Pre početka bilo kakve poljoprivredne proizvodnje koja zahteva upotrebu navodnjavanja, potrebno je konsultovati stručnjake i odneti vodu na analizu kako bi se videlo da li je odgovarajućeg sastava, ukazuje Jasna Grabić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.Iako je kiša najbolji izvor obezbeđivanja vlage u zemljištu, zbog sve češćih klimatskih promena, uočava se značajan nedostatak padavina u periodima kada je zemljištu to neophodno, što okreće poljoprivrednike veštačkom navodnjavanju useva. Ovu zimu obeležilo je pretežno suvo vreme, te se veliki poljoprivredni proizzvođači moraju osloniti na navodnajvanje. Međutim, u tom procesu veoma je važno koristiti adekvatnu vodu.Pre početka bilo kakve poljoprivredne proizvodnje koja zahteva upotrebu navodnjavanja, potrebno je konsultovati stručnjake i odneti vodu na analizu kako bi se videlo da li je odgovarajućeg sastava, da li je odgovarajuća mineralizacija, mikrobiološka ispravnost, toksikološka ispravnost i onda krenuti sa poljoprivrednom proizvodnjom", ukazuje Jasna Grabić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i dodaje da je to bitno ukoliko su u pitanju kulture koje zahtevaju veliku količinu vode.Svest poljoprivrednika o značaju kvaliteta vode za navodnjavanje se podiže, navodi ona, ukazujući da je u toku prošle godine na adresu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu stiglo najviše zahteva za kontrolu kvaliteta vode od onih koji su želeli da uđu u proizvodnju borovnice.

"Oni su hteli da budu sigurni da je voda ispravna s obzirom na to da ulažu u ovu proizvodnju više desetina hiljada evra. U povrtarstvu je takođe veoma važna analiza vode, te savetujemo proizvođačima da dva puta godišnje donose vodu na analizu, na početku sezone i u toku leta."Ukoliko se zemljište zaliva vodom koja je veoma mineralizovana, može doći do pogoršanja mineralnog sastava zemljišta što se, dodaje, može loše odraziti na prinos biljaka.Veoma je bitno kontrolisati vodu, pre svega sa aspekta mineralizacije. To je prioritet kada je u pitanju bunarska voda jer je ona u Vojvodini često mineralizovana. Druga stvar je mikrobiološki sastav vode. To se pre svega odnosi na površinske vode, jer različite patogene bakterije mogu da zaostanu na recimo povrtarskim kulturama ukoliko je folijarno zalivanje u pitanju i time da budu nepodobne za ljudsku upotrebu", objašnjava naša sagovornica.Iako se može činiti da je voda za piće najpogodnija za zalivanje povrtnjaka, Grabićeva objašnjava da istraživanja pokazuju da voda iz vodovoda, iako je prošla i mikrobiološku i toksikološku proveru i sa te strane je bezbedna, u slučaju navodnjavanja takvom vodom dolazi do degradacije ili biljke ili zemljišta ili opreme.

"Rezidualni hlor jeste problem, ali i mineralizacija, koja je po pravilniku za pijaću vodu dobra, dok u slučaju klasifikacija vode za navodnjavanje može biti veoma nepovoljna. Dugoročno, to se može odraziti i na degradaciju kvaliteta zemljiša. Ipak, u ovom slučaju treba podvući da količine vode predstavljaju problem! Pijaća voda je isključivo namenjena vodosnabdevanju, tj. upotrebi u domaćistvu i napajanju stoke, a upotreba radi zalivanja se može sprovesti samo ukoliko zalihe vode za pomenute prioritetne namene nisu ugrožene prema Zakonu o vodama."Dodaje da se to odnosi i na primenu bunarske vode kod koje, napominje, treba uzeti u obzir izdašnost bunara, odnosno da li bunar može da podmiri potrebe datog povrtnjaka. Zaključuje, potrebno je da svi veliki povrtari dobro sagledaju raspoložive količine vode i moguće konflikte, kako bi obim svoje proizvodnje i zahteve za vodom prilagodili specifičnoj situaciji.

Dodatne količine vode, savetuje, trebalo bi obezbediti i prikupljanjem kišnice, što je, ukazuje, u Srbiji retka praksa.Klimatske promene koje se događaju oslikavaju se kroz sve nestabilnije vremenske prilike kao što su duži sušni intervali i nepogode praćene obilnijim padavinama, te se prikupljanju kišnice vidi kao jedno do mogućih rešenja", poručuje Grabivićeva.

