Tek smo stigli do polovine februara, a o prolećnoj setvi se već uveliko priča iako nas do najvažnijeg posla u godinu deli još dva meseca.Za razliku od ranijih godina, kada se setva spominjala neposredno pre nego što treba da počne, ove zime se već prave kalkulacije koliko će koštati, prevenstveno setva kukuruza, koji je najzastupljeniji na oranicama i da li će biti dovoljno semena, odnosno da li su već obezbeđene dovoljne količine na tržištu.

Mada nema povoda za brigu jer će setva biti otprilike kao i lanjska - i u pogledu troškova i i obezbeđenja dovoljne količine semena, prilike na tržištu sada su drugačije u odnosu na prošlu godinu, a to je i podstaklo priču o setvi ranije nego uobičajeno. Tokom jeseni i zime cene žitarica bile su daleko veće nego prošle godine, a naša zemlja potpisala je sporazum s Kinom, najmnogoljudnijom zemljom sveta o izvozu kukuruza. Ove sedmice na Produktnoj berzi Novi Sad kilogram kukuruza koštao je 22 dinara, soje 59,5 dinara, a pšenice 23,5 dinara, bez PDV. Mađutim, to neće dovesti da povećanja površina na kojima biti posejane ratarske kulture u odnosu na lane i preklane - zapravo malo šta će se promeniti jer će biti posejane poveršine u približno istom obimu, s malim, gotovo zanemarljivim odstupanjima.

- Nemamo oranica na kojima bi se širila setva jer su posebno u Vojvodini sve obradive površine već iskorišćene, a ukoliko i ima slobodnih parcela, to su njive s lošijeg kvaliteta - kaže Vukosav Saković iz Udruženja “Žita Srbije”. U tom udruženju smatraju da će kukuruz biti posejan kao i u prošle godine, na oko 970.000 hektara i da sadašnja dobra cena kukuruza neće doprineti da se poljoprivrednici previše okrenu toj poljoprivrednoj kulturi, zapostavljajući ostale.

Za takva očekivanja, navodi Saković opravdanje se nalazi u činjenici što je jesenas, kao i prošle jeseni, pšenice posejana na približno 600.000 hektara, mada je cena žita bila znatno viša nego tokom žetve i kasnije tokom zime i proleća.

– Ukoliko bi se samo za 100.000 hektara povećala setva kukuruza to bi za trećinu umanjilo površine pod sojom i suncokretom – upozorava Saković i navodi da procenjuje da bi jedino moglo biti manje posejano suncokreta, pa bi uljari uoči setve trebalo da povedu računa o svojim potrebama, sklope ugovore s poljoprivrednicima i unapred dogovore otkupnu cenu novog roda.

I poljoprivrednici kažu da neće ništa veliko menjati u setvenoj strukturi već će, kao i ranije sejati i kukuruz i soju i suncokret.

- Većina nas je još jesenas, čim je završena žetva kukuruza, prodala rod za 16 i 17 dinara, da bi se razdužili za seme i đubrivo – kaže poljoprivrednik iz Subotice Miroslav Kiš. – Dobru cenu kukuruza osetili su trgovci, koji nemaju nikakve veze sa poljoprivredom osim što otkupljuju ratarske kulture, pune svoje silose i čekaju cenu i na našoj muci zarađuju i bogate se.

Po njegovim rečima kukuruza neće biti posejano ni više ni manje nego lane.

– Ako je sada kukuruz skup ne znači da će biti i dogodine. Smatram da ne treba postavljati pitanje koliko će zemljoradnici posejati kukuruza već kakvu će agrotehniku primeniti jer se primenom agrotehničkih mera postižu rekordni prinosi. Šta vredi ako neki ratar uveća površine pod kukuruzom, a izostavi potpunu agrotehniku - jer će tada s, recimo, šest hektara dobiti kukuruza kao da ga je uzgajao na duplo manjoj površini – ističe Kiš.
Ko prodaje na brzinu, kaje se natenane

Poljoprivrednik iz Debeljače Tibor Ban kaže da su ratari izgubili brdo para prodajući kukuruz odmah posle žetve.

– Mnogima su pare trebale a drugi nisu očekivali značajan skok cena, nezabeležen u proteklih deset godina. Zato ću umanjiti površine pod sojom u korist kukuruza, odnosno zbog dobre cene kukuruza i potpisanog ugovora s Kinom ovog proleća ću posejati 80 posto više kukuruza nego prošlog proleća. Na ostaku oranica posejaću soju, pa ću na jesen videti šta će mi doneti otvaranje domaćeg tržišta s Kinom – navodi Ban.

