Poljoprivrednici u Srbiji će od 1. marta moći da računaju na subvencije na dizel gorivo, za šta su izdvojene dodatne dve milijarde dinara, izjavio je danas ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Ministar je objasnio da će 60 litara dizel goriva po hektaru biti subvencinisano sa po 20 dinara, a maksimalan iznos poljoprivrednog zemljišta je 20 hektara. “Ovo će se odnositi  na ratare,  povrtare,  voćare, na sve vrste poljoprivredne proizvodnje”, rekao je Nedimović novinarima nakon sto je obišao gazdinstvo Ignjata Stošića u Crvenoj Crkvi. Ministar je naveo da poljoprivrednicima za subvencije za gorivo neće biti potrebni nikakvi fiskalni računi, već će im država automatski na bazi prijave hektara trezoru od 1. marta do 30. aprila isplaćivati i tu podršku za dizel gorivo, “Ko podnese zahtev u roku od pet dana na njegovom računu će biti novac. Biće prosta metodologija”, dodao je ministar. Kako je rekao, Vlada je pripremila kompletna akta neophodna da se posle nekoliko godina ponovo krene sa subvencionisanjem dizel goriva u poljoprivredi.

“Ovo je posledica finansijske discipline i dobrih finansijskih rezultata koje je Srbija postigla u prethodne tri godine”, poručio je Nedimović i naglasio da će iznos ove podrške biti još veći ukoliko i u 2019. budu postignuti dobri finansijski rezultati. Ministar je naveo da je sa dodatne dve milijarde za subvencije za gorivo budžet Ministarstva poljoprivrede veći od pet odsto. “U ovom trenutku imamo 53,7 milijardi dinara na raspolaganju na podelu  Ministarstva poljoprivrede”, kaže Nedimović i dodaje da podatak da je budžet Pokrajinskog sekretarijarta za poljoprivredu oko 1,2 milijardi dinara govori o tome koliko je veliki iznos od dve milijarde dinara za subvencije samo za gorivo.

Izvor: Tanjug

 Posle više godina čekanja, obećanja i nadanja počelo je da se događa ono o čemu se samo govorilo i to uglavnom u negativnom kontekstu i sa podsmehom. Ne pričamo ni o kontroli mleka u Državnoj laboratoriji niti o budžetu koji je barem 5% od ukupnog, a koristi se za podsticaje u poljoprivredi pa čak ne mislimo ni na to da oni koji uzimaju procenat da bi isplatili subvencije poljoprivrednicma bivaju hapšeni. Sve to se već dogodilo i otišlo u istoriju. Ovo je priča o prvom korisniku direktnih podsticaja Evropske Unije nama poznate kao IPARD. Dragiša Kovačević iz Stejanovaca kod Rume prvi je poljoprivrednik u Srbiji koji je dobio rešenje o isplati novca iz IPARD-a i on će očigledno biti pominjan još dugo. Ovaj voćar kupio je berač višanja koji će mu olakšati proizvodnju i smanjiti troškove. Da bi dobio novac on je prošao put od konkursa do odobrenja preko nabavke i konačno isplate novca koji mu pripada.

