U svom najnovijem izvešću, Evropski opservatorijum za sušu (EDO) upozorio je da su određene regije kontinenta suočene s jakim suvim razdobljem nakon slabih kiša tokom aprila i maja. Zaključeno je da su posebno pogođene središnje i severozapadne zemlje, uključujući Nemačku, Belgiju, Holandiju, Irsku i veći deo Velike Britanije pa da trenutna suša već treću godinu zaredom donosi neočekivano suve uslove širom Evrope.

Šta više, prema izdanju iz avgusta o praćenju useva Zajedničkog istraživačkog centra u Evropi, prognoze roda za gotovo sve letnje useve u EU revidirane su na niže u odnosu na julske, a zbog suše. Poljoprivrednicima jedino ostaje da se oslone se na navodnjavanje kako bi ubuduće spasili svoju letinu. Prema Evropskoj komisiji, 44 odsto ukupne potrošnje vode u Evropi odlazi na poljoprivredu, a zemlje na jugu kontinenta uopšteno čine više od dve trećine te količine. Iako teret najviše pada na klimatski toplije predele, u svim državama u većoj ili manjoj meri poljoprivreda se oslanja na navodnjavanje radi poboljšanja produktivnosti useva i profitabilnosti.Međutim, to je i razlog za brigu kada je reč o okolini jer se na taj način preterano iscrpljuju podzemne vode, povećava se erozija i zaslanjenost zemlje. Zaštita vodnih resursa stoga je visoko na dnevnom redu Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP) i strategije EU-a "Od njive do trpeze" koja ima za cilj očuvanje slatkovodnih izvora i izbegavanje zagađenja otpadnim vodama iz poljoprivrede, uključujući nitrate."Većina sistema za navodnjavanje u EU i dalje koristi pištolje za prskanje i prskalice, što je stvarno najneefiksniji način zalivanja", rekao je za euractiv Andre Van Spengen, tehnički direktor u kompaniji "Netafim", naglasivši da se voda gubi i oticanjem i isparavanjem.

"Većina vode udari o zemlju i otiče u pogrešnom smeru, ali pomoću navodnjavanja kap po kap prodire duboko u tlo", rekao je dodajući da se tako može uštedjeti do 30 odsto vode.Iako ova vrsta sistema zahteva veće početno ulaganje, dugoročno donosi značajne koristi. Uz znatne uštede u vodi, takođe se sprečava širenje bolesti, posebno gljivičnih, oštećenje lišća uzrokovano suncem pa održava biljke suvim. Šta više, može da se koristi i za đubrenje."Konvencionalni sistemi raspršivanja zahtevaju puno posla, teže ih je postaviti, a neophodan je i nadzor", kazao je Spengen istakavši da oni često rade pod pritiskom od 10 bara, ispumpavajući 80 kubika vode na sat, što znači da jedna pukotina može da stvori ozbiljne posledice.

Suprotno tome, navodnjavanje kap po kap deluje pod pritiskom od samo jednog bara, što znači da ga poljoprivrednici mogu pustiti da radi dok obavljaju druge važne zadatke.

Portparol udruženja poljoprivrednika iz EU-a Copa-Cogeca kaže da je veliki broj njihovih članova uložilo novac u ovakav model i da su imali izvrsne rezultate, kao i kod većine novih tehnologija precizne poljoprivrede koje omogućavaju bolje upravljanje resursima.

Napominje da je ključno obezbediti većem broju farmera ulaganje u ovakav način rada.

Izvor:https://www.agroklub.rs/poljoprivredne-vesti/sistem-navodnjavanja-kap-po-kap-najisplativiji-ustedi-do-30-odsto-vode/63022/

Rekonstrukcija kanala koji će navodnjavati 380 hektara nizvodno od Čačka,krenuće krajem iduće sedmice, a vrednost projekta je 875 miliona dinara, saopštio je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljaju planove za dalji razvoj srpske poljoprivrede.