Seme je već kupio, ali napominje da nije upoređivao lanjske i sadašnje cene. Zna da je azotno đubrivo i pesticide skuplje plaćao i da je trenutno dizel gorivo jeftinije nego u ovo doba lane, pa smatra da će troškovi ovogodišnje setve biti isti kao prošle.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/dobre-otkupne-cene-najavluju-dobru-prolecnu-setvu-15-02-2021

Cene poljoprivrednog zemljišta u neprekidnom su usponu i u tom pogledu ništa se značajnije ne menja već nekoliko godina, pa tako i izveštaj Republičkog geodetskog zavoda o prometu nekretnina u četvrtom kvartalu 2020. godine nije doneo ništa novo kada je posredi kupovina i prodaja oranica.

I iz poslednjeg izveštaja geodeta vidi se da se oranice dobro kotiraju na tržištu nekretnina i da su njive u južnoj Bačkoj i dalje najskuplje – 10.700 evra po jutru, u odnosu na ostala područja zemlje, piše Telegraf Biznis.

Odmah iza juga, sledi sever Bačke, gde jutro, u proseku, košta 9.350 evra.U izveštaju geodete prvi put spominju opštinu Žabalj, gde je vrednost sklopljenog kupoprodajnog ugovora dostigla skoro 900.000 evra. Još više novca dobio je prodavac u Gakovu na području grada Sombora, gde su sklopljena dva ugovora o prodaji zemlje, i oba su iznosila približno po 1,3 miliona evra.

Manje oscilacije u pogledu cene njiva, kaže se u izveštaju za četvrti kvartal prošle godine, primećene su u pogledu prosečne cene u Severnobanatskom i Južnobanatskom okrugu. Na severu Banata jutro je koštalo 7.300 evra,na jugu 7.000, dok je u srednjem Banatu jutro koštalo 7.200 evra.

U Sremskom okrugu prosečna cena oranice je, kao i na severu zemlje, 9.350 evra.

Najjeftinije oranice su u južnoj i istočnoj Srbiji, gde je prosečna cena svega 3.500 evra, U Šumadiji i zapadnoj Srbiji je 4.750 evra, a najskuplja je u beogradskom regionu, gde u proseku treba izdvojiti 6.000 evra. Po ceni koštanja, posle njiva, dobru cenu drži i zemljište predviđeno za industrijsku izgradnju.U izveštaju geodeta, i u četvrtom kvartalu spominje se Кać na području Grada Novog Sada, gde je vrednost kupoprodajnog ugovora dostigla 10,2 miliona evra. Potom sledi opština Stara Pazova, gde je u Кrnješevcima prodato zemljište za 1,2 miliona evra i u Starim Banovcima za malo više od milion evra.

Novosadski Dnevnik prenosi da hekar u Južnoj Bačkoj prelazi i 20.000 evra. Inače, jedna stara engleska poslovica kaže: "Kupujete njive, ne proizvode se".Da "placevi" idu kao ludi, pisali smo više puta, a poljoprivredno zemljište traže i svi koji bi pored vikendice voleli da naprave i baštu. Zbog toga je primera radi, u rekordnom periodu prodato šest kilometara pored Save.

Nešto dalje, u Zapadnoj Srbiji, odlučuju se sve više za zakup zemljišta.

Poslednjih godina je primetan rast trenda zakupa zemjišta, najviše oranica. Za Vojvodinu to nije ništa neobično, međutim, u Zapadnoj Srbiji je to novina.

Prethodnih dana smo se uverili da je svaka druga vrlet, preorana i da sada češće nego ranije uz put možete videti pšenicu koja je pred žetvu, zasađene hektare krompira, ili borovnice.

To je zbog toga što se za zakup više ne odlučuju "najveće gazde u selu", nego i svako u mestu koji ne beži od rada, a nema dovoljno svoje zemlje. Najveći razlog je - cena. Te njive trenutno se daju u zakup za bagatelu.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/kupujte-njive-ne-proizvode-se-najjeftinije-jutro-zemlje-u-srbiji-3500-euro-a-idu-i/wp0h7yt

Bil Gejts, četvrti najbogatiji čovek na svetu, tiho je ugrabio 242.000 hektara poljoprivrednog zemljišta širom SAD.To ga čini uticajnim privatnim vlasnikom poljoprivrednog zemljišta u SAD.

