Ministarstvo poljoprivrede Srbije podsticaće organsku proizvodnju koja sada zauzima svega 0,44% ukupnih obradivih površina, odnosno 15.800 hektara, a od koje se na izvozu zaradi oko 20 miliona evra, rekao je resorni ministar Branislav Nedimović. Srbija organsku hranu najviše izvozi u Nemačku, ali i na tržišta SAD, Japana i skandinavskih zemalja. Nedimović je novinarima u Privrednoj komori Srbije rekao da je cilj da se Srbija u proizvodnji organske hrane takmiči sa Slovenijom i Austrijom. "Austrija od izvoza organske hrane godišnje zaradi milijadu evra i Srbija želi da se ugleda na takve zemlje jer nema problema u plasmanu robe, tržište postoji", rekao je Nedimović. Proizvodnja organske hrane u Srbiji ima trend rasta i treba je podsticati i to u najtežem periodu kada se sa konvencionalne prelazi na organsku proizvodnju, a to je period od oko tri godine. "Subvencije za organsku proizvodnju su 70% veće od subvencija za intenzivnu proizvodnju i one će se prilagođavati zahtevima proizvođača. U ovom tenutku se skoro celokupna proizvodnja voća izvozi, a povrće se prodaje samo u Srbiji, pa tu proizvodnju treba podstaći da bi se obezbedile količine i za izvoz", rekao je Nedimović. Dodao je da je veoma važna obuka potencijalnih proizvođača i promocija organske hrane kako bi potrošači bili upoznati s prednostima tih proizvoda. Srbija najveći deo organske hrane proda na nemačkom tržištu, a izvozi i u SAD, Japan i skandinavske zemlje. On je rekao da će uskoro biti završen Akcioni plan za razvoj organske proizvodnje koji se pravi od 2009. godine, od kada se promenilo sedam ministara poljoprivrede. Uskoro bi, kako je naveo, trebalo i da se formira Savet za bezbednost hrane koji će, uz konsultacije sa stručnjacima, doneti stav o tome kakve su posledice proizvodnje i upotrebe genetski modifikovane soje, kako bi se odlučilo da li će biti dozvoljena ta proizvodnja i u Srbiji, što je uslov za članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Rukovodilac Centra za organsku proizvodnju u Privrednoj komori Srbije Veljko Jovanović rekao je da je PKS prošle godine formirala centar koji će pomoći u edukaciji i koordinirati aktivnosti da bi se napravili inkubatori u lokalnim zajednicama koji bi koristili neobrađenu državnu zemlju. "Razgovaraćemo i sa bankarima kako bi se napravio adekvatan finansijski proizvod za finansiranje organske proizvodnje", rekao je Jovanović. Generalni sekretar udruženja Serbia organika Ivana Simić istakla je da u Srbiji za sada ima 2.200 sertifikovanih proizvođača organske hrane i da se ona uzgaja na parcelama u proseku od dva hektara, ali da ima i proizvođača koji je proizvode na 100 hektara. "Srbija izvozi organske maline, kupine, jabuke i voćne kaše. Ti proizvodi su u svetu skuplji za 20 do 30%, a u Srbiji tri-četiri puta više od hrane koja je proizvedena na konvencionalni način", rekla je Simić. Izvor: Beta

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije Branislav Nedimović rekao je da je počela isplata subvencija poljoprivrednicima za setvu.On je dodao i da se ove sedmice sprema nova tranša od po 2.000 dinara po hektaru. On je novinarma u Privrednoj komori Srbije rekao da se subvencije ove godine dele pred početak setve, a ne kao ranije nekoliko meseci posle setve. "Istina je da finansijska podrška nije velika i da se daje za površine do 20 hektara", rekao je Nedimović. Dodao je da nema veće štete na pšenici od niskih zimskih temperatura, osim u severnoj Bačkoj i Banatu, gde nije bilo snega i zaštitnog pokrivača. "Najveće površine pod pšenicom su južnije u Vojvodini i centralnoj Srbiji, gde je sneg zaštitio pšenicu od oštećenja", rekao je Nedimović.