Problem koji je decenijama pritiskao Čačane gradiće se od vodozahvata nedaleko od naselja Kej do ušća u Moravi iz fonda Abu dabi.

„Ogromna investicija, sve je završeno I kreće gradnja. Veoma sam zahvalan predsedniku Srbije koji je imao ogromno razumevanje za naš preojekat. Dve i po godine smo radili na projektu i raznim dozvolama koje su neophodne za rekonstrukciju”, kazao je Milun Todorović za Glas zapadne Srbije.

Inače, kanal je odavno ruiniran, zarastao najvećim delom u žbunje i rastinje dok je na delu koji prolazi kroz naselje LJubićki kej predstavljao smetilište i izvor zaraze.

Rekonstrukciju kanala obećavale su sve političke garniture od 2000. godine naovamo, a mnogima je služio kao deo predizbornog programa.

Inače, Vučić je danas kazao je da je odobreno 17 projekata za navodnjavanje, od toga je 11 na teritoriji Vojvodine, četiri su u Čačku, Svilajncu, Negotinu i Borči.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest217404.html

Pre bilo koje biljne proizvodnje, a naročito savremene hidroponske proizvodnje koja iziskuje velika ulaganja prvo bi licencirana laboratorija sa ugledom trebalo da analizira vodu iz izvorišta. U zavisnosti od lokacije proizvodnje voda može biti iz vodovoda u naselju, iz bunara ili drugog izvora. Nakon analize znaćete da li vodi potreban hemijski tretman pre upotrebe ili čak sistem za prečišćavanje.

Portal Hort Americas piše da je ova analiza u SAD između 35 i 55 USD. Iz kompanije ATP Irrigation, koja se bavi projektovanjem i podizanjem, pre svega savremenih zasada borovnica i jagoda, preporučuju da analizu uradi Laboratorija za agroekologiju i zemljište Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Za nju je potrebno izdvojiti 6.000 dinara.

Vrstan pedolog dr Jovica Vasin, rukovodilac Laboratorije, kaže da je analiza kvaliteta vode neophodna i jedna od prvih mera prilikom podizanja sistema za navodnjavanje. Na žalost, ona se često ne primenjuje usled čega su štete u poljoprivrednoj proizvodnji višestruke. Naime, voda lošeg kvaliteta može imati indirektan i direktan uticaj na biljke. Indirektan je zaslanjivanjem i/ili alkalizacijom zemljišta, a direktan je narušavanjem balansa usvajanja hraniva, pojavom ožegotina i sl.

Laboratorija u Novom Sadu radi čitav niz analiza na osnovu kojih se određuje klasa pogodnosti vode za navodnjavanje (prema stranim i domaćim klasifikacijama). U set osnovnih analiza spadaju određivanje: reakcije vode (pH vrednosti), suvog ostatka (mg/l), elektroprovodljivosti (dS/m), SAR vrednost, katjonski i anjonski sastav.

Ukoliko se sumnja na zagađenje ili je proizvodnja pod nekim od vidova organske proizvodnje, često se radi i analiza vode na sadržaj opasnih i štetnih materija (najčešće teških metala). Dobijene vrednosti se porede sa maksimalno dozvoljenim količinama prema našoj zakonskoj regulativi i prema literaturnim navodima.

Stručnjaci portala Hort Americas naglašavaju da električni konduktivitet, EC, (brojčano izražena sposobnost ispitivanog uzorka vode da provodi struju) ne bi trebalo da bude iznad 1,0 (manje od 0,3 je idealno). Ako je veći od 1,0, vodu bi bilo dobro tretirati i/ili filtrati. Neki od prisutnih elemenata su hranljive materije koje su potrebne biljkama. Pravu dozu đubrenja svakako je potrebno usaglsiti u zavisnosti od rezultata laboratorijske analize vode.

