Na sastanku ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića i predstavnika malinara iz cele Srbije je dogovoreno da se cena maline poveća.

Takođe, dogovoreno je i da se osnuje Nacionalni savet koji bi se bavio problemom malinara koji traju gotovo već dve decenije, a malinari su odustali od sutrašnjeg protesta.

Malinari su posle sastanka saopštili da se protest najavljen za sutra neće održati i da su zadovoljni sa pregovorima sa ministarstvom poljoprivrede, ali da ostaju pri zahtevu da otkupna cena maline bude 1,83 evra.

Država je takođe malinarima obećala pomoć kroz sadni materijal i zaštitna sredstva malinarima koji su od elementarnih nepogoda pretrpeli štetu.

Pred početak sastanka Nedimović je rekao Tanjugu da je sastanak sazvan na inicijativu ministarstva poljoprivrede uz koordinaciju sa predsednicom Vlade Anom Brnabić jer je, kako je naveo, jako važno da se na tom mestu razgovara o svim problemima koji muče jedan deo grupacije malinara, koji je organizovan u okviru asocijacije.

“Nama je ideja da, kao i prošli put, predstavimo ljudima kojim će to merama Ministarstvo poljoprivrede reagovati na probleme koji su se javili u vezi sa vremenskim uslovima, smenjenim prinosima, da povećamo kvalitet proizvodnje i da otvorimo nova tržišta u pogledu plasiranja robe”, rekao je Nedimović napominjući da Vlada apsolutno stoji na stanovištu otvorenog tržišta, koje opedeljuje cenu maline.

“Kada smo počeli da spajamo otkupljivače i malinare pre mesec dana cena je bila110 dinara, a danas već imamo taj skok koji ide 153, 158, 163 u zavisnosti od prostora, a negde čak i do 170 dinara”, naveo je ministar ističući da je jako je važnio da ta cena bude akontna.

To, kako je ukazao, znači da otkupljivači imaju obavezu da - prema ugovorima o prodaji maline na zapadno tržište - tako plaćaju razliku.

Za one pak proizvođače kojima je dnevno plaćena konačna cena “više nema pomoći jer je tu tržište odradilo svoj posao, rekao je ministar.

"Naše je da spečimo da bilo ko pokuša da izmanipuliše tržište i pokuša da na račun malinara da pribavi za sebe korist koja mu ne pripada.

To je posao države da obezbedi normalno funkcionisanje tržišta. Prilike govore da će biti kretanja naviše, ali u kranjoj liniji je tržište to koje opredeljuje sve šta se dešava", napomenuo je ministar.

Kako su ranije saopštili predstavnici malinara, oni traže da akontna cena maline bude jednaka na nivou citave Srbije i da iznosi 180 dinara

Image may contain: plant and food

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović uručio je juče poljoprivrednim proizvođačima u Žitorađi prva rešenja za kupovinu traktora, čiju nabavku subvencioniše država.

Nedimović je u izjavi za Tanjug precizirao da država daje 50 odsto sredstava, navodeći da je do sada urađeno 390 takvih rešenja.

"Danas smo uručili prva rešenja za nabavku traktora gde država daje 50 odsto svojih sredstava, znači ukoliko poljoprivrednik kupuje traktor od 20.000 evra, država mu daje 10.000 evra. Uručili smo sedam takvih rešenja u Žitorađi. Šestoro njih su nosioci malih gazdinstava koji imaju hektar, hektar i po voća ili povrća", rekao je Nedimović.

Ministar kaže da je do sada podneto 2.300 zahteva, a od toga 2.050 njih ispunjava uslove, dodajući da će dati sve od sebe da oni koji ispunjavaju uslove do kraja godine dobiju rešenja.

Oni koji su dobili rešenja, kaže, imaju rok od 90 dana da nabave traktor i da im se transferišu sredstva.

Nedimović navodi da država prvi put subvencioniše kupovinu traktora u ovom obimu, a među onima koji su dobili rešenje su i jedna žena, što je posebna ciljna grupa ministarstva, kao i 71-godišnji poljoprivrednik, koji je 20 godina čekao da nabavi traktor.

