Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović najavio je 29. novembra da će u Srbiji od 1. januara 2018. početi primena novog integrisanog informacionog sistema za upravljanje i kontrolu bezbednosti hrane koji je razvijen uz podršku EU, a koji će građanima omogućiti da budu sigurniji u ispravnost hrane za ljudsku i životinjsku upotrebu. Nedimović je takođe za decembar najavio raspisivanje prvog konkursa za korišćenje sredstava iz IPARD fondova EU namenjenih poljoprivrednicima.

Na konferenciji na kojoj je predstavljen projekat, on je rekao da će biti integrisani informacioni sistemi Uprave za veterinu, Uprave za zaštitu bilja i Poljoprivredne inspekcije. "Ovo je informacioni sistem koji će pomoći da se sa jednog mesta bolje upravlja bezbednošću hrane i štiti unutrašnje tržište, ali je to i platforma za lakši izvoz", rekao je Nedimović. On je istakao da će se u svakom trenutku znati koje su procedure u toku a koje su urađene, na kojoj parceli se šta uzgaja i da li je ta hrana podesna i za izvoz, odnosno da li ima sve dozvole. "Od ovoga će veliku korist, pre svega, imati privatne kompanije, naročito one koje se bave izvozom. A pratiće se lanac od proizvođača, prerađivača, skladištara i izvoznika, svi će biti u istom sistemu", naveo je ministar.

Nedimović je rekao da je obuka u svim veterinarskim, fitosanitarnim i poljoprivrednim inspekcijama za korišćenje sistema već počela a i građani će moći da na posebnom portalu vide podatke u vezi s tom kontrolom. Ovaj sistem će koristiti i u pregovorima za poglavlje 12 u pregovrima o pristupanju EU, koje se odnosi na bezbednost hrane, naveo je ministar. Zamenica šefa delegacije EU u Srbiji Mateja Norčič Štamcar kazala je da je Evropska unija za taj projekat izdvojila 1,3 miliona evra, a s ministarstvom je dogovoreno i dodatnih 300.000 evra donacije za nabavku opreme, kako bi se osigurala dugoročna održivost sistema. Ona je istakla da je novi sistem usklađen s principima EU i time je Srbija korak bliže ispunjavanju kriterijuma za pridruživanje koji su postavljeni u poglavlju 12. Najavila je takođe da će EU nastaviti da podržava takve inicijative koje će pomoći Srbiji da što pre postane članica EU.

Integrisani informacion sistem uradili su Institut "Mihajlo Pupin" i kompanija KPMG.

Zakonsko uređenje subvencija za poljoprivredu, otvaranje laboratorija za kontrolu kvaliteta hrane, ulaganje u prerađivačku industriju i poljoprivredna proizvodnja po zahtevima tržišta, uz značajno povećanje budžeta na 40,8 milijardi dinara, glavni su pravci koje će u 2018. pratiti Ministarstvo poljoprivrede, poručio je u Vrdniku ministar Branislav Neimović.

On je na forumu Hrana za Evropu koji je organizovao Ekonomski institute (EI) najavio da će Srbija u martu dobiti laboratoriju za kontrolu bezbednosti hrane kao i superlaboratoriju, koja će kontrolisati sve i biti iznad svih postojećih laboratorija.

„Moramo da izmenimo Zakon o podsticajnim sredstvima, posebno deo o stočarstvu, jer smo imali ozbiljnih problema sa trošenjem novca iz budžeta. Cilj je da u narednoj godini pomognemo poljoprivrednim proizvođačima i da radimo na podizanju prerađivačke industrije koja mora biti prilagođena zahtevima tržišta”, naglasio je Nedimović.

On je najavio plan da se Srbija “usresredi na tržišta EU, Bliski istok, Indiju, Kinu i evroazijsku uniju“.

Nedimović je rekao da će naredne godine biti iskorišćeno 86 miliona dolara za navodnjavanje dobijenih iz Abu Dabija.

On je dodao da će u narednih 15 dana biti okončan i konkurs o subvencionizovanoj nabavci poljoprivredne mehanizacije, dok je najavio da će početkom 2018. investitori iz Indije doći u nekadašnji jugoslovenski gigant IMT gde su se proizvodili traktori, rekao je Nedimović na dvodnevnom forumu Hrana za Evropu.

