Već deset dana pčelari iz okolnih sela Bačke Topole suočili su se sa velikim problemom, jer su im uginule skoro sve pčele. Pčelari tvrde da je ovo nezamćeni pomor pčela i da su analize pokazale da nije u pitanju bolest, nego da su pčele otrovane.

Svi sumnjaju na insekticid ili herbicid "agro kvatro", jer samo par dana pre, prema njihovim saznanjima, neko je prskao parcele u okolini koje su zakorovljenje i gde ima ambrozije. Procenjuje se da je uništeno oko 1.000 pčelinjih društava u Njegoševu, Pobedi, Gunarošu, Orahovu.

„Ne znam stvarno šta da kažem. Tri godine se bavim pčelarstvom i imam 131 košnicu, hteo sam i da proširim pčelinjak. Međutim, sada mi je uništeno131 društvo i to ne samo izletnice, nego i mlade pčele, koje ni ne izlaze iz košnice. Šteta je sigurno između 20.000 i 30.000 evra“, kaže jedan od oštećenih plečara Radomir Ivković.

Cena analize iznosi 150.000 dinara i to neće morati da plate pčelari, nego će država, pošto je reč o inspekcijom nadzoru.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je istakao da je Uprava za zaštitu bilja i veterine uzela uzorke iz pčelinjaka i zemljišta i ako se utvrdi da je uginuće posledica upotrebe nedozvoljene hemije, prema počiniocu ćemo postupati najdrastičnije, jer su pčele osnov života u prirodi.

Pčelari kažu da neće odustati od ovog slučaja i da će da traže odštetu.

S.I.

www.dnevnik.rs

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je da će za mesec-dva biti raspisan prvi poziv za IPARD sredstva iz fonda Evropske unije. Ta sredstva biće na raspolaganju poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji. "Postavilo se pitanje - šta je to bilo još pozitivno iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju? Pa ja nisam video da neko stoji i da čeka u redu za vizu. To su stvari koje su činjenice i koje niko ne može da demantuje", poručio je Nedimović u Skupštini Srbije, odgovarajući na pitanje dela opozicije o koristima. Na navode opozicije da je rasprava u parlamentu o tom zakonskom predlogu besmislena, Nedimović kaže da je načelna rasprava bila argumentovana, te da sporazum ne bi mogao da bude popravljen bez predloženih izmenama zakona. "Ovo nije besmislena rasprava. Tražili su je poljoprivrednici. Vlada to smatra kao prioritet, da na ovaj način popravimo sve što je ostalo nedorečeno iz ŠP", kaže Nedimović i ističe da su poljoprivrednici kroz svoja udružanja upravo tražili da se odredba predloženih izmena zakona reši na način na koji je predloženo.

Izvor: Nova ekonomija

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović ukazao je u Trsteniku, na sastanku sa rukovodstvom opštine i proizvođačim kalemova iz tog kraja, da je u budžetu Srbije po prvi put ubačena stavka koja se odnosi na pomoć proizvođačima sadnica - kalemarima. 

- Vlada Srbije je zbog velikog broja proizvođača sadnica našla potrebu da im pomogne. Čak 85% proizvoda sa ovog područja se izveze, bilo da je u pitanju istočna Evropa ili Rusija. Naša ideja je da sve ono što je izvozno orijentisano, dodatno podstičemo. Ne mogu da mislim o tome zašto neko to ranije nije uveo, već da radim sada i ubuduće, a kalemari će imati podršku države - rekao je Nedimović.

 

Aleksandar Ćirić, predsednik opštine Trstenik, rekao je da je ovaj kraj lider u proizvodnji loznog i voćarskog kalema.

- Opština Trstenik i Rasinski okrug će imati najveće benefite od ovog novog pravilnika i subvencija koje će dobiti proizvođači - rekao je Ćirić.

Proizvođač kalemova Milomir Milićević, iz sela Stragari kod Trstenika, koji ima zasad od 100.000 kalemova vinove loze, rekao je da je tema razgovora bila subvencije za velike proizvođače.

