Miljan Katić (18), brucoš novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, već dve godine obrađuje dvadesetak jutara zemlje skoro potpuno sam.Pomoć mu je povremeno otac Predrag, koji radi u inostranstvu.

Proizvodnju je bazirao isključivo na ratarstvu, a ljubav prema paoruluku ga je svojevremeno navela da upiše i Srednju poljoprivredno-prehrambenu školu u Somboru, koju je završio kao jedan od najboljih đaka, dokazujući svoje umeće i iskustvo na brojnim školskim stručnim takmičenjima.

"Odmalena sam znao da ću se poljoprivredom baviti ceo život u od tog plana ne odustajem ni sada. Valjalo bi zanoviti i ove vremešne mašine, nedavno mi je pošlo za rukom da kupim novu prskalicu, špartač i ciklon, odnosno rasturač veštačkog đubriva. Računam da bih ove godine, ili možda sledeće, mogao kupiti i jednog armtraka od 120 konjskih snaga. Brže bih orao nego do sada, a to će mi trebati kad krenu obaveze na fakultetu, pošto otac mesec dana provede na brodu, pa onda ima kraću pauzum tokom koje može da priskoči, da me odmeni ako imam neodložne obaveze na Poljoprivrednom", kaže ovaj mladić.

Miljanove planove s osmehom prate majka Sanja i otac Predrag, koji se zadesio u Bezdanu između dve rečnobrodarske ture, piše Dnevnik.

Sinovljevo ponašanje im, kažu, uliva poverenje da školovanje neće trpeti zbog paorluka, od kojeg Miljan ne odustaje ni zbog fakulteta.

"Zapravo, uvek je takav bio, kao da mu dan nema dovoljno sati, ustaje svako jutro u pola šest i onda juri do ponoći...", kaže majka Sanja.

Miljan je, dodaje, odmalena čim se probudi trčao u plastenik, tamo plevio, prskao, brao, pa onda valjda nije ni moglo biti drugačije da bude nego da mu poljoprivreda postane životno opredeljenje.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=09&dd=23&nav_id=1594851

U prvoj polovini ove godine trgovanje poljoprivrednim zemljištem činilo je 20 odsto ukupnog trgovanja nepokretnostima. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u tom periodu nove vlasnike je u Srbiji dobilo oko 47.000 nekretnina.

Novčana vrednost tržišta poljoprivrednog zemljišta bila je oko 87,6 miliona evra, dok je u istom periodu lane iznosila 72 miliona evra.Najviše cene poljoprivredno zemljište dostiže u Bačkoj. Maksimalne cene zabeležene su u Sirigu i na Čeneju. U Sirigu je za hektar i 12 ari njive plaćeno 42.500 evra, a na Čeneju 35.187 evra za hektar i 35 ari.

Prema podacima RZS, prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u Zapadnobačkoj oblasti u prvom polugodištu bila je 8.350 evra za hektar. To je prosek izvučen između minimalne i maksimalne cene za njive u toj oblasti Vojvodine.

U Severnobačkoj oblasti prosečna cena njiva bila je 9.700 evra.Najviša cena poljoprivrednog zemljišta u tom periodu bila je u Južnobačkoj oblasti i iznosila je 9.950 evra za hektar. U Severnobanatskoj oblasti prosečna cena bila je 7.350 evra za hektar, a u Srednjobanatskoj 6.850 evra.

Koliko su cene zemljišta u Vojvodini bile visoke u datom periodu najbolje ilustruju podaci RZS da se za hektar njiva u Šumadiji i zapadnoj Srbiji u proseku plaćalo 3.100 evra, u južnoj i istočnoj Srbiji 2.600, a u regionu Beograda 3.850 evra.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/njiva-vredna-42500-evra-evo-gde-su-najskuplje-oranice-u-srbiji/72hpp0t

Kanadska kompanija DOT Technology Corp nedavno je razvila robotsku platformu, koja će iz osnova promeniti sliku uzgoja ratarskih useva. Robotska platforma The Dot prvi put predstavljena je prošle godine kao prototip.

Inovativne poljoprivredne kompanije iz Australije, Novog Zelanda, Japana, Ukrajine, Češke, Brazila već su naručile mašine koji će zameniti upotrebu traktora i ljudi.