Na plantaži od šest hektara oblačinsku višnju Dragiša Kovačević ove godine braće pomoću samohodnog berača domaće proizvodnje. Novu mašinu platio je oko pedeset hiljada evra, a 60 odsto uloženog novca vraćeno mu je iz pretpristupnih fondova. „Aplicirao sam u januaru 2018. U ovih godinu dana imao sam pet kontrola koje nisu nešto mnogo zahtevne. Ja sam prezadovoljan, ništa to nije nešto što je neostvarivo i nedostižno”, rekao je okupljenim novinarima koji su došli sa ministrom Branislavom Nedimovićem i ambasadorom EU u Srbiji Semom Fabricijem. Nova oprema, mašine i objekti, želja su i potreba svakog srpskog poljoprivrednika. U okviru IPARD-a ove godine biće otvorena ukupno četiri konkursa. „Ovo su prve  evropske pare  koje srpski poljoprivednici, uopšte građani Srbije dobijaju direktno u ruke. Do sada je to išlo preko institucija, a ovo je sada ono što može da se pipne na licu mesta”, navodi ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. „Na plantaži Kovačevića on je pokazao da može da se aplicira i da može da se dobije podsticaj i da sa ovim tresačem i beračem koji je kupio može da unapredi i da napravi uštedu u svojoj proizvodnji”, rekao je ovom priliko Slađan Mančić, predsednik Opštine Ruma koji je došao da podrži ovog domaćina i čestita mu na uspešno realizovanoj investiciji. Iz pretpristupnih fondova poljoprivrednicima je namenjeno 175 miliona evra. „To je bespovratna pomoć koju EU dodelje. Procedura jeste složena, ali razlog tome je što EU želi bude sigurna da se postojećim prcedurama  obezbedi transparentnost i da novac zaista stigne onome kome je namenjen”, objašnjava Sem Fabrici, šef delegacije EU u Srbiji.

 Najveće interesovanje poljoprivrednika vladalo je za kupovinu novog traktora i to onijh koji su iz AP Vojvodina. Uprava za agrarna plaćanja uručila je više od 150 rešenja za odobrenje  projekta. Uprkos sumnjama da će biti slab odziv novca neće biti dovoljno za sve koji su konkurisali, ali će ove godine biti otvoren još jedan konkurs za istu namenu kada treba očekivati još jaču konkurenciju.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je večeras na RTS-u da Ministarstvo poljoprivrede nastavlja sa isplatom subvencija za poljoprivrednike. On je ovom prilikom naveo da je samo u protekla tri dana isplaćeno više od dve milijarde dinara različitih podsticaja. Među njima je oko šesnaest hiljada poljoprivredniika kojima je isplaćena premija za osiguranje poljoprivrede i 2500 predmeta u vezi sa poljoprivredom mehanizacijom. „Nema nikakih problema u vezi isplate“ naglasio je Nedimović.

Osvrnuvši se na nedavno hapšenje v.d. direktora Uprave za agrarna plaćanja Žarka Radata, ministar Nedimović je naglasio da će se sprečiti svaki pokušaj dovođenja poljoprivrednika u loš položaj i korupcija u ovom resoru. Ministar je ovom prilikom podsetio na hapšenja koja su bila ranije ove godine a u vezi sa reeksportom voća za Rusku Federaciju: „Kao što smo i u ranijim slučajevima radili tako će biti i dalje. Podsećam vas da je uhapšeno 63 osobe u vezi sa izvozom voća. Zahvaljujem se Ministarstvu unutrašnjih poslova koje je dobro uradilo svoje deo posla. Mi ćemo se sa naše strane potruditi da u svakom smislu zaštitimo poljoprivrednike.“

„Nulta je tolerancija za kriminal. Ovo što su pokušali dvoje lica da prime mito, za to su osumnjičeni, mi moramo te probleme da rešavamo i da sprečavamo te mangupe. Ja sam još 4. oktobra rekao da mnogi treba da se brinu naročito oni koji pokušavaju da se igraju sa srpskom poljoprivredom“ rekao je ministar Nedimović gostujući na Javnom servisu Srbije – RTS-u.

Na pitanje voditelja o novom Budžetu, Nedimović je uporedio stanje 2012. godine kada su poljoprivrednici imali na raspolaganju dvesta šezdeset miliona evra a danas više od 400.000.000 evra. Kada je reč o prioritetima Nedimović ističe stočarsku proizvodnju odnosno proizvodnju mesa i mleka.