Na tom skupu je prvi put je predstavljen Nacrt Studije o ekonomskom i društvenom razvoju - Srbija 2040“, a svoje utiske, primedbe i sugestije daće osim privrednika i predstavnici izvršne vlasti i resornih isntitucija.

Organizatori foruma Hrana za Evropu bili su Ekonomski institut i Društvo agrarnih ekonomista Srbije.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović u izjavi za portal SRBIJA DANAS najavio je da će laboratorija za kontrolu mleka početi sa radom u punom kapacitetu marta 2018. godine. Na pitanje novinara zašto se toliko čeka i zbog čega je odloženo umesto da bude spremno sve ove godine Nedimović je rekao: "Ja sam iskreno verovao da mogu brže da je stavim u funkciju, međutim procedura javne nabavke opreme koju smo imali i odobravanje sredstava za novozaposlene zbog Zakona o maksimalnom broju zaposlenih, nisam računao da će mi toliko uzeti vremena. Mi smo u komunikaciji sa MMF vezano za sistem funkcionisanja mleka već obećali da ćemo 1. januara 2019. godine preći na plaćanje premiranja mleka po kvalitetu. A biće zasnovano na rezultatima koje daje laboratorija za kontrolu mleka. 

U intervjuu koji je dao za SD portal, ministar je objasnio kako će otvaranje ove laboratorije uticati na kontrolu proizvođača mleka, ali i hrane biljnog i životinjskog porekla i zašto nam je EU povukla novac koji nam je dala za projekte. Naš portal će nastaviti da prati ovaj projekat i obavestiti javnost kada laboratorija počne sa radom.

Na pitanje kako je došlo do toga da mi od 2003. do danas i dalje nemamo Nacionalnu referentnu laboratoriju za kontrolu hrane nedimović je rekao:

"Ja mogu da razumem neznanje, neinventivnost, nemanje ambicije, ali isto tako mogu da razumem da je u nekim vremenskim intervalima postojao pritisak određenih interesnih grupa. Kada krene sa radom DNRL, konkretno laboratorija za proizvodnju mleka i laboratorija za bezbednost hrane, vi nećete imati više situaciju „Kadija te tuži, kadija ti sudi“. To znači da neko ko proizvodi i ko ima svoju laboratoriju, može sam sebe da proverava i nema nikog drugog ko bi ga kontrolisao. To znači da za određenu finansijsku nadoknadu može da se dobije i drugačiji nalaz, nego onaj koji bi odgovarao u stvarnosti. To je sve u sferi nagađanja, ali je moguće, kao i u svakim pionirskim koracima, da su takvi problemi postojali."

Ceo intervju pročitajt ena linku: https://www.srbijadanas.com/vesti/info/posle-pisanja-portala-srbija-danas-nacionalna-referentna-laboratorija-pocinje-sa-radom-u-martu-2018-2017-11-09

Predstavnici Srbije nastavljaju učešće na velikom Međunarodnom sajmu hrane u Indiji. U ovoj, po broju stanovnika, ali i veličini teritorije, ogromnoj zemlji, hrana predstavlja jedan od najvažnijih prioriteta u daljem razvoju. Samo tokom naredne godine domaći investitori će investirati 10 milijardi dolara u proizvodnju i preradu hrane. Srbija se za prvi nastup uspešno predstavlja jer je štand svakodnevno pun pre svega indijaca koji su zaiteresovani za kupovinu svežeg voća i to najviše jabuke i kruške,  a zatim i smrznutog voća poput maline, borovnice i jagode.

Koliko je promocija Srbije koju organizuje PKS uz podršku Razvojne Aegencije Srbije (RAS) i Ministarstva poljoprivrede govori i činjenica da se pored štanda neplanirano zaustavio i ministar poljoprivrede Panjaba Nj.E. Parkash Sing Badal. To je inače samo jedna od država koje čine Indiju. Ovaj gest je čak iznenadio i njegove brojne telohranitelje koji su ga okruživali naoružani „do zuba“.