Posle višegodišnjih izveštaja da je kupovao poljoprivredno zemljište u državama Florida i Vašington, The Land Report je otkrio da je Gejts kupio poljoprivredno zemljište u 18 američkih država, prenose "Novosti".Njegova najveća imanja su u Luizijani (69.071 hektara), Arkanzasu (47.927 hektara) i Nebraski (20.588 hektara). Pored toga, on ima udeo u 25.750 hektara zemljišta na zapadnoj strani Finiksa u Arizoni.

Prema istraživanju lista, zemljište drži direktno i preko Cascade Investments.

Iako može biti iznenađujuće da je tehnološki milijarder takođe najveći vlasnik poljoprivrednog zemljišta u zemlji, ovo nije jedini Gejtsov pokušaj u poljoprivredi.

Tokom 2008. godine, Fondacija Bila i Melinde Gejts najavila je 306 miliona dolara bespovratnih sredstava za promociju održive poljoprivrede sa visokim prinosom među malim poljoprivrednicima u podsaharskoj Africi i Južnoj Aziji.

Fondacija je tada uložila i u razvoj i širenje „superuseva“ otpornih na klimatske promene i na mlečne krave sa većim prinosom.

Prošle godine organizacija je osnovala Gates Ag One, neprofitnu organizaciju koja unapređuje te napore.

Nije potpuno jasno kako se koristi Gejtsovo poljoprivredno zemljište, piše Forbs.

Međutim, postoje neke naznake da bi zemljište moglo da se koristi na način koji se poklapa sa vrednostima fondacije.

Cottonwood Ag Management, deo kompanije Cascade, član je Leading Harvesta, neprofitne organizacije koja promoviše održive poljoprivredne resurse koji daju prioritet zaštiti useva, tla i vodenih resursa.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2021&mm=01&dd=15&nav_id=1795628

Poljoprivrednim inspektorima u Srbiji biće omogućeno da, korišćenjem digitalne platforme Geosrbija i mobilne aplikacije CrowdSDI, koje je razvio Republički geodetski zavod (RGZ), brzo i efikasno utvrde stanje na terenu, saopštio je RGZ. Potpisivanjem Ugovora o saradnji između Uprave za poljoprivredno
zemljište Ministarstva poljoprivrede i RGZ-a otpočet je zajednički rad na uspostavljanju metodologije i tehničkog rešenja za efikasniji i transparentniji rad republičkih poljoprivrednih inspektora, navedeno je u saopštenju.
Kako je precizirano, korišćenjem digitalne platforme Geosrbija i mobilne aplikacije CrowdSDI, poljoprivredni inspektori moćiće brzo identifikuju traženu parcelu na terenu, povežu se sa svim relevantnim podacima iz državnih registara, utvrde i digitalno evidentiraju zatečeno stanje i sačine zapisnik u rekordno kratkom roku. Prikupljeni podaci će se potvrđivati geotagovanim fotografijama sačinjenim na licu mesta. Nakon toga, zapisnik sa svim relevantnim podacima sa terena se gotovo istovremeno sa zaključivanjem zapisnika dostavljaju automatski u već postojeće digitalne baze Uprave za poljoprivredno zemljište.
CrowdSDI i geoplatforma Geosrbija su međusobno povezane i služiće za poluautomatsku kontrolu i obradu prikupljenih podataka iz kancelarije. Podseća
se da je u prethodnom periodu, kroz saradnju Uprave za poljoprivredno zemljište i RGZa, mapirano kompletno državno poljoprivredno zemljište i na javnom portalu Geosrbija, čime je, kako je istaknuto, obezbeđena potpuna transparentnost u postupku upravljanja državnim poljoprivrednim zemljištem. Takođe, kroz saradnju ove dve institucije je u prerthodne dve godine izvršena provera tačnosti svih postojećih podataka o načinu korišćenja celokupnog poljoprivrednog zemljišta, pri čemu je predmet obrade bilo više od 400.000 pojedinačnih katastarskih parcela.
Koristeći digitalne servise i različite podloge Uprava za poljoprivredno zemljište i RGZ su izvršili ispravku, odnosno usklađivanje podataka u bazi RGZ sa stanjem na terenu na ukupno 86.410 hektara državnog zemljišta na području 145 opština i gradova u Srbiji, na kojoj površini je po načinu korišćenja bilo upisano poljoprivredno zemljište, a na terenu se radilo o šumama.
Najčešće se radilo o anahronim upisima preuzetim iz zemljišnih knjiga, ali i o slučajevima nastajanja samoniklih šuma koje su zauzele nekada poljoprivredno zemljište. Iz RGZ-a su ukazali da kroz ove aktivnosti Srbija i svi građani dobijaju ažuran registar i evidenciju nepokretnosti, koje predstavljaju dobra od opšteg interesa u vlasništvu Srbije, što za posledicu ima i domaćinsko i odgovorno upravljanje u skladu sa principima održivog razvoja (Beta).

