Cene poljoprivrednog zemljišta u Republici Srbiji u prvoj polovini 2020. godine kretale su se od samo 190 evra u Južnoj Srbiji do čak 100.000 evra za jedan hektar u Južnobačkom okrugu, piše Agroklub.

Republički geodetski zavod nedavno je objavio polugodišnji izveštaj o prometu nekretnina na području Srbije, na osnovu prikupljenih podataka. Kako se navodi u izveštaju, homogenizacija podataka je postignuta isključivanjem rezultata kod kojih je očigledno da su na cenu uticale okolnosti koje nisu posledica tržišta već su specifične za transakciju.Cene poljoprivrednog zemljišta u Republici Srbiji u prvoj polovini 2020. godine kretale su se od svega 190 evra u Južnoj Srbiji do čak 100.000 evra za jedan hektar u Južnobačkom okrugu.

Najmanje prosečne cene poljoprivrednog zemljišta zabeležene su, dakle, na jugu zemlje 2.800 evra i u Šumadiji i Pomoravlju, gde je hektar prosečno koštao oko 3.800 evra. Prosečna cena najskupljih oranica bila je u Južnobačkom okrugu sa 10.100 evra i u Severnobačkom okrugu oko 9.550 evra.Površine u prometu poljoprivrednog zemljišta kreću se od ispod pet ari do više od 100 hektara. Oko 90 odsto podataka su kupoprodaje u rasponu između 10 ari i 3,5 hektara. Oko 85 odsto kupoprodaja sa površinama u prometu preko pet hektara je na teritoriji Vojvodine, rezultati su istraživanja Republičkog geodetskog zavoda.Najviše poljoprivrednog zemljišta kupljeno je u Lozoviku, opština Velika Plana – 31 parcela, dok su najmanje kupljene u Liparu, opština Kula sa tri parcele, prenose Biznis i finansije.

Podsetimo, u martu mesecu ove godine Geodetski zavod izašao je sa rezultatima istraživanja kada je prosečna cena po hektaru iznosila u Severnobačkom okrugu 9.650 evra, Zapadnobačkom 8.250 evra i Sremskom okrugu 8.500 evra. Gledano po jediničnoj ceni, nadležni objašnjavaju da je najviše izdvojeno 100.000 evra po hektaru u Gunarošu, opština Bačka Topola u severnobačkom okrugu.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/hektar-zemlje-od-190-evra-do-cak-100000-evra-najskuplje-njive-u-backoj/0hdqzeb

Upeklo julsko sunce nad Srbijom, sa temperatorom od 30 stepeni u hladu,posle obilnih kiša čini da je za rad u polju još vrelije. U selima za vreme korona virusa posla na pretek, od kosidbe trave, baliranja i plašćenja sena, a rad se ne prekida ni kada je sunce najjače, prenosi agencija RINA.

„Na selu bilo sunce ili kiša moraš da radiš 24 sata, ne vredi ništa. I kada si umoran nema odmora, posao mora da se završi i to kad upekne zvezda, moraš da poraniš pred zoru i u kuću ulaziš tek kad se smrkne, nemaš vremena da nosiš masku, da se štitiš i dezinfikuješ od virusa, posao u njivi sada je na prvom mestu", kazao je Radovin Mirković iz gornjomilanovačkog sela Koštunići.Ovi seoski gorštaci navikli su na rad po vrućini, od malena su na njivama i livadama koliko na svom domaćistvu toliko i kod komšije u seoskim mobama.

„Kada krenemo sa traktorima po selu u koloni po nas sedam, završimo njivu časkom i odmah idemo kod drugog, bilo to da je kosidba ili žetva pšenice. Sve se vrši kombajnom i prepreke nema", priseća se Mirković, koji je bio udarnik na seoskimmobama.

Vremena su se promenila, sve je manje ljudi na selima, nepokošenih livada, a seoske mobe postale nepoznanica.„Sada radim u firmi u gradu, a ovde na selu dodajem kućni budžet, ima nas mnogo da bi živeli od jednog prihoda. Dažbine platiti moramo, ne možeš jedno po jedno jagnje ili prase da prodaješ iz kuće da bi živeo, već moraš da zaradiš da bi imao", dodao je Mirković.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/597761/Za-srpskog-seljaka-radno-vreme-i-virus-korona-ne-postoje/

Stara narodna izreka ukazuje da nema hleba bez rada na njivi. Ovim se vode i mnoge naše poznate ličnosti koji umesto gradske vreve uživaju u seoskom životu, a ne voze automobil već motokultivator.