Izvor: B92

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da će direktor kineske Agencije za bezbednost hrane 22. aprila boraviti u Beogradu i da očekuje da tada bude popisan memorandum Srbije i Kine o bezbednosti hrane, što je osnov za početak izvoza mesa na kinesko tržište. On je za izdanje "Politike" od srede rekao da Srbija ima tri sertifikovana objekta za proizvodnju junećeg i jagnjećeg mesa za Kinu i da kompanije "Đurđević", "Neoplanta" i "Juhor" čekaju zvaničnu objavu kineske Agencije za bezbednost hrane. "U međuvremenu dogovoreno je da saradnja bude proširena na izvoz mlečnih proizvoda i nekoliko naših kompanija je zainteresovano za taj posao. U nekim delovima kineski propisi o bezbednosti hrane su stroži nego domaći", rekao je ministar. Izvor:N1

Istakao je da su deo Radne grupe proivođači i otkupljivači malina, Insistut za voćarstvo, kao i da je tu pomoć Ministarstva trgovine i Uprave carine.

"Hoćemo sveobuhvatno da sagledamo sve probleme", napomenuo je Nedimović.

Smatra da iako je cena najbitnija, prvenstveno treba doprineti poboljšanju kvaliteta proizvodnje.

"Imamo mnogo problema, da poboljšamo kvalitet proizvodnje kako bismo bili konkurentniji, da razvijamo nova tržišta gde možemo da izvozimo", kaže Nedimović.

Naveo je da je srpska malina dominantna u kvalitetu na svetskom tržištu, ali da je neophodno raditi razvijanju skladišnih kapaciteta.

"Potrebno da razvijemo kapacitet skladišne prirode, da svu malinu koju orkupimo možemo da smrznemo", ukazao je ministar.

Tvrdi da priča da je stao izvoz maline ne stoji.

"Izvezemo svakog meseca od 6 do 6,5 tona, tako da priča da je izvoz stao ne stoji", istakao je Nedimović.

Govoreći o podsticajima za mlade poljoprivrednike, ministar je rekao da da je to jedna od najvažnijih tema za srpski agrar kako bi se mladi uključili u proizvodnju.

"Da afirmišemo voćarstvo, povrtarstvo, govedarstvo, da mladi sebe daju", naveo je Nedimović.

Istakao je da za sredstva mogu da se prijave svi mladi do 40 godina, kao i da ne moraju imati registrovano poljoprivredno gazdinstvo na početku procesa.

Ministar naglašava da će se posebno obratiti pažnja na nerazvijena područja, kao i će postupak dobijanja sredstava biti potpuno transparentan.

"U prvim danima aprila će biti raspisan konkurs i imaće rok od 30 dana da podnesu svoje aplikacije", zaključio je Nedimović

http://www.rts.rs

SNIMAK MOŽETE POGLEDATI NA LINKU: https://www.facebook.com/agrobiznismagazinsrbija/ 

U naredne dve nedelje očekujem da se raspiše konkurs, prvi ovakve prirode u Ministarstvu. Moći će da se prijave svi mladi ljudi, dakle do 40 godina starosti koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo. Uz redovne uslove koji važe za sve korisnike subvencija, biće potrebno i da popune obrazac koji je vrlo jednostavan i gde će, između ostalog, ukratko opisati svoj plan za koji traže finansijsku podršku. Ukoliko se odobre sredstva, mladi poljoprivrednici će moći unapred da dobiju do 75% predviđenih sredstava za ulaganje ili maksimalno 1.200.000 dinara po korisniku. Želim da naglasim i da će u slučaju da je nosilac gazdinstva pripadnica lepšeg pola, na samom konkursu imati i određenu bodovnu prednost. Na taj način želimo da posebno podržimo ostanak mladih žena na selu, jer smo svesni da bez žene nema jakog domaćinstva, niti jakog sela.