Do aprila naredne godine u Nacionalnoj referentnoj laboratoriji biće kontrolisano 95 odsto prehrambenih proizvoda, rekao je danas za Radio Beograd ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Nedimović kaže da će Nacionalna referentna laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka, koja je pre nekoliko dana dobila akreditaciju, omogućiti državi superviziju kvaliteta mleka, ali i laboratorija koje se time bave. "Moći ćemo da klasiramo mleko koje je ekstra kvaliteta, koje je nižeg kvalitata, a ne da plaćamo ljudima isto. Mi smo imali premiju sedam dinara za mleko, pa da li je ono višeg ili nižeg kvaliteta, potpuno je bilo svejedno. Nama je cilj da nagradimo one koji dobro rade, s druge strane, oni koji to manje dobro rade, da ih podignemo na višu stepenicu", kaže Nedimović. Govoreći o novcu iz IPARD fonda, navodi da su na prva tri javna poziva za ta sredstva stigle 504 prijave, a do sada je doneto oko 270 rešenja za odobravanje sredstava. Nedimović je rekao da će resorno ministarstvo učiniti sve da sav novac iz predpristupnih fondova Evropske unije, u vrednosdti od 175 miliona evra, bude potrošen. Dosadašnja analiza pokazuje da je 70 odsto onih koji konkurišu za sredstva iz Vojvodine, dok je 30 procenata "južno od Save i Dunava". Ministar je govoreći o subvencijama istakao da će poljoprivrednicima naredne godine na raspolaganju biti mnogo više sredstava. "Naročito ćemo davati više sredstava za subvencije za stočarstvo u delu tovnog govedarstva, u delu genetskog materijala koji je neophodan za razvoj tovnog govedarstva", kaže Nedimović. Subvencije po hektaru će ostati 4.000 dinara, kaže on i ukazuje da neće biti povećanja. Kaže da je u ovoj godini ulagano dosta u navodnjavanje i da sistemi koji su izgrađeni u ovoj godini pokrivaju 50.000 hektara poljoprivrednog zemljišta. Podsetio je i da će u Valjevu biti napravljen sistem automatskih protivgradnih stanica, a da je prvih 19 lansera već postavljeno.

Izvor: RTS 

Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović izjavio je danas da će se u budućnosti raditi na tome da se prerađivački kapaciteti izmeštaju iz velikih industrijskih centara i da se nalaze tamo gde se nalazi i sama sirovina. Nedimović je, komentarišući jučerašnju posetu fabrici za preradu prehrambene industrije "La Linea Verde" u Dobrincima kod Rume, istakao da je ta investicija izgrađena tamo gde joj je i mesto, gde se nalazi sirovina, gde se nalaze kooperanti. "Imaćemo 24 investicije u narednih godinu dana, a od 24 projekta 21 su domaći poljoprivrednici koji žele da unaprede svoje poslovanje i od proizvođača sirovina da pređu u prerađivače, one koji prave veću dodatu vrednost", kazao je Nedimović za RTS. Kako je ministar ranije rekao, srpskoj poljoprivredi je potrebno da unapredi proizvodne kapacitete jer ne treba samo da izvozi sirovinu, na primer kruške u Sloveniju, kao što je bio slučaj pre 30 godina, već treba da ima i svoje preradne kapacitete i na taj način ostvari veću zaradu. Nedimović je naveo i da to ne isključuje izvoz sirovina i dodao da se prerađenom sirovinom, na primer lepo iseckanom, upakovanom i brendiranom salatom koja se izveze na druga - evropska i svetska tržišta, ostvaruje veća zarada. "Za to nam je ranije falila tehnologija. Za to je potrebna izuzetno visoka higijena i izuzetan kvalitet same te hrane koja treba da se izvozi", istakao je Nedimović. Govoreći o Zakonu o zakupu poljoprivrednog zemljišta, ministar je kazao da se mora obratit pažnja na davanje poljoprivrednog zemljišta u zakup, odnosno na to da li treba dati stočarima ili ratarima. "Nama je stočarstvo jedna od najvažnijih stvari u poljoprivredi, ne samo zbog izvoza i te dodate veće vrednosti, ali mi te stvari moramo ograničiti da ne dođemo u situaciju kao što imamo u poslednjih godinu ili dve dana da u mnogim samoupravama ratari više ne mogu ni da priđu poljoprivrednom zemljištu, jer se farme veštački proizvode", kazao je Nedimović. Dodao je da danas u Srbiji zvanično ima više stočara nego što ih stvarno ima i to tako što se jedna farma deli na dve da bi se došlo do zemljišta. "Pravo prečeg zakupa se neće ukinuti, ono će se modifikovati tako da bude na korist i stočara, a sa druge strane da i drugi poljoprivrednici imaju pravo pristupa poljoprivrednom zemljištu", naveo je Nedimović. On je rekao da u ovom trenutku ima 45 različitih proizvoda koji su zaštićeni oznakom geografskog porekla, te da je to potrebno zaštiti i pred EU. "Spremili smo novi propis o šemama kvaliteta koji će nam dati mogućnost da upravo ove naše proizvode zaštitimo, a to je važno jer na taj način iskazuju da imaju neki poseban kvalitet", kazao je Nedimović.