Ove godine The Dot je u komercijalnoj fazi. Trenutno, robotska platforma pruža tri precizne agrotehničke operacije: redukovanu obradu i setvu, prihranu mineralnim đubrivima i zaštitu bilja. Kompanija najavljuje da će u skoroj budućnosti u prodaju staviti zelenu liniju mašina i mašine za žetvu.

Osnova je The Dot, robotska platforma koja sa priključkom čini radni agregat. Robotom upravlja veštačka inteligencija, koja pomoću instaliranih senzora sakuplja podatke iz polja i šalje ih u oblak podataka. Podaci se analiziraju i koriste za svaku sledeću agrotehničku operaciju.

Time se štedi na gorivu 20% i do 98% na ljudskom radu. The Dot radi neumorno 24 sata, što daje posebnu prednost u područjima sa promenjivom klimom. Svi do sada razvijeni priključci opremljeni su tehnologijom preciznog rada.

Pre puštanja robota u rad u određeno polje, rukovodilac proizvodnje mora osigurati kvalitetne informacije o terenu. Potrebno je digitalizovati podatke o vrsti zemljišta, kondiciji, otporu, količini biomase ostavljene na zemljištu, nagibu terena i obliku parcele. Takođe, potrebno je naznačiti bilo kakve prepreke poput stabala, kamena ili građevinskih objekata.

U skoroj budućnosti The Dot će imati mogućnost samosvesti, pa će sam izbegavati prepreke i pronalaziti najbolja rešenja za agrotehnička rešenja oko prepreka u polju.

Jedan model robotske platforme sa preciznom sejačicom i prskalicom prodaje se po ceni od oko 114.000.000 dinara.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2611857/the-dot-robotska-platforma-za-ratare-koja-stedi-20-goriva-i-98

Sve je manje interesovanja za sezonske, odnosno privremene i povremene poslove na severu Banata, dok je starosna struktura angažovanih radnika, pre svega u poljoprivredi, u znaku zrelije životne dobi, tačnije 50+. To su osnovne karakteristike sezonskih poslova i u povrtarstvu.
Na plus 30 i više stepeni, branje kornišona, paprike ili paradajza nije ni malo lako. Sezona poslova u povrtarstvu u punom je jeku, ali se među radnicima najčešće mogu sresti penzioneri, ili oni kojima do penzije nedostaju godina, dve ili tri. Mladih nema..."Mladi ljudi neće da rade, par dana rade , pa odu, teško im je. Sve je to spalo na nas, vidite i sami da su to samo stariji ljudi", kaže Stojan Tenkeš.

"Uslovi rada su teški, naravno, i mladi za te pare neće da rade. Oni će radije sedeti kod kuće. E , sad uglavnom je to radna snaga koja je – malo starija", dodaje Iboja Stojanović.

Pronalaženje kvalifikovane radne snage u jeku sezone postaje sve ozbiljniji problem i u povrtarstvu:

"Javlja se onaj problem koji se kod nas dešava već godinama, a to je odlazak mladih van granica Srbije. Verujte mi, jako je veliki problem naći mlađe ljudi koji bi hteli, koji su željni da rade ovaj posao", napominje Dejan Ugrešić.

Satnica je ove godine nešto viša i kreće se od 200 do 230 dinara. Uz niže troškove proizvodnje i sigurniji plasman, ta satnica mogla bi biti oko 300 dinara, ali povrtari kažu da je nemoguće sve iskalkulisati:

"Za razliku od prošle godine, cena po satu je nešto viša i sada je preko 200 dinara. Mislim da je nekada i to malo, i ja radim ovaj posao godinama i znam da je jako teško biti na suncu i raditi", dodaje on.

I pored teškoća, oni koji taj naporan posao rade, ne žale se:

"Meni nije teško, stariji sam, ali sam navikao", ističe Stojan.