Džiber je karakteristika, a seljak je divan čovek

Na dedovini u Zabrdici kod Valjeva naš poznati glumac je prve voćke zasadio iz romantičarskih pobuda, još pre skoro 15 godina. Tada je imao 70 ari, a sada 15 hektara ozbiljnog biznisa, gde voće raste, prerađuje se, fermentiše i destiliše. U podrumu porodične kuće smeštena su burad sa rakijom, a želja da svima bude dobro od posla kojim se bavi - motiviše ga da ide dalje.- Jeste, imam dvadeset hektara zemlje, a završiću u metar sa dva. Zato se ne predajem. Na početku nisam doživljavao sebe kao nekoga ko bi mogao da izgura sve ovo. Video sam sebe kao glumca. Da nemam tako razigranu maštu kao što imam, ne bi se ništa desilo, niti bi bilo u fazi u kojoj je sad - rekao je ranije Jezdić. Ipak, pomišljao je da od svega digne ruke.

Mnogi bi rekli da se povlači iz sveta glume jer je od poljoprivrede bolja zarada.

- Moram vam reći da sam većinu ovih stvari koje ovde vidite platio od svoje glume. Od svih svojih serija, filmova, reklama došao sam do ovoga ovde gde sam sad. Časno je reći da su ovde pare i koje dugujem, ali to je taj rizik koji mora da postoji - otkrio je ranije Nenad bez lažne skromnosti.On nema problem da zasuče rukave i glumačke nagrade zameni okopavanjem i oranjem njive. Ježi se od epiteta VIP, koji se dodeljuje nekim ljudima, jer, kako tvrdi, tako nešto kod nas ne postoji.

- Šuša, fuksa, džiber, to su karakteristike. A seljak je divan čovek. VIP seljak etiketa bi mi smetala, a etiketa seljaka ne. Mi se zanosimo da VIP postoji u Srbiji, ali sam siguran da tako nečega nema kod nas - kaže Nenad.
Branko Janković

Moju surutku su pili fudbaleri Mančestera

Glumac Branko Janković se pre nekoliko godina preselio u selo Gunjaci kod Osečine, gde ima farmu sa 150 koza i bavi se preradom kozjeg mleka. Tamo živi sa suprugom Natašom, ćerkom Koviljkom i sinom Vukadinom, a u Beograd odlazi kad god ima poslovne obaveze.

- Kakve su ti misli, takav ti je život. Kakva ti je ishrana, tako ti je zdravlje. Sve više ljudi zapravo osvešćuje selo. Život na selu je vrhunac aristokratskog života. Setimo se Tolstoja i Jasne Poljane. Pogotovo u današnje vreme, gde su internet i komunikacija dostupni, auto-put, dobra i brza auta. Glavni problem u našem selu i u društvu je neobrazovanje, nedisciplina i naravno sitne pohlepe i srpska nesloga. A priroda u Srbiji nam je dala vrhunski kvalitet i izobilje raznovrsnosti. Moja surutka je 40 odsto kvalitetnija od nemačke kozje surutke po analizi laboratorije u Bajernu u Nemačkoj, a sve to zbog raznovrsne biljne strukture koja utiču na kvalitet - rekao nam je ranije Janković, pa priznao:

- Surutka koju proizvodim je na tri kontinenta. To je svetski hit, a četrdeset odsto je bolja od njihove upravo zbog načina proizvodnje. Dobio sam informacije i da su moju surutku pili fudbaleri Mančestera.Marija Petronijević

Divno je kada vidite proizvod vašeg rada

Lepa srpska glumica Marija Petronijević pre osam godina odlučila je da se iz Beograda vrati u rodno selo Visibabe pored Požege, gde je počela da se bavi poljoprivredom i sadi jagode.

- Odrasla sam na selu. Verovatno da me je ta sredina formirala i usadila neke potrebe u meni i kada se ukazala prilika, prateći unutrašnju potrebu, počela sam da radim i tu stvar koju volim. Divno je kada vidite nešto što dolazi kao proizvod vašeg rada i kada taj napredak možete svakodnevno da primećujete - istakla je Marija za “Blic”.

Glumica je otkrila i zašto se vratila u rodno mesto.