Ovakav vid navodnjavanja, dodaje, odnosi se pre svega na proizvođače koji imaju proizvodnju u plastenicima i staklenicima jer zatvorena proizvodnja onemogućava direktan kontakt atmosferskih padavina i kiše sa zemljom i biljkama.

Izvor:https://www.agroklub.rs/poljoprivredne-vesti/nije-svaka-voda-dobra-za-zalivanje-strucnjaci-savetuju-pre-primene-analiza/59719/

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske Boris Pašalić posetio je danas sistem za navodnjavanje u bijeljinskom selu Crnjelovo, gde su locirane pumpne stanice koje će obezbediti vodu za sisteme u ovom selu i Batkoviću.

- Reč je o više od 1.000 hektara sistema, stabilnog pritiska od šest bara, koji se može regulisati i na način da bude niži, što će obezbediti da naši proizvođači na parceli imaju hidrant. Dovoljno je da samo prikopčaju crevo na njega i da imaju stabilan pritisak, rekao je Pašalić novinarima.

On je naveo da će ovo proizvođačima umnogome olakšati proizvodnju.

- Ovo je samo prvi korak, jer smo ranije najavili da planiramo da u Semberiji izgradimo sisteme za navodnjavanje na više od 5.000 hektara, što ćemo raditi narednih godina, rekao je Pašalić.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srpske istakao je da bi ovaj sistem trebalo da bude jeftiniji, ali samo pod uslovom da postoji masovno korištenje.

- Ako budemo imali broj proizvođača koji ga koriste onda je i cena koju plaćaju proporcionalno veća, rekao je Pašalić i napomenuo da je u razgovoru sa proizvođačima vidljiva njihova zainteresovanost.

Pašalić kaže da je zainteresovanost tim veća jer je proizvođačima jasno rečeno da u ovoj godini Ministarstvo finansira električnu energiju i održavanje pumpi.

- Nadamo se da će u tom periodu poljoprivredni proizvođači steći poverenje i videti da je ovo za njih mnogo bolji i jeftiniji način navodnjavanja, rekao je Pašalić.

 Dragan Sarić rekao je, u ime preduzeća "Higra" koje je izvođač radova, da je završen zapadni deo - oko 500 hektara sistema navodnjavanja u Donjem Crnjelovu, a da se ove godine u Batkoviću radi oko 600 hektara, kao i rekonstrukcija kanala, odnosno osposobljavanje kanala da bi mogao da prima vodu koja teče iz Drine kroz grad.

Sarić je naveo da bi navodnjavanje u Batkoviću trebalo, prema planu, da bude završeno do septembra.

Izvor: https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/republika_srpska/aktuelno.655.html:862871-Navodnjavanjem-do-uspesnije-poljoprivredne-proizvodnje-u-Bijeljini

U mačvanskim selima u toku su razgovori sa meštanima o subvencijama za navodnjavanje ratarskih kultura, kao i za ostale mere podsticaja za agrar.Dosad su članovi Gradskog veća Svetozar Marković i Slaviša Kostadinović, zajedno sa načelnikom Odeljenja za poljoprivredu Predragom Srdanovićem, posetili Tabanović, a od srede do petka obići će Mačvanski Pričinović, Drenovac i Ševarice.

U pitanju je potpun novi koncept, gde bi se korišćenjem savremenih zalivnih sistema, pre svega „kap po kap“ duplirali prinosi ratarskih kultura, kao što su kukuruz i soja.

Iz gradskog budžeta duplirani su iznosi za podsticaji u agraru i iznose oko 160 miliona dinara.

Planirano je da poljoprivrednici u Mačvi i Pasavotamnavi dobiju po 200 evra za ovu namenu, a osnovna prednost što se u ovim krajevima nalaze plitke podzemne vode. Na ovaj način oko 20.000 hektara plodnih oranica mogle bi da donesu prinose po 13-14 tona kukuruza po hektaru kao i visoke prinose soje, čime bi ratarstvo postalo profitabilno.

Šabac je prethodno dao dobar primer subvencijom za dubinske bunare u Pocerini, koja je inače bezvodna, i gde je oko 600 domaćinstava podiglo oko hiljadu hektara zasada jagoda.

