Prošle godine je u Srbiji navodnjavano 52.441 hektar poljoprivrednih površina, što je za 11,9 odsto više nego u 2019. godini, objavio je Republički zavod za statistiku.
Za navodnjavanje je upotrebljeno 2,1 odsto više vode nego u prethodnoj godini a najviše vode se crpelo iz vodotokova, 93,2 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.Najveće površine su navodnjavane orošavanjem, 92,5 odsto površine, zatim kapanjem 7,3 odsto, dok se površinski navodnjavalo samo 0,2 odsto površine.

Najviše su se navodnjavale oranice i bašte, 91,7 odsto, zatim voćnjaci pet odsto.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/drustvo/lane-za-11-9-odsto-vise-navodnjavanih-povrsina-nego-2019._1196896.html

 

Kalifornija je treća po veličini država u SAD posle Aljaske i Teksasa. Uz obalu klima je mediteransko-sutropska, a u unutrašnjosti stepska. U Kaliforniji se nalazi Dolina smrti, pustinja koja se smatra za najtoplije mesto na svetu. Najveći problem kalifornijskih farmera je dobra i kvalitetna voda koja može da se koristi za zalivanje useva. Međutim, uprkos prilično lošim prirodnim uslovima, Kalifornija ima više od 1,5 miliona hektara pod organskom proizvodnjom uz značajno uvećanje prinosa. U čemu je njihova tajna?

 Alternativne metode

Tajna je u alternativnim metodama. Naime, kalifornijski organski proizvođači koriste teške prostirke koje smanjuju isparavanje vode sa površine tla, smanjuju nenamerno oticanje vode i pomaže u rešavanju problema erozije. Upotrebljavaju i veštačke vapne, mala udubljenja u zemlji dizajnirana za hvatanje oticanja i povećanje prodiranja vode u tlo.

Pored ovog, sve veći broj organskih proizvođača koristi  inovativno, nehemijsko rešenje za prečišćavanje vode na svojim sistemima za navodnjavanje. Ovim se smanjuje potrebna količina vode za zalivanje, pomaže u održavanju visokog nivoa vlage u zemljištu i poboljšava zdravlje i vitalnost useva. Prema rečima samih uzgajivača, ovaj metod prečišćavanja vode za navodnjavanje izuzetno je efikasan u rešavanju različitih pitanja koja izazivaju konvencionalne i organske poljoprivrednike. U pitanju je Magnation Water Technologies (magnetska tehnologija vode) koja za 30 procenata smanjuje tvrdoću vode koja postaje  nalik kišnici, koja je po oceni stručnjaka, najbolja za zalivanje gajenih useva. U izradi ove tehnologije, inovatori su koristili  saznanja o kišnici do koje je došla NASA, ali i brojna druga  naučna saznanja do kojih se došlo posle višegodišnjih istraživanja. Na taj način je stvoren jedinstveni uređaj koji i najprljaviju vodu može prirodno da pročisti do te mere da se  bezbedno koristiti za zalivanje biljaka. Jednostavno rečeno, sistem Magnaton stvara vodu poput kiše.

Zašto je kišnica dobra?

Naučnici NASE opisali su kap kiše kao akumulaciju vlage u oblacima, visoko u Zemljinoj atmosferi. Usled pritiska molekuli vode se drže zajedno i formira se kapljica. Kada kiša počne da pada iz oblaka na kapljice utiče vazduh koji ih gura dok padaju. Zbog pritiska vazduha kap se razbija i kada udare o zemlju, molekuli vode su manji, uzburkaniji i shodno tome, korisniji za gajene useva. Na sličan način deluje se na vodu za navodnjavanje dok prolazi kroz sistem Magnaton. Molekularna struktura vode se razlaže na manje, bioraspoložive delove koji omogućavaju većoj količini kiseonika i hranljivih materija da se infiltriraju u zemljište. To je zapravo simulacija prirodnog načina prolaska vode kroz magnetno polje zemlje koje vodu „čisti“ od raznih nečistoća i omekšava je pa postaje slična kišnici koja lakše prodire u tlo i stimuliše hranljive materije u zemlji  koje pospešuju rast i zdravlje biljaka.

Majk Torp, savetnik za organsku proizvodnju, testirao je ove sisteme na zasadu bebi spanaća. On je uporedio dve parcele – jednu koja je tretirana vodom iz Magnatona, i drugu koja je zalivana običnom vodom za navodnjavanje. Rezultati su bili frapantni. 