Nova pravila za oznake „POSNO” i zemlju porekla proizvoda
U Srbiji su prvi put definisani uslovi i način korišćenja oznake „posno” na prehrambenim proizvodima, a dopunama Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane preciznije je određeno i korišćenje oznake koja se odnosi na hranu bez glutena. Novinom u dopunama tog Pravilnika otklonjene su mnoge nedoumice oko navođenja oznake „posno”, rečeno je za Tanjug u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Precizirano je da oznaka „posno” može da se navodi samo na hrani koja nije poreklom od toplokrvnih životinja, niti je u bilo kojoj fazi njene proizvodnje i prerade korišćena hrana tog porekla.
Takođe, ta oznaka će moći da se nađe na proizvodima kojima nisu dodati sastojci, uključujući aditive, nosače, arome i enzime, ili pomoćna sredstva u proizvodnji.
To se odnosi i na supstance koje nisu aditivi, ali se upotrebljavaju na isti način i u iste svrhe kao pomoćna sredstva, u prerađenom ili neprerađenom obliku, a koji su poreklom od toplokrvnih životinja. Dopunama Pravilnika predviđeno je da u komuinikaciji trgovaca hranom sa potrošačima oznaka „posno” spada u
deo pružanja dobrovoljnih informacija. U Ministarstvu napominju da informacije koje se navode na dobrovoljnoj osnovi moraju da budu istinite i precizne, kao i obavezne informacije koje se navode na deklaraciji proizvoda ili se koriste prilikom oglašavanja proizvoda. Na posnoj hrani mogu se istovremeno navesti reč „posno” i informacija o mogućem prisustvu sastojaka koji mogu da izazovu alergije ili intolerancije, koji su rezultat unakrsnog kontakta sa sastojcima posne hrane. Ta mogućnost je regulisana samo u slučaju nenamernog prisustva sastojaka koji su poreklom od toplokrvnih životinja, ali samo ako su preduzete sve
mere predostrožnosti u skladu sa dobrom proizvođačkom i higijenskom praksom.
Druga novina koju donose dopune Pravilnika odnosi se definisanje uslova i načina korišćenja izjava koji se odnose na gluten što će, kažu u Ministarstvu, umnogome olakšati kupovinu hrane potrošačima koji su intoleratni, odnosno alergični na gluten. Tako je oznaku „bez glutena” dopušteno navesti samo ako je sadržaj glutena u hrani kao gotovom proizvodu manji od 20 miligrama po kilogramu.
Takođe, izjavu „vrlo mali sadržaj glutena” dopušteno je navesti samo ako hrana, koja se sastoji ili sadrži jedan ili više sastojaka proizvedenih od pšenice, raži, ječma, ovsa ili njihovih ukrštenih, odnosno hibridnih sorti koji su posebno prerađeni s ciljem smanjenja količine glutena, ne sadrži gluten u količini većoj od 100 miligrama po kilogramu u gotovom proizvodu. Kao u slučaju oznake „posno”, tako i korišćenje oznaka „bez glutena” ili „vrlo malo glutena” spada u deo pružanja dobrovoljnih informacija. Novina u dopunama Pravilnika, koji je objavljen u „Službenom glansiku” 25. septembra, odnosi se i na dalje usklađivanje sa zakonodavstvom EU, odnosno sa Uredbom Evropske unije2018/775. Ta uredba predviđa da se navodi i zemlja porekla glavnog sastojka hrane ili barem navođenje da se zemlja porekla glavnog sastojka razlikuje od zemlje porekla hrane.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Poljoprivreda 21. veka može se reći da je imala najviše primenjenih inovacija nego što je to ranije bio slučaj. Skoro svakog dana neke inovacije nalaze primenu u proizvodnji. Počevši od traktora bez vozača, što tek treba da se razvija, do dronova koji su postali realnost. Kina je u ovim inovacijama među vodećim zemljama, zajedno sa SAD. Kako saznajemo, Vlada NR Kine subvencionisala je nabavku čak 16.000 dronova za poljoprivredu. I možda
ćemo se sporiti oko negativnih posledica proizvodnje GMO biljaka, ali upotreba dronova u poljoprivredi, ne samo da povećava efikasnost primenjenih sredstava i samu operaciju prskanja, već značajno može uticati na negativne posledice primene teške poljoprivredne mehanizacije.
Kada koristimo traktore za izvođenje prihrane, ili zaštite bilja pomoću priskalice, stalno gazimo zemljište što negativno utiče na strukturu i, tako iz godine u godinu sabijamo zemljište, što iziskuje da sepovremeno takvo zemljište rastrese. Na taj način pravimo i dodatne troškove sa aspekta ekologije, gorivo i izduvni gasovi, samo su neki od vidova zagađenja. Naravno, traktori će još dugo imati ovakvu primenu, ali razvoj bespilotnih letelica otklanja brojne probleme, upravo koje smo sada naveli i uz to brzo i preciznije nanose preparat na useve. Kako smo imali priliku da vidimo na poljoprivrednom gazdinstvu VOŽDOVE JAGODE u Stojniku, kod Aranđelovca, jedan hektar jagode istretiran je sredistvima za zaštitu bilja, za samo 20 minuta. Za ovu operaciju iskorišćeno je svega 30 litara vode, što je samo 5% u odnosu na upotrebu sa običnim prskalicama kada je potrebno dva puta po 300 litara vode. Ušteda vode u današnje vreme