Naročito u zahtevnijim proizvodnjama, vodu je potrebno češće analizirati, i po potrebi tretirati hemijskim jedinjenjima. Moguće je i prekomerno nagomilavanje nekih hranljivih materija koje nije moguće uravnotežiti dodatnom vodom i hranljivim materijama, pa je potrebno ispiranje.

Naročitu pažnju trebalo bi posvetiti natrijumu, hloridima, mikroelementima poput bora a mora se voditi računa i o ukupnoj alkalnosti.

Postoje različite preporuke o tome koje količine natrijuma i hlorida biljke mogu da tolerišu. To zaista zavisi od useva. Prema američkim istraživačima natrijum i hloridi bi trebalo zajedno da imaju <50 ppm-a.

Oni naročito upozoravaju na mikroelemenat bor. On je biljkama potreban u malim količinama, ali sa povećanjem koncentracije brzo može postati toksičan. Obično je bor problem u bunarskoj vodi. Njegov sadržaj u vodi za navodnjavanje trebalo bi da bude manji od 1 ppm.

Alkalnost takože ne bi trebalo zanemariti. Ona ima veze sa kapacitetom puferiranja vode, što znači da je sposobna da održava stabilan pH. Ako je alkalnost visoka, trebalo bi koristiti više kiselina kako bi se snizila pH vrednost, a takođe će biti poteškoća u stabilizaciji pH, jer će se sam podići. Ovo može biti čest problem, jer neke hranjive materije postaju nedostupne biljkama na višim nivoima pH. Takođe mora se uzeti u obzir na koji način kiselina koju koristite doprinosi ukupnom nivou hranljivih sastojaka. Azotna kiselina će dodati azot, a fosforna - fosfor.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2967191/kvalitet-vode-za-navodnjavanje-moze-da-utice-na-biljnu-proizvodnju

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) i Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) započelo je realizaciju zajedničkog projekta izrade nacionalne Strategije navodnjavanja i petogodišnjeg Akcionog plana i Investicionog plana.Osnovni cilj projekta je unapređenje poljoprivredne proizvodnje povećanjem kapaciteta za navodnjavanje, identifikacijom i mapiranjem prioritetnih investicija u narednih deset godina.

Srbija je jedan od vodećih poljoprivrednih proizvođača i izvoznika žitarica i uljarica u regionu, međutim, klimatske promene i sve učestaliji sušni periodi se odražavaju izuzetno negativno na prinose i prihode s obzirom da se trenutno u našoj zemlji navodnjava manje od dva odsto obradivog zemljišta. Sanacija i modernizacija sistema za navodnjavanje u Srbiji pojačaće otpornost sektora na ekstremne klimatske uslove i diverzifikovati poljoprivrednu proizvodnju, jer će navodnjavanje omogućiti uzgajanje useva veće dodate vrednosti, ali i povećati prinos postojećih.

Danas je održan prvi sastanak radne grupe, koju čine predstavnici svih relevatnih zainteresovanih strana, za izradu Strategije navodnjavanja. Direktorka Republičke direkcije za vode Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Nataša Milić, ovim povodom je izjavila: „Izuzetno nam je drago što počinje izrada Strategije navodnjavanja Srbije. U naredne dve godine identifikovaćemo konkretne prioritete za ulaganja, koji će povećati poljoprivrednu produktivnost, održivost proizvodnje uz zaštitu životne sredine i otpornost na klimatske promene kroz poboljšane postojeće i razvijanje nove mreže za navodnjavanje. “

Miljan Ždrale, Regionalni direktor agrobiznis sektora EBRD za Centralnu i Jugoistočnu Evropu, izjavio je: „Ovim projektom želimo da omogućimo uključivanje i učešće svih relevantnih institucija, vladinih agencija, naučnih instituta, privatnog sektora, poljoprivrednika i njihovih organizacija u rešavanje jednog od najvećih izazova u poljoprivredi Srbije - strateškog poboljšanja i modernizacije sistema za navodnjavanje, zasnovanog na prikupljanju i analizi relevantnih podataka. "

Prema rečima Emanuela Hidiera, Višeg ekonomiste FAO koji je na čelu ovog projekta, FAO ima veliko globalno iskustvo i ekspertizu u upravljanju vodama u poljoprivredi i izradi investicionih planova za navodnjavanje, tako da će moći da pruži adekvatnu tehničku pomoć u izradi i primeni Strategije i Akcionog plana navodnjavanja u Srbiji.