- Mom preduzeću ove subvencije Ministarstva poljoprivrede odgovaraju. Uklapam se u limit od 500.000 dinara, jer nemam kooperante. Pozdravljam ovaj potez Ministarstva poljoprivrede i nadam se da će dogodine pravilnik biti dopunjen i za kooperante kako bi i oni dobili pomoć - rekao je Milićević.

Nove mere podsticaja proizvodnje sadnog materijala donose

Kako bi se obezbedila što kvalitetnija i dovoljna proizvodnja domaćeg sadnog materijala viših kategorija (sadnica sertifikovane kategorije), Ministarstvo je do sada ovu oblast poljoprivredene proizvodnje podsticalo kroz davanja podsticaja kao posebne podsticaje.

 Od 2017. godine, mere za unapređenje rasadničarske proizvodnje su poboljšane.

Mera podsticanja proizvodnje sadnica je nova mera pomoći, gde pravo na korišćenje podsticaja imaju pravna lica i preduzetnici (proizvođači sadnog materijala upisani u Registar proizvođača sadnog materijala).

 FOTO: http://www.tanjug.rs 

 

Novim Pravilnikom o podsticajima za proizvodnju sadnog materijala i sertifikaciju i klonsku selekciju voćaka, vinove loze i hmelja podstiče:   

1) podizanje matičnih zasada predosnovne i osnovne kategorije vinove loze, voćaka i hmelja - maksimalan iznos do 3.000.000 dinara po korisniku;

2) proizvodnja sadnica voćaka, vinove loze i hmelja – maksimalan iznos do 500.000 dinara po korisniku;

3) sertifikacija i klonska selekcija sorti voćaka i vinove loze – maksimalan iznos podsticaja do 10.000.000 dinara po korisniku.

Da bi se ova proizvodnja dalje pospešila i unapredila (pre svega da bi se obezbedio kvalitetan sadni matrijal autohtonih i domaćih novostvorenih sorti voćaka i vinove loze), kao i povećala konkuretnost domaćih proizvođača, Ministarstvo poljkoprivrede je juna meseca 2017. godine donelo Pravilnik o podsticajima za proizvodnju sadnog materijala i sertifikaciju i klonsku selekciju voćaka, vinove loze i hmelja kojom su uvećani maksimalni iznosi za podsticaje za podizanje matičnih zasada sa 2 na 3 miliona dinara, a maksimalni iznosi za sertifikaciju i klonsku selekciju sa 2 na 10 miliona dinara. Takođe, nova mera za subvencionisanje proizvednje sadnica, gde je poseban akcenat stavljen na proizvodnju autohtonih i domaćih novostvorenih sorti će sigurno uticati na poboljšanje konkurentnosti domaćih proizvođača sadnog materijala i afirmaciju autohtonih i domaćih novostvorenih sorti voćaka, vinove lote i hmelja. 

Podsticaji za proizvodnju sadnica se odnose na sorte koje su upisane u Registar sorti poljoprivrednog bilja i to na sadnice:

  1. a) jabučastih, koštičavih, jezgrastih i jagodastih vrsta voćaka;
  2. b) vinove loze (osim za sorte-direktno rodne hibride Noah, Othello, Isabelle, Jacquez, Clinton i Herbemont) i
  3. v) hmelja

Maksimalni iznos podsticaja po korisniku po ovom pravilniku je 500.000,00 dinara.

Za proizvodnju sadnica autohtonih, domaćih i odomaćenih sorti podsticaji se uvećavaju za 10, 7, 5 ili 3 dinara po sadnici u zavisnosti od vrste i/ili sorte voćaka i vinove loze.

Zahtevi se podnose Upravi za agrarna plaćanja od 01. septembra do 15. oktobra tekuće godine.

Za sadnice koje su predmet podsticaja mora da postoji sertifikat o proizvodnji sadnog materijala koji izdaje Uprava za zaštitu bilja. 