Ovde se voda crpi sa više od stotinu metara dubine, ali sa punom primenom agrotehničkih mera po hektaru se može zaraditi i do deset hiljada evra.

U primeni novih sistema za navodnjavanje važna je i edukacija i volja zemljoradnika. Primera radi, prilikom vraćanja zemljišta po restituciji u Mačvi hiljadu hektara sa sistemom za navodnjavanjem poljoprivrednog dobra „Ogled“ je upropašćeno, jer je sistem prodat u staro gvožđe.Sistem „kap po kap“ pokazao je izuzetne rezultate u Izraelu, a naravno i u Holandiji i Danskoj. Poslednjih godina letnje temperature su sve više, a padavine tokom leta ređe, što dovodi do smanjenih prinosa kukuruza i soje. Poljoprivreda je značajna privredna delatnost u šabačkom kraju, jer polovina stanovništva živi u selu i od sela, a ovaj kraj prednjači u proizvodnji mesa, mleka, voća i meda.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/kap-po-kap-za-duplirane-prinose/

Evropska banka za obnovu i razvoj saopštila je da će finansirati izgradnju i sanaciju primarne infrastrukture za navodnjavanje u Negotinu i Svilajncu u vrednosti od 15 mil EUR.

Banka je navela i da će dodatno obezbediti 1,2 mil EUR bespovratnih sredstava za tehničku pomoć, uključujući razvoj prvog plana za navodnjavanje u zemlji, koji će se sprovesti uz pomoć Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO).

- Izgradnja primarne infrastrukture za navodnjavanje omogućiće efikasnu tehnologiju navodnjavanja, uključujući prelazak na prskalice i navodnjavanje sistemima kap-po-kap, kao i mere povećanje otpornosti infrastrukture za navodnjavanje na poremećaje povezane sa vremenskim prilikama - kaže se u saopštenju EBRD i dodaje da će ulaganje doprineti ukupnom poboljšanju efikasnosti voda i podstaći klimatsku otpornost poljoprivrednog sektora.

Žužana Hargitai, regionalna direktorka EBRD-a za Zapadni Balkan rekla je da je ovaj projekat važan za Srbiju ne samo zato što će ojačati otpornost poljoprivrede na klimatske uticaje, već i zato što će pružiti prilike ljudima u manje razvijenim regionima.

- Stotine domaćinstava u ova dva regiona imaće koristi od poboljšanog pristupa sistemima za navodnjavanje, što će im pomoći da povećaju očekivane prinose i svoje prihode - navela je Hargitai.

Miljan Ždrale, direktor EBRD-a za agrobiznis za region jugoistočne Evrope, dodao je da ovaj projekat prva investicija EBRD u javnu agrobiznis infrastrukturu.

- Očekuje se da će doprineti promenama u obrascima useva, što će omogućiti prelazak poljoprivrednika na useve visoke vrednosti, poput voća i povrća, i tako povećati ukupnu konkurentnost ovog vitalnog sektora za srpsku privredu - kazao je Ždrale.

EBRD je do sada uložila više od 5 mlrd evra u 250 projekata u zemlji.

Izvor:https://www.ekapija.com/financing/2730660/ebrd-ulaze-15-mil-eur-u-infrastrukturu-za-navodnjavanje-u-negotinu-i