"Pre sedam, osam godina bila je jedna mera, ali u ovom obimu prvi put (država subvencioniše kupovinu traktora). Poređenja radi, 1.500 traktora se godišnje nabavi u Srbiji za sve vrste poljoprivredne proizvodnje, za ratarstvo, povrtarstvo, a sada imamo 2.000 zahteva koji se tiču voćarstva i povrtarstva. To pokazuje da smo pogodili meru", rekao je ministar.

Prilikom uvođenja ove mere, koja će povećati konkurentnost srpske poljoprivrede, u Ministarstvu poljoprivrede su se, kaže Nedimović, vodili pre svega istraživanjima na terenu.

"Nama je bio cilj da pomognemo malim proizvođačima koji imaju hektar, dva voća ili povrća, odnosno da se poveća konkurentnost naših poljoprivrednih proizvođača", zaključio je Nedimović.

Među onima koji su dobili pomoć za kupovinu traktora je i voćar Miloš Andrić, čiji zasadi višnje zauzimaju 1,2 hektara.

Sredstva znače mnogo, jer će doprineti smanjenju troškova prilikom proizvodnje, a bolja mehanizacija znači i manju potrošnju goriva, objasnio je on.

Da će im podsticaji značiti, potvrdio je i poljoprivrednik Jovica Andrejić, čiji sin i unuk na nešto više od hektar sade šljivu.

"Sada će imati nov traktor, a kad je nova mašina, znači da je bolja. Mnogo znače ova podsticajna sredstva", rekao je Anrejić.

Izvor: www.naslovi.net

Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović najavio je danas da će u utorak, 20. juna razgovarati sa predstavnicima Udruženja proizvođača malina da bi se rešili problemi u vezi s otkupnom cenom i sprečilo narušavanje tržišta.

Nedimović je za Televiziju Pink kazao da je u Srbiji 450 hektara zemljišta pod malinjacima, a da je 2015. godini bilo 250 hektara.

"Imamo progresiju prouzrokovanu dobrom cenom malina. Ove godine imamo poremećaj na tržištu", rekao je Nedimović.

On je rekao da Ministarstvo poljoprivede ne može da određuje cenu malina, ali da može da preko inspekcijskih organa i nezavisnih tela da "reaguje na terenu i završe priču oko malina".

Proizvođači iz svih krajeva Srbije su nezadovoljni ovogodišnjom otkupnom cenom od 100 do 120 dinara za kilogram malina.