Podsticaji se dodeljuju za proizvedene sadnice, i to na osnovu broja proizvedenih sadnica u skladu sa sledećim iznosima po sadnici:

  1. a) za sadnice predosnovne i osnovne kategorije:

1)         jabučaste vrste voćaka - 50 dinara po sadnici;

2)         koštičave vrste voćaka, kao i badema - 50 dinara po sadnici;

3)         oraha - 100 dinara po sadnici;

4)         jagodaste vrste voćaka (osim jagode) - 20 dinara po sadnici;

5)         borovnice - 100 dinara po sadnici;

6)         jagode - 10 dinara po živiću;

7)         vinove loze - 50 dinara po sadnici;

8)         hmelja - 50 dinara po sadnici;

  1. b) za sadnice sertifikovane kategorije:

1)         jabučaste vrste voćaka - 10 dinara po sadnici;

2)         koštičave vrste voćaka, kao i badema - 10 dinara po sadnici;

3)         jagodaste vrsta voćaka (osim borovnice i jagode) - 5 dinara po sadnici;

4)         borovnice - 50 dinara po sadnici;

5)         jagode - 5 dinara po živiću;

6)         vinove loze - 5 dinara po sadnici;

7)         hmelja - 5 dinara po sadnici;

  1. v) za sadnice standardne/standardne SA kategorije:

1)         jabučaste vrsta voćaka - 3 dinara po sadnici;

2)         koštičave vrste voćaka, kao i badema - 3 dinara po sadnici;

3)         jezgrastih vrsta voćaka (osim oraha) - 5 dinara po sadnici;

4)         kalemljenog oraha i kalemljene leske - 80 dinara po sadnici;

5)         jagodastih vrsta voćaka (osim borovnice i jagode) - 3 dinara po sadnici;

6)         borovnice - 10 dinara po sadnici;

7)         jagode - 3 dinara po živiću;

8)         vinove loze -3 dinara po sadnici;

9)         hmelja - 3 dinara po sadnici.

 

Uslovi privređivanja proizvođača malina u Vojvodini trebalo bi da se usklade s onima koji postoje u centralnoj Srbiji, a prvi koraci na tom putu počeli su juče u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo u Novom Sadu, gde su predstavnike udruženja „Bačkopoljski malinari” s područaja opštine Vrbas i „Malina Ratkovo” iz opštine Odžaci saslušali ministar za poljoprivredu u Vladi Srbije Branislav Nedimović i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević.

"Namera Sekretarijata je razvijanje zajedničke strategije razvoja tog voća na području Vojvodine, koje zuzima sve više površina u poslednjih nekoliko godina, te je i sastanak upriličen tim povodom signal da se želi razgovarati s predstavnicima proizvođača malina ", kazao je Vuk Radojević."Sekretarijat je prepoznao značaj gajenja malina pa je nedavno objavio javni poziv koji se delom odnosi i na dobijanje bespovratih podsticaja radi podizanja protivgradne zaštite bobičastog i jagodičastog voća. Opredelili smo novac i za opremanje hladnjača, ukupno 145 miliona dinara, dok manji proizvođači okupljeni oko zemljoradničkih zadruga, mogu dobiti i više novca u odnosu na pojedince."

FOTO: Savremeni zasad maline podignut u 2016. godini (Agrobiznis magazin - arhiva)

Na području Bačkog Dobrog Polja je oko 180 hektara pod malinom, a u Vojvodini zasadi maline se prostiru na oko 1.000 hektara.

Po rečima predstavnika „Bačkopoljskih malinara” iz Bačkog Dobrog Polja Bojana Pejića, članovi (proizvođači) više malinarskih udruženja u Vojvodini su odlučni u nameri da cena maline bude ista za sve u Srbiji, odnosno da traže da privređuju pod istim uslovima kao u centralnom delu zemlje.

 

"Akontna cena kilograma maline u užoj Srbiji je 160 dinara, a ovde je od 120 do 130 ", naveo je Pejić. "Sve do 150 dinara za proizvođače je neprihvatljivo, odnosno čist gubitak."Naglasio je da bi cena trebalo da se kreće od 180 do 200 dinara da bi se ostvarila zarada.

"Na području Bačkog Dobrog Polja je oko 180 hektara pod malinom, a u Vojvodini zasadi malina se prostiru na oko 1.000 hektara ", predočio je Pejić, i podvukao da se ovde gaje sorte prilagođene ravnici, a to su poljske sorta polka i polana.