- U Visibabama su mi roditelji i malo boravim kod njih, a malo u Požegi. U Beograd dolazim kad god moram i nije mi problem da budem na toj relaciji. Inače, u Beogradu sam živela četiri godine, ali sam i tada često odlazila kod roditelja. Odlučila sam da se vratim u rodno mesto jer sam shvatila da ću, kada budem imala stalno zaposlenje, morati definitivno da se preselim, pa zašto da još ne koristim priliku da budem sa svojim najbližima - ispričala je ona jednom prilikom za “Hello”.
Sadim šljive zbog životnog balansa

Uz suprugu supermodela Jelenu Ivanović Tomašević, te sinove Dušana, Bogdana i Stefana, glumac Branislav Tomašević provodi vreme na kreativan, ali kako ističe, i kvalitetan način. Boravak u prirodi je posebno koristan za ovu petočlanu porodicu, a selo Semedraž je njihova oaza mira. Tamo Bane uživa u svom voćnjaku, a posebno je srećan kada ubira plodove svog rada.

- Nedavno sam bio da prskam voćke i okopavam voćnjak. Sve radim sam. Kada mi treba pomoć oko prskanja, pozovem komšiju. Radim sve relaksirano i spontano. Meni to prija. Koristim vreme kad god ga imam da budem u voćnjaku i radim - rekao je nedavno za “Blic” Bane Tomašević i dodao:

- Više to radim zbog životnog balansa, kontakta sa prirodom. Svi me ubeđuju da bavljenje poljoprivredom danas u Srbiji nema smisla. Bar tako kažu ljudi koji imaju više iskustva od mene, ali ja gajim entuzijazam. Ljudi koji žive na selu mi pričaju da se ubija cena otkupa, pa da nemaju stimulans, subvencije koje bi ih motivisale. Naravno, ja to sada radim iz ljubavi i relaksacije. Bilo bi divno da postoji zdravo uspostavljen sistem u tom segmentu da ljude imaju neke garancije, da bi bili još više motivisani. Naši ljudi su vredni. Kada vide interes u nečemu, oni će se jako potruditi oko toga. Gledam ljude iz mog okruženja kod mene u selu koliko su samo vredni i koliko se bore. Kada bi imali male podsticaja, to bi bilo još ozbiljnije i bolje. Tu je budućnost ovog prostora, jer smo mi zemlja koja nije toliko iskvarena, čije zemljište nije otrovano. Tako da možemo da se posvetimo proizvodnji hrane. Svi smo fokusirani na zdrave načine ishrane, na organsku proizvodnju, a za to imamo puno prostora. Treba ljude motivisati da se što više baziramo na zdrave stvari. Da bi vodili zdrav život, a jedan od glavnih segmenata je ishrana.
Rada Manojlović

Naša budućnost je u poljoprivredi

Pevačica Rada Manojlović odrasla je u selu Četereže, pa iako se pre mnogo godina preselila u Beograd, svaki trenutak koristi da obiđe mesto u kojem je provela detinjstva. Uz oca Radeta popularna pevačica se posvetila poljoprivredi, uzgajanju jabuke, a poznato je da atraktivna Rada zna i da vozi traktor, a jedna od mašina koju je pazarila koštala je 50.000 evra, ali i 20.000 za imanja, gde sade krompir i ostalo organsko povrće.

- Znate da sam odrasla na selu i moj tata je odličan poljoprivrednik. Zašto mu ne bih pomogla ako mogu, a i budućnost naša je u poljoprivredi. Danas mnogo ljudi odlazi sa sela i to je žalosno. Zvaću vas na vruć krompir i kajmak kada stignu prvi proizvodi, ali moraćete malo da sačekate na to, ima tu posla oko zemlje do momenta kada počne da rađa - rekla je ranije Rada.
Marko Kešelj

Borovnice imaju dobru otkupnu cenu

Košarkaš Marko Kešelj pre četiri godine sa ujakom je počeo uzgoj borovnica. Iako je tada bio pionir po uzgoju borovnica, on sada sa ponosom govori o svom biznisu.

- Zasadio sam u selu mog pokojnog dede koje se nalazi u opštini Lajkovac hektar i po borovnica. Hteli smo da to mesto malo oživimo, kao i zemljište koje smo imali. Uzgajam samo borovnicu i dobro ide. Ovo je već četvrta godina zasada. Nisam ja u potpunosti ušao u celu materiju. To vodi moj ujak, ali meni je zadovoljstvo da odem tamo jer imam i vikendicu, obiđem zasad i provedem neko vreme s porodicom na imanju - pričao je ranije za „Blic” Marko Kešelj.