Svedoci smo da su savremene tehnologije svakim danom sve prisutnije u poljoprivrednoj proizvodnji. Iako možda zvuči kao naučna fantastika, ali za deset godina većinu poslova na njivama i u plastenicima obavljaće roboti. Ljudi će biti angažovani u nadzoru proizvodnje i vođenju ekonomije, a ko bude ovladao novim tehnologijama imaće stabilniju, kvalitetniju proizvodnju a samim tim i bolje prihode.
Da ovo nisu samo snovi onih sa bujnom maštom potvrđuje dr Aleksandar Rodić naučni savetnik i rukovodilac Centra za robotiku u Institutu „Mihajlo Pupin“ u
Beogradu. Pravi čovek na pravom mestu spreman da, ukoliko bude razumevanja i potrebnih investicija, srpsku poljoprivedu uvede u novu i, možda, u ovom trenutku potpuno nezamislivu budućnost koja je tu na korak od nas.
Još kao dete gledajući naučno – fantastične filmove zainteresovao se za robotiku. U pitanju je izazovna i izuzetno interesantna naučna disciplina koja zahteva široka znanja od bioloških nauka, fizike, matametike pa do primenjenih, tehničkih nauka. Završio je Mašinski fakultet a zatim magistrirao i doktorirao na Elektrotehničkom Univerziteta u Beogradu.
- Od početka sam se usmerio ka automatici i robotici. Tako danas, već trideset dve godine, se bavim robotikom u Institutu „Mihajlo Pupin“ u Beogradu gde rukovodim Centrom za robotiku a takođe sam angažovan i kao profesor na Doktorskim studijama na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu gde držim predmet „Autonomni robotski sistemi bez ljudske posade“. Volim ovu naučnu oblast i trudimse da kod mladih (studenata i istraživača) probudim entuzijazam i želju da se dokažu u ovoj oblasti nauke za koju kažu da je budućnost naše civilizacije – kaže za Agrobiznis magazin dr Rodić.
Njegovi projekti već imaju i primenu u praksi, konkretno u agrarnoj proizvodnji.

- Poljoprivreda je u Srbiji jedna od strateški najvažnijih privrednih grana kojom se bavi i od koje živi više od milion stanovnika u našoj zemlji. Iako imamo odlične prirodne uslove za bavljenje poljoprivredom, ona se suočava s mnogo problema. Jedan od gorućih problema je veoma nizak procenat navodnjavanja obradivih površina (manje od 3%). Drugi problem je često nekontrolisano i nestručno korišćenje pesticida i đubriva što u dužem periodu uništava biološku vrednost zemljišta. Ne samo što se uništavaju prirodni resursi (zemljište, voda i energija) već to direktno utiče na prinose, kvalitet i cenu proizvodnje – kaže nas sagovornik koji je osmislio sistem za „pametno korišćenje zemljišta“ koji je namenjen malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima (do 10
hektara zemlje) kojih je više od 93 posto u Srbiji.

- Suština primene postrojenja je da omogućava daljinski komandovano navodnjavanje (od kuće) uz racionalno trošenje vode, dohranjivanje (fertilizaciju) kroz
sistem navodnjavanja i korišćenje energije sunca i vetra za pokretanje pumpnog postrojenja. Iako se radi o tehnološki sofisticiranom sistemu, on je ekonomski održiv, pristupačan korisnicima uz subvencije ministarstva ili lokalne samouprave. Očekuje se njihovo masovnije korišćenje jer ovi sistemi sami sebe otplate već posle dve do tri godine, a radni vek im je 30 godina. Zbog pogodnosti koje pruža godišnja ušteda je i do 5000 evra – kaže ovaj vrsni naučnik. Jedan takav sistem već je postavljen u junu 2018. ataru sela Belegiš na porodičnom poljoprivrednom gazdinstvu jednog mladog domaćina.
- Pre postavljanja našeg sistema on je svoje useve na 3, 4 hektara navodnjavao posredstvom dizel agregata snage 5 kilovata i pumpom od 3 kilovata. Dnevno je agregat radio 5-6 sati uz potrošnju u proseku 10-12 litara goriva. To su bili veliki troškovi. Uz to je njiva udaljena 3,5 km od domaćinstva gde živi, pa je tri do četiri puta dnevno morao traktorom da dolazi do svoje njive da bi kontrolisao i dopunjavao strujni agregat i sistem za navodnjavanje (kap-po-kap i sa rasprskivačima). Kada je instalirao naš daljinski sistem za pametno korišćenje zemljišta, sve je mogao da radi od kuće sa svog mobilnog telefona. Uređaj je bešuman, može se programirati da se sam uključuje po potrebi, a na njega su povezani bežični senzori postavljeni u zemljište koji mere vlažnost, temperaturu i pH vrednost. Mere se mikroklimatski parametri na lokaciji (temperatura, vlažnost, pritisak) a na osnovu ovih pokazatelja zemljišta i vazduha može se predvideti pojava biljnih oboljenja na usevima i shodno tome na vreme preduzeti zaštitu bilja. Kao rezultat, dobija se napredniji usev i bolji prinos
uz manji utrošak zaštitnih fito-preparata a time i zdravija hrana. Primenom ovog sistema već u prvoj sezoni je ostvario značajnu dobit, a u drugojgodini je otplatio investiciju i odlučio se da proširi kapacitet – otkriva dr Rodić i dodaje:
- I ne samo to. U avgustu u jeku poljoprivredne sezone naš domaćin je priuštio sebi i svojoj porodici da ode na odmor na more i bez obzira na daljinu nije imao problem sa upravljanjem sistema. Tako nešto je ranije bilo nezamislivo. Ovo otvara potpuno nove perspektive u savremenoj proizvodnji malih i srednjih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava.
Doktor Rodić učestvovao je i u patentiranju solarnog koncentratora, koji se može koristiti u sistemu daljinskog grejanja i hlađenja.
- Solarni koncentrator energije je patentirani uređaj za korišćenje toplotne energije sunca (energije infra-crvenog zračenja). Ovo je novi proizvod na domaćem tržištu i spada u red najefikasnijih energetskih uređaja čija primena može da se očekuje, kako u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji (za grejanje plastenika i staklenika, staja, farmi pilića itd.) tako i u sektoru prerade gde god je potrebna velika količina toplotne energije za termičku obradu sirovina (mlekare, mesna industrija, proizvodnja sokova i konzervirane hrane). Koncentrator energije radi na sledeći način - sunčeva toplotna energija
se uz pomoć velikog paraboličnog ogledala reflektuje u fokusnu tačku (sferni prijemnik toplote) odakle se „sakupljena“ energija cirkulacionom pumpom odvodi do potrošača (tehnološkog procesa). Višak toplotne energije se može uskladištiti u podzemne rezervoare energije i koristiti u zimskom periodu za grejanje. Mlekare, industrija mesa i industrija konzerviranog voća i povrća su potencijalno najveći korisnici ovih solarnih postrojenja. Stepen korisnog dejstva koncentratora je oko 80% i korišćenjem u dužem vremenskom periodu mogu se ostvariti ogromne uštede u troškovima energije. Ako se koristi
za grejanje plastenika, staklenika, staja i farmi prinosi i kvalitet proizvodnje se može višestruko uvećati.