- Na površinama koje su tretirane jedinicom za magnaciju došlo je do povećanja prinosa do deset posto, biljke su bile u odličnom stanju uz produženje roka upotrebe ovog bebi spanaća. U proseku imali smo 1.300 dolara više zarade po hektaru u odnosu na  prinose na njivi sa normalnim navodnjavanjem – rekao je Torp.

Paul Frei, poznati kalifornijski vinar i vlasnik prve organske vinarije u Americi, primenio je ovaj sistem u svojim vinogradima. - Rezultati su bili iznad svakih očekivanja. Znao sam da je kišnica dobra za biljke, ali nisam znao da može da se napravi i na ovaj način i bezbedno koristi – rekao je Frei koji važi za jednog od vodećih svetskih stručnjaka za organsko vinarstvo.

Ovaj tretman utiče i na ispiranje nečistoća iz vode, kao što su mineralne komponente koje bunarsku vodu za zalivanje mogu da učine neupotrebljivom.

- Moja porodica se već više od 150 godina bavi poljoprivredom. Naš glavni problem je visok nivo bora u podzemnoj vodi zbog čega je naša bunarska voda bila neupotrebljiva za zalivanje. Nakon što sam kupio sistem Magnaton rešio sam da ga isprobam na manjoj površini na kojoj sam zasadio jagode i papriku. Namerno sam odabrao ove dve vrste biljaka jer su izuzetno osetljive na vodu kojom se zalivaju. Po prvi put bor iz podzemnih voda nije uticao na biljke koje su rasle zdrave i jake. Sada uzgajamo puno paprike i nemamo apsolutno nikakav problem sa vodom otkad koristimo ovaj tretman. Što se mene tiče ovo čudo – rekao je Pet Herbert.

Olakšava klijanje semena

Upotreba ovog sistema, primetili su kalifornijski farmeri, ubrzava klijanje semena. To iz prve ruke potvrđuje Vajan Gulart koji se već 25 godina bavi poljoprivredom u dolini Salinas.

- Rezultati i bolja klijavost semena koju sam postigao uz upotrebu Magnatona bili su zaista impresivni. Ne samo da je klijanje semena bilo brže, već su biljke bile zdravije, a imali smo i raniju berbu. Zato sam ugradio Magnaton na sve moje pumpe za navodnjavanje – rekao je on. Magnaton je, kako naglašava, čist način tretiranja vode za navodnjavanje kako bi ona postala prirodno efikasna poput kišnice, ali i ključ za smanjenje problema sa vodom za zalivanje.

 Izvor: Agrobiznis magazin 

Mere koje Vlada Srbije preduzima u oblasti unapređenja, proširenja i modernizacije infrastrukture za navodnjavanje usmerene su na poboljšanje otpornosti zajednice na klimatske promene i podršku sektoru poljoprivrede, kroz veće prinose i rast proizvodnje – kazala je v. d. direktora Republičke direkcije za vode Nataša Milić.Ona je na vebinaru na temu „Razvoj i upravljanje sistemima za navodnjavanje na osnovu iskustva Izraela, Španije i Portugala” rekla da je to važno zbog sve veće osetljivosti zemlje, koja je uzrokovana negativnim uticajem klimatskih promena, ali i usled zastarelosti i nedovoljnog investiranja u sisteme za navodnjavanje.

– Očekuje se da će rehabilitacija postojećeg sistema za navodnjavanje i vodne infrastrukture doprineti i uštedama u potrošnji vode i energije – navela je Nataša Milić u uvodnom izlaganju na skupu.

Vebinar je organizovan u okviru projekta „Podrška razvoju strategije navodnjavanja u Srbiji”, koji realizuju Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), da bi podržali Vladu Srbije i relevantne institucije u izradi Strategije razvoja navodnjavanja i petogodišnjeg akcionog plana. Cilj brojnih studija i aktivnosti u okviru tog projekta je identifikovanje specifičnih preduslova i investicionih opcija, koje će poboljšanjem infrastrukture za navodnjavanje povećati produktivnost poljoprivrede, omogućiti održiv razvoj i otpornost na klimatske promene, rečeno je tom prilikom.Stručnjaci iz Izraela, Portugala i Španije podelili su svoja uspešna iskustva u upravljanju sistemima za navodnjavanje i primeni naprednih tehnologija navodnjavanja, a posebno su istakli značaj javno-privatnih partnerstava i kontinuirane saradnje svih aktera u tom procesu.