“Fokusiramo se na inovativna rešenja i tehnologije tzv. ‘klimatski-pametnog’ pristupa navodnjavanju i razvoju kapaciteta”, zaključuje Hidier.

Projekat putem EBRD finansira i Vlada Izraela i Centralnoevropska inicijativa sa sedištem u Italiji.

EBRD i FAO sarađuju sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u oblasti strateških investicija u sisteme navodnjavanja od 2018. godine. FAO je učestvovao u zajedničkoj proceni prioriteta za navodnjavanje, što je pomoglo da se definiše opseg prvih kredita EBRD-a u iznosu od 15 miliona evra odobrenih za jačanje sistema navodnjavanja u decembru prošle godine.

Izvor:http://novimagazin.rs/ekonomija/ministarstvo-poljoprivrede-u-saradnji-sa-ebrd-i-un-fao-razvija-nacionalnu-strategiju-navodnjavanja

Pre početka bilo kakve poljoprivredne proizvodnje koja zahteva upotrebu navodnjavanja, potrebno je konsultovati stručnjake i odneti vodu na analizu kako bi se videlo da li je odgovarajućeg sastava, ukazuje Jasna Grabić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.Iako je kiša najbolji izvor obezbeđivanja vlage u zemljištu, zbog sve češćih klimatskih promena, uočava se značajan nedostatak padavina u periodima kada je zemljištu to neophodno, što okreće poljoprivrednike veštačkom navodnjavanju useva. Ovu zimu obeležilo je pretežno suvo vreme, te se veliki poljoprivredni proizzvođači moraju osloniti na navodnajvanje. Međutim, u tom procesu veoma je važno koristiti adekvatnu vodu.Pre početka bilo kakve poljoprivredne proizvodnje koja zahteva upotrebu navodnjavanja, potrebno je konsultovati stručnjake i odneti vodu na analizu kako bi se videlo da li je odgovarajućeg sastava, da li je odgovarajuća mineralizacija, mikrobiološka ispravnost, toksikološka ispravnost i onda krenuti sa poljoprivrednom proizvodnjom", ukazuje Jasna Grabić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i dodaje da je to bitno ukoliko su u pitanju kulture koje zahtevaju veliku količinu vode.Svest poljoprivrednika o značaju kvaliteta vode za navodnjavanje se podiže, navodi ona, ukazujući da je u toku prošle godine na adresu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu stiglo najviše zahteva za kontrolu kvaliteta vode od onih koji su želeli da uđu u proizvodnju borovnice.

"Oni su hteli da budu sigurni da je voda ispravna s obzirom na to da ulažu u ovu proizvodnju više desetina hiljada evra. U povrtarstvu je takođe veoma važna analiza vode, te savetujemo proizvođačima da dva puta godišnje donose vodu na analizu, na početku sezone i u toku leta."Ukoliko se zemljište zaliva vodom koja je veoma mineralizovana, može doći do pogoršanja mineralnog sastava zemljišta što se, dodaje, može loše odraziti na prinos biljaka.Veoma je bitno kontrolisati vodu, pre svega sa aspekta mineralizacije. To je prioritet kada je u pitanju bunarska voda jer je ona u Vojvodini često mineralizovana. Druga stvar je mikrobiološki sastav vode. To se pre svega odnosi na površinske vode, jer različite patogene bakterije mogu da zaostanu na recimo povrtarskim kulturama ukoliko je folijarno zalivanje u pitanju i time da budu nepodobne za ljudsku upotrebu", objašnjava naša sagovornica.Iako se može činiti da je voda za piće najpogodnija za zalivanje povrtnjaka, Grabićeva objašnjava da istraživanja pokazuju da voda iz vodovoda, iako je prošla i mikrobiološku i toksikološku proveru i sa te strane je bezbedna, u slučaju navodnjavanja takvom vodom dolazi do degradacije ili biljke ili zemljišta ili opreme.