Prema rečima Nikole Ralića, vlasnika firme Mirax Agrar iz Beograda, njegova firma je već spremna da počne izvoz kako kruške tako i jabuke. On je za Agrobiznis magazin izjavio da sve što sada treba da bi posao počeo da se realizuje jeste potpisivanje sporazuma između Srbije i Indije u oblasti fito-sanitarne zaštite što se očekuje da će se vrlo brzo i desiti. On kaže da njegova kompanija godišnje može da ponudi između 20000 i 30000 t jabuka sorte crveni delišes i greni smit koje se ovde u Indiji najviše traže.

Nikola Ralić predstavlja svoju kompaniju i Srbiju ministru poljoprivrede Panjab-a Nj.E. Parkash Sing Badal

 

Ništa manje interesovanje vlada za naše smrznuto jagodasto voće kaže nam Goran Bogosavljević iz firme Allberries. On naglašava da su takođe spremni da uđu aranžmane sa partnerima u Indiji čim se za to stvore uslove, a za početak ići će se na mala pakovanja smrznutih jagoda, borovonica, kupina, malina i višanja kao i miks ovih vrsta voća.  

 

Goran Bogdanović, direktor marketinga ALLBERRIES

 

Srbiju na sajmu predstavljaju Kоncеrn Bаmbi АD,  Elixir Food doo, LUČIĆ-PRIGRЕVICА а.d. Nоvi Sаd, SIROGOJNO COMPANY doo,АGRАNЕLА dоо, INSТIТUТ ZА KUKURUZ ZЕМUN PОLjЕ, ITN Group doo, Yumis dоо, All Berries doo i Mirax Agrar doo

Pored Srbije ove godine u Nju Delhiju se predstavlja  još 28 država iz svih krajeva sveta i 26 indijskih država. Interesantna je i izložba domaće prehrambene industrije gde se može videti veliki napredak indijskih kompanija. Tako smo imali priliku da probamo borovnice, nar i maline u čokoladi, ali i mlečnu čokoladu sa mlekom od kamile. Primetili smo da sve više kompanija u Indiji razvija semensku proizvodnju, a standardna ponuda na sajmu su čajevi i kafa. Među brojinim izlagačima nalaze se proizvođači pirinča, začina, čak smo imali prilike da budemo na štandu kompanije iz Indije koja proizvodi za ovo tržište sada već globalni hit OREO keks koji ovde košta svega 10 rupija što je oko 0,15 evra.

Nakon što je posetio naše izlagače i učestvovao na zvaničnim događajima kojima je prisustvovao i premijer Indije gospodin Modi, resorni ministar Branislav Nedimović otišao je u posetu vlasnicima fabrike TAFE gde će razgovarati o investicijama ove komanije u Srbiji. Nedimović je juče posetio i kompaniju Mahindra čiji predstavnici takođe najavljuju ozbiljniju saradnju i investicije u našoj zemlji.

 

 

Već deset dana pčelari iz okolnih sela Bačke Topole suočili su se sa velikim problemom, jer su im uginule skoro sve pčele. Pčelari tvrde da je ovo nezamćeni pomor pčela i da su analize pokazale da nije u pitanju bolest, nego da su pčele otrovane.

Svi sumnjaju na insekticid ili herbicid "agro kvatro", jer samo par dana pre, prema njihovim saznanjima, neko je prskao parcele u okolini koje su zakorovljenje i gde ima ambrozije. Procenjuje se da je uništeno oko 1.000 pčelinjih društava u Njegoševu, Pobedi, Gunarošu, Orahovu.

„Ne znam stvarno šta da kažem. Tri godine se bavim pčelarstvom i imam 131 košnicu, hteo sam i da proširim pčelinjak. Međutim, sada mi je uništeno131 društvo i to ne samo izletnice, nego i mlade pčele, koje ni ne izlaze iz košnice. Šteta je sigurno između 20.000 i 30.000 evra“, kaže jedan od oštećenih plečara Radomir Ivković.

Cena analize iznosi 150.000 dinara i to neće morati da plate pčelari, nego će država, pošto je reč o inspekcijom nadzoru.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je istakao da je Uprava za zaštitu bilja i veterine uzela uzorke iz pčelinjaka i zemljišta i ako se utvrdi da je uginuće posledica upotrebe nedozvoljene hemije, prema počiniocu ćemo postupati najdrastičnije, jer su pčele osnov života u prirodi.

Pčelari kažu da neće odustati od ovog slučaja i da će da traže odštetu.