Predsednik Asocijacije za vode Izraela Ranan Adnin je rekao da je Izrael zemlja s izuzetno malo raspoložive vode, što je dovelo do

razvoja naprednih tehnologija navodnjavanja, visokoefikasnih rešenja za prečišćavanje i desalinizaciju vode i primenu holističkog pristupa upravljanju vodama. Digitalizacija, automatizacija i obrada velike količine podataka u 21. veku postali su glavni trend koji se primenjuje i u toj oblasti.

– Mehanizmi upravljanja, koji uključuju Upravu za vode, Ministarstvo poljoprivrede i udruženja vodnih korisnika, poljoprivrednih proizvođača, jačaju efikasnost i otpornost sektora poljoprivrede, posebno tokom suša – kazao je Adnin.

Po rečima predstavnice Ministarstva poljoprivrede, ribarstva i hrane Španije Imakulade Bravo Domingez, prvo mesto po ukupnoj površini koja se navodnjava u Evropskoj uniji zauzima upravo Španija, s gotovo četiri miliona hektara zemljišta pod sistemima za navodnjavanje. Španska politika navodnjavanja ima tri fokusa: modernizaciju infrastrukture, čiji je cilj povećanje efikasnosti u korišćenju vode i energije, tehničke savete korisnicima navodnjavanja i unapređenje upravljanja vodom putem inovacija i obuke.

– Važno je napomenuti da se politika navodnjavanja značajno oslanja na saradnju s udruženjima vodnih korisnika, s obzirom na to da 7.000 tih udruženja upravlja sa 70 odsto površine koja se navodnjava – rekla je Imakulada Bravo Domingez. Predsednik kompanije EDIA koja upravlja projektom „Alljueva Multipurpose” na jugu Portugala Hoze Pedro Salema predstavio je strukturni objekat, koji obuhvata modernu infrastrukturu koja može da navodnjava površinu od 170.000 hektara, istovremeno proizvodi električnu energiju i garantuje industrijsko i javno snabdevanje vodom.

– EDIA primenjuje politiku održivog razvoja, ulažući u očuvanje životne sredine i lokalno kulturno nasleđe, istovremeno promovišući moderno i efikasno navodnjavanje poljoprivrednih površina, što se smatra ključnom investicijom u regionalni razvoj – objasnio je Salema.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/digitalizacija-vazna-i-za-zalivane-31-10-2020

Rekonstrukcija kanala koji će navodnjavati 380 hektara nizvodno od Čačka,krenuće krajem iduće sedmice, a vrednost projekta je 875 miliona dinara, saopštio je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljaju planove za dalji razvoj srpske poljoprivrede.

Problem koji je decenijama pritiskao Čačane gradiće se od vodozahvata nedaleko od naselja Kej do ušća u Moravi iz fonda Abu dabi.

„Ogromna investicija, sve je završeno I kreće gradnja. Veoma sam zahvalan predsedniku Srbije koji je imao ogromno razumevanje za naš preojekat. Dve i po godine smo radili na projektu i raznim dozvolama koje su neophodne za rekonstrukciju”, kazao je Milun Todorović za Glas zapadne Srbije.

Inače, kanal je odavno ruiniran, zarastao najvećim delom u žbunje i rastinje dok je na delu koji prolazi kroz naselje LJubićki kej predstavljao smetilište i izvor zaraze.

Rekonstrukciju kanala obećavale su sve političke garniture od 2000. godine naovamo, a mnogima je služio kao deo predizbornog programa.

Inače, Vučić je danas kazao je da je odobreno 17 projekata za navodnjavanje, od toga je 11 na teritoriji Vojvodine, četiri su u Čačku, Svilajncu, Negotinu i Borči.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest217404.html

Pre bilo koje biljne proizvodnje, a naročito savremene hidroponske proizvodnje koja iziskuje velika ulaganja prvo bi licencirana laboratorija sa ugledom trebalo da analizira vodu iz izvorišta. U zavisnosti od lokacije proizvodnje voda može biti iz vodovoda u naselju, iz bunara ili drugog izvora. Nakon analize znaćete da li vodi potreban hemijski tretman pre upotrebe ili čak sistem za prečišćavanje.