"Rezidualni hlor jeste problem, ali i mineralizacija, koja je po pravilniku za pijaću vodu dobra, dok u slučaju klasifikacija vode za navodnjavanje može biti veoma nepovoljna. Dugoročno, to se može odraziti i na degradaciju kvaliteta zemljiša. Ipak, u ovom slučaju treba podvući da količine vode predstavljaju problem! Pijaća voda je isključivo namenjena vodosnabdevanju, tj. upotrebi u domaćistvu i napajanju stoke, a upotreba radi zalivanja se može sprovesti samo ukoliko zalihe vode za pomenute prioritetne namene nisu ugrožene prema Zakonu o vodama."Dodaje da se to odnosi i na primenu bunarske vode kod koje, napominje, treba uzeti u obzir izdašnost bunara, odnosno da li bunar može da podmiri potrebe datog povrtnjaka. Zaključuje, potrebno je da svi veliki povrtari dobro sagledaju raspoložive količine vode i moguće konflikte, kako bi obim svoje proizvodnje i zahteve za vodom prilagodili specifičnoj situaciji.

Dodatne količine vode, savetuje, trebalo bi obezbediti i prikupljanjem kišnice, što je, ukazuje, u Srbiji retka praksa.Klimatske promene koje se događaju oslikavaju se kroz sve nestabilnije vremenske prilike kao što su duži sušni intervali i nepogode praćene obilnijim padavinama, te se prikupljanju kišnice vidi kao jedno do mogućih rešenja", poručuje Grabivićeva.

Ovakav vid navodnjavanja, dodaje, odnosi se pre svega na proizvođače koji imaju proizvodnju u plastenicima i staklenicima jer zatvorena proizvodnja onemogućava direktan kontakt atmosferskih padavina i kiše sa zemljom i biljkama.

Izvor:https://www.agroklub.rs/poljoprivredne-vesti/nije-svaka-voda-dobra-za-zalivanje-strucnjaci-savetuju-pre-primene-analiza/59719/

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske Boris Pašalić posetio je danas sistem za navodnjavanje u bijeljinskom selu Crnjelovo, gde su locirane pumpne stanice koje će obezbediti vodu za sisteme u ovom selu i Batkoviću.

- Reč je o više od 1.000 hektara sistema, stabilnog pritiska od šest bara, koji se može regulisati i na način da bude niži, što će obezbediti da naši proizvođači na parceli imaju hidrant. Dovoljno je da samo prikopčaju crevo na njega i da imaju stabilan pritisak, rekao je Pašalić novinarima.

On je naveo da će ovo proizvođačima umnogome olakšati proizvodnju.

- Ovo je samo prvi korak, jer smo ranije najavili da planiramo da u Semberiji izgradimo sisteme za navodnjavanje na više od 5.000 hektara, što ćemo raditi narednih godina, rekao je Pašalić.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srpske istakao je da bi ovaj sistem trebalo da bude jeftiniji, ali samo pod uslovom da postoji masovno korištenje.

- Ako budemo imali broj proizvođača koji ga koriste onda je i cena koju plaćaju proporcionalno veća, rekao je Pašalić i napomenuo da je u razgovoru sa proizvođačima vidljiva njihova zainteresovanost.

Pašalić kaže da je zainteresovanost tim veća jer je proizvođačima jasno rečeno da u ovoj godini Ministarstvo finansira električnu energiju i održavanje pumpi.