On dodaje da se nije bavio poljoprivredom, pa je većinu posla prepustio ujaku.

- Ujak vodi ceo zasad. Zaposlili smo nekoliko ljudi iz sela da rade. Kada je berba, tu ima sigurno dvadesetak berača, tako da je ovaj posao oživeo jedno selo i uz nas su se pokrenuli još neki naši prijatelji - ističe Kešelj.

Izvor:https://www.blic.rs/zabava/glumic-vip-seljaci-poznate-licnosti/yjy19d2

Italijansko Ministarstvo rada je pokrenulo digitalnu platformu koja bi u vreme koronavirusa mogla da pomogne u rešavanju dva važna problema: rad i hranu.Platforma "Jobicountry" (posao i zemlja) je u eksperimentalnoj fazi u regiji Veneto postigla veliki uspeh u rekordno kratkom roku. Za sedam dana, i to samo u jednoj regiji, stiglo je 1500 zahteva onih koji su spremni da rade u poljoprivredi.

Među njima su najrazličitiji profili: ljudi sa univerzitetskom diplomom, penzioneri, nezaposleni sa biroa, fizički radnici, blogeri, menadžeri, diplomirani istoričari umetnosti, turistički radnici i drugi.Ministrarstvo je odlučilo da inicijativu proširi i na ostatak Italije.

Inicijativa je jedna vrsta poziva povratku na zemlju, a veliki odziv pokazuje koliko ljudi strahuju od krize i koliko imaju potrebu da u vreme pandemije i njenih posledica obezbede sebi posao i hranu.

Jedna slična inicijativa već je pokrenuta u Francuskoj ("Bras pour ton assiette"), gde se prijavilo više od 200 hiljada zainteresovanih i u Velikoj Britaniji gde je vlada prikuplja zahteve na portalu "Pick for Britain", a ovakve incijative već su pokrenute u Nemačkoj, Poljskoj, Rumuniji i Bugarskoj.

U Italiji zbog blokade granica i zabrane kretanja jedna četvrtina italijanskih industrijsko-poljoprivrednih proizvodnih pogona, gde radi 370 hiljada radnika, je u veoma teškoj situaciji.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=04&dd=18&nav_id=1676360

Ostao je još mesec do početka prolećene setve jarih kultura, ali se već sada zna da će, kao i svaka, biti malo skuplja u odnosu na prošlu.

U Poslovnom udruženju "Žita Srbije" nisu još pravili računicu, dok u Zadružnom savezu Vojvodine smatraju da će zemljoradnike seme, đubrivo i zaštitna sredstva koštati sedam do deset odsto više nego prošle godine, piše Dnevnik.

Takvu računicu izveo je i Agrarni savez Srbije. Nenad Manić iz tog saveza kaže da će setva kukuruza koštati zemljoradnike oko 65.000 dinara po hektaru, računajući seme, veštačko đubrivo i gorivo.

– To je desetak odsto više nego prošle godine – kazao je Manić. – Setva suncokreta koštaće između 65.000 i 70.000 dinara u zavisnosti od toga koji hibrid paori budu sejali, dok će setva soje u odnosu na te dve kulture biti jeftinija, kretaće se oko 55.000 dinara po hektaru ukoliko zemljoradnici budu koristili svoje seme, odnosno 60.000 dinara ako ga budu kupovali.

U tom cenovniku nije računat rad poljoprivrednika ni amortizacija poljoprivrednih mašina. Iz Zadružnog saveza Vojvodine apelovali su uoči setve na paore koji obrađuju manje posede da ne kukaju već da, ukoliko žele dobre prinose, kvalitetan rod i solidnu zaradu krenu konačno da se bave vrhunskom poljoprivredom.

– Cene osnovnih poljoprivrednih proizvoda stalno padaju dok je svaka setva skuplja od prošle pa tako opstaju i računa imaju da se bave zemljoradnjom oni koji se bavi vrhunskom poljoprivredom, a drugi iz godine u godinu idu u gubitke i na granici su da dignu ruke od obrade oranica – kaže stručni saradnik u Zadružnom savezu Vovodine Petar Radić. – Zato bi ratari koji obrađuju manje posede, a kojih je najviše, morali da se okrenu stvaranju vrhunskih prinosa jer u suprotnom neće opstati.