Portal Hort Americas piše da je ova analiza u SAD između 35 i 55 USD. Iz kompanije ATP Irrigation, koja se bavi projektovanjem i podizanjem, pre svega savremenih zasada borovnica i jagoda, preporučuju da analizu uradi Laboratorija za agroekologiju i zemljište Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Za nju je potrebno izdvojiti 6.000 dinara.

Vrstan pedolog dr Jovica Vasin, rukovodilac Laboratorije, kaže da je analiza kvaliteta vode neophodna i jedna od prvih mera prilikom podizanja sistema za navodnjavanje. Na žalost, ona se često ne primenjuje usled čega su štete u poljoprivrednoj proizvodnji višestruke. Naime, voda lošeg kvaliteta može imati indirektan i direktan uticaj na biljke. Indirektan je zaslanjivanjem i/ili alkalizacijom zemljišta, a direktan je narušavanjem balansa usvajanja hraniva, pojavom ožegotina i sl.

Laboratorija u Novom Sadu radi čitav niz analiza na osnovu kojih se određuje klasa pogodnosti vode za navodnjavanje (prema stranim i domaćim klasifikacijama). U set osnovnih analiza spadaju određivanje: reakcije vode (pH vrednosti), suvog ostatka (mg/l), elektroprovodljivosti (dS/m), SAR vrednost, katjonski i anjonski sastav.

Ukoliko se sumnja na zagađenje ili je proizvodnja pod nekim od vidova organske proizvodnje, često se radi i analiza vode na sadržaj opasnih i štetnih materija (najčešće teških metala). Dobijene vrednosti se porede sa maksimalno dozvoljenim količinama prema našoj zakonskoj regulativi i prema literaturnim navodima.

Stručnjaci portala Hort Americas naglašavaju da električni konduktivitet, EC, (brojčano izražena sposobnost ispitivanog uzorka vode da provodi struju) ne bi trebalo da bude iznad 1,0 (manje od 0,3 je idealno). Ako je veći od 1,0, vodu bi bilo dobro tretirati i/ili filtrati. Neki od prisutnih elemenata su hranljive materije koje su potrebne biljkama. Pravu dozu đubrenja svakako je potrebno usaglsiti u zavisnosti od rezultata laboratorijske analize vode.

Naročito u zahtevnijim proizvodnjama, vodu je potrebno češće analizirati, i po potrebi tretirati hemijskim jedinjenjima. Moguće je i prekomerno nagomilavanje nekih hranljivih materija koje nije moguće uravnotežiti dodatnom vodom i hranljivim materijama, pa je potrebno ispiranje.

Naročitu pažnju trebalo bi posvetiti natrijumu, hloridima, mikroelementima poput bora a mora se voditi računa i o ukupnoj alkalnosti.

Postoje različite preporuke o tome koje količine natrijuma i hlorida biljke mogu da tolerišu. To zaista zavisi od useva. Prema američkim istraživačima natrijum i hloridi bi trebalo zajedno da imaju <50 ppm-a.

Oni naročito upozoravaju na mikroelemenat bor. On je biljkama potreban u malim količinama, ali sa povećanjem koncentracije brzo može postati toksičan. Obično je bor problem u bunarskoj vodi. Njegov sadržaj u vodi za navodnjavanje trebalo bi da bude manji od 1 ppm.

Alkalnost takože ne bi trebalo zanemariti. Ona ima veze sa kapacitetom puferiranja vode, što znači da je sposobna da održava stabilan pH. Ako je alkalnost visoka, trebalo bi koristiti više kiselina kako bi se snizila pH vrednost, a takođe će biti poteškoća u stabilizaciji pH, jer će se sam podići. Ovo može biti čest problem, jer neke hranjive materije postaju nedostupne biljkama na višim nivoima pH. Takođe mora se uzeti u obzir na koji način kiselina koju koristite doprinosi ukupnom nivou hranljivih sastojaka. Azotna kiselina će dodati azot, a fosforna - fosfor.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2967191/kvalitet-vode-za-navodnjavanje-moze-da-utice-na-biljnu-proizvodnju

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) i Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) započelo je realizaciju zajedničkog projekta izrade nacionalne Strategije navodnjavanja i petogodišnjeg Akcionog plana i Investicionog plana.Osnovni cilj projekta je unapređenje poljoprivredne proizvodnje povećanjem kapaciteta za navodnjavanje, identifikacijom i mapiranjem prioritetnih investicija u narednih deset godina.