S.I.

www.dnevnik.rs

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je da će za mesec-dva biti raspisan prvi poziv za IPARD sredstva iz fonda Evropske unije. Ta sredstva biće na raspolaganju poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji. "Postavilo se pitanje - šta je to bilo još pozitivno iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju? Pa ja nisam video da neko stoji i da čeka u redu za vizu. To su stvari koje su činjenice i koje niko ne može da demantuje", poručio je Nedimović u Skupštini Srbije, odgovarajući na pitanje dela opozicije o koristima. Na navode opozicije da je rasprava u parlamentu o tom zakonskom predlogu besmislena, Nedimović kaže da je načelna rasprava bila argumentovana, te da sporazum ne bi mogao da bude popravljen bez predloženih izmenama zakona. "Ovo nije besmislena rasprava. Tražili su je poljoprivrednici. Vlada to smatra kao prioritet, da na ovaj način popravimo sve što je ostalo nedorečeno iz ŠP", kaže Nedimović i ističe da su poljoprivrednici kroz svoja udružanja upravo tražili da se odredba predloženih izmena zakona reši na način na koji je predloženo.

Izvor: Nova ekonomija

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović ukazao je u Trsteniku, na sastanku sa rukovodstvom opštine i proizvođačim kalemova iz tog kraja, da je u budžetu Srbije po prvi put ubačena stavka koja se odnosi na pomoć proizvođačima sadnica - kalemarima. 

- Vlada Srbije je zbog velikog broja proizvođača sadnica našla potrebu da im pomogne. Čak 85% proizvoda sa ovog područja se izveze, bilo da je u pitanju istočna Evropa ili Rusija. Naša ideja je da sve ono što je izvozno orijentisano, dodatno podstičemo. Ne mogu da mislim o tome zašto neko to ranije nije uveo, već da radim sada i ubuduće, a kalemari će imati podršku države - rekao je Nedimović.

 

Aleksandar Ćirić, predsednik opštine Trstenik, rekao je da je ovaj kraj lider u proizvodnji loznog i voćarskog kalema.

- Opština Trstenik i Rasinski okrug će imati najveće benefite od ovog novog pravilnika i subvencija koje će dobiti proizvođači - rekao je Ćirić.

Proizvođač kalemova Milomir Milićević, iz sela Stragari kod Trstenika, koji ima zasad od 100.000 kalemova vinove loze, rekao je da je tema razgovora bila subvencije za velike proizvođače.

- Mom preduzeću ove subvencije Ministarstva poljoprivrede odgovaraju. Uklapam se u limit od 500.000 dinara, jer nemam kooperante. Pozdravljam ovaj potez Ministarstva poljoprivrede i nadam se da će dogodine pravilnik biti dopunjen i za kooperante kako bi i oni dobili pomoć - rekao je Milićević.

Nove mere podsticaja proizvodnje sadnog materijala donose

Kako bi se obezbedila što kvalitetnija i dovoljna proizvodnja domaćeg sadnog materijala viših kategorija (sadnica sertifikovane kategorije), Ministarstvo je do sada ovu oblast poljoprivredene proizvodnje podsticalo kroz davanja podsticaja kao posebne podsticaje.

 Od 2017. godine, mere za unapređenje rasadničarske proizvodnje su poboljšane.

Mera podsticanja proizvodnje sadnica je nova mera pomoći, gde pravo na korišćenje podsticaja imaju pravna lica i preduzetnici (proizvođači sadnog materijala upisani u Registar proizvođača sadnog materijala).

 FOTO: http://www.tanjug.rs 

 

Novim Pravilnikom o podsticajima za proizvodnju sadnog materijala i sertifikaciju i klonsku selekciju voćaka, vinove loze i hmelja podstiče:   

1) podizanje matičnih zasada predosnovne i osnovne kategorije vinove loze, voćaka i hmelja - maksimalan iznos do 3.000.000 dinara po korisniku;

2) proizvodnja sadnica voćaka, vinove loze i hmelja – maksimalan iznos do 500.000 dinara po korisniku;

3) sertifikacija i klonska selekcija sorti voćaka i vinove loze – maksimalan iznos podsticaja do 10.000.000 dinara po korisniku.