U pogledu zastupljenosti poljoprivrednih kultura očekivanja su da će kukuruz ove godine zauzeti veće površine i biti posejan na milion hektara, dok je prošle setve zauzeo 970.000.

– Interesovanje poljoprivrednika u pogledu osnovnih kultura ostalo je na nivou lanjskog, uz neznatna odstupanja – kazao je direktor "Žita Srbije" Vukosav Saković. – Soje će biti posejano između 230.000 i 240.000 hektara, ali su očekivanja da ćemo suncokreta imati manje nego u setvi 2019. godine. Lane ratari nisu bili zadovoljni otkupnom cenom, i to je razlog zašto će ovog proleća ta uljarica zauzeti manje površina od 220.000 hektara, koliko je bilo prošle godine. Jedino suša u aprilu može naterati ratare pa poseju suncokret umesto soje i kukuruza, ili pak ponuda prerađivača o većoj otkupnoj vrednosti novog roda.

Poljoprivrednik iz Sente Ferenc Šoti kaže da će posejati suncokret jer ima računa da se suncokretom bavi i ove godine, gledajući cenu kukuruza tokom lanjske berbe – 14,2 dinara, a suncokret je tokom žetve bio 31 dinar.

– Zato postoje razlozi da se suncokret nađe na njivama i ove godine umesto kukuruza, čija je cena sada 16 dinara – navodi Šoti.

Jesenas je pšenica posejana na oko 570.000 hektara.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2812439/za-prolecnu-setvu-potrebno-spremiti-oko-500-eur-po-hektaru

Svedoci smo da su savremene tehnologije svakim danom sve prisutnije u poljoprivrednoj proizvodnji. Iako možda zvuči kao naučna fantastika, ali za deset godina većinu poslova na njivama i u plastenicima obavljaće roboti. Ljudi će biti angažovani u nadzoru proizvodnje i vođenju ekonomije, a ko bude ovladao novim tehnologijama imaće stabilniju, kvalitetniju proizvodnju a samim tim i bolje prihode.
Da ovo nisu samo snovi onih sa bujnom maštom potvrđuje dr Aleksandar Rodić naučni savetnik i rukovodilac Centra za robotiku u Institutu „Mihajlo Pupin“ u
Beogradu. Pravi čovek na pravom mestu spreman da, ukoliko bude razumevanja i potrebnih investicija, srpsku poljoprivedu uvede u novu i, možda, u ovom trenutku potpuno nezamislivu budućnost koja je tu na korak od nas.
Još kao dete gledajući naučno – fantastične filmove zainteresovao se za robotiku. U pitanju je izazovna i izuzetno interesantna naučna disciplina koja zahteva široka znanja od bioloških nauka, fizike, matametike pa do primenjenih, tehničkih nauka. Završio je Mašinski fakultet a zatim magistrirao i doktorirao na Elektrotehničkom Univerziteta u Beogradu.
- Od početka sam se usmerio ka automatici i robotici. Tako danas, već trideset dve godine, se bavim robotikom u Institutu „Mihajlo Pupin“ u Beogradu gde rukovodim Centrom za robotiku a takođe sam angažovan i kao profesor na Doktorskim studijama na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu gde držim predmet „Autonomni robotski sistemi bez ljudske posade“. Volim ovu naučnu oblast i trudimse da kod mladih (studenata i istraživača) probudim entuzijazam i želju da se dokažu u ovoj oblasti nauke za koju kažu da je budućnost naše civilizacije – kaže za Agrobiznis magazin dr Rodić.
Njegovi projekti već imaju i primenu u praksi, konkretno u agrarnoj proizvodnji.

- Poljoprivreda je u Srbiji jedna od strateški najvažnijih privrednih grana kojom se bavi i od koje živi više od milion stanovnika u našoj zemlji. Iako imamo odlične prirodne uslove za bavljenje poljoprivredom, ona se suočava s mnogo problema. Jedan od gorućih problema je veoma nizak procenat navodnjavanja obradivih površina (manje od 3%). Drugi problem je često nekontrolisano i nestručno korišćenje pesticida i đubriva što u dužem periodu uništava biološku vrednost zemljišta. Ne samo što se uništavaju prirodni resursi (zemljište, voda i energija) već to direktno utiče na prinose, kvalitet i cenu proizvodnje – kaže nas sagovornik koji je osmislio sistem za „pametno korišćenje zemljišta“ koji je namenjen malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima (do 10
hektara zemlje) kojih je više od 93 posto u Srbiji.