Izvor: TANJUG

FUTOG, 3. novembra (Tanjug) - Ovogodišnja 19. "Kupusijada", na kojoj su se okupili mnogobrojni poljoprivredni proizvođači i izlagači, svečano je otvorena u Kulturnom centru "Mladost" u Futogu. Pored proizvođača futoškog kupusa, priliku da predstave svoje domaće proizvode imali su i ostali proizvođači, a sve u cilju predstavljanja privrednih potencijala Futoga.

 

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević je istakao značaj ove manifestacije, koja promoviše futoški kupus kao brend Srbije. On je istakao da zaštićena oznaka geografskog porekla zapravo predstavlja komparativnu prednost naših proizvoda na tržištu i to je pravi put ka boljem pozicioniranju domaćih proizvoda. "Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu izdvaja sredstva za finansiranje troškova za sertifikaciju, za označavanje geografskog porekla. Drago mi je što smo uspeli to da organizujemo sa Gradom Novim Sadom, prošle godine, kada je bila u pitanju begečka šargarepa i ovo jeste, zapravo, prilika da pozovemo sve poljoprivrednike da se udružuju, da označe geografsko poreklo i da na taj način zauzmu bolje pozicije na tržištu", naglasio je Radojević, ukazavši na važnost standardizacije proizvodnje.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović je ovom prilikom izrazio zadovoljstvo, što danas imamo 12 sertifikovanih brendova. "Mi ćemo se truditi da sledeće godine usvojimo jedan poseban zakon, koji će nam omogućiti da i u Evropskoj uniji bude zaštićen futoški kiseli kupus. Onako kako se štiti praška šunka, tako i mi treba da zaštitimo naš kupus, jer to je naša obaveza prema svim ljudima koji ovde žive i rade", rekao je Nedimović.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević istakao je da i najrazvijenije ekonomske zemlje neguju slične manifestacije i ističu kao nešto najbolje i što, na kraju, može i te kako da se komercijalno isplati. "Kupusijada" u Futogu, jedinstvena manifestacija u Srbiji po tematici kojoj je posvećena, mestu svoga redovnog održavanja i bogatstvu mogućnosti koju pruža autohtona sorta kupusa kakva se uzgaja i prerađuje isključivo u Futogu, nastavlja se i sutra uz bogat program, koji su organizatori pripremili za posetioce, saopšteno je iz Pokrajinske vlade.

Autohtona sorta kupusa važan je brend Futoga, ne samo za ekonomski razvoj već i za razvoj kulture. Kako kažu proizvođači, ono što je retko i kvalitetno treba prepoznati i čuvati. Branko Karanović, proizvođač kupusa za RTV kaže: "Od toga kupusa mi živimo i od tog bredna mi živimo. Znači, brend kao brend futoškog kupusa trebalo bi da opstane, jer to je ime i prezime nečega što je došlo iz davnina i da ga mi očuvamo da bi bilo što bolje i što lepše".