Srbija je jedan od vodećih poljoprivrednih proizvođača i izvoznika žitarica i uljarica u regionu, međutim, klimatske promene i sve učestaliji sušni periodi se odražavaju izuzetno negativno na prinose i prihode s obzirom da se trenutno u našoj zemlji navodnjava manje od dva odsto obradivog zemljišta. Sanacija i modernizacija sistema za navodnjavanje u Srbiji pojačaće otpornost sektora na ekstremne klimatske uslove i diverzifikovati poljoprivrednu proizvodnju, jer će navodnjavanje omogućiti uzgajanje useva veće dodate vrednosti, ali i povećati prinos postojećih.

Danas je održan prvi sastanak radne grupe, koju čine predstavnici svih relevatnih zainteresovanih strana, za izradu Strategije navodnjavanja. Direktorka Republičke direkcije za vode Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Nataša Milić, ovim povodom je izjavila: „Izuzetno nam je drago što počinje izrada Strategije navodnjavanja Srbije. U naredne dve godine identifikovaćemo konkretne prioritete za ulaganja, koji će povećati poljoprivrednu produktivnost, održivost proizvodnje uz zaštitu životne sredine i otpornost na klimatske promene kroz poboljšane postojeće i razvijanje nove mreže za navodnjavanje. “

Miljan Ždrale, Regionalni direktor agrobiznis sektora EBRD za Centralnu i Jugoistočnu Evropu, izjavio je: „Ovim projektom želimo da omogućimo uključivanje i učešće svih relevantnih institucija, vladinih agencija, naučnih instituta, privatnog sektora, poljoprivrednika i njihovih organizacija u rešavanje jednog od najvećih izazova u poljoprivredi Srbije - strateškog poboljšanja i modernizacije sistema za navodnjavanje, zasnovanog na prikupljanju i analizi relevantnih podataka. "

Prema rečima Emanuela Hidiera, Višeg ekonomiste FAO koji je na čelu ovog projekta, FAO ima veliko globalno iskustvo i ekspertizu u upravljanju vodama u poljoprivredi i izradi investicionih planova za navodnjavanje, tako da će moći da pruži adekvatnu tehničku pomoć u izradi i primeni Strategije i Akcionog plana navodnjavanja u Srbiji.

“Fokusiramo se na inovativna rešenja i tehnologije tzv. ‘klimatski-pametnog’ pristupa navodnjavanju i razvoju kapaciteta”, zaključuje Hidier.

Projekat putem EBRD finansira i Vlada Izraela i Centralnoevropska inicijativa sa sedištem u Italiji.

EBRD i FAO sarađuju sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u oblasti strateških investicija u sisteme navodnjavanja od 2018. godine. FAO je učestvovao u zajedničkoj proceni prioriteta za navodnjavanje, što je pomoglo da se definiše opseg prvih kredita EBRD-a u iznosu od 15 miliona evra odobrenih za jačanje sistema navodnjavanja u decembru prošle godine.

Izvor:http://novimagazin.rs/ekonomija/ministarstvo-poljoprivrede-u-saradnji-sa-ebrd-i-un-fao-razvija-nacionalnu-strategiju-navodnjavanja

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske Boris Pašalić posetio je danas sistem za navodnjavanje u bijeljinskom selu Crnjelovo, gde su locirane pumpne stanice koje će obezbediti vodu za sisteme u ovom selu i Batkoviću.

- Reč je o više od 1.000 hektara sistema, stabilnog pritiska od šest bara, koji se može regulisati i na način da bude niži, što će obezbediti da naši proizvođači na parceli imaju hidrant. Dovoljno je da samo prikopčaju crevo na njega i da imaju stabilan pritisak, rekao je Pašalić novinarima.

On je naveo da će ovo proizvođačima umnogome olakšati proizvodnju.

- Ovo je samo prvi korak, jer smo ranije najavili da planiramo da u Semberiji izgradimo sisteme za navodnjavanje na više od 5.000 hektara, što ćemo raditi narednih godina, rekao je Pašalić.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srpske istakao je da bi ovaj sistem trebalo da bude jeftiniji, ali samo pod uslovom da postoji masovno korištenje.

- Ako budemo imali broj proizvođača koji ga koriste onda je i cena koju plaćaju proporcionalno veća, rekao je Pašalić i napomenuo da je u razgovoru sa proizvođačima vidljiva njihova zainteresovanost.