- Nadamo se da će u tom periodu poljoprivredni proizvođači steći poverenje i videti da je ovo za njih mnogo bolji i jeftiniji način navodnjavanja, rekao je Pašalić.

 Dragan Sarić rekao je, u ime preduzeća "Higra" koje je izvođač radova, da je završen zapadni deo - oko 500 hektara sistema navodnjavanja u Donjem Crnjelovu, a da se ove godine u Batkoviću radi oko 600 hektara, kao i rekonstrukcija kanala, odnosno osposobljavanje kanala da bi mogao da prima vodu koja teče iz Drine kroz grad.

Sarić je naveo da bi navodnjavanje u Batkoviću trebalo, prema planu, da bude završeno do septembra.

Izvor: https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/republika_srpska/aktuelno.655.html:862871-Navodnjavanjem-do-uspesnije-poljoprivredne-proizvodnje-u-Bijeljini

U mačvanskim selima u toku su razgovori sa meštanima o subvencijama za navodnjavanje ratarskih kultura, kao i za ostale mere podsticaja za agrar.Dosad su članovi Gradskog veća Svetozar Marković i Slaviša Kostadinović, zajedno sa načelnikom Odeljenja za poljoprivredu Predragom Srdanovićem, posetili Tabanović, a od srede do petka obići će Mačvanski Pričinović, Drenovac i Ševarice.

U pitanju je potpun novi koncept, gde bi se korišćenjem savremenih zalivnih sistema, pre svega „kap po kap“ duplirali prinosi ratarskih kultura, kao što su kukuruz i soja.

Iz gradskog budžeta duplirani su iznosi za podsticaji u agraru i iznose oko 160 miliona dinara.

Planirano je da poljoprivrednici u Mačvi i Pasavotamnavi dobiju po 200 evra za ovu namenu, a osnovna prednost što se u ovim krajevima nalaze plitke podzemne vode. Na ovaj način oko 20.000 hektara plodnih oranica mogle bi da donesu prinose po 13-14 tona kukuruza po hektaru kao i visoke prinose soje, čime bi ratarstvo postalo profitabilno.

Šabac je prethodno dao dobar primer subvencijom za dubinske bunare u Pocerini, koja je inače bezvodna, i gde je oko 600 domaćinstava podiglo oko hiljadu hektara zasada jagoda.

Ovde se voda crpi sa više od stotinu metara dubine, ali sa punom primenom agrotehničkih mera po hektaru se može zaraditi i do deset hiljada evra.

U primeni novih sistema za navodnjavanje važna je i edukacija i volja zemljoradnika. Primera radi, prilikom vraćanja zemljišta po restituciji u Mačvi hiljadu hektara sa sistemom za navodnjavanjem poljoprivrednog dobra „Ogled“ je upropašćeno, jer je sistem prodat u staro gvožđe.Sistem „kap po kap“ pokazao je izuzetne rezultate u Izraelu, a naravno i u Holandiji i Danskoj. Poslednjih godina letnje temperature su sve više, a padavine tokom leta ređe, što dovodi do smanjenih prinosa kukuruza i soje. Poljoprivreda je značajna privredna delatnost u šabačkom kraju, jer polovina stanovništva živi u selu i od sela, a ovaj kraj prednjači u proizvodnji mesa, mleka, voća i meda.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/kap-po-kap-za-duplirane-prinose/

Evropska banka za obnovu i razvoj saopštila je da će finansirati izgradnju i sanaciju primarne infrastrukture za navodnjavanje u Negotinu i Svilajncu u vrednosti od 15 mil EUR.

Banka je navela i da će dodatno obezbediti 1,2 mil EUR bespovratnih sredstava za tehničku pomoć, uključujući razvoj prvog plana za navodnjavanje u zemlji, koji će se sprovesti uz pomoć Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO).

