Zbog nepovoljnih vremenskih prilika u vreme cvetanja bagrema i slabije suncokretove i livadske paše, proizvodnja meda biće manja za čak 80 odsto.

To povlači i rast uvoza ali i cena koje su već skočile za 200 dinara po kilogramu.Da li nas očekuje poplava falsifikata ove dragocene namirnice u narednom periodu?

"Postoji mogućnost da će doći do nestašice meda, naravno ne odmah, sve zavisi od toga koliko će se meda izvesti", kaže za Prvu TV Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija.

"Mnogo je velika potražnja za medom u svetu, a svuda je slab prinos. Na primer, susedna Mađarska, koja je dominantni dobavljač bagremovog meda za Evropsku uniju, imala je najgoru sezonu u poslednjih 50 godina, praktično nemaju meda uopšte", objašnjava Živadinović.

Prema njegovim rečima, u Srbiji je bagremova paša bila jako loša, u nekim delovima zemlje nije ni bilo prinosa, u drugim znatno ispod proseka, ispodprosečna je bila čak i suncokretova paša koja je inače vrlo stabilna, livadska paša na visokim planinama totalno je podbacila – ukratko, izuzetno slaba godina.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=08&dd=14&nav_id=1719357

Zbog loših vremenskih uslova i drastičnog pada prinosa maline u Čileu za ovim voćem trenutno vlada velika potražnja u svetu. To je dovelo do rasta otkupnih cena za oko 30 odsto na svim tržištima, pa tako u Srbiji.

Čile je, uz Srbiju, poslednjih decenija među najvećim proizvođačima i izvoznicima malina u svetu, pa se nestašica odražava na poskupljenje. Ako se taj trend nastavi, nezvanične su procene da bi naredna sezona mogla da bude profitabilnija i za domaće proizvođače.

U 2019. otkupna cena maline na domaćem tržištu bila je od 140 do 180 dinara, u zavisnosti od sorte. Procenjuje se da će ove godine, ako proizvodnja bude stabilna, otkupljivači za „miker” plaćati minimalno 220 dinara, a za „vilamet” od 190 do 200.

– Proizvođači malina u Čileu ovih dana se suočavaju sa veoma nepovoljnim vremenskim uslovima. Zbog toga će se nastaviti tendencija pada proizvodnje, što je već dovelo do porasta cena. Inače, njihova najzastupljenija sorta „heritidž” plaćana je u otkupu 1,5 dolara, što je znatno povećanje u odnosu na prošlogodišnju cenu od 1,2 dolara po kilogramu. Malina je u ovom trenutku veoma tražena, ali je na svim tržištima ima malo – izjavio je Aleksandar Leposavić, vodeći stručnjak za malinu u Srbiji.

Leposavić je istakao da je prošle godine u našoj zemlji proizvedeno oko 53.000 tona ovog voća i da je i kod nas zastupljen trend pada proizvodnje. Napomenuo je da će ova godina biti na neki način prelomna kad je reč o opstanku domaćih malinara. Ako se, kaže, nastavi dosadašnji odnos prema proizvođačima i najvećem broju hladnjačara, to neće biti dobro za očuvanje već poljuljane pozicije srpskog malinarstva. Međutim, dodaje, sadašnje prilike i kretanja na tržištu ukazuju da „za naše malinare dolaze bolja vremena i da treba intenzivirati ulaganja u ovu proizvodnju”.

– Slično je i u drugim državama. Recimo, Bosna i Hercegovina imale su prinos oko 9.000 tona, što je veliki pad naspram 22.000 tona, koliko su proizvodili ranije. Manju proizvodnju beleže i Ukrajinci. Kao i svi veći proizvođači, osim Meksika, koji i dalje proizvodi 112.000 tona, ali se malina iz te zemlje prodaje sveža, što znači da se naši izvoznici na svetskoj tržnici ne susreću sa njihovom robom – rekao je Leposavić za naš list.

Kako je prenela agencija Rina, Čileanci se do sada nisu susretali sa ovako drastičnim vremenskim prilikama, koje izazivaju naglo skraćenje perioda berbe i smanjuju prinos maline, ali i drugog voća. To predstavlja najveći problem proizvođačima koji nemaju dovoljno vode za zalivanje. Berba prvog roda najzastupljenije sorte u ovoj zemlji trajala je veoma kratko i ubrano je malo plodova. To je prouzrokovalo rast cena sirovine za 30 procenata po kilogramu. Ta agencija prenosi da je berba druge po zastupljenosti sorte „miker” takođe kratko trajala, zbog čega je i cena bila za 35 procenata viša.