Manifestaciju je posetio i Aleksandar Konanihin, prvi savetnik ruskog ambasadora u Srbiji Moram da kažem – ja sam oduševljen ovom manifestacijom. To veoma liči na Rusiju. Mi takođe imamo tzv. Praznik uražaja, to je Dan završetka radova i mi obeležavamo to na svaki mogući način. I ovde ja imam osećaj da sam bukvalno u Rusiji.

 

U Sremskoj Mitrovici je držan prvi Sremski sajam poljoprivrede Agrosirm. Brojnim zvanicama na otvaranju obratili su se Vladimir Sanader gradonačelnik Sremske Mitrovice, Nada Kovačević direktor glavne filijale Dunav osiguranja u Sremskoj Mitrovici, Saša Stefanović pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu i Branislav Nedimović ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koji je obišao štand Dunav osiguranje u okviru sajamske izložbe i dao svoj i osvrt Vlade Srbije na situaciju u osiguranju poljoprivrede.

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vlade Srbije ovom prilikom  najavio je novine u oblasti osigurana poljoprivrede: "Imaćemo novi pravilnik vezano za osiguranje poljoprivrednih proizvoda iz prostog razloga zato što želimo da povećamo procenat poljoprivrede koji se osigurava jer 11% je malo za čitavu državu. Primetili smo neke nelogičnosti u prethodnom periodu i neke anomalije koje smo imali u sistemu. Treba to da bude na korist poljoprivrednih proizvođača, a ono što mogu reći da će biti veći procenata povrata premije osiguranja za one prostore koji su naročito izloženi udarima grada. Tu pre svega mislim na prostor koji se nalazi uz Drinu, zbog nepostojanja zajedničke intervencije kada dođu gradonosni oblaci. Tako da ćemo izdvojiti dodatni novac za to sledeće godine, a planiramo da donesemo do kraja godine i treba da povećamo ako stignemo do 17-18% sledeće godine napravili smo dobru stvar. Meni su važne sve osiguravajuće kuće ali mi isto tako važno da budu prisutni na terenu i da izađu jako brzo na teren kada se desi neka šteta, a ne da se pojave posle 15-20 dana. Ja cenim napore kompanije poput Dunav osiguranje koji to rade u kratkom vremenskom intervalu, ali moramo da ih pristojimo sve i zato ćemo doneti nov pravilnik. Dobiće novac od države i podršku samo onaj ko postupa po pravilima koji idu na korist poljoprivrednim proizvođačima, a ne da se pojavi neko posle 15 ili 20 dana kada više ne znate šta se desilo.

Prema poslovnim podacima kompanija Dunav osiguranje ne ostvaruje profit u osiguranju poljoprivrede ali ipak nastavljaju da rade na ovoj vrsti osiguranja jer kao državna kompanija poljoprivredu smatraju strateškom granom domaće privrede. Ciljevi Dunava su da se poveća korisna površina privredna površina koja se osigurava, a tima i premija osiguranja. Dunav osiguranje konstantno radi na edukaciji, ukazujući na značaj osiguranja i zato su podržali Sajam poljoprivrede Agrosirm. Nada Kovačević, direktorka glavne filijale Sremska Mitrovica Dunav osiguranje: "Dunav osiguranje kao nacionalna osiguravajuća kuća prepoznala je značaj i podržala održavanje prvog Sremskog poljoprivrednog sajma Argosirm. Naša kompanija posebnu pažnju posvećuje osiguranju poljoprivredne proizvodnje kao strateške grane privrede. Poljoprivreda je industrija pod vedrim nebom i koliko god da poljoprivredni proizvođači ulaže volje, znanja, truda u poljoprivrednu proizvodnju može da se desi da usled samo jedne vremenske nepogode ostanu bez očekivanih proizvoda i prihoda. Upravo zbog toga Dunav kao lider u osiguranju tržišta posebno vodi računa o razvoju svesti o značaju osiguranja u poljoprivrednoj proizvodnji. Srem i njegovi domaćini svakako zaslužuju da se upravo ovde u Sremskoj Mitrovici i centru Srema ustanovi poljoprivredni sajam mi kao kompanija podržali smo u manifestaciju sa zeljem da ona preraste u tradicionalnu. Danas na sajmu Dunav osiguranje će predstaviti preko 90 usluga iz svoje palete proizvoda"