- Izgradnja primarne infrastrukture za navodnjavanje omogućiće efikasnu tehnologiju navodnjavanja, uključujući prelazak na prskalice i navodnjavanje sistemima kap-po-kap, kao i mere povećanje otpornosti infrastrukture za navodnjavanje na poremećaje povezane sa vremenskim prilikama - kaže se u saopštenju EBRD i dodaje da će ulaganje doprineti ukupnom poboljšanju efikasnosti voda i podstaći klimatsku otpornost poljoprivrednog sektora.

Žužana Hargitai, regionalna direktorka EBRD-a za Zapadni Balkan rekla je da je ovaj projekat važan za Srbiju ne samo zato što će ojačati otpornost poljoprivrede na klimatske uticaje, već i zato što će pružiti prilike ljudima u manje razvijenim regionima.

- Stotine domaćinstava u ova dva regiona imaće koristi od poboljšanog pristupa sistemima za navodnjavanje, što će im pomoći da povećaju očekivane prinose i svoje prihode - navela je Hargitai.

Miljan Ždrale, direktor EBRD-a za agrobiznis za region jugoistočne Evrope, dodao je da ovaj projekat prva investicija EBRD u javnu agrobiznis infrastrukturu.

- Očekuje se da će doprineti promenama u obrascima useva, što će omogućiti prelazak poljoprivrednika na useve visoke vrednosti, poput voća i povrća, i tako povećati ukupnu konkurentnost ovog vitalnog sektora za srpsku privredu - kazao je Ždrale.

EBRD je do sada uložila više od 5 mlrd evra u 250 projekata u zemlji.

Izvor:https://www.ekapija.com/financing/2730660/ebrd-ulaze-15-mil-eur-u-infrastrukturu-za-navodnjavanje-u-negotinu-i

Svedoci smo da su savremene tehnologije svakim danom sve prisutnije u poljoprivrednoj proizvodnji. Iako možda zvuči kao naučna fantastika, ali za deset godina većinu poslova na njivama i u plastenicima obavljaće roboti. Ljudi će biti angažovani u nadzoru proizvodnje i vođenju ekonomije, a ko bude ovladao novim tehnologijama imaće stabilniju, kvalitetniju proizvodnju a samim tim i bolje prihode.
Da ovo nisu samo snovi onih sa bujnom maštom potvrđuje dr Aleksandar Rodić naučni savetnik i rukovodilac Centra za robotiku u Institutu „Mihajlo Pupin“ u
Beogradu. Pravi čovek na pravom mestu spreman da, ukoliko bude razumevanja i potrebnih investicija, srpsku poljoprivedu uvede u novu i, možda, u ovom trenutku potpuno nezamislivu budućnost koja je tu na korak od nas.
Još kao dete gledajući naučno – fantastične filmove zainteresovao se za robotiku. U pitanju je izazovna i izuzetno interesantna naučna disciplina koja zahteva široka znanja od bioloških nauka, fizike, matametike pa do primenjenih, tehničkih nauka. Završio je Mašinski fakultet a zatim magistrirao i doktorirao na Elektrotehničkom Univerziteta u Beogradu.
- Od početka sam se usmerio ka automatici i robotici. Tako danas, već trideset dve godine, se bavim robotikom u Institutu „Mihajlo Pupin“ u Beogradu gde rukovodim Centrom za robotiku a takođe sam angažovan i kao profesor na Doktorskim studijama na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu gde držim predmet „Autonomni robotski sistemi bez ljudske posade“. Volim ovu naučnu oblast i trudimse da kod mladih (studenata i istraživača) probudim entuzijazam i želju da se dokažu u ovoj oblasti nauke za koju kažu da je budućnost naše civilizacije – kaže za Agrobiznis magazin dr Rodić.
Njegovi projekti već imaju i primenu u praksi, konkretno u agrarnoj proizvodnji.