Izvor: Agrobiznis magazin

Predsednik opštine Svilajnac Predrag Milanović izjavio je da Svilajnac pokreće veliki projekat navodnjavanja, koji će obuhvatiti 3.000 hektara zemljišta.

- Ove godine krećemo sa prvim delom tog posla i prvih 1.000 hektara za dve godine stavićemo pod sistem navodnjavanja - rekao je Milanović na svečanoj akademiji povodom Dana opštine.

Kao jedan od velikih problema Svilajnca, Milanović je istakao most na Velikoj Moravi na putu Markovac-Svilajnac sa obilaznicom.

- To je veliki posao, koji nismo uspeli ranije da rešmo, ali ga očekujem u novom invsticionom ciklusu koji radi Vlada Srbije. Zadatak ovog rukovodstva opštine a i posle izbora je da Svilajnac napokon uradi novi most i zaobilaznicu i da se otvori put građanima Svilajnca - naveo je Milanović.

Reč je jednom od retkih mostova kojim idu i automobili i vozovi i čeka se mnogo vremena na prolazak, jer se putničko i teretno vozilo ne mogu mimoći.

Predsednik opštine Svilajnac je dodao da opština počinje i izgradnju toplane, postrojenje na bio masu.

- Na taj način rešićemo grejane, iskoristićemo naše potencijale i sačuvati životnu sredinu. Ovo je veoma značajan projekat, u prvoj fazi priključićemo sve institucije grada i gradski bazen, koji će ove godine biti zatvoren - dodao je Milanović.

On je dodao da Svilajnac kreće i u izgradnju sistema otpadnih voda, što je, kako je rekao, još jedan veliki problem u ekologiji.

- Do kraja godine objavićemo tender i nadam se započeti radove - kazao je Milanović i dodao da se radi kanalizacija kojom će se pokriti 65% stanovnika grada.

Ove projekte moramo realizovati da bi Svilajnac dobio svoje zasluženo mesto na evropskoj mapi, mislim da je u Srbiji u samom vrhu, i ne takmičimo se samo sa gradovima u Srbiji već i sa gradovima širom Evrope, rekao je on.

- Ostalo nam je da uradimo adaptaciju još nekoliko škola i da to rešimo ko što smo rešili zdravstvo - naveo je on.