Radojević: Cenu određuje tržište

Govoreći o ceni maline, Vuk Radojević je kazao da nju određuje tržište, a ne Sekretarijat, ali da na tržištu sve ide ka tome da se vrednost uskladi s cenom u centralnoj Srbiji.

"Gajenje malina je u Vojvodini specifično u odnosu na centralnu Srbiju, gde je berba pri kraju, dok se u pokrajini završava tek u oktobru. Svi pokazatelji sada kažu da je zbog suše prinos znatno manji od očekivanog", naveo je Radojević.

Z. Delić

Izvor: Dnevnik.rs

Na sastanku ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića i predstavnika malinara iz cele Srbije je dogovoreno da se cena maline poveća.

Takođe, dogovoreno je i da se osnuje Nacionalni savet koji bi se bavio problemom malinara koji traju gotovo već dve decenije, a malinari su odustali od sutrašnjeg protesta.

Malinari su posle sastanka saopštili da se protest najavljen za sutra neće održati i da su zadovoljni sa pregovorima sa ministarstvom poljoprivrede, ali da ostaju pri zahtevu da otkupna cena maline bude 1,83 evra.

Država je takođe malinarima obećala pomoć kroz sadni materijal i zaštitna sredstva malinarima koji su od elementarnih nepogoda pretrpeli štetu.

Pred početak sastanka Nedimović je rekao Tanjugu da je sastanak sazvan na inicijativu ministarstva poljoprivrede uz koordinaciju sa predsednicom Vlade Anom Brnabić jer je, kako je naveo, jako važno da se na tom mestu razgovara o svim problemima koji muče jedan deo grupacije malinara, koji je organizovan u okviru asocijacije.

“Nama je ideja da, kao i prošli put, predstavimo ljudima kojim će to merama Ministarstvo poljoprivrede reagovati na probleme koji su se javili u vezi sa vremenskim uslovima, smenjenim prinosima, da povećamo kvalitet proizvodnje i da otvorimo nova tržišta u pogledu plasiranja robe”, rekao je Nedimović napominjući da Vlada apsolutno stoji na stanovištu otvorenog tržišta, koje opedeljuje cenu maline.

“Kada smo počeli da spajamo otkupljivače i malinare pre mesec dana cena je bila110 dinara, a danas već imamo taj skok koji ide 153, 158, 163 u zavisnosti od prostora, a negde čak i do 170 dinara”, naveo je ministar ističući da je jako je važnio da ta cena bude akontna.

To, kako je ukazao, znači da otkupljivači imaju obavezu da - prema ugovorima o prodaji maline na zapadno tržište - tako plaćaju razliku.

Za one pak proizvođače kojima je dnevno plaćena konačna cena “više nema pomoći jer je tu tržište odradilo svoj posao, rekao je ministar.

"Naše je da spečimo da bilo ko pokuša da izmanipuliše tržište i pokuša da na račun malinara da pribavi za sebe korist koja mu ne pripada.

To je posao države da obezbedi normalno funkcionisanje tržišta. Prilike govore da će biti kretanja naviše, ali u kranjoj liniji je tržište to koje opredeljuje sve šta se dešava", napomenuo je ministar.

Kako su ranije saopštili predstavnici malinara, oni traže da akontna cena maline bude jednaka na nivou citave Srbije i da iznosi 180 dinara

Image may contain: plant and food

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović uručio je juče poljoprivrednim proizvođačima u Žitorađi prva rešenja za kupovinu traktora, čiju nabavku subvencioniše država.

Nedimović je u izjavi za Tanjug precizirao da država daje 50 odsto sredstava, navodeći da je do sada urađeno 390 takvih rešenja.

"Danas smo uručili prva rešenja za nabavku traktora gde država daje 50 odsto svojih sredstava, znači ukoliko poljoprivrednik kupuje traktor od 20.000 evra, država mu daje 10.000 evra. Uručili smo sedam takvih rešenja u Žitorađi. Šestoro njih su nosioci malih gazdinstava koji imaju hektar, hektar i po voća ili povrća", rekao je Nedimović.