- Suština primene postrojenja je da omogućava daljinski komandovano navodnjavanje (od kuće) uz racionalno trošenje vode, dohranjivanje (fertilizaciju) kroz
sistem navodnjavanja i korišćenje energije sunca i vetra za pokretanje pumpnog postrojenja. Iako se radi o tehnološki sofisticiranom sistemu, on je ekonomski održiv, pristupačan korisnicima uz subvencije ministarstva ili lokalne samouprave. Očekuje se njihovo masovnije korišćenje jer ovi sistemi sami sebe otplate već posle dve do tri godine, a radni vek im je 30 godina. Zbog pogodnosti koje pruža godišnja ušteda je i do 5000 evra – kaže ovaj vrsni naučnik. Jedan takav sistem već je postavljen u junu 2018. ataru sela Belegiš na porodičnom poljoprivrednom gazdinstvu jednog mladog domaćina.
- Pre postavljanja našeg sistema on je svoje useve na 3, 4 hektara navodnjavao posredstvom dizel agregata snage 5 kilovata i pumpom od 3 kilovata. Dnevno je agregat radio 5-6 sati uz potrošnju u proseku 10-12 litara goriva. To su bili veliki troškovi. Uz to je njiva udaljena 3,5 km od domaćinstva gde živi, pa je tri do četiri puta dnevno morao traktorom da dolazi do svoje njive da bi kontrolisao i dopunjavao strujni agregat i sistem za navodnjavanje (kap-po-kap i sa rasprskivačima). Kada je instalirao naš daljinski sistem za pametno korišćenje zemljišta, sve je mogao da radi od kuće sa svog mobilnog telefona. Uređaj je bešuman, može se programirati da se sam uključuje po potrebi, a na njega su povezani bežični senzori postavljeni u zemljište koji mere vlažnost, temperaturu i pH vrednost. Mere se mikroklimatski parametri na lokaciji (temperatura, vlažnost, pritisak) a na osnovu ovih pokazatelja zemljišta i vazduha može se predvideti pojava biljnih oboljenja na usevima i shodno tome na vreme preduzeti zaštitu bilja. Kao rezultat, dobija se napredniji usev i bolji prinos
uz manji utrošak zaštitnih fito-preparata a time i zdravija hrana. Primenom ovog sistema već u prvoj sezoni je ostvario značajnu dobit, a u drugojgodini je otplatio investiciju i odlučio se da proširi kapacitet – otkriva dr Rodić i dodaje:
- I ne samo to. U avgustu u jeku poljoprivredne sezone naš domaćin je priuštio sebi i svojoj porodici da ode na odmor na more i bez obzira na daljinu nije imao problem sa upravljanjem sistema. Tako nešto je ranije bilo nezamislivo. Ovo otvara potpuno nove perspektive u savremenoj proizvodnji malih i srednjih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava.
Doktor Rodić učestvovao je i u patentiranju solarnog koncentratora, koji se može koristiti u sistemu daljinskog grejanja i hlađenja.
- Solarni koncentrator energije je patentirani uređaj za korišćenje toplotne energije sunca (energije infra-crvenog zračenja). Ovo je novi proizvod na domaćem tržištu i spada u red najefikasnijih energetskih uređaja čija primena može da se očekuje, kako u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji (za grejanje plastenika i staklenika, staja, farmi pilića itd.) tako i u sektoru prerade gde god je potrebna velika količina toplotne energije za termičku obradu sirovina (mlekare, mesna industrija, proizvodnja sokova i konzervirane hrane). Koncentrator energije radi na sledeći način - sunčeva toplotna energija
se uz pomoć velikog paraboličnog ogledala reflektuje u fokusnu tačku (sferni prijemnik toplote) odakle se „sakupljena“ energija cirkulacionom pumpom odvodi do potrošača (tehnološkog procesa). Višak toplotne energije se može uskladištiti u podzemne rezervoare energije i koristiti u zimskom periodu za grejanje. Mlekare, industrija mesa i industrija konzerviranog voća i povrća su potencijalno najveći korisnici ovih solarnih postrojenja. Stepen korisnog dejstva koncentratora je oko 80% i korišćenjem u dužem vremenskom periodu mogu se ostvariti ogromne uštede u troškovima energije. Ako se koristi
za grejanje plastenika, staklenika, staja i farmi prinosi i kvalitet proizvodnje se može višestruko uvećati.