Milanović je potsetio da je Svilajnac proteklih godina u razvoj investirao više od dve milijarde dinara, vlastitih sredstava, sredstava Evropske unije i Vlade Srbije.

- Uspešno smo radili proteklih godina. Svilajnac je uspeo da vrati svoje ljude iz gradova gde su studirali, ali i iz zemalja u kojima su radili, i da ih uključi u naš sistem, i zato su ovako dobri rezultati - ocenio je Milanović.

Izvor: https://www.ekapija.com/news/2556175/najave-velikih-investicija-u-svilajncu-navodnjavanje-3000-hektara-sistem-za-preciscavanje-otpadnih

Venturijeva cev se koristi za merenje protoka tečnosti, brzine strujanja gasova, merenje brzine kretanja letećih objekata, kao vakum pumpa i dozator hranljivog rastvora kod doziranja đubriva kroz sistem za zalivanje.

Pojednostavljeni princip rada je sledeći: prilikom ulaska tečnosti u cev pritiska P1 i brzine V1  (žuta boja)  tečnost nailazi na suženje gde dolazi do povećanja brzine V2 i pada pritiska u usisnom delu (crvena boja) hranljivi rastvor ulazi u cev i meša se sa vodom , iz cevi izlazi mešavina vode i đubriva (narandžasta boja) manjeg pritiska tečnost P2 i manje brzine V3 (slika broj 1).

Kvalitet rada venturijeve cevi  direktno zavisi od radnog pritiska u zalivnom sistemu, pri većem radnom pritisku veći je proticaj vode pa je i usisna moć venturijeve cevi veća.

Šema ugradnje venturijeve cevi u sistem za zalivanje prikazana je na slici broj 2.

Brzina crpljenja hranljivog rastvora zavisi od količine vode koja protekne kroz venturijevu cev, a to se reguliše glavnim ventilom regulatora protoka vode (slika broj 2). Što je ventil zatvoreniji ide više hranljivog rastvora. Kada je ventil potpuno otvoren venturijeva cev prestaje sa radom.   Kako bi mogli da vizualno kontrolišemo brzinu usisavanja venturi cevi, a samim tim i da je prilagodimo projektovanim normama đubrenja,  neophodno je ugraditi manometre pre i posle venturi  jer je jačina usisavanja rastvora direktno zavisna od razlike priitiska pre i posle venturi (slika broj 2). Navešćemo primer venturi cevi sa ulazno izlaznim otvorom za vodu od ¾ cola. Tako ukoliko je ulazni pritisak 0,7 bara, a izlazni pritisak 0,4 bara, koji je jednak pritisku u zalivnom sistemu posle venturi cevi,  brzina usisavanja rastvora sa djubrivom je 50 l/h, litara na čas. Ovde imamo razliku u pritisku od 0,7-0,4=0,3 bara, ukoliko bi izlazni pritisak bio pak 0,5 bara, u tom slučaju pri razlici pritiska od 0,7-0,5=0,2 bara nećemo imati usisavanje rastvora sa đubrivom, naša venturijeva cev neće raditi.  Ukoliko bi ulazni pritisak bio 1 bar, a izlazni pritisak 0,4 bara, tada bi pri razlici pritiska od 0,6 bara brzina usisavanja hranljivog rastvora iznosila 68 l/h.

U redosledu sklapanja zalivnog sistema venturi cev dolazi posle filtera za vodu,a pre razvodne grane ostaje na glavnom cevovodu.

U zavisnosti od tipa sistema za navodnjavanje koji posedujete, venturijeva cev može biti namontirana na crevo koje vodi iz bunara, a posle nje može,  ali i ne mora biti račište kako biste navodnjavali recimo dve površine. Ukoliko imate slučaj da vam se izvor za snabdevanje vodom nalazi u donjem delu parcele, venturijevu cev takođe montirate pre račvanja. Za pravilan rad i upotrebu prihrane ili fungicida i insekticida neophodno je da imate bure u kojem ćete pripremiti rastvor prema uputstvu proizvođača. Držite se strogo propisanih normi odnosno nemojte dodavati više ili manje od onog što piše na upustvu. Pre puštanja sredstva kroz sistem pustite vodu da napuni cevovod za šta vam je najbolje da proverite da li poslednja od sistema za navodnjavanje u redu funkcioniše. Nakon toga pustite u rad venturijevu cev, po mogućstvu tako da što manje tečnosti iz bureta odlazi u sistem. Ovako treba raditi jer na taj način postižete ravnomerno raspoređivanje sredstva koje koristite na celoj površini. Ukoliko se radi  o praškastim sredstvima potrudite se da tečnost bude dobro promešana odnosno da je sredstvo dobro rastvoreno u vodi. Pre upotrebe bilo kog sredstva proverite da li je dozvoljena njegova primena kroz sistem za navodnjavanje. Takođe vodite računa u koje vreme primenjujete ovakva sredstva jer neka od njih bolje deluju ako se primene u toku dana a neka u večernjim satima. O ovim karakteristikama je nabolje da pročitate upustvo i da razgovarate sa stručnim licem.