Izvor: Studio B

Poljoprivrednici u Srbiji ovih dana razmišljaju o tome da li sejati pšenicu, koji sortiment uzeti i kako će se to odraziti na njihovo poslovanje. Ako se neko premišlja, možda će mu najava resornog Ministarstva biti od pomoći. Naime, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović na konferenciji za medije održanoj u zgradi Ministarstva najavio je izvoz prvih količina pšenice iz Srbije u Egipat, zemlju koja je najveći globalni uvoznik pšenice. Kako  je ministar saopštio konkretno posao bi trebalo da počne u decembru ove godine ili januaru 2019.

Prvi put posle 30 godina srpski proizvođači će moći da izvoze pšenicu u Egipat, a Srbija je kao država dobila za to sertifikat izjavio je danas ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović. On je naveo da se očekuje da u poslednjoj nedelji novembra i početkom decembra uvoznik obavi kontrolu skladišnih kapaciteta.  Govoreći o budućim koracima u pogledu jačanja izvoza žitarica, ministar je rekao da ono što Srbija planira sa Egiptom kada je reč o izvozu pšenice, isto planira sa izvozom kukuruza u Kinu i Indoneziju.

Branislav Nedimović na konferenciji za medije

Imajući  u vidu da je ovaj posao i deo projekta velikih Međunarodnih organizacija i institucija trebalo bi očekivati uspeh. Kako je saopšteno na konferenciji, omogućavanje izvoza srpske pšenice u Egipat, konkretan je rezultat zajedničkog projekta Udruženja Žita Srbije, Evropske banke za obnovu i razvoj, Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Ministarstva poljoprivrede.

Direktorka Evropske banke za obnovu i razvoj za Zapadni Balkan Žužana Hargitai rekla je da je ta banka do sada u Srbiji uložila pet milijardi evra, od čega je trećina sredstava otišla na finansiranje privatnog sektora, a dobar deo novca za poljoprivredu.  Izrazila je očekivanje da će sa Srbijom biti nastavljen rad na modernizaciji poljoprivrede, te najavila pomoć Srbiji u pogledu bezbednosti hrane i fitosanitarne kontrole i nastavak ulaganja u poljoprivredu kako bi proizvodi iz Srbije bili konkurentni na tržištu EU.  Direktor agrobiznis sektora za jugoistočnu Evropu u toj banci, Miljan Ždrale, naglasio je da je srpska poljoprivreda jedan od najvažnijih pogona i lokomotiva razvoja srpske ekonomije, te da će biti nastavljena saradnja na promociji srpske poljoprivrede i izvoznika.  Ždrale je najavio da će se prvi put ove godine na globalnoj konferenciji žita u Ženevi, uz više od 550 učesnika iz svih zemalja sveta, predstaviti asocijacija Žita Srbije, kao i potencijali ulaganja u rečnu infrastrukturu budući da je Dunav najkraća ruta za izvoz proizvoda iz Srbije. 