Na sastanku ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislava Nedimovića sa proizvođačima i otkupljivačima maline danas, 15. marta 2017. godine dogovoreno je da se formira radna grupa u cilju pronalaženja dugoročnih rešenja za pitanja proizvodnje i plasmana tog voća. Glavni zadatak Radne grupe je da se napravi strategija koja bi dala odgovore na svaki scenario koji se može dogoditi u budućnosti. U tom smislu, razgovaralo se o Strategiji upravljanja tržištem, prodajom i izvozom maline, ali i dobitima i rizicima svih činilaca u sektoru malinarstva. Takođe, jedan od zadataka je i da se utvrde tačne količine malina kako u delu zasada, godišnjeg roda, tako i u pogledu eventualnih zaliha. Prioritet Radne grupe je i rešavanje pitanja sadnog materijala radi podizanja kvaliteta, kao i prevencije od norovirusa koji je prepreka nesmetanom izvozu i dugoročnom pozicioniranju na međunarodnom tržištu. Na sastanku, kome su prisustvovali i predstavnici pomenutih ministarstava i Instituta, je dogovoreno i da se učine dodatni napori na otvaranju novih tržišta gde bi se plasirale kako zalihe, tako i dodatne količine malina pristiglih usled uvećanja površina pod zasadima maline i drugog bobičastog voća. Radna grupa, čiji se osnivanje očekuje u najskorijem vremenu, će činiti predstavnici proizvođača, otkupljivača, Instituta za voćarstvo iz Čačka, kao i ministarstava poljoprivrede, trgovine, privrede i finansija (u delu Uprave carina).

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović razgovarao je danas, 14. marta 2017. godine sa predstavnicima MIGA agencije Svetske banke na temu razvoja prerađivačke industrije u Republici Srbiji. Na sastanku je ocenjeno da je dalji razvoj poljoprivrede nemoguć bez jake prerađivačke industrije. U tom smislu, na sastanku je dogovoreno da se zajedničkim naporima u najskorijem periodu izrade dodatni modeli podrške zainteresovanim investitorima u oblasti poljoprivrede. Takođe je konstatovano da je upravo razvoj prerađivačkog sektora ključni preduslov za stvaranje proizvoda sa dodatom vrednošću, ali i snažnijem pozicioniranju srpskih prehrambenih proizvoda kako na domaćem, tako i međunarodnim tržištu. U narednom periodu će se intenzivirati rad na obezbeđivanju različitih izvora finansiranja prerađivačke industrije, kako bi se ubrzao dalji razvoj poljoprivrede. MIGA je multilateralna agencija Svetske banke za garantovanje investicija.

Poljoprivreda je grana sa koje se plodovi ne beru momentalno. Potrebno je vreme. Kada zasadite voćku, potrebno je nekoliko godina da, postepeno, dođe do punog roda. Tako je i sa agrarom koji je daleko kompleksniji. Lično sam ipak ,siguran u rast izvoza i to u sektoru voćarstva i stočarstva. Zbog toga smo upravo i svu snagu koncentrisali u pravcu podrške investicijama u prerađivačku industriju kako bi se dao neophodni zamajac i kako bi se takav skok i desio u skorijoj budućnosti. Sve šanse su na našoj strani, na nama je da ih svi zajedno i iskoristimo-istakao je ministar Nedimović, u intervju, koji je dao za Agrobiznis magazin. Pitali smo ga kada će početi finansiranje podrške mladim poljoprivrednicima i pod kojim uslovima? -U naredne dve nedelje očekujem da se raspiše konkurs, prvi ovakve prirode u Ministarstvu. Moći će da se prijave svi mladi ljudi, dakle do 40 godina starosti koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo. Uz redovne uslove koji važe za sve korisnike subvencija, biće potrebno i da popune obrazac koji je vrlo jednostavan i gde će, između ostalog, ukratko opisati svoj plan za koji traže finansijsku podršku. Ukoliko se odobre sredstva, mladi poljoprivrednici će moći unapred da dobiju do 75% predviđenih sredstava za ulaganje ili maksimalno 1.200.000 dinara po korisniku. Opširnije čitajte u martovskom izdanju Agrobiznis magazina