Ministar kaže da je do sada podneto 2.300 zahteva, a od toga 2.050 njih ispunjava uslove, dodajući da će dati sve od sebe da oni koji ispunjavaju uslove do kraja godine dobiju rešenja.

Oni koji su dobili rešenja, kaže, imaju rok od 90 dana da nabave traktor i da im se transferišu sredstva.

Nedimović navodi da država prvi put subvencioniše kupovinu traktora u ovom obimu, a među onima koji su dobili rešenje su i jedna žena, što je posebna ciljna grupa ministarstva, kao i 71-godišnji poljoprivrednik, koji je 20 godina čekao da nabavi traktor.

"Pre sedam, osam godina bila je jedna mera, ali u ovom obimu prvi put (država subvencioniše kupovinu traktora). Poređenja radi, 1.500 traktora se godišnje nabavi u Srbiji za sve vrste poljoprivredne proizvodnje, za ratarstvo, povrtarstvo, a sada imamo 2.000 zahteva koji se tiču voćarstva i povrtarstva. To pokazuje da smo pogodili meru", rekao je ministar.

Prilikom uvođenja ove mere, koja će povećati konkurentnost srpske poljoprivrede, u Ministarstvu poljoprivrede su se, kaže Nedimović, vodili pre svega istraživanjima na terenu.

"Nama je bio cilj da pomognemo malim proizvođačima koji imaju hektar, dva voća ili povrća, odnosno da se poveća konkurentnost naših poljoprivrednih proizvođača", zaključio je Nedimović.

Među onima koji su dobili pomoć za kupovinu traktora je i voćar Miloš Andrić, čiji zasadi višnje zauzimaju 1,2 hektara.

Sredstva znače mnogo, jer će doprineti smanjenju troškova prilikom proizvodnje, a bolja mehanizacija znači i manju potrošnju goriva, objasnio je on.

Da će im podsticaji značiti, potvrdio je i poljoprivrednik Jovica Andrejić, čiji sin i unuk na nešto više od hektar sade šljivu.

"Sada će imati nov traktor, a kad je nova mašina, znači da je bolja. Mnogo znače ova podsticajna sredstva", rekao je Anrejić.

Izvor: www.naslovi.net

Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović najavio je danas da će u utorak, 20. juna razgovarati sa predstavnicima Udruženja proizvođača malina da bi se rešili problemi u vezi s otkupnom cenom i sprečilo narušavanje tržišta.

Nedimović je za Televiziju Pink kazao da je u Srbiji 450 hektara zemljišta pod malinjacima, a da je 2015. godini bilo 250 hektara.

"Imamo progresiju prouzrokovanu dobrom cenom malina. Ove godine imamo poremećaj na tržištu", rekao je Nedimović.

On je rekao da Ministarstvo poljoprivede ne može da određuje cenu malina, ali da može da preko inspekcijskih organa i nezavisnih tela da "reaguje na terenu i završe priču oko malina".

Proizvođači iz svih krajeva Srbije su nezadovoljni ovogodišnjom otkupnom cenom od 100 do 120 dinara za kilogram malina.