 

Predstavnici međunarodnih organizacija Žužana Hargitai EBRD (levo) ministar Nedimović , Miljan Ždrale EBRD (desno)

 

Sremci su započeli svoj prvi sajam gde je Nacionalna osiguravajuća kuća "Dunav osiguranje" predstavila je svoju ponudu poljoprivrednicima i nastavila promociju osiguranja poljoprivrednih površina. Sajam je posetio i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, koji je podvukao važnost osiguranja i istakao da bi do kraja godine trebalo da bude donesen novi pravilnik o osiguranju koji će obezbediti da osiguravajuće kuće deluju brzo i efikasno. "Sve osiguravajuće kuće su važne, ali je takođe važno da budu prisutne na terenu i da izađu brzo, čim se desi neka šteta, a ne posle 10,15 dana. Cenim napore kompanija poput 'Dunava' koje to rade u kratkom vremenskom intervalu, ali moramo da ih upristojimo sve i zato donosimo novi pravilnik po kome će novac od države dobiti samo oni koji postupaju po tom pravilniku", naveo je Nedimović. Kako je rekao, sada je osigurano 11 odsto svih poljoprivrednih površina, što je malo na nivou cele države. On je dodao i da su uočene i "neke nelogičnosti i anomalije", i podvukao da će novi pravilnik biti na korist poljoprivrednih proizvođača. "Ono što mogu da obećam jeste da će biti veći procenat povrata premije osiguranja za ona prostore koji su naročito izloženi udarima grada, pre svega mislim na područje uz Drinu zbog nepostojanja zajedničke intervencije kada dođe do grada. Izdvojićemo dodatni novac i ako stignemo do 17,18 odsto osiguranih poljoprivrednih površina sledeće godine, to će biti veliki korak", rekao je Nedimović nakon obilaska sajma. Direktorka glavne filijale "Dunav osiguranja" u Sremskoj Mitrovici Nada Kovačević navela je da ta kompanija poklanja posebnu pažnju osiguranju poljoprivredne proizvodnje, koja, kako ocenjuje, predstavlja stratešku granu privrede. "Poljoprivreda je industrija pod otvorenim nebom i koliko god da proizvođač uloži znanja, volje i finansija, može da se desi da ostane bez očekivanih proizvoda i prihoda. Upravo zbog toga, naša kompanija kao društveno odgovorna kuća permanentno radi na razvoju svesti poljoprivrednih rekla je Kovačevićeva. Kako je navela, Srem i domaćini iz te oblasti zaslužuju ovakav sajam. "Kompanija 'Dunav osiguranje' ne ostvaruje profit u ovoj vrsti biznisa, ali kao odgovorna kompanija nastavljamo da radimo na povećanju poljoprivrednih površina koje se osiguravaju, kao i na edukaciji gde kroz radionice ukazujemo na značaj osiguranja širom Srbije. Mi smo sa zadovoljstvom podržali ovu manifestaciju i želimo da postane tradicionalna", kazala je Nada Kovačević. Ona je navela da je "Dunav osiguranje" predstavio na Sajmu više od 90 usluga i proizvoda kompanije, te da svi zainteresovani mogu da dobiju informacije koje su im potrebne.