je sve bitnija, ali ne treba zaboraviti da korišenje drona ne ograničavaju ni nedavne padavine, odnosno blato u zasadu, što često može predstavljati problem u proizvodnji jagode, naročito u proleće u vreme i pred početak berbe, kada treba jagodu intezivno štititi od truleži.
„Pre svakog prskanja na lokaciji kada prvi put izvodimo tretmane dronom, mi izvršimo mapiranje terena i nakon toga pristupamo pripremi preparata za prskanje i postavljamo dron na mesto gde će uzleteti“ Za sve ovo potrebno nam je manje od pola sata pripreme i u buduće smo mnogo brže spremni za početak rada. Videli ste da nam je ovde bilo potrebno svega 20 minuta da završimo jedan hektar u celosti, kod kukuruza ovaj posao traje svega
osam minuta, što znači da ako obezbedimo dovoljno baterija i preparata, možemo tokom jednog dana da istretiramo velike površine. Ovo je veoma značajno kada imamo promenljive vremenske uslove i zahtev da se obavi određena intervencija u smislu primene preparata za zaštitu bilja“ objasnio je Miroslav Alvirović iz firme AGRODRON.
Nabavka jedne ovakve letelice nije jeftina, ali ni nužna za jedno manje gazdinstvo. Prosečno dobar dron sa kanisterom od 15 litara, košta oko 25.000 evra. Ukoliko bi se nabavljao, on bi trebalo da se koristi na velikim imanjima, ili da se unajmi firma koja se bavi ovim poslovima. A za potrebe zabave kupiti mnogo jeftiniji dron i uživati u pogledu iz ptičije perspektive. Danas su mali dronovi dostupno već za 50 evra, a nešto bolji sa tehničkim mogućnositma
koje daju bolji kvalitet snimaka, su oko 500 evra.
Vratimo se poljoprivrednim operacijama i učinku drona. Pored instalirane opreme za nanošenje zaštitnih sredstava – prskalica i kanistera, moguća je upotreba i termovizijskih kamera, koje će nam dati više informacija o samom usevu, u zemljištu, radu sistema za navodnjavanje. Zahvaljujući ovim kamerama tačno vidimo koji delovi parcele su adekvatno snabedeveni vodom, kakva je strukutra zemljišta, stanje useva u pogledu brojnosti biljaka, razvoja ali napada bolesti i štetočina. Na imanju gde rastu najleše šumadijske jagode imali smo priliku da vidimo nekoliko dronova. „Ovaj dron koji koristimo za prskanje je marke DJI,nabavljen i proizveden u Kini. Mi imamo flotu dronova koju krositimo za različite tretmane u poljoprivredi. Ovde smo konkretno pokazali primenu u zasadu jagode, gde je potrebno naneti sredstva i sa lica i sa naličja biljke, odnosno svuda. Mi smo za te potrebe potrošili svega 30 litara vode, završili posao
sa sve pripremama za manje od sat vremena i za jednu smenu ukoliko bi postojala potreba mogli da završimo preko 15 hektara zasada jagode“ rekao je Alvirović za Agrobiznis magazin.
Snežana Birčanin vlasnica gazdinstva „Voždove jagode“, kaže za naš časopis da je izuzetno zadovoljna kako je posao izveden, „Svaki detalj je istretiran i vidi se jasno da vazdušna strujanja pomeraju lišće, tako da se preparati ravnomerno nanose, što je veoma značajno kada je u pitanju zaštita jagode. Takođe, ovde moram da naglasim veoma malu upotrebu vode i to što smo ceo posao završili bez neposrednog izlaganja ljudi preparatima, pošto se dronom može upravljati naravno na daljinu“.
Kako su nam rekli u Stojniku, oni planiraju da na proleće sve mere zaštite sprovedu iz drona, jer se pokazalo da je tretman na ovaj način brz i efikasan, a nije skup i dostupan je svakom proizvođaču. Ostaje da se vidi kako će se dronovi dalje razvijati i u kojoj meri će moći da zamene traktore, koji takođe nisu jeftini, a mnogo više zagađuju životnu sredinu. Treba da naglasimo i da dron koristi električnu energiju iz baterija, a ne fosilna goriva.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Novoizgrađena deonica auto-puta od Surčina do Obrenovca duga 17,6 kilometara, povećala je vrednost ara zemljišta za više od četiri puta, pošto je cena sa nekadašnjih 600 do 800 evra po aru, sada i do 3.000 evra! Kada bude završeno preostalih 7,9 kilometara od Vojvođanske ulice do petlje "Surčin", dobiće se još 80 hektara ekskluzivne privredne zone, za koju se investitori već sada raspituju.