Pašalić kaže da je zainteresovanost tim veća jer je proizvođačima jasno rečeno da u ovoj godini Ministarstvo finansira električnu energiju i održavanje pumpi.

- Nadamo se da će u tom periodu poljoprivredni proizvođači steći poverenje i videti da je ovo za njih mnogo bolji i jeftiniji način navodnjavanja, rekao je Pašalić.

 Dragan Sarić rekao je, u ime preduzeća "Higra" koje je izvođač radova, da je završen zapadni deo - oko 500 hektara sistema navodnjavanja u Donjem Crnjelovu, a da se ove godine u Batkoviću radi oko 600 hektara, kao i rekonstrukcija kanala, odnosno osposobljavanje kanala da bi mogao da prima vodu koja teče iz Drine kroz grad.

Sarić je naveo da bi navodnjavanje u Batkoviću trebalo, prema planu, da bude završeno do septembra.

Izvor: https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/republika_srpska/aktuelno.655.html:862871-Navodnjavanjem-do-uspesnije-poljoprivredne-proizvodnje-u-Bijeljini

U mačvanskim selima u toku su razgovori sa meštanima o subvencijama za navodnjavanje ratarskih kultura, kao i za ostale mere podsticaja za agrar.Dosad su članovi Gradskog veća Svetozar Marković i Slaviša Kostadinović, zajedno sa načelnikom Odeljenja za poljoprivredu Predragom Srdanovićem, posetili Tabanović, a od srede do petka obići će Mačvanski Pričinović, Drenovac i Ševarice.

U pitanju je potpun novi koncept, gde bi se korišćenjem savremenih zalivnih sistema, pre svega „kap po kap“ duplirali prinosi ratarskih kultura, kao što su kukuruz i soja.

Iz gradskog budžeta duplirani su iznosi za podsticaji u agraru i iznose oko 160 miliona dinara.

Planirano je da poljoprivrednici u Mačvi i Pasavotamnavi dobiju po 200 evra za ovu namenu, a osnovna prednost što se u ovim krajevima nalaze plitke podzemne vode. Na ovaj način oko 20.000 hektara plodnih oranica mogle bi da donesu prinose po 13-14 tona kukuruza po hektaru kao i visoke prinose soje, čime bi ratarstvo postalo profitabilno.

Šabac je prethodno dao dobar primer subvencijom za dubinske bunare u Pocerini, koja je inače bezvodna, i gde je oko 600 domaćinstava podiglo oko hiljadu hektara zasada jagoda.

Ovde se voda crpi sa više od stotinu metara dubine, ali sa punom primenom agrotehničkih mera po hektaru se može zaraditi i do deset hiljada evra.

U primeni novih sistema za navodnjavanje važna je i edukacija i volja zemljoradnika. Primera radi, prilikom vraćanja zemljišta po restituciji u Mačvi hiljadu hektara sa sistemom za navodnjavanjem poljoprivrednog dobra „Ogled“ je upropašćeno, jer je sistem prodat u staro gvožđe.Sistem „kap po kap“ pokazao je izuzetne rezultate u Izraelu, a naravno i u Holandiji i Danskoj. Poslednjih godina letnje temperature su sve više, a padavine tokom leta ređe, što dovodi do smanjenih prinosa kukuruza i soje. Poljoprivreda je značajna privredna delatnost u šabačkom kraju, jer polovina stanovništva živi u selu i od sela, a ovaj kraj prednjači u proizvodnji mesa, mleka, voća i meda.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/kap-po-kap-za-duplirane-prinose/

Evropska banka za obnovu i razvoj saopštila je da će finansirati izgradnju i sanaciju primarne infrastrukture za navodnjavanje u Negotinu i Svilajncu u vrednosti od 15 mil EUR.

Banka je navela i da će dodatno obezbediti 1,2 mil EUR bespovratnih sredstava za tehničku pomoć, uključujući razvoj prvog plana za navodnjavanje u zemlji, koji će se sprovesti uz pomoć Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO).

- Izgradnja primarne infrastrukture za navodnjavanje omogućiće efikasnu tehnologiju navodnjavanja, uključujući prelazak na prskalice i navodnjavanje sistemima kap-po-kap, kao i mere povećanje otpornosti infrastrukture za navodnjavanje na poremećaje povezane sa vremenskim prilikama - kaže se u saopštenju EBRD i dodaje da će ulaganje doprineti ukupnom poboljšanju efikasnosti voda i podstaći klimatsku otpornost poljoprivrednog sektora.