Primera radi, da biste uspešno koristili sistem za navodnjavanje uz primenu venturijeve cevi u zasadu jagode koja se gaji na foliji ako imamo da je površina 1h a pumpa ima kapacitet 150 litara u minuti na nju ćemo montirati glavni vod promera 40 milimetara,  a venturijeva cev ¾ na ovaj način obezbedili ste potrebnu brzinu protoka vode koja će obezbediti rad venturijeve cevi.  U slučaju da je pumpa manje od 100 litara u minuti onda venturijeva cev ne sme biti veća od ¾.

Glavni preduslov za pravilno funkcionisanje zalivnog sistema je čista voda bez mehaničkih nečistoća, odnosno peska. Filteri za vodu koji se ugrađuju u sistemima za navodnjavanje ne uklanjaju hemijske nečistoće, već samo mehaničke. Za navodnjavanje koje sami radimo dovoljni su nam filteri koje možemo lako naći kod prodavaca opreme za navodnjavanje, a to je najčešće filter sa mrežastim uloškom koji je ujedeno i najkorišćeniji filter, a pored njega možemo naći i koristiti još i disk filter i hidrociklonski separator.

Dva parametra koja karakterišu filtere su: 

- veličina priključka , fi 32; 40; 50; 63, odnosno 1col, 5/4 cola, 6/4 cola, 2cola.
- veličina nečistoća koje može da ukloni, odnosno brojka koja se daje i ona pokazuje najmanju veličinu čestice koja može da zadrži sve nečistoće manje od te cifre. Izražava se u mikronima. Tako da imamo najčešće mrežaste filtere od 120 micDisk filter može da se koristi kao primarni ukoliko je voda čistija i u pitanju je manji zalivni sistem, a može se koristiti i kao korektivni filter koji posle nekog drugog filtera finije prečišćava vodu.
Treba imati na umu da ukoliko je sveža bušotina i ima konstantno peska koji veoma brzo puni mrežaste filtere, ne treba kupovati veći mrežasti filter. Filter se u sitemu ugrađuje na početku pre Venturijeve cevi i pre elektromagnetnih ventila. Nekada se ugrađuju manometri, jedan pre i jedan posle filtera kako bismo na osnovu razlike pritisaka procenili potrebu za čišćenjem odnosno procenom zaprljanosti filtera.

Izvor:Agrobiznis magazin

 

Često se srećemo sa terminom EC, EC vode za navodnjavanje,  kažu nam stručnjaci da treba proveriti pored PH  i EC vode za navodnjavanje. Neko nam kaže da je to ustvari bitnija stavka u analizi vode od PH dok neko tvrdi da je potpuno  nebitna.

EC –Električni Konduktivitet, predstavlja meru elektro-provodljivosti rastvora i izražava se u jedinicama   µS/cm – mikro simens po centimetru,  mS/cm – mili simens po centimetru, dS/m – deci simens po metru. To je ustvari brojno izražena sposobnost ispitivanog uzorka  vode da provodi struju.

1 dS/m = 1 mS/cm = 1000 µS/cm  odnosno 1 µS/cm = 0,001 mS/cm

Kada je voda čista bez ikakvih rastvorenih supatanci prirodno provodi stuju, apsolutna čista voda ima provodljivost 0,055 µS/cm

Elektro-provodljivost vode potiče od rastvorenih soli i direktno zavisi od količine reastvorenih jona u njoj. Na primer djubrivo amonijum-nitrat ukoliko ga dodamo vodi,

 NH4NO3 čvrsto + H2O →( NH4+)  + (NO3-)

 u vodi sada imamo amonijum jone koji su pozitivno naelektrisani  i nitratne jone koji su negativno naelelktrisani, a kada imamo naelektrisane supsatance eto nam provodnika za struju. Što više naelektrisanih supstanci bolji provodnik.