Izvor: www.naslovi.net

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović govoreći o dolasku kompanije za preradu mesa „Tenis” u Srbiju kazao je da će se za desetak dana znati da li će tom proizvođaču mesa biti odobren zakup zemljišta na pet lokacija u zemlji. Nedimović je naveo da je taj nemački proizvođač aplicirao na javni poziv za zakup zemljišta na 30 godina, čija je analiza u toku, a da će za deset dana biti poznati njeni rezultati. On je za regionalnu tv N1 kazao da je Tenis podneo pet zahteva, za preko deset hiljada hektara u pet različitih lokalnih samouprava. Ministar je dodao da su Kikinda i Zrenjanin lokacije koje su im posebno interesante. „Tenis je kompanja koja ima na raspolaganju tržište od šest hiljada kilometara, a dolazi u Srbiju i donosi tehnnologiju i genetiku. Mi nemamo dovoljnu količinu prasadi u Srbiji, sa njihovom tehnologijom imaćemo dovoljno materijala, i razvijati klaničnu industiju”, kazao je Nedimović gostujući u Presingu. „Nama je želja da prerađujemo sirovo meso”, dodao je ministar. Govoreći o kritikama lokalnih proizvođača, Nedimović je rekao da Ministarstvo aktivno komunicira sa njima i da će oni tek videti koristi od novog sistema. „Želimo da razvijamo kooperantski odnos, zadruge koje su postojale, a to smo izgubili”, rekao je on. Nedimović je takođe rekao i da, posle nedavnog vraćanja skoro 14 tona junetine iz Rusije, izvoz mesa u tu zemlju je 24. maja dozvoljen i „potpuno otvoren”. Tone mesa koje su vraćene u Srbiju su posledica, kako je objasnio, greške koju je napravio izvoznik. Kako je naveo, pojedinačnih problema sa Rusijom je bilo prethodnih godina, ali Srbija radi na popravljanju kvaliteta. „Svaka kompanija odgovara od trenutka otpreme iz Srbije, do mesta isporuke, i roba izađe bezbedno”, kazao je on i dodao da je zbog dugog puta moguće „svašta da se desi”. „Sve je usaglašeno sa Rusijom, i za prvih pet meseci 2017. izvoz je povećan”, dodao je Nedimović. Nedimović je takođe rekao da prema Zakonu o poljoprivrednom zemljištu neće biti dozvoljena potpuna liberalizacija prodaje zemljišta i da će za strance biti zaustavljena. On je najavio da će se zakon o poljoprivrednom zemljištu menjati jer Srbija nije imala isti status kako i druge zemlje koje su pregovarale. „Jedini smo pristali na liberalizaciju, ali nismo bili spremni, restitucija nije gotova, i kako onda da liberalizujemo. Napraviće prelazni period dok ne budemo sigurni i na drugačiji način rešavamo to. Izmenićemo zakon i nećemo pustiti potupnu liberalizaciju zemljišta”, rekao je ministar. Izvor:Tanjug

Kako objavljuje POLITIKA Fudbalski klub Sloga u mačvanskom selu Zasavici, koje pripada gradu Sremska Mitrovica, u svojim redovima ima fudbalera koji je trenutno na dužnosti ministra u Vladi Republike Srbije.

To je Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, diplomirani pravnik, bivši poslanik  i gradonačelnik Sremske Mitorvice, čija familija, uglavnom, živi u sremskom selu Velikim Radincima, a on u centralnom gradu Srema.

Branislav Nedimović je počeo da igra fudbal kao đak osnovac u sremskomitrovačkom drugoligašu Sremu i prošao fudbalsku školu od petlića do omladinca.

 

Izvor: http://www.politika.rs 

Za nekoliko nedelja na našim rafovima pojaviće se prvih osam proizvoda, mesnih prerađevina pet prerađivača, sa oznakom "srpski kvalitet". Taj logo bi trebalo da bude garant višeg kvaliteta ali i da je proizvod napravljen u Srbiji od domaćih sirovina. Kvalitet će biti dvostruko kontrolisan. Proveravaće ga kontrolne kuće koje će ovlastiti Ministarstvo poljoprivrede, ali i nadležne inspekcije tog ministarstva. "Ovde je isključivo reč o sirovini koja je iz Srbije i na tome ćemo insistirati iz dana u dan. Mi tako dve stvari radimo. Prvo povećavamo proizvodnju u osnovnoj delatnosti, s druge strane činimo kupcima dostupnijim proizvode koji su većeg kvaliteta", kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.Nedimović navodi da oznaka "srpskog kvaliteta" treba da doprinese tome da se država uključi u potvrdu da je ono što je napisano na deklaraciji baš tako, da je nešto proizvedeno u Srbiji baš iz Srbije. Takođe na taj način se pomaže i potrošačima da pronađu robu iz Srbije, jer kako kaže ministar, sva istraživanja pokazuju da potrošači žele našu robu, ali ne znaju gde da je nađu. Oznaka "srpski kvalitet" obezbediće, tvrde nadležni, i veću konkurentnost na domaćem i stranom tržištu. Izvor: RTS

Udruženje novinara za poljoprivredu AGROPRESS i Kompanija Dunav osiguranje na 84. međunarodnom sajmu poljoprivrede organizovali su radionicu „Uloga zadruga u razvoju poljoprivrede Srbije“, kojoj su prisustvovali ministri Branislav Nedimović i Milan Krkobabić.