I pored napornog rada, optimizma ne napušta Stojana koji će iduće godine steći jedan uslov za penziju. Možda upravo to većini i nedostaje.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/mladi-beze-od-njive-sezonci-stare-kuke_1038489.html

Pod sloganom „Nemojte spaljivati biljne ostatke! Sačuvajmo zemljište za buduće generacije”, iz Odeljenja za društvene delatnosti i Uprave za vanredne situacije podsećaju građane na to da je spaljivanje strnih useva, smeća i biljnih ostataka zabranjeno Zakonom o zaštiti od požara i da je onaj ko je izazvao požar dužan da vatrogasno-spasilačkoj jedinici nadoknadi troškove intervencije, u skladu s posebnim propisom.Novčane kazne za takav prekršaj u iznosu od 10.000 dinara slede pojedincima, a pravnim licima od 300.000 do milion dinara. Ukoliko se utvrdi da su na poljoprivrednom gazdinstvu spaljeni žetveni ostataci, gazdinstvo gubi pravo na podsticaje u poljoprivredi u periodu od dve godine.

Po navodima Odeljenja za društvene delatnosti, spaljivanjem biljnih ostataka često dolazi do nekontrolisanih požara na otvorenom, koji nanose velike materijalne štete i uzrokuju stradanje ljudi.

Paljenjem se razvijaju visoke temperature, čime se površinski sloj zemljišta pretvara u pepeo i prašinu, koju odnose vetrovi i spiraju kiše, tako da nestaje sloj najvažniji za donošenje roda u narednim godinama. Pri tom se ubijaju svi živi organizmi zemljišta, kao što su kišne gliste i mikroorganizmi koji imaju nezamenljivu ulogu u ishrani biljaka, prevodeći biljna hraniva iz đubriva u oblike pristupačne biljkama, i razlažu organske materije zemljišta. Paljenje nema nijednu korisnu svrhu, već samo ide na štetu poljoprivrednim proizvođačima, poručuju iz tog odeljenja. Zaoravanjem se poboljšava vodni režim zemljišta, navodi se dalje u saopštenju, pa ta zemljišta u vreme jesenjeg-zimskog oranja sadrže i do 2,5 odsto više vlage od onih na kojima strnjika nije zaorana, a to je ujedno i mera borbe protiv korova jer se na taj način provocira nicanje semena korova koji se lako unište daljom obradom. Na taj način se zemljištu vraća deo onog što je iz njega izneto prinosom, kao što je azot, fosfor i kalijum. Istovremeno je lakša osnovna obrada zemljišta jer se manje stvrdne pa je i utrošak goriva znatno manji.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/novi-sad/upozorena-gradanima-da-ne-spaluju-bilne-ostatke-12-04-2019

Prilikom posete uzornom domaćinstvu poljoprivrednika Gorana Tucakovića u salaškom naselju Rančevo u somborskom ataru, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović je najavio dalju pomoć srpskom agraru, i posebno stočarstvu, pošto ono, uz voćarstvo i povrtarstvo, po njegovim rečima „nosi državu“.
– Jedna od dobrih stvari je da ćemo od 2020. godine omogućiti davanje poljoprivrednog zemljišta u dugoročni zakup od minimum osam godina, naravno, uz obavezu zakupaca tih površina da poštuju vođenje evidencije, takozvane knjige polja, kao i obavezu setve određenih kultura koje služe za proizvodnju stočne hrane, dok će sve ostalo biti sankcionisano – rekao je ministar Nedimović, koji se tokom posete gazdinstvu Tucakovića, praćen od somborske gradonačelnice Dušanke Golubović, odgovarajući na njihova pitanja zadržao u dužem razgovoru sa okupljenim poljoprivrednicima tog salaškog naselja, poznatog po stočarskoj proizvodnji i proizvodnji mleka. – Mi smo u proteklom periodu dosta radili na otvaranju tržišta za izvoz goveđeg mesa i kao rezultat toga smo prošle godine imali dobru cenu žive vage za ona grla koja smo izvozili u Tursku, što ćemo imati i u narednim mesecima.