Većina biljnih hraniva su u obliku soli koja je dodata u vodi. EC nam može dati orijentacionu sliku o opštem sadržaju jonskih hraniva u vodi za zalivanje. Što je više jona , jednog ili više različitih jedinjenja, prisutno u vodi to je veća vrednost EC. Ali isto tako nam može dati lažno povoljan ili nepovoljan rezultat, na primeru morske vode usled prisustva veće količine NaCl – natrijum hlorida,

NaCl + H2O →(Na+) +(Cl-)

odnosno kuhinjske soli, EC može biti i milion puta veća od čiste dejonizovane ili destilovane vode. I ovde imamo jone natrijuma koji su pozitivno naelektrisani i jone hlora koji su negativno naelektrisani i opet što više naelektrisanja veća provodljivost struje. Odnosno bolje poredjenje bi bilo ukoliko u čašu destilovane vode dodamo kašičicu kuhinjske soli EC će znatno biti povećan , ali to ne znači da je ta voda izuzetno bogata hranljivim materijama za biljku, već je toksična za biljku.

Razmotrićemo još jedan drastičan primer . Ukoliko u destilovanoj vodi rastvorimo so uranijum – hlorida do prihvatljive vrednosti  EC, odnosno imamo destilovanu vodu i dodamo malo uranijum hlorida i damo nekom da nam proveri vrednost EC i on nam kaže da je na osnovu tog parametra  voda izuzetno dobra za zalivanje.

Znači EC nam daje podatak o prisutnosti jonskih jedinjenja, on ne razlikuje toksično od korisno.

Različite biljke u različitom uzrastu i fazama razvoja različito podnose EC vrednosti. Tako prema nekim stranim autorima za mladje tek posadjene biljke i sadnice ne bi trebala vrednost EC da prelazi 0,75 dS/m, dok za starije useve može ići do 1,5 dS/m.

 Bez obzira što se radi o hranljivim supstanacama, ne treba ići u krajnosti i preterivati sa djubrivima u sistemima za zalivanje, bolje je češće po malo nego odjednom veća količina, bolje veća količina blažeg hranljivog rastvora koji se lagano pušta u zalivni sistem i razredjuje sa tekućom vodom nego manja količina koncentrovanijeg hranljivog rastvora koji se brzo propusti kroz zalivni sistem i prilikom mešanja sa tekućom vodom daje veće vrednosti EC.

Prilikom uporedjivanja podataka datih u različitim analizama treba obratiti pažnju na jedinice, veoma često na različitim forumima i savetovanjima se govori o vrednostima EC bez navodjena jedinica, tako da se na nekim sajtovima nalazi podatak da je najbolja vrednost EC 0,5 ali nije navedeno čega odnosno da li je to izraženo u  µS/cm, mS/cm ili dS/m, pa je teško uporedjivati podatke.

Tipični merač za EC se satoji od dve elektrode koje se uranjaju u uzorkovanu vodu. Merači za EC su jednostavni i danas se mogu kupiti u svim bolje snabdevenim poljoprivrednim apotekama, prodavnicama hidroponske opreme, prodavnicama baštovanske opreme.

Mnogi poljoprivrednici imaju dilemu koju vodu da koriste za navodnjavanje i zalivanje. Da li je bolja kišnica ili bunarska voda? Stručnjaci su radili različita istraživanja i došli do zanimljivih podataka. Bunarska voda sadrži rastvorene soli različitih minerala, čije količine i prisutnost zavise od podzemnih stena kroz koje prolazi voda, a razlikuje se od lokaliteta do lokaliteta. Nasuprot njima kišnica i ostale atmosferske padavine su siromašne rastvorima mineralnih materija, ali su zato bogatije u smislu prisustva rastvorenih gasova O2, CO2,SO2, gde neki od njih rastvaranjem u vodi daju blagu kiselost. Ukoliko je njihovo prisustvo veće onda dolazi do padanja takozvanih kiselih kiša.

Opširnije u novom broju Agrobiznis magazina

Izvor: Agrobiznis magazin 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31