U poslednje vreme u teškom su položaju zemljoradničke zadruge koje posluju i rade izvan žitorodnog rejona jer im se smanjuje delatnost zbog devastiranja područja na kome posluju i rade, istakao je Goran Đaković, predsednik Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS, i tom prilikom dodao, da su u poslednje vreme u teškom položaju zemljoradničke zadruge koje posluju i rade izvan žitorodnog rejona jer im se smanjuje delatnost zbog devastiranja područja na kome posluju i rade.

Obraćajući se prisutnima ministar poljoprivred Nedimović je rekao da je pored prerađivačke industrije zadrugarstvo jedan od prioriteta u oblasti agrara.

On je naglasio da udruživanjem u zadruge poljoprivrednici lakše dolaze do tržišta i lakše i po boljim uslovima prodaju svoju robu.

Samostalnim nastupima poljoprivrednici postaju samo proizvođači jeftine sirovine i žrtve raznih mešetara kada je u pitanju cena, ali udruživanjem u zadruge oni dobijaju mnogo bolje uslove za prodaju i to udruživanje ministarstvo će maksimalno podržati, rekao je Nedimović.

Po njegovim rečima, Ministarstvo poljoprivrede je predvidelo davanja u delu zadrugarstva.

On je dodao da zbog loših iskustava iz prethodnog perioda u prošlom veku poljoprivrednici se teško odlučuju da stupaju u zadruge.

Tako nešto bi trebalo promeniti, možda i sam naziv zadrugarstva, pronaći neki drugi naziv, ali najbitnije je da se radi na udruživanju poljoprivrednih proizvođača, naveo je ministar.

U ime organizatora radionice, obratio se direktor Direkcije za prodaju neživotnih osiguranja u Dunav osiguranju Goran Mačkić koji je kazao da svoj društveni aktivizam ta kompanija pokazuje i kroz organizovanje pomenutih radionica i edukaciju poljoprivrednika o značaju osiguranja.

Ako znamo da biljna proizvodnja u Srbiji iznosi 3,5 milijarde dinara na godišnjem nivou onda se vidi koliko je bitno i značajno osiguranje te proizvodnje, naglasio je Mačkić.

Kada je reč o zadrugarstvu, Mačkić je rekao da je ono veoma važno, jer se udruživanjem ukrupnjuju individualna poljoprivredna gazdinstva i stvaraju uslovi za osiguranje useva i repromaterijala koji su poljoprivrednicima potrebni za proizvodnju.

Mačkić je kazao da tokom trajanja sajma Dunav osiguranje nudi niz popusta za osiguranje useva i plodova i na osiguranje životinja, a ti popusti iznose 10 odsto.

Pored toga, prema njegovim rečima, sva fizička lica koja uz osiguranje useva i plodova sklope i ugovor o paketu „Čuvar kuće“ imaće popuste od 15 odsto.

Ministar bez portfelja zadužen u Vladi Srbije za regionalni razvoj Milan Krkobabić izjavio je danas u Novom Sadu da je konkurs za oživljavanje zadrugarstva u Srbiji objavljen i da se odnosi i na sve postojeće, i na nove zadruge.

Vlada Srbije je za novoformirane zadruge namenila do po 50 hiljada evra, a za postojeće do 100 hiljada evra.

"Danas je veliki dan za zadrgarstvo. Procedura za konkurisanje za ova sredstva biće krajnje jednostavna, trudili smo se da budemo atipični i da bude što manje papirologije", kazao je Krkobabić na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.

Po njegovim rečima, u komisijama koje će odlučivati o dodeli državnog novca zadrugama putem konkursa biće “kvalitetni ljudi”, s poljoprivrednih fakulteta, iz Srpske akademije nauka i umetnosti, kao i minimalan broj činovnika iz Ministartsva poljoprivrede.

"Ta komisija treba na zaista kvalitetan način da odobri sredstva onim zadrugama koje imaju valjane programe", rekao je Krkobabić.