Kako za "Novosti" ističe Stevan Šuša, predsednik opštine Surčin, placevi duž novoizgrađenog auto-puta postali su mnogo privlačniji za privredna ulaganja posle početka gradnje ove deonice i njenim puštanjem u saobraćaj.- Potencijalni investitori se već javljaju i istražuju teren koji je sve interesantniji za otvaranje fabrika - kaže Šuša. - Nedavno se javio čovek iz Francuske koji je video preko satelita lokaciju uz auto-put i hteo je da dođe i pogleda zemljište. Sa završetkom poslednjeg kraka putnog Kridora 11 prema Beogradu, od Vojvođanske ulice do petlje "Surčin", treba očekivati da cena kvadrata na ovom pojasu dostigne vrhunac.

Šuša kaže da Grad Beograd i Opština u ovom delu ne poseduju svoje placeve, pa je za svaki pokušaj dovođenja investitora potrebna dobra saradnja sa vlasnicima njiva. Sa njima je, kako priča, i u toku eksproprijacije zemljišta, koje su otkupljivali od vlasnika, bilo problema, jer je nekoliko njih postavilo nerealne uslove. Predsednik ističe i da je ova opština nedavno propustila priliku da dovede veliku kompaniju i zaposli ljude.- Hteli su da objedine placeve tri vlasnika, od kojih su se dva složila sa ponuđenom cenom, dok je treći tražio basnoslovnu sumu novca - kaže prvi čovek Surčina. - Na kraju je investitor zemljište za izgradnju pronašao i kupio u Šimanovcima.

Na teritoriji opštine Surčin sa novoizgrađenom deonicom auto-puta je na raspolaganju čak 780 hektara privredne zone. U Dobanovcima je ona skoro popunjena novim fabrikama, tako da će buduća postrojenja na opštini Surčin biti otvarana oko novoizgrađenog dela saobraćajnice koja vodi do Obrenovca. Ukoliko se trend skoka cene kvadrata nastavi, Surčin bi za nekoliko godina mogao da ima najskuplji ar placa u Srbiji.Ako je, pre tri godine, auto-put stigao do Preljine nadomak Čačka, ovo mesto postalo je primamljivo za investitore. To su prepoznali vlasnici parcela koje se nalaze uz samu novu saobraćajnicu, pa oglašavaju prodaju placeva, i to po ceni koja je "skočila" čak i do 50 puta! Njive koje su ranije nuđene budzašto, po ceni od 50 evra po aru, sada prodaju za neverovatnih 2.500 evra po aru. Mnogi sada za kvadrat traže 50 evra. Inače, kada je država otkupljivala zemlju za auto-put vlasnicima je isplaćivano od 100 do 240 evra po aru. Neki su prodavali po toj ceni, a drugi su se sudili sa državom i dobijali desetostruko veće sume.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-novcanik/milos-veliki-napumpao-cene-njiva-ar-kod-surcina-skocio-sa-600-evra-na-3000-a-novi/2dve5ry

Održana je licitacija za izdavanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu na području kanjiške opštine, za koju u prvom krugu nije bilo većeg interesovanja.Od ponuđenih 2.127,8 hektara razvrstanih u 575 licitacionih jedinica, četiri poljoprivredna gazdinstva i jedno pravno lice pokazali su interes samo za parcele u šest licitacionih jedinica u atarima Oroma, Kanjiže i Horgoša. U tih šest licitacionih jedinica oni su u zakup uzeli tek nešto više od 26 hektara, tako da je za drugi krug preostalo nešto više od 2.100 hektara.