Da bi se ova proizvodnja dalje pospešila i unapredila (pre svega da bi se obezbedio kvalitetan sadni matrijal autohtonih i domaćih novostvorenih sorti voćaka i vinove loze), kao i povećala konkuretnost domaćih proizvođača, Ministarstvo poljkoprivrede je juna meseca 2017. godine donelo Pravilnik o podsticajima za proizvodnju sadnog materijala i sertifikaciju i klonsku selekciju voćaka, vinove loze i hmelja kojom su uvećani maksimalni iznosi za podsticaje za podizanje matičnih zasada sa 2 na 3 miliona dinara, a maksimalni iznosi za sertifikaciju i klonsku selekciju sa 2 na 10 miliona dinara. Takođe, nova mera za subvencionisanje proizvednje sadnica, gde je poseban akcenat stavljen na proizvodnju autohtonih i domaćih novostvorenih sorti će sigurno uticati na poboljšanje konkurentnosti domaćih proizvođača sadnog materijala i afirmaciju autohtonih i domaćih novostvorenih sorti voćaka, vinove lote i hmelja. 

Podsticaji za proizvodnju sadnica se odnose na sorte koje su upisane u Registar sorti poljoprivrednog bilja i to na sadnice:

  1. a) jabučastih, koštičavih, jezgrastih i jagodastih vrsta voćaka;
  2. b) vinove loze (osim za sorte-direktno rodne hibride Noah, Othello, Isabelle, Jacquez, Clinton i Herbemont) i
  3. v) hmelja

Maksimalni iznos podsticaja po korisniku po ovom pravilniku je 500.000,00 dinara.

Za proizvodnju sadnica autohtonih, domaćih i odomaćenih sorti podsticaji se uvećavaju za 10, 7, 5 ili 3 dinara po sadnici u zavisnosti od vrste i/ili sorte voćaka i vinove loze.

Zahtevi se podnose Upravi za agrarna plaćanja od 01. septembra do 15. oktobra tekuće godine.

Za sadnice koje su predmet podsticaja mora da postoji sertifikat o proizvodnji sadnog materijala koji izdaje Uprava za zaštitu bilja. 

Podsticaji se dodeljuju za proizvedene sadnice, i to na osnovu broja proizvedenih sadnica u skladu sa sledećim iznosima po sadnici:

  1. a) za sadnice predosnovne i osnovne kategorije:

1)         jabučaste vrste voćaka - 50 dinara po sadnici;

2)         koštičave vrste voćaka, kao i badema - 50 dinara po sadnici;

3)         oraha - 100 dinara po sadnici;

4)         jagodaste vrste voćaka (osim jagode) - 20 dinara po sadnici;

5)         borovnice - 100 dinara po sadnici;

6)         jagode - 10 dinara po živiću;

7)         vinove loze - 50 dinara po sadnici;

8)         hmelja - 50 dinara po sadnici;

  1. b) za sadnice sertifikovane kategorije:

1)         jabučaste vrste voćaka - 10 dinara po sadnici;

2)         koštičave vrste voćaka, kao i badema - 10 dinara po sadnici;

3)         jagodaste vrsta voćaka (osim borovnice i jagode) - 5 dinara po sadnici;

4)         borovnice - 50 dinara po sadnici;

5)         jagode - 5 dinara po živiću;

6)         vinove loze - 5 dinara po sadnici;

7)         hmelja - 5 dinara po sadnici;

  1. v) za sadnice standardne/standardne SA kategorije:

1)         jabučaste vrsta voćaka - 3 dinara po sadnici;

2)         koštičave vrste voćaka, kao i badema - 3 dinara po sadnici;

3)         jezgrastih vrsta voćaka (osim oraha) - 5 dinara po sadnici;

4)         kalemljenog oraha i kalemljene leske - 80 dinara po sadnici;

5)         jagodastih vrsta voćaka (osim borovnice i jagode) - 3 dinara po sadnici;

6)         borovnice - 10 dinara po sadnici;

7)         jagode - 3 dinara po živiću;

8)         vinove loze -3 dinara po sadnici;

9)         hmelja - 3 dinara po sadnici.