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović izjavio je danas,u Arilju da je Srbija u poslednja dva meseca izvezla 12.000 tona maline, kao i da dominira u kvalitetu tog voća. Nedimović je nakon sastanka sa hladnjačarima istakao da su apsolutno netačne tvrdnje da uvoz maline uništava domaću proizvodnju, navodeći kao primer da je tokom januara i februara u Srbiju uvezeno svega 1.000 tona maline, od čega 600 tona iz BiH. “Mi smo potpisnici različitih sporazuma koji garantuju otvoreno tržište, ali Srbija dominira u kvalitetu i uvezena roba ne može trenutno da parira našoj”, naglasio je ministar. Nedimović je u Arilju takođe pozvao hladnjačare odnosno otkupljivače maline i drugog jagodičastog i bobičastog voća, posle jučerašnjeg poziva upućenog proizvođačima iz Ivanjice, da učestvuju u formiranju posebne stalne radne grupe u okviru Ministarstva poljoprivrede koja će koordinirati između njih. U radnoj grupi će biti i predstavnici Instituta za voćarstvo, kao i ministarstava privrede, trgovine i finansija, u čijem je sastavu Uprava carina. “Želimo na sveobuhvatan način da sagledamo malinu kao strateški poljoprivredni proizvod, ne samo u okviru otkupne cene koja će biti ove godine, već i šire - da li imamo dovoljno skladišnih kapaciteta za kompletnu proizvodnju i šta će se dešavati u narednim godinama”, rekao je Nedimović. Ministar je prethodno obišao i Sjenicu, gde je istakao da je srpskoj poljoprivredi potrebno što više lokalnih brendova sa oznakom geografskog porekla, kao i da je Sjenički sir dobar primer kako može da se poveća konkurentnost proizvoda i njegova cena. “Što više imamo proizvođača sa oznakom geografskog porekla, poljoprivreda postaje konkurentnija, a onda možemo da dobijemo veću cenu. Priča o Sjeničkom siru je jedna od najkvalitetnijih, ako to ne uradimo na ovom mestu ne znam gde drugo možemo to da promovišemo”, naveo je Nedimović u razgovoru sa proizvođačima. Nedimović je podsetio da Ministarstvo daje podsticaje za muzne krave koje su umatičene, podsticaje za ovčarstvo, kao i premiju po litru mleka za koju plaća sedam dinara. Ministar je napomenuo da premija neće biti ista za sve, jer će se od 1 januara 2018. plaćati u zavisnosti od kvaliteta plaćati premija. “Ko bude imao kvalitetnije mleko davaćemo mu više novca. Da razdvojimo kvalitet od nekvaliteta, da ne bude svima isto”, rekao je Nedimović.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je najavio da će u maju u Kini biti potpisan sporazum koji će omogućiti izvoz srpskog mesa na to tržište, kao i da je šest kineskih kompanija zainteresovano za preradu mesa iz Srbije.Imamo tri sertifikovana objekta za izvoz junećeg i jagnjećeg mesa u Kinu. U maju idem da potpišem sporazum o bezbednosti hrane sa kineskom Agencijom za bezbednost hrane", rekao je Nedimović novinarima u Lučanima. Tim sporazumom će se steći uslovi da meso iz Srbije može da ide u Kinu, naglasio je Nedimović. On je kazao da za sada imamo sertifikate za prađivačku industriju i da se zato daju veće subvencije za ovce i goveda. "Želimo da povećamo kapacitet stočnog fonda. Pre nekoliko dana nam je bilo šest kineših kompanija koje se bave preradom, neke i preradom goveđeg mesa", rekao je Nedimović u razgovoru sa poljoprivrednicima. On je kazao da Srbija želi da, pored jagnjećeg i junećeg mesa, proširi asportiman izvoza i na mleko i prerađevine od mleka, kao i da sa voćem i povrćem otvorimo novi kanal za proizvode iz Srbije. "To nam tržište nije bilo dostupno", dodao je ministar. On je kazao i da je najveći italijanski prerađivač goveđeg mesa u Evropi zainteresovan i da će doći u Srbiju krajem marta. "Zainteresovani su za pravljenje klanice u Srbiji i pravljenje tri punkta gde bi sabirali to meso. Da na prostoru centralne Srbije razvijaju sistem 'krava - tele' i da do šestog meseca sve to razvijemo", rekao je Nedimović. Ministar je dodao da oni jedino tako mogu da obezbede dovoljne količine pošto trguju sa 70 zemalja, kao i da im je zato važan sporazum koji će Srbija potpisati sa Kinom i sporazum o slobodnoj trgovini koji imamo sa Rusijom.

Izvor: Večernje novosti

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31