Aleksandar Leposavić nedavno je na konferenciji Regionalnog saveta za jagodičasto voće upozorio da skupa radna snaga i niski prinosi po hektaru opterećuju proizvodnju maline kod najvećeg broja zemalja proizvođača. Prema podacima Svetske organizacije proizvođača i prerađivača maline, proizvodnja u svetu se u prethodnih deset godina gotovo udvostručila – sa 310.000 tona u 2008. na 590.000 u 2017. godini. Srbija je 2016. proizvela 83.000 tona, a samo dve godine kasnije 56.000 tona maline.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/445971/Svetske-nestasice-pogurale-cenu-maline

Prvih dana nove godine u pojedinim trgovinama rafovi za jaja bili su prazni. Proizvođači ove osnovne životne namirnice od 1. januara 2020. godine morali su da počnu da koriste nov način deklarisanja. Za primenu novog pravilnika pojedini, očigledno, nisu bili spremni.

Na nestašicu jaja u petak su se najviše žalili potrošači u centru Beograda. Brza nezvanična kontrola prestoničkih prodavnica pokazala je da, ipak, nisu svi proizvođači bili nespremni. Zavisno od trgovinskog lanca, u ponudi su bila od jednog do tri proizvođača.

– U marketu u samom centru Beograda našao sam samo pakovanje od šest komada jednog proizvođača i to na sniženju – kaže za Novosti jedan od kupaca i dodaje:

– Vidim da imaju pečat na samoj ljusci, ali mi oznake na kutiji ne deluju drugačije. Iskreno, ne znam ni šta bi trebalo da stoji, ali na pakovanju koje sam ja kupio piše "s klasa".

Novi Pravilnik o kvalitetu jaja donet je pre skoro godinu dana. Nov način obeležavanja izvoznici su morali da primenjuju još od polovine februara prošle godine, dok su oni koji plasiraju isključivo na domaćem tržištu imali šansu da se prilagode. Primena se očekivala od 1. jula, ali je odložena za početak ove godine.

Pravilnik bi trebalo da obezbedi da svako jaje na tržištu bude obeleženo, a niz slova i brojeva trebalo bi da odgonetne kako je uzgajana kokoška, na kojoj farmi, kog je kvaliteta i veličine. Novo obeležavanje ukida klasifikaciju jaja u sedam klasa, već predviđa samo dve klase kvaliteta – A i B. U prodaju može samo prva, a druga u – industriju. Pošto se pretpostavlja da su na rafovima samo jaja A klase, ona se dalje klasifikuju po veličini – S, M, L i XL. Jaja na samoj ljusci moraju da imaju odštampane brojeve koji otkrivaju kako je jaje proizvedeno, oznaku države i broj farme.

Kod na samoj ljusci jajeta treba da sadrži državu porekla. U slučaju domaćeg proizvođača stoji RS. Ukoliko stoji O – znači da su jaja iz organskog uzgoja. Broj 1 znači da je reč o slobodnom uzgoju. Kod krije i broj farme na kojoj su nosilje uzgajane.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2742572/sta-je-razlog-nestasice-jaja-na-rafovima-u-prvim-danima-januara

Veliki broj kišnih dana u maju i junu doneo je glavobolje proizvođačima meda, jer su prinosi znatno smanjeni. To brine i kupce pa se s pravom pitaju šta se nalazi u teglici na čijoj ambalaži piše "bagremov" ili "lipov" med ako je proizvodnja prepolovljena.

Prema prvim procenama bagremog meda, samo od ovogodišnje paše, biće 65 do 70% manje nego inače. I pre dve godine, zbog hladnog vremena, kiše i izmrzavanja bagrema, u Pomoravlju i Šumadiji (gde je ovo najvažnija pčelinja paša) bila je najlošija po prinosima.

Miroslavu Otaševiću, inženjeru prehrambene tehnologije i jednom od idejnih tvoraca projekta "Šta jedem?" navodi da lažni med" u manjoj ili većoj meri uglavnom sadrži glukozno-fruktozne sirupe (kukuruzni sirup, melasa), veštačke boje, veštačke zaslađivače i druge aditive.

- Glukozno-fruktozni sirupi posebno su problematični jer baš oni prave epidemije bolesti masne jetre, čak i kod ljudi koji ne konzumiraju alkohol - objašnjava Otašević.

Najsigurniji način za prepoznavanje je kristalizacija (med se "ušećeri" posle izvesnog vremena). Pravi med se "ušećeri" u celoj tegli. U svakom svom delu u tegli, ušećeri se na isti način, ujednačeno. Ako se jedan deo tegle "ušećeri", a drugi ne - reč je o "mešanom" medu.

Najbitnije je poznavati pčelara, jer pčelari koriste različite metode u proizvodnji. Neki čak koriste i pojedina hemijska sredstva koja utiču na kvalitet meda.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2582404/nestasica-bagremovog-meda-pojavio-se-lazni-kako-ga-prepoznati

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31