Samostalna stručna saradnica za poljoprivredu i ruralni razvoj Opštinske uprave Kanjiža Valerija Nemeš Salkai objašnjava da je interesovanje malo zbog toga što su prethodnih godina sklopljeni ugovori o dugogodišnjem zakupu za više od 1.500 hektara, pa su za prvi krug licitacije ostale parcele koje nisu bile interesantna ni onim stočarima koji su ove godine ostvarili pravo prečeg zakupa.

Ona napominje da je bilo 22 prijavljena stočara koji su ostvarili pravo prečeg zakupa, međutim, pod uslovima pod kojima se po novom pravilniku državna zemlja daje u zakup, nisu zainteresovani. Uglavnom su se javili govedari, koji mogu ostvariti po pravu prečeg prvenstva zakup na deset godina, pod uslovom da održavaju postojeći stočni fond do kraja perioda zakupa državnih njiva.

– U takvim ekonomskim i drugim prilikama, stočari kažu da uopšte nisu sigurni u opstanak delatnosti kojom se bave, pa su samo dvojica odlučila da uzmu državnu zemlju u zakup po tom osnovu – ukazala je Valerija Salkai Nemeš. – Ostali su rekli da im je bolje da, ukoliko im odgovara, učestvuju na licitaciji u prvom ili drugom krugu, kada nemaju obaveza u pogledu održavanja stočnog fonda. Interes za državne njive u prvom krugu licitacije bio je mali i zbog toga što su za izdavanje ostale parcele s nekvalitetnim zemljištem, jer je i ove godine u postupku restitucije vlasnicima vraćeno dosta parcela s kvalitetnijim oranicama na gornjoj terasi u atarima Oroma i Trešnjevca. Drugi razlog je ograničenje da u prvom krugu mogu učestvovati samo registrovana gazdinstva i pravna lica s teritorije katastarskih opština u kojima se ponuđeno zemljište nalazi. Javni poziv za drugi krug licitacije biće raspisan za decembar, kada se očekuje veća zainteresovanost poljoprivrednih gazdinstava.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/stocari-nece-rizik-i-nive-loseg-kvaliteta-07-12-2019

Mehanička analiza zemljišta važna je pre nego što se posadi višegodišnji zasad, da bi se odredio sadržaj određenih komponenti, pre svega sadržaj čestica gline. Pri zasnivanju ovih zasada dešavaju se početničke greške, koje često vrlo skupo koštaju korisnika.

Prema rečima Radmile Pivić iz Instituta za zemljište, mehanička analiza nije skupa investicija. Potrebno je utvrditi da li na određenoj dubini postoji neki nepropusni sloj koji će stopirati razvoj korenovog sistema ili dovesti do gušenja biljke, s obzirom da se podzemna voda zadržava na određenoj dubini i time guši koren.

- Postoje zahvati koji mogu da doprinesu da dođe do popravljanja tog nepropusnog sloja i do normalnog zasnivanja višegodišnjeg zasada - kaže Pivićeva.

Dodaje da je najbolje ako je površina zemljišta veća i idealno bi bilo otvoriti pedološki profil, videti koji je tip zemljišta u pitanju i na osnovu toga dobiti jednu osnovu i odrediti vodne konstante, koje posle mogu poslužiti za proračun norme navodnjavanja.

- Kompozitni uzorak obično bi trebalo uzeti sa dve dubine ukoliko su u pitanju višegodišnji zasadi i pored osnovnih parametara plodnosti dobiti bar uvid u mehanički sastav parcele na kojoj se planira zasnivanje zasada - kaže Radmilr Pivić.

Pojašnjava da se uzima uzorak sa dve dubine, 0-30 cm i 30-60 cm:

- Uzima se ašovom, gde jedan ašov ide otprilike do 30 cm dubine. Prvo se ukloni sloj vegetacije, a onda se uzme uzorak i središnji deo ašova stavlja se, ili u kesu ili po mogućstvu u plastičnu kofu ili u neki priručni sud koji se ponese. Uzme se 15 do 20 takvih "kaiševa", koji se pomešaju. Od toga se uzme uzorak srednje težine, otprilike kilogram i prosledi u laboratoriju.