Ponovio je da projekat obuhvata oko 500 sela u kojima će biti formirane nove zadruge.

"Ovo je prva godina i poslužiće nam kao model da izvučemo ključne pouke. Biće tu novca i za vojvođanske zadruge, ali pretežno ćemo se bazirati na pet nerazvijenih regiona na jugu Srbije", dodao je on.

Nakon prve godine, dodao je Krkobabić, plan je da se još intenzivnije radi na oživljavanju zadrugarstva i udruživanja u poljoprivredi.

"Program je zaista ambiciozan, i podrazumeva osnivanje 500 zadruga za tri godine. 25 miliona evra nije malo i to su najveća sredstva koje je jedna vlada u Srbiji, uzimajući u obzir i Kraljevinu Srbiju, pa SFRJ, pa nadalje, izdvojila za subvencije zemljoradnika i srpskog seljaka", kazao je Krkobabić.

Cilj je da se poljoprivrednicima koji imaju male posede omogući da formiranjem zadruga, postanu jači i perspektivniji robni proizvođači.

"Koncept zadrugarstva je širi od same poljoprivredne zadrge. Mi ćemo razvijati i stambeno, uslužno i proizvodno zadrugarstvo", dodao je Krkobabić.

 VIDEO: https://www.facebook.com/agrobiznismagazinsrbija/ 

Izvor: Tanjug, Beta, Dnevnik

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović otvorio je u Veterinarskom specijalističkom institutu ''Niš'' novu laboratoriju za bakterijske zoonoze i molekularnu dijagnostiku, koja je najsavremenija u Srbiji i regionu. Ministar je rekao da je prošle godine EU okarakterisala Srbiju kao zemlju koja pruža neverovatnu podršku u odbrani čitavog sistema Evrope u pogledu borbe protiv nodularnog dermatitisa - bolesti kvrgave kože goveda i da je najvažniju ulogu imao upravo taj institut. "Ovaj institut je bio tačka gde smo se najviše borili protiv bolesti kvrgave kože i plavog jezika. Zato sam došao da podržim ljude koji rade ovde", kazao je Nedimović. . On je naglasio da je taj institut dodatno unapređen novim centrom i laboratorijom, koja je jedna od najsavremenijih u svetu. "Moramo još da ih osnažimo i da odemo za korak dalje, da nema mesta gde će moći ta ispitivanja da se rade kao u Srbiji i to ću podržati kao ministar", poručio je Nedimović. On je kazao da je Niš grad u kome može da se razvija trgovina i da će se zato tu ulagati i u kontrolu kvaliteta mleka. "Da razvijemo i Niš, pored Batajnice i Novog Sada, pošto u Nišu imamo najveći stočni fond na ovim prostorima", dodao je Nedimović. Ministar je prethodno održao sastanak sa direktorom Instituta Milošem Petrovićem i zatim sa veterinarima.

Izvor: rtv.rs

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović otvorio je danas u mestu Batnjik u Raški prvu mrežnu branu u Srbiji za prikupljanje ambalažnog otpada iz rečnih tokova. Ministar Nedimović je tom prilikom rekao da će se na sličan način, ako se ovo pokaže kao dobar primer, rešiti problem i na ostalim manjim rekama u Srbiji. "Ovo je pilot projekat čiju je važnost država prepoznala i ukoliko se potvrde dobri rezultati, a verujemo da hoće, u planu je da podržimo otvaranje ovakvih brana i na drugim rekama širom Srbije”, rekao je Nedimović. Novootvorena mrežna brana služi za prikupljanje otpadne ambalaže iz rečnih tokova, čime se sprečava zagađenje reka. Brana po dizajnu i materijalima ne narušava rečni ekosistem, floru i faunu, a sastoji se iz elemenata izrađenih od visokokvalitetnog nerđajućeg čelika. Ambasador SAD Kajl Skot je istakao da je važno da se nastavi sa rešavanjem ovog problema. "Potrebno je promeniti kulturu, da ljudi više ne bacaju ambalažu u reke, da imaju kante za smeće, da opštine znaju da moraju redovno da kupe smeće, to je sve deo veće slike koja dolazi sa integracijama u EU", rekao je ambasador. Predsednik opštine Raška Ignjat Rakitić naveo je da je projekat važan za celu Srbiju, a da je reka Raška jedna od najzagađenijih u zemlji. "Naišli smo na razumevanje Ministarstva i kompanije Sekopak sa partnerima koji su donirali sredstva za ovu branu. Narednih nekoliko meseci 40 ljudi će čistiti njene obale, posle čega će se čista ulivati u Ibar“, rekao je Rakitić. Projekat je vredan 100.000 evra, a finansirao ga je Sekopak uz podršku partnera.