Izvor: Agrobiznis magazin

Miljan Katić (18), brucoš novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, već dve godine obrađuje dvadesetak jutara zemlje skoro potpuno sam.Pomoć mu je povremeno otac Predrag, koji radi u inostranstvu.

Proizvodnju je bazirao isključivo na ratarstvu, a ljubav prema paoruluku ga je svojevremeno navela da upiše i Srednju poljoprivredno-prehrambenu školu u Somboru, koju je završio kao jedan od najboljih đaka, dokazujući svoje umeće i iskustvo na brojnim školskim stručnim takmičenjima.

"Odmalena sam znao da ću se poljoprivredom baviti ceo život u od tog plana ne odustajem ni sada. Valjalo bi zanoviti i ove vremešne mašine, nedavno mi je pošlo za rukom da kupim novu prskalicu, špartač i ciklon, odnosno rasturač veštačkog đubriva. Računam da bih ove godine, ili možda sledeće, mogao kupiti i jednog armtraka od 120 konjskih snaga. Brže bih orao nego do sada, a to će mi trebati kad krenu obaveze na fakultetu, pošto otac mesec dana provede na brodu, pa onda ima kraću pauzum tokom koje može da priskoči, da me odmeni ako imam neodložne obaveze na Poljoprivrednom", kaže ovaj mladić.

Miljanove planove s osmehom prate majka Sanja i otac Predrag, koji se zadesio u Bezdanu između dve rečnobrodarske ture, piše Dnevnik.

Sinovljevo ponašanje im, kažu, uliva poverenje da školovanje neće trpeti zbog paorluka, od kojeg Miljan ne odustaje ni zbog fakulteta.

"Zapravo, uvek je takav bio, kao da mu dan nema dovoljno sati, ustaje svako jutro u pola šest i onda juri do ponoći...", kaže majka Sanja.

Miljan je, dodaje, odmalena čim se probudi trčao u plastenik, tamo plevio, prskao, brao, pa onda valjda nije ni moglo biti drugačije da bude nego da mu poljoprivreda postane životno opredeljenje.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=09&dd=23&nav_id=1594851

U prvoj polovini ove godine trgovanje poljoprivrednim zemljištem činilo je 20 odsto ukupnog trgovanja nepokretnostima. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u tom periodu nove vlasnike je u Srbiji dobilo oko 47.000 nekretnina.

Novčana vrednost tržišta poljoprivrednog zemljišta bila je oko 87,6 miliona evra, dok je u istom periodu lane iznosila 72 miliona evra.Najviše cene poljoprivredno zemljište dostiže u Bačkoj. Maksimalne cene zabeležene su u Sirigu i na Čeneju. U Sirigu je za hektar i 12 ari njive plaćeno 42.500 evra, a na Čeneju 35.187 evra za hektar i 35 ari.

Prema podacima RZS, prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u Zapadnobačkoj oblasti u prvom polugodištu bila je 8.350 evra za hektar. To je prosek izvučen između minimalne i maksimalne cene za njive u toj oblasti Vojvodine.

U Severnobačkoj oblasti prosečna cena njiva bila je 9.700 evra.Najviša cena poljoprivrednog zemljišta u tom periodu bila je u Južnobačkoj oblasti i iznosila je 9.950 evra za hektar. U Severnobanatskoj oblasti prosečna cena bila je 7.350 evra za hektar, a u Srednjobanatskoj 6.850 evra.

Koliko su cene zemljišta u Vojvodini bile visoke u datom periodu najbolje ilustruju podaci RZS da se za hektar njiva u Šumadiji i zapadnoj Srbiji u proseku plaćalo 3.100 evra, u južnoj i istočnoj Srbiji 2.600, a u regionu Beograda 3.850 evra.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/njiva-vredna-42500-evra-evo-gde-su-najskuplje-oranice-u-srbiji/72hpp0t

Kanadska kompanija DOT Technology Corp nedavno je razvila robotsku platformu, koja će iz osnova promeniti sliku uzgoja ratarskih useva. Robotska platforma The Dot prvi put predstavljena je prošle godine kao prototip.