Dodaje da je vrlo važno raditi analizu zemljišta i u baštama, jer nam ona može pomoći pri odabiru pravog useva.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2703495/mehanicka-analiza-zemljista-vazna-pre-podizanja-visegodisnjih-zasada-ali-i-za-baste

Studenti Poljoprivrednog fakulteta (PF) Univerziteta u Novom Sadu imaće priliku da značajno upotpune svoja znanja o preciznoj poljoprivredi, upotrebom bespilotne letelice koju je ta visokoškolska i naučna ustanova nabavila ovih dana, uz finansijsku podršku Pokrajinske vlade.

To savremeno nastavno sredstvo, vredno više od 1,15 miliona dinara, kupili su "udruženim" sredstvima PF i Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, koji je za tu namenu izdvojio više od 816 miliona dinara, u okviru javnog konkursa za sufinansiranje nabavke mašina i opreme u ustanovama visokog obrazovanja čiji je osnivač Pokrajina.

- Precizna poljoprivreda je ne samo deo nastave i nauke, nego i buduća praksa inženjera koji izlaze sa ovog uglednog fakulteta - istakao je resorni pokrajinski sekretar Zoran Milošević prilikom demonstracije rada bespilotne letelice.

Ističući važnost opremanja najsavremenijim učilima te ustanove, kao i ostalih domaćih visokoobrazovnih ustanova, on je poručio da se na taj način pokreće "široka platforma" digitalizacije kao korak dalje prema primeni veštačke inteligencije u agraru.

- Pokrajinski sekretarijat je uvek spreman da pomogne studentima, budućim inženjerima, koji će biti deo te nove tehničko-tehnološke stvarnosti - naglasio je Milošević i dodao da su naši visokoobrazovani stručnjaci najbolja garancija da će poljoprivreda Srbije biti još uspešnija.

Dekan PF Nedeljko Tica istakao je da predstojeće korišćenje bespilotne letelice u nastavi znači ostvarivanje vizije tog fakulteta.
- Nastojimo da naš fakultet bude opremljen najsavremenijim učilima i da naši studenti, ne samo teorijski nego i praktično, vide šta znači precizna poljoprivreda.

Taj aparat biće korišćen za otkrivanje razlika u osobinama poljoprivrednog zemljišta kao i za detektovanje stanja useva na parcelama. Tim "dronom" opremljenim odgovarajućom kamerom, moći će da se utvrdi da li postoji stres biljaka usled manjka ili viška vlage, neodgovarajuće prihrane ili pojave bolesti, korova i drugih problema.

Najbolji studenti Poljoprivrednog fakulteta, njih 60, dobili su ulaznice za Međunarodni sajam poljoprivredne mehanizacije "Agritehnika", koji se održava od 10. do 16. novembra u nemačkom gradu Hanoveru.

- Veoma je lepo to što fakultet ceni dobre studente. Ova nagrada je zapravo dokaz da se trud i te kako isplati - izjavila je Sara Đorđević, jedna od nagrađenih kojima je pokrajinski sekretar Zoran Milošević uručio ulaznice.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:829171-Dron-meri-i-stres-biljaka

Skoro hiljadu njiva zapaljeno je u tri sremske opštine za samo deset dana u prethodnom periodu pokazuju podaci Ministarstva poljoprivrede Republike Srbije i Instituta "Biosens" koji na prostoru Vojvodine testiraju sistem pomoću kojeg će preko satelita moći da pronađu one koji su palili strniku na poljoprivrednim zemljištima.
Skoro hiljadu zapaljenih parcela bilo je na teritoriji grada Sremska Mitrovica, ali i u rumskoj i pećinačkoj opštini, a 13 osoba od početka godine izgubilo je život u požarima izazvanih vatrom u njivi. Kako bi se stalo na put paljenju strništa, svako ko izazove vatru na parceli ubuduće će biti snimljen preko satelita.U staropazovačkoj opštini u prethodnom periodu bilo je manje paljevina u odnosu na lane, a zadatak šest poljočuvara u ovom delu Srema da ukoliko zateknu lice koje pali žetvene ostatke, sačine zapisnik i fotografišu teren uz prethodnu intervenciju vatrogasaca.

Platforma pomoću koje će se otkrivati požari na poljoprivrednim parcelama biće u funkciji od naredne godine i biće povezana sa poljočuvarskim službama, ističu u resornom ministarstvu. Trenutno je u toku testiranje sistema koji je pomoću satelita omogućio pronalazak onih koji su ove godine palili strniku.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/srem/paljenje-njiva-od-sledece-godine-pratice-satelit_1064380.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28