On je za četvrtak najavio posetu turskog ministra poljoprivrede i šumarstva Bekira Pakdemirlija Srbiji, ali i plan da srpski agrar ove godine u tu zemlju izveze između 7.000 i 8.000 tona goveđeg mesa, što će podstaći potražnju, a samim tim i povećati otkupnu cenu.
– Od sledeće sedmice krenućemo u promociju projekta za poljoprivrednike do 40 godina, kojima će biti pružena mogućnost kupovine poljoprivrednog zemljišta uz plaćanje na 20 godina i uz dinarsku kamatnu stopu od 1,95 odsto, s tim što mladi poljoprivrednici neće morati da imaju sredstva obezbeđenja, nego će moći da stave hipoteku na tu kupljenu zemlju. Ove godine će biti moguća kupovina samo privatnog poljoprivrednog zemljišta, dok će od sledeće biti omogućena i kupovina zemljišta u državnom vlasništvu – najavio je ministar Nedimović, i naglasio da će, između ostalog i zbog toga, biti izmenjen aktuelni Zakon o državnom poljoprivrednom zemljištu, koji je, doduše, i do sada omogućavao takav model kupovine zemlje, ali s rokom otplate od svega deset godina, što je, po njemu, nedovoljno.Članovi domaćinstva Tucaković obrađuju, što u vlasništvu, što u zakupu državne i privatne zemlje, oko 100 hektara, a bave se i proizvodnjom mleka na farmi s 50 muznih krava, zahvaljujući kojima u proseku dnevno isporuče obližnjoj mlekari 1.000 litara mleka. Osim toga, Tucaković sa svojom porodicom godišnje utovi i plasira na tržište oko 50 bikova, koji su bez izuzetka iz vlastitog uzgoja.Svestan problema koji, zbog prisustva i rada jednog od ukupno dva srpska postrojenja za preradu animalnog otpada, imaju Sombor i njegovi stanovnici, Nedimović je najavio skoro rešenje i tog pitanja nakon okončane međunarodne arbitraže između države Srbije i preduzeća „Energozelena“ u Inđiji.

– Donećemo novu strategiju upravljanja sporednim proizvodima životinjskog porekla, a više o tome ću vam moći reći u narednih mesec – mesec i po, pošto trenutno regulišemo odnose s „Energozelenom“, tako da će, posle dužeg niza godina, država prvi put i moći da upravlja celokupnim prostorom na najkvalitetniji način, čime će biti rešeni i problemi na prostoru Sombora, odnosno s ovdašnjom Veterinarskom ustanovom za sakupljanje, preradu i uništavanje sporednih proizvoda životinjskog porekla „Proteinka“ – najavio je srpski ministar poljoprivrede.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/duzi-zakup-drzavnih-oranica-od-2020-godine-29-03-2019

Predsednik Inicijativnog odbora Zdrave Srbije (ZS) Milan Stamatović je izjavio da se vlast u Srbiji ne bavi ključnim nacionalnim i državnim pitanjima.

On smatra da se država ne bavi dovoljnopitanjima kao što je zaštita domaće poljoprivrede proizvodnje i sprečavanje prodaje zemljišta strancima.

"Srpske njive i oranica koje će, ako se nešto hitno ne preduzme u naredna 72 dana, do 1. septembra, prema potpisanom Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, postati lak plen za strane državljane i kompanije", naveo je Stamatović u saopštenju.

On je istakao da vlast, umesto da pomaže poljoprivrednicima u berbi, žetvi i oranju, građanima gura prst u oko i, već u subotu, "organizuje vanrednu inaugurativnu paradu ponosa".

Stamatović je ocenio da se "odgovorni političari ne ponašaju tako što ne primećuju probleme običnog naroda i muke ratara, voćara i stočara u Srbiji koji će uskoro ostati bez svog najvrednijeg prirodnog resursa".

"Ni po koju cenu ne smemo da dozvolimo da, u bescenje, praktično poklonimo poljoprivredno zemljište strancima, već moramo da se ugledamo na druge odgovorne zemlje, poput Mađarske i Poljske, koje su sačuvale sopstvenu zemlju uprkos tome što su postale deo Evropske unije", kazao je Stamatović.

Pozvao je ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića da održi obećanje dato za mandata premijera Aleksandra Vučića da će država uvesti zaštitne mere koje će stupiti na snagu pre 1. septembra, kako bi se zaustavila prodaja zemljišta državljanima EU.

"Srbija ne sme da uđe u EU ako je uslov za to da predamo srpsku zemlju u ruke tuđincima, odreknemo se zdrave i prirodne hrane, a od njih dobijemo zatrovane GMO proizvode", ocenio je Stamatović.

Izvor: www.b92.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31