Žužana Hargitai, regionalna direktorka EBRD-a za Zapadni Balkan rekla je da je ovaj projekat važan za Srbiju ne samo zato što će ojačati otpornost poljoprivrede na klimatske uticaje, već i zato što će pružiti prilike ljudima u manje razvijenim regionima.

- Stotine domaćinstava u ova dva regiona imaće koristi od poboljšanog pristupa sistemima za navodnjavanje, što će im pomoći da povećaju očekivane prinose i svoje prihode - navela je Hargitai.

Miljan Ždrale, direktor EBRD-a za agrobiznis za region jugoistočne Evrope, dodao je da ovaj projekat prva investicija EBRD u javnu agrobiznis infrastrukturu.

- Očekuje se da će doprineti promenama u obrascima useva, što će omogućiti prelazak poljoprivrednika na useve visoke vrednosti, poput voća i povrća, i tako povećati ukupnu konkurentnost ovog vitalnog sektora za srpsku privredu - kazao je Ždrale.

EBRD je do sada uložila više od 5 mlrd evra u 250 projekata u zemlji.

Izvor:https://www.ekapija.com/financing/2730660/ebrd-ulaze-15-mil-eur-u-infrastrukturu-za-navodnjavanje-u-negotinu-i

Svedoci smo da su savremene tehnologije svakim danom sve prisutnije u poljoprivrednoj proizvodnji. Iako možda zvuči kao naučna fantastika, ali za deset godina većinu poslova na njivama i u plastenicima obavljaće roboti. Ljudi će biti angažovani u nadzoru proizvodnje i vođenju ekonomije, a ko bude ovladao novim tehnologijama imaće stabilniju, kvalitetniju proizvodnju a samim tim i bolje prihode.
Da ovo nisu samo snovi onih sa bujnom maštom potvrđuje dr Aleksandar Rodić naučni savetnik i rukovodilac Centra za robotiku u Institutu „Mihajlo Pupin“ u
Beogradu. Pravi čovek na pravom mestu spreman da, ukoliko bude razumevanja i potrebnih investicija, srpsku poljoprivedu uvede u novu i, možda, u ovom trenutku potpuno nezamislivu budućnost koja je tu na korak od nas.
Još kao dete gledajući naučno – fantastične filmove zainteresovao se za robotiku. U pitanju je izazovna i izuzetno interesantna naučna disciplina koja zahteva široka znanja od bioloških nauka, fizike, matametike pa do primenjenih, tehničkih nauka. Završio je Mašinski fakultet a zatim magistrirao i doktorirao na Elektrotehničkom Univerziteta u Beogradu.
- Od početka sam se usmerio ka automatici i robotici. Tako danas, već trideset dve godine, se bavim robotikom u Institutu „Mihajlo Pupin“ u Beogradu gde rukovodim Centrom za robotiku a takođe sam angažovan i kao profesor na Doktorskim studijama na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu gde držim predmet „Autonomni robotski sistemi bez ljudske posade“. Volim ovu naučnu oblast i trudimse da kod mladih (studenata i istraživača) probudim entuzijazam i želju da se dokažu u ovoj oblasti nauke za koju kažu da je budućnost naše civilizacije – kaže za Agrobiznis magazin dr Rodić.
Njegovi projekti već imaju i primenu u praksi, konkretno u agrarnoj proizvodnji.

- Poljoprivreda je u Srbiji jedna od strateški najvažnijih privrednih grana kojom se bavi i od koje živi više od milion stanovnika u našoj zemlji. Iako imamo odlične prirodne uslove za bavljenje poljoprivredom, ona se suočava s mnogo problema. Jedan od gorućih problema je veoma nizak procenat navodnjavanja obradivih površina (manje od 3%). Drugi problem je često nekontrolisano i nestručno korišćenje pesticida i đubriva što u dužem periodu uništava biološku vrednost zemljišta. Ne samo što se uništavaju prirodni resursi (zemljište, voda i energija) već to direktno utiče na prinose, kvalitet i cenu proizvodnje – kaže nas sagovornik koji je osmislio sistem za „pametno korišćenje zemljišta“ koji je namenjen malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima (do 10
hektara zemlje) kojih je više od 93 posto u Srbiji.

