da bismo prehranili rastuću svetsku populaciju.

- Ključno je pitanje koliko moderna mora biti poljoprivreda kako bismo izašli na kraj sa zahtevnim izazovima koji su pred nama - kaže Karl Nojbauer.

Peter R. Miler, generalni direktor divizije Crop Science u Nemačkoj i rukovodilac klastera Crop Science Nemačka - Austrija, konkretizuje:

- Održivost podrazumeva zaštitu zemljišta, biološku raznolikost, nisku potrošnju vode i pitanje okvira u kojima je moguće proizvesti kvalitetnu hranu na ograničenoj površini. Inovativna poljoprivreda uključuje visokokvalitetno seme, zaštitu zemljišta, integralnu zaštitu bilja, digitalna rešenja i savremene strategije đubrenja. Na kraju, cilj ovih mera je uspostavljanje poljoprivredne proizvodnje koja štedi resurse, npr. kroz smanjenu potrošnju vode, preciznu zaštitu bilja i očuvanje biodiverziteta.

Uz nove tehnologije, smanjenu količinu sredstava za zaštitu bilja i njihovu preciznu primenu, Bayer namerava da smanji uticaj na životnu sredinu za 30% do 2030. godine. Na veb stranici posvećenoj transparentnosti (https://cropscience-transparency.bayer.com), svi zainteresovani mogu da pronađu rezultate brojnih studija o proizvodima kompanije Bayer, koje su tokom procesa registracija proizvoda podnete regulatornim telima, kao i sveobuhvatne informacije o poljoprivredi i zaštiti bilja.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2622264/bayerove-njive-buducnosti-testiraju-odrziva-resenja-u-poljoprivredi

Istina je da je reč o privatnoj svojini, ali ona je ipak ograničena društvenim interesom, a opšti interes je da poljoprivredno zemljište služi za proizvodnju hrane. To je prioritet broj jedan, kaže Branko Lakić, direktor Uprave za poljoprivredno zemljište. Dok mediji prenose kako u Republici Srpskoj, zbog rasta uvoza hrane, poljoprivrednici dižu ruke od posla kao i da je polovina zemljišta zarasla u korov, u Srbiji je, tvrde nadležni, situacija potpuno drugačija kada je reč o državnim oranicama.

– Državno zemljište se sve više traži, ne samo za ekstezivnu proizvodnju već i za podizanje voćnjaka. Recimo, u Novoj Varoši nedavno je izdato oko 200 hektara i to na 10 godina. To je značajna površina za taj kraj gde ne postoji kvalitetno zemljište. Pre tri godine tamo smo izdavali svega devet hektara. Sličnu situaciju imamo i u Sjenici. Jedan od razloga je i to što država sada ima preciznije podatke o raspoloživim parcelama i transparentnu ponudu sa dužim rokom zakupa – izjavio je za „Politiku” Branko Lakić, direktor Uprave za poljoprivredno zemljište.

U Vojvodini se svaki pedalj plodne zemlje obrađuje, cena hektara vrtoglavo raste a predmet zakupa su, u poslednje vreme, zapuštene parcele koje poljoprivrednici krče. Zapuštena i neobrađena zemlja uglavnom se vezuje za pojedine opštine u planinskim predelima.

Ipak statistika pokazuje da nešto manje od polovine državnih oranica nema zakupce. Srbija raspolaže sa oko 515.000 hektara državne zemlje, a prema poslednjim podacima ne izdaje se oko 235.000 hektara. Lakić ističe da su to uglavnom pašnjaci, livade i močvare koje se takođe tretiraju kao poljoprivredno zemljište i koji se na licitacijama nude u zakup u dva, tri kruga ali se na ove pozive niko ne javlja.

– Cilj nam je da kroz izmene zakona, koje su u toku ovakvo stanje promenimo i što više zemljišta stavimo u funkciju – kaže naš sagovornik. Do oktobra bi, dodaje, trebale da budu završene izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Cilj predloga, koje priprema Ministarstvo poljoprivrede, jeste upravo da se napušteno zemljište, voćnjaci i livade stave u funkciju poljoprivredne proizvodnje. Ali, isto tako i poveća obradivost parcela u privatnoj svojini. Država trenutno, zbog nepostojanja normativnih okvira, ne raspolaže podacima o stanju zemlje u privatnoj svojini.

Lakić kaže da zato i postoji ideja da se propisi menjaju, tako da će obaveza privatnih vlasnika biti da prijave Ministarstvu poljoprivrede zemljište koje se ne obrađuje. U svakom slučaju, naglašava, postojaće i neki vid sankcije za one koji je ne obrađuju ili je ne nude u zakup.

– Istina je da je reč o privatnoj svojini ali ona je ipak ograničena društvenim interesom, a opšti, društveni interes je da poljoprivredno zemljište služi za proizvodnju hrane. To je prioritet broj jedan – kaže Branko Lakić. U mnogim državama EU primenjuju se sankcije za vlasnike zapuštenih parcela od, kako ističe, fiksnih novčanih kazni do uvećanih iznosa poreza na imovinu.

– Mislim da će Srbija biti bliža tom modelu da se zajedno sa poreskim organima, na transparentan način, može utvrditi veća poreska obaveza za one koji ne obrađuju poljoprivredno zemljište – najavljuje naš sagovornik.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/433995/Veci-porez-za-vlasnike-zapustenih-njiva

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30