 

Uslovi privređivanja proizvođača malina u Vojvodini trebalo bi da se usklade s onima koji postoje u centralnoj Srbiji, a prvi koraci na tom putu počeli su juče u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo u Novom Sadu, gde su predstavnike udruženja „Bačkopoljski malinari” s područaja opštine Vrbas i „Malina Ratkovo” iz opštine Odžaci saslušali ministar za poljoprivredu u Vladi Srbije Branislav Nedimović i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević.

"Namera Sekretarijata je razvijanje zajedničke strategije razvoja tog voća na području Vojvodine, koje zuzima sve više površina u poslednjih nekoliko godina, te je i sastanak upriličen tim povodom signal da se želi razgovarati s predstavnicima proizvođača malina ", kazao je Vuk Radojević."Sekretarijat je prepoznao značaj gajenja malina pa je nedavno objavio javni poziv koji se delom odnosi i na dobijanje bespovratih podsticaja radi podizanja protivgradne zaštite bobičastog i jagodičastog voća. Opredelili smo novac i za opremanje hladnjača, ukupno 145 miliona dinara, dok manji proizvođači okupljeni oko zemljoradničkih zadruga, mogu dobiti i više novca u odnosu na pojedince."

FOTO: Savremeni zasad maline podignut u 2016. godini (Agrobiznis magazin - arhiva)

Na području Bačkog Dobrog Polja je oko 180 hektara pod malinom, a u Vojvodini zasadi maline se prostiru na oko 1.000 hektara.

Po rečima predstavnika „Bačkopoljskih malinara” iz Bačkog Dobrog Polja Bojana Pejića, članovi (proizvođači) više malinarskih udruženja u Vojvodini su odlučni u nameri da cena maline bude ista za sve u Srbiji, odnosno da traže da privređuju pod istim uslovima kao u centralnom delu zemlje.

 

"Akontna cena kilograma maline u užoj Srbiji je 160 dinara, a ovde je od 120 do 130 ", naveo je Pejić. "Sve do 150 dinara za proizvođače je neprihvatljivo, odnosno čist gubitak."Naglasio je da bi cena trebalo da se kreće od 180 do 200 dinara da bi se ostvarila zarada.

"Na području Bačkog Dobrog Polja je oko 180 hektara pod malinom, a u Vojvodini zasadi malina se prostiru na oko 1.000 hektara ", predočio je Pejić, i podvukao da se ovde gaje sorte prilagođene ravnici, a to su poljske sorta polka i polana.

Radojević: Cenu određuje tržište

Govoreći o ceni maline, Vuk Radojević je kazao da nju određuje tržište, a ne Sekretarijat, ali da na tržištu sve ide ka tome da se vrednost uskladi s cenom u centralnoj Srbiji.

"Gajenje malina je u Vojvodini specifično u odnosu na centralnu Srbiju, gde je berba pri kraju, dok se u pokrajini završava tek u oktobru. Svi pokazatelji sada kažu da je zbog suše prinos znatno manji od očekivanog", naveo je Radojević.

Z. Delić

Izvor: Dnevnik.rs

Na sastanku ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića i predstavnika malinara iz cele Srbije je dogovoreno da se cena maline poveća.

Takođe, dogovoreno je i da se osnuje Nacionalni savet koji bi se bavio problemom malinara koji traju gotovo već dve decenije, a malinari su odustali od sutrašnjeg protesta.

Malinari su posle sastanka saopštili da se protest najavljen za sutra neće održati i da su zadovoljni sa pregovorima sa ministarstvom poljoprivrede, ali da ostaju pri zahtevu da otkupna cena maline bude 1,83 evra.

Država je takođe malinarima obećala pomoć kroz sadni materijal i zaštitna sredstva malinarima koji su od elementarnih nepogoda pretrpeli štetu.

Pred početak sastanka Nedimović je rekao Tanjugu da je sastanak sazvan na inicijativu ministarstva poljoprivrede uz koordinaciju sa predsednicom Vlade Anom Brnabić jer je, kako je naveo, jako važno da se na tom mestu razgovara o svim problemima koji muče jedan deo grupacije malinara, koji je organizovan u okviru asocijacije.

“Nama je ideja da, kao i prošli put, predstavimo ljudima kojim će to merama Ministarstvo poljoprivrede reagovati na probleme koji su se javili u vezi sa vremenskim uslovima, smenjenim prinosima, da povećamo kvalitet proizvodnje i da otvorimo nova tržišta u pogledu plasiranja robe”, rekao je Nedimović napominjući da Vlada apsolutno stoji na stanovištu otvorenog tržišta, koje opedeljuje cenu maline.