Izvor: www.naslovi.net

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović govoreći o dolasku kompanije za preradu mesa „Tenis” u Srbiju kazao je da će se za desetak dana znati da li će tom proizvođaču mesa biti odobren zakup zemljišta na pet lokacija u zemlji. Nedimović je naveo da je taj nemački proizvođač aplicirao na javni poziv za zakup zemljišta na 30 godina, čija je analiza u toku, a da će za deset dana biti poznati njeni rezultati. On je za regionalnu tv N1 kazao da je Tenis podneo pet zahteva, za preko deset hiljada hektara u pet različitih lokalnih samouprava. Ministar je dodao da su Kikinda i Zrenjanin lokacije koje su im posebno interesante. „Tenis je kompanja koja ima na raspolaganju tržište od šest hiljada kilometara, a dolazi u Srbiju i donosi tehnnologiju i genetiku. Mi nemamo dovoljnu količinu prasadi u Srbiji, sa njihovom tehnologijom imaćemo dovoljno materijala, i razvijati klaničnu industiju”, kazao je Nedimović gostujući u Presingu. „Nama je želja da prerađujemo sirovo meso”, dodao je ministar. Govoreći o kritikama lokalnih proizvođača, Nedimović je rekao da Ministarstvo aktivno komunicira sa njima i da će oni tek videti koristi od novog sistema. „Želimo da razvijamo kooperantski odnos, zadruge koje su postojale, a to smo izgubili”, rekao je on. Nedimović je takođe rekao i da, posle nedavnog vraćanja skoro 14 tona junetine iz Rusije, izvoz mesa u tu zemlju je 24. maja dozvoljen i „potpuno otvoren”. Tone mesa koje su vraćene u Srbiju su posledica, kako je objasnio, greške koju je napravio izvoznik. Kako je naveo, pojedinačnih problema sa Rusijom je bilo prethodnih godina, ali Srbija radi na popravljanju kvaliteta. „Svaka kompanija odgovara od trenutka otpreme iz Srbije, do mesta isporuke, i roba izađe bezbedno”, kazao je on i dodao da je zbog dugog puta moguće „svašta da se desi”. „Sve je usaglašeno sa Rusijom, i za prvih pet meseci 2017. izvoz je povećan”, dodao je Nedimović. Nedimović je takođe rekao da prema Zakonu o poljoprivrednom zemljištu neće biti dozvoljena potpuna liberalizacija prodaje zemljišta i da će za strance biti zaustavljena. On je najavio da će se zakon o poljoprivrednom zemljištu menjati jer Srbija nije imala isti status kako i druge zemlje koje su pregovarale. „Jedini smo pristali na liberalizaciju, ali nismo bili spremni, restitucija nije gotova, i kako onda da liberalizujemo. Napraviće prelazni period dok ne budemo sigurni i na drugačiji način rešavamo to. Izmenićemo zakon i nećemo pustiti potupnu liberalizaciju zemljišta”, rekao je ministar. Izvor:Tanjug

Kako objavljuje POLITIKA Fudbalski klub Sloga u mačvanskom selu Zasavici, koje pripada gradu Sremska Mitrovica, u svojim redovima ima fudbalera koji je trenutno na dužnosti ministra u Vladi Republike Srbije.

To je Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, diplomirani pravnik, bivši poslanik  i gradonačelnik Sremske Mitorvice, čija familija, uglavnom, živi u sremskom selu Velikim Radincima, a on u centralnom gradu Srema.

Branislav Nedimović je počeo da igra fudbal kao đak osnovac u sremskomitrovačkom drugoligašu Sremu i prošao fudbalsku školu od petlića do omladinca.

 

Izvor: http://www.politika.rs 

Za nekoliko nedelja na našim rafovima pojaviće se prvih osam proizvoda, mesnih prerađevina pet prerađivača, sa oznakom "srpski kvalitet". Taj logo bi trebalo da bude garant višeg kvaliteta ali i da je proizvod napravljen u Srbiji od domaćih sirovina. Kvalitet će biti dvostruko kontrolisan. Proveravaće ga kontrolne kuće koje će ovlastiti Ministarstvo poljoprivrede, ali i nadležne inspekcije tog ministarstva. "Ovde je isključivo reč o sirovini koja je iz Srbije i na tome ćemo insistirati iz dana u dan. Mi tako dve stvari radimo. Prvo povećavamo proizvodnju u osnovnoj delatnosti, s druge strane činimo kupcima dostupnijim proizvode koji su većeg kvaliteta", kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.Nedimović navodi da oznaka "srpskog kvaliteta" treba da doprinese tome da se država uključi u potvrdu da je ono što je napisano na deklaraciji baš tako, da je nešto proizvedeno u Srbiji baš iz Srbije. Takođe na taj način se pomaže i potrošačima da pronađu robu iz Srbije, jer kako kaže ministar, sva istraživanja pokazuju da potrošači žele našu robu, ali ne znaju gde da je nađu. Oznaka "srpski kvalitet" obezbediće, tvrde nadležni, i veću konkurentnost na domaćem i stranom tržištu. Izvor: RTS

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31