Izvor: TANJUG, RTV 

Kazneno-popravni zavod i grad Sremska Mitrovica domaćini su Prvog sajma poljoprivredne mehanizacije. Među 100 izlagača, od traktora do kulena, na zatvorskoj ekonomiji i hipodromu izložena je i mehanizacija napravljena u zatvorskim radionicama. Traktorska prikolica "dubrava" njihov je brend. Prve prikolice za špediter iz zatvorske radionice izašle su pre skoro šest decenija, a ove godine više od 100 prikolica "dubrava" od 5,8 i 10 tona našlo je kupca. Zajednički projekat, zajednički interes. Za majstore prikolice su put do novih veština i put do budućeg posla. "Sve prikolice se rade ručno, nijedna ne dolazi gotova, sve dolazi iz delova i sve ostalo se vari. Za godinu dana sam ih dvadesetak izvario, za šta sam nagrađivan tri puta, od ta tri puta jednom sam dobio i nagradno da odem kući", navodi osuđenik Ivan Erčić. Zajedničkim radom zaposlenih i osuđenika iz metalskog pogona sremskomitrovačkog zavoda izašlo je 11 različitih drljača, utovarivača za vreće, mehanizacije za voćare. "Najtraženije su voćarske prikolice. Ove godine smo prodali 80", kaže Zoran Gadžuri, šef Odseka za industrijsku proizvodnju KPZ Sremska Mitrovica. Od svoje mehanizacije korist imaju i za svoju ekonomiju. Preko 100 tona kornišona, krompira i luka proizvedeno je na zatvorskom imanju. "Ja sam po struci inženjer zaštite bilja, naravno da sam imao priliku da primenim u praksi sva znanja stečena na fakultetu. Znači mi puno. Imate ceo dan osmišljen, lakše je tako", govori osuđenik Goran Zoranović. Najprofitabilnija ustanova u gradu Zatvorska mehanizacija obradila je na stotine hiljada hektara u Sremu. "Selo je puno prikolica ”Dubrava”, nema kuće maltene koja je ne poseduje", kaže Radovan Dedić, poljoprivrednik iz Bešenova. Najveći zatvor na Balkanu najprofitabilnija je ustanova u Sremskoj Mitrovici. Od proizvodnje se izdržavaju i zarađuju. Prošle godine 3,2, a naredne planiraju pet miliona evra. Kupovinu mehanizacije podržava i država. "Prihodovana sredstva ulažemo u adaptaciju smeštaja za osuđeničku populaciju, naravno da nisu zaboravljeni ni radnici koji rade i koristimo ta sredstva da kupimo nove mašine, koje će nam stvoriti vrata za nove poslove", kaže Aleksandar Alimpić, upravnik KPZ Sremska Mitrovica.

Ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Branislav Nedimović ističe da je ove godine dosta novca izdvojeno za poljoprivrednu mehanizaciju. "Finansiramo 50 odsto od komercijalne cene koštanja jednog alata koji se koristi u svrhu poljoprivrede", navodi Nedimović. Za majstore u zatvorskim radionicama ne brinu – interesovanje osuđenika za obuku i uz rad dobijanje zanatskih diploma je izuzetno. Ne brinu ni za kupce, većina izložene mehanizacije na Sajmu ima oznaku prodato.

Inače, Prvi sremski poljoprivredni sajam "Agrosirm" i trajaće dva dana.Na pitanje novinara Agrobiznis magazina o podsticajima za mlade poljoprivrednike resoni ministar Branislav Nedimović je rekao: "Imamo 1.276 aplikacija za mlade poljoprivrednike do 40 godina. Do 15. novembra biće izvršeno rangiranje prijavljenih, a ja smatram da ćemo sigurno 500 do 600 mladih grantova uspeti da isplatimo", rekao je ministar i dodao je da su za mlade proizvođače, koji počinju iz početka i nemaju svojih sredstava, omogućeni povoljni bankarski krediti. Ministar se ovom prilikom osvrnuo i na službene poseti Izraelu i Kazahstanu. "Sa Izraelom je dogovorena saradnja na polju ovčijeg i goveđeg mesa, a njih zanima i ulaganje u prozvodnju cveća ovde.

Sa Kazahstanom smo dogovorili saradnjuu u oblasti prerade ulja, mleka i još nekih proizvoda u prehrambenoj idustriji", rekao je Nedimović za Tanjug. Poljoprivrednike je pozdravio i Saša Stevanović, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, i pozvao ih da iskoristite bespovratna sredstva koja će sekretarijat i naredne godine nameniti poljoprivrednicima, podsetivši da je budžet za ovu godinu bio osam miljardi i 300 miliona dinara. Upravnik mitrovačkog Kazneno-popravnog zavoda Aleksandar Alimpić ukazao je na dobru saradnju Zavoda i uprave okruga. "Prošle godine smo organizovali prvu izložbu poljoprivrednih mašina domaćih proizvođača, a ove godine je ponuda proširena sa gastroturističkom ponudom i sada imamo sajam. Kazneno-popravni zavod je i ranije doprinosio razvoju privrede Srbje", rekao je Alimpić. Organizatori sajma su grad Sremska Mitrovica, Kazneno-popravni zavod i Regionalna privredna komora sremskog upravnog okruga.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31