Ministarstvo poljoprivrede Srbije podsticaće organsku proizvodnju koja sada zauzima svega 0,44% ukupnih obradivih površina, odnosno 15.800 hektara, a od koje se na izvozu zaradi oko 20 miliona evra, rekao je resorni ministar Branislav Nedimović. Srbija organsku hranu najviše izvozi u Nemačku, ali i na tržišta SAD, Japana i skandinavskih zemalja. Nedimović je novinarima u Privrednoj komori Srbije rekao da je cilj da se Srbija u proizvodnji organske hrane takmiči sa Slovenijom i Austrijom. "Austrija od izvoza organske hrane godišnje zaradi milijadu evra i Srbija želi da se ugleda na takve zemlje jer nema problema u plasmanu robe, tržište postoji", rekao je Nedimović. Proizvodnja organske hrane u Srbiji ima trend rasta i treba je podsticati i to u najtežem periodu kada se sa konvencionalne prelazi na organsku proizvodnju, a to je period od oko tri godine. "Subvencije za organsku proizvodnju su 70% veće od subvencija za intenzivnu proizvodnju i one će se prilagođavati zahtevima proizvođača. U ovom tenutku se skoro celokupna proizvodnja voća izvozi, a povrće se prodaje samo u Srbiji, pa tu proizvodnju treba podstaći da bi se obezbedile količine i za izvoz", rekao je Nedimović. Dodao je da je veoma važna obuka potencijalnih proizvođača i promocija organske hrane kako bi potrošači bili upoznati s prednostima tih proizvoda. Srbija najveći deo organske hrane proda na nemačkom tržištu, a izvozi i u SAD, Japan i skandinavske zemlje. On je rekao da će uskoro biti završen Akcioni plan za razvoj organske proizvodnje koji se pravi od 2009. godine, od kada se promenilo sedam ministara poljoprivrede. Uskoro bi, kako je naveo, trebalo i da se formira Savet za bezbednost hrane koji će, uz konsultacije sa stručnjacima, doneti stav o tome kakve su posledice proizvodnje i upotrebe genetski modifikovane soje, kako bi se odlučilo da li će biti dozvoljena ta proizvodnja i u Srbiji, što je uslov za članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Rukovodilac Centra za organsku proizvodnju u Privrednoj komori Srbije Veljko Jovanović rekao je da je PKS prošle godine formirala centar koji će pomoći u edukaciji i koordinirati aktivnosti da bi se napravili inkubatori u lokalnim zajednicama koji bi koristili neobrađenu državnu zemlju. "Razgovaraćemo i sa bankarima kako bi se napravio adekvatan finansijski proizvod za finansiranje organske proizvodnje", rekao je Jovanović. Generalni sekretar udruženja Serbia organika Ivana Simić istakla je da u Srbiji za sada ima 2.200 sertifikovanih proizvođača organske hrane i da se ona uzgaja na parcelama u proseku od dva hektara, ali da ima i proizvođača koji je proizvode na 100 hektara. "Srbija izvozi organske maline, kupine, jabuke i voćne kaše. Ti proizvodi su u svetu skuplji za 20 do 30%, a u Srbiji tri-četiri puta više od hrane koja je proizvedena na konvencionalni način", rekla je Simić. Izvor: Beta

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31