- Suština primene postrojenja je da omogućava daljinski komandovano navodnjavanje (od kuće) uz racionalno trošenje vode, dohranjivanje (fertilizaciju) kroz
sistem navodnjavanja i korišćenje energije sunca i vetra za pokretanje pumpnog postrojenja. Iako se radi o tehnološki sofisticiranom sistemu, on je ekonomski održiv, pristupačan korisnicima uz subvencije ministarstva ili lokalne samouprave. Očekuje se njihovo masovnije korišćenje jer ovi sistemi sami sebe otplate već posle dve do tri godine, a radni vek im je 30 godina. Zbog pogodnosti koje pruža godišnja ušteda je i do 5000 evra – kaže ovaj vrsni naučnik. Jedan takav sistem već je postavljen u junu 2018. ataru sela Belegiš na porodičnom poljoprivrednom gazdinstvu jednog mladog domaćina.
- Pre postavljanja našeg sistema on je svoje useve na 3, 4 hektara navodnjavao posredstvom dizel agregata snage 5 kilovata i pumpom od 3 kilovata. Dnevno je agregat radio 5-6 sati uz potrošnju u proseku 10-12 litara goriva. To su bili veliki troškovi. Uz to je njiva udaljena 3,5 km od domaćinstva gde živi, pa je tri do četiri puta dnevno morao traktorom da dolazi do svoje njive da bi kontrolisao i dopunjavao strujni agregat i sistem za navodnjavanje (kap-po-kap i sa rasprskivačima). Kada je instalirao naš daljinski sistem za pametno korišćenje zemljišta, sve je mogao da radi od kuće sa svog mobilnog telefona. Uređaj je bešuman, može se programirati da se sam uključuje po potrebi, a na njega su povezani bežični senzori postavljeni u zemljište koji mere vlažnost, temperaturu i pH vrednost. Mere se mikroklimatski parametri na lokaciji (temperatura, vlažnost, pritisak) a na osnovu ovih pokazatelja zemljišta i vazduha može se predvideti pojava biljnih oboljenja na usevima i shodno tome na vreme preduzeti zaštitu bilja. Kao rezultat, dobija se napredniji usev i bolji prinos
uz manji utrošak zaštitnih fito-preparata a time i zdravija hrana. Primenom ovog sistema već u prvoj sezoni je ostvario značajnu dobit, a u drugojgodini je otplatio investiciju i odlučio se da proširi kapacitet – otkriva dr Rodić i dodaje:
- I ne samo to. U avgustu u jeku poljoprivredne sezone naš domaćin je priuštio sebi i svojoj porodici da ode na odmor na more i bez obzira na daljinu nije imao problem sa upravljanjem sistema. Tako nešto je ranije bilo nezamislivo. Ovo otvara potpuno nove perspektive u savremenoj proizvodnji malih i srednjih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava.
Doktor Rodić učestvovao je i u patentiranju solarnog koncentratora, koji se može koristiti u sistemu daljinskog grejanja i hlađenja.
- Solarni koncentrator energije je patentirani uređaj za korišćenje toplotne energije sunca (energije infra-crvenog zračenja). Ovo je novi proizvod na domaćem tržištu i spada u red najefikasnijih energetskih uređaja čija primena može da se očekuje, kako u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji (za grejanje plastenika i staklenika, staja, farmi pilića itd.) tako i u sektoru prerade gde god je potrebna velika količina toplotne energije za termičku obradu sirovina (mlekare, mesna industrija, proizvodnja sokova i konzervirane hrane). Koncentrator energije radi na sledeći način - sunčeva toplotna energija
se uz pomoć velikog paraboličnog ogledala reflektuje u fokusnu tačku (sferni prijemnik toplote) odakle se „sakupljena“ energija cirkulacionom pumpom odvodi do potrošača (tehnološkog procesa). Višak toplotne energije se može uskladištiti u podzemne rezervoare energije i koristiti u zimskom periodu za grejanje. Mlekare, industrija mesa i industrija konzerviranog voća i povrća su potencijalno najveći korisnici ovih solarnih postrojenja. Stepen korisnog dejstva koncentratora je oko 80% i korišćenjem u dužem vremenskom periodu mogu se ostvariti ogromne uštede u troškovima energije. Ako se koristi
za grejanje plastenika, staklenika, staja i farmi prinosi i kvalitet proizvodnje se može višestruko uvećati.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31