Inovativne poljoprivredne kompanije iz Australije, Novog Zelanda, Japana, Ukrajine, Češke, Brazila već su naručile mašine koji će zameniti upotrebu traktora i ljudi.

Ove godine The Dot je u komercijalnoj fazi. Trenutno, robotska platforma pruža tri precizne agrotehničke operacije: redukovanu obradu i setvu, prihranu mineralnim đubrivima i zaštitu bilja. Kompanija najavljuje da će u skoroj budućnosti u prodaju staviti zelenu liniju mašina i mašine za žetvu.

Osnova je The Dot, robotska platforma koja sa priključkom čini radni agregat. Robotom upravlja veštačka inteligencija, koja pomoću instaliranih senzora sakuplja podatke iz polja i šalje ih u oblak podataka. Podaci se analiziraju i koriste za svaku sledeću agrotehničku operaciju.

Time se štedi na gorivu 20% i do 98% na ljudskom radu. The Dot radi neumorno 24 sata, što daje posebnu prednost u područjima sa promenjivom klimom. Svi do sada razvijeni priključci opremljeni su tehnologijom preciznog rada.

Pre puštanja robota u rad u određeno polje, rukovodilac proizvodnje mora osigurati kvalitetne informacije o terenu. Potrebno je digitalizovati podatke o vrsti zemljišta, kondiciji, otporu, količini biomase ostavljene na zemljištu, nagibu terena i obliku parcele. Takođe, potrebno je naznačiti bilo kakve prepreke poput stabala, kamena ili građevinskih objekata.

U skoroj budućnosti The Dot će imati mogućnost samosvesti, pa će sam izbegavati prepreke i pronalaziti najbolja rešenja za agrotehnička rešenja oko prepreka u polju.

Jedan model robotske platforme sa preciznom sejačicom i prskalicom prodaje se po ceni od oko 114.000.000 dinara.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2611857/the-dot-robotska-platforma-za-ratare-koja-stedi-20-goriva-i-98

Sve je manje interesovanja za sezonske, odnosno privremene i povremene poslove na severu Banata, dok je starosna struktura angažovanih radnika, pre svega u poljoprivredi, u znaku zrelije životne dobi, tačnije 50+. To su osnovne karakteristike sezonskih poslova i u povrtarstvu.
Na plus 30 i više stepeni, branje kornišona, paprike ili paradajza nije ni malo lako. Sezona poslova u povrtarstvu u punom je jeku, ali se među radnicima najčešće mogu sresti penzioneri, ili oni kojima do penzije nedostaju godina, dve ili tri. Mladih nema..."Mladi ljudi neće da rade, par dana rade , pa odu, teško im je. Sve je to spalo na nas, vidite i sami da su to samo stariji ljudi", kaže Stojan Tenkeš.

"Uslovi rada su teški, naravno, i mladi za te pare neće da rade. Oni će radije sedeti kod kuće. E , sad uglavnom je to radna snaga koja je – malo starija", dodaje Iboja Stojanović.

Pronalaženje kvalifikovane radne snage u jeku sezone postaje sve ozbiljniji problem i u povrtarstvu:

"Javlja se onaj problem koji se kod nas dešava već godinama, a to je odlazak mladih van granica Srbije. Verujte mi, jako je veliki problem naći mlađe ljudi koji bi hteli, koji su željni da rade ovaj posao", napominje Dejan Ugrešić.

Satnica je ove godine nešto viša i kreće se od 200 do 230 dinara. Uz niže troškove proizvodnje i sigurniji plasman, ta satnica mogla bi biti oko 300 dinara, ali povrtari kažu da je nemoguće sve iskalkulisati:

"Za razliku od prošle godine, cena po satu je nešto viša i sada je preko 200 dinara. Mislim da je nekada i to malo, i ja radim ovaj posao godinama i znam da je jako teško biti na suncu i raditi", dodaje on.

I pored teškoća, oni koji taj naporan posao rade, ne žale se:

"Meni nije teško, stariji sam, ali sam navikao", ističe Stojan.

I pored napornog rada, optimizma ne napušta Stojana koji će iduće godine steći jedan uslov za penziju. Možda upravo to većini i nedostaje.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/mladi-beze-od-njive-sezonci-stare-kuke_1038489.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31