“Kada smo počeli da spajamo otkupljivače i malinare pre mesec dana cena je bila110 dinara, a danas već imamo taj skok koji ide 153, 158, 163 u zavisnosti od prostora, a negde čak i do 170 dinara”, naveo je ministar ističući da je jako je važnio da ta cena bude akontna.

To, kako je ukazao, znači da otkupljivači imaju obavezu da - prema ugovorima o prodaji maline na zapadno tržište - tako plaćaju razliku.

Za one pak proizvođače kojima je dnevno plaćena konačna cena “više nema pomoći jer je tu tržište odradilo svoj posao, rekao je ministar.

"Naše je da spečimo da bilo ko pokuša da izmanipuliše tržište i pokuša da na račun malinara da pribavi za sebe korist koja mu ne pripada.

To je posao države da obezbedi normalno funkcionisanje tržišta. Prilike govore da će biti kretanja naviše, ali u kranjoj liniji je tržište to koje opredeljuje sve šta se dešava", napomenuo je ministar.

Kako su ranije saopštili predstavnici malinara, oni traže da akontna cena maline bude jednaka na nivou citave Srbije i da iznosi 180 dinara

Image may contain: plant and food

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović uručio je juče poljoprivrednim proizvođačima u Žitorađi prva rešenja za kupovinu traktora, čiju nabavku subvencioniše država.

Nedimović je u izjavi za Tanjug precizirao da država daje 50 odsto sredstava, navodeći da je do sada urađeno 390 takvih rešenja.

"Danas smo uručili prva rešenja za nabavku traktora gde država daje 50 odsto svojih sredstava, znači ukoliko poljoprivrednik kupuje traktor od 20.000 evra, država mu daje 10.000 evra. Uručili smo sedam takvih rešenja u Žitorađi. Šestoro njih su nosioci malih gazdinstava koji imaju hektar, hektar i po voća ili povrća", rekao je Nedimović.

Ministar kaže da je do sada podneto 2.300 zahteva, a od toga 2.050 njih ispunjava uslove, dodajući da će dati sve od sebe da oni koji ispunjavaju uslove do kraja godine dobiju rešenja.

Oni koji su dobili rešenja, kaže, imaju rok od 90 dana da nabave traktor i da im se transferišu sredstva.

Nedimović navodi da država prvi put subvencioniše kupovinu traktora u ovom obimu, a među onima koji su dobili rešenje su i jedna žena, što je posebna ciljna grupa ministarstva, kao i 71-godišnji poljoprivrednik, koji je 20 godina čekao da nabavi traktor.

"Pre sedam, osam godina bila je jedna mera, ali u ovom obimu prvi put (država subvencioniše kupovinu traktora). Poređenja radi, 1.500 traktora se godišnje nabavi u Srbiji za sve vrste poljoprivredne proizvodnje, za ratarstvo, povrtarstvo, a sada imamo 2.000 zahteva koji se tiču voćarstva i povrtarstva. To pokazuje da smo pogodili meru", rekao je ministar.

Prilikom uvođenja ove mere, koja će povećati konkurentnost srpske poljoprivrede, u Ministarstvu poljoprivrede su se, kaže Nedimović, vodili pre svega istraživanjima na terenu.

"Nama je bio cilj da pomognemo malim proizvođačima koji imaju hektar, dva voća ili povrća, odnosno da se poveća konkurentnost naših poljoprivrednih proizvođača", zaključio je Nedimović.

Među onima koji su dobili pomoć za kupovinu traktora je i voćar Miloš Andrić, čiji zasadi višnje zauzimaju 1,2 hektara.

Sredstva znače mnogo, jer će doprineti smanjenju troškova prilikom proizvodnje, a bolja mehanizacija znači i manju potrošnju goriva, objasnio je on.

Da će im podsticaji značiti, potvrdio je i poljoprivrednik Jovica Andrejić, čiji sin i unuk na nešto više od hektar sade šljivu.

"Sada će imati nov traktor, a kad je nova mašina, znači da je bolja. Mnogo znače ova podsticajna sredstva", rekao je Anrejić.

Izvor: www.naslovi.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31