- Poljoprivreda je u Srbiji jedna od strateški najvažnijih privrednih grana kojom se bavi i od koje živi više od milion stanovnika u našoj zemlji. Iako imamo odlične prirodne uslove za bavljenje poljoprivredom, ona se suočava s mnogo problema. Jedan od gorućih problema je veoma nizak procenat navodnjavanja obradivih površina (manje od 3%). Drugi problem je često nekontrolisano i nestručno korišćenje pesticida i đubriva što u dužem periodu uništava biološku vrednost zemljišta. Ne samo što se uništavaju prirodni resursi (zemljište, voda i energija) već to direktno utiče na prinose, kvalitet i cenu proizvodnje – kaže nas sagovornik koji je osmislio sistem za „pametno korišćenje zemljišta“ koji je namenjen malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima (do 10
hektara zemlje) kojih je više od 93 posto u Srbiji.

- Suština primene postrojenja je da omogućava daljinski komandovano navodnjavanje (od kuće) uz racionalno trošenje vode, dohranjivanje (fertilizaciju) kroz
sistem navodnjavanja i korišćenje energije sunca i vetra za pokretanje pumpnog postrojenja. Iako se radi o tehnološki sofisticiranom sistemu, on je ekonomski održiv, pristupačan korisnicima uz subvencije ministarstva ili lokalne samouprave. Očekuje se njihovo masovnije korišćenje jer ovi sistemi sami sebe otplate već posle dve do tri godine, a radni vek im je 30 godina. Zbog pogodnosti koje pruža godišnja ušteda je i do 5000 evra – kaže ovaj vrsni naučnik. Jedan takav sistem već je postavljen u junu 2018. ataru sela Belegiš na porodičnom poljoprivrednom gazdinstvu jednog mladog domaćina.
- Pre postavljanja našeg sistema on je svoje useve na 3, 4 hektara navodnjavao posredstvom dizel agregata snage 5 kilovata i pumpom od 3 kilovata. Dnevno je agregat radio 5-6 sati uz potrošnju u proseku 10-12 litara goriva. To su bili veliki troškovi. Uz to je njiva udaljena 3,5 km od domaćinstva gde živi, pa je tri do četiri puta dnevno morao traktorom da dolazi do svoje njive da bi kontrolisao i dopunjavao strujni agregat i sistem za navodnjavanje (kap-po-kap i sa rasprskivačima). Kada je instalirao naš daljinski sistem za pametno korišćenje zemljišta, sve je mogao da radi od kuće sa svog mobilnog telefona. Uređaj je bešuman, može se programirati da se sam uključuje po potrebi, a na njega su povezani bežični senzori postavljeni u zemljište koji mere vlažnost, temperaturu i pH vrednost. Mere se mikroklimatski parametri na lokaciji (temperatura, vlažnost, pritisak) a na osnovu ovih pokazatelja zemljišta i vazduha može se predvideti pojava biljnih oboljenja na usevima i shodno tome na vreme preduzeti zaštitu bilja. Kao rezultat, dobija se napredniji usev i bolji prinos
uz manji utrošak zaštitnih fito-preparata a time i zdravija hrana. Primenom ovog sistema već u prvoj sezoni je ostvario značajnu dobit, a u drugojgodini je otplatio investiciju i odlučio se da proširi kapacitet – otkriva dr Rodić i dodaje:
- I ne samo to. U avgustu u jeku poljoprivredne sezone naš domaćin je priuštio sebi i svojoj porodici da ode na odmor na more i bez obzira na daljinu nije imao problem sa upravljanjem sistema. Tako nešto je ranije bilo nezamislivo. Ovo otvara potpuno nove perspektive u savremenoj proizvodnji malih i srednjih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava.
Doktor Rodić učestvovao je i u patentiranju solarnog koncentratora, koji se može koristiti u sistemu daljinskog grejanja i hlađenja.
- Solarni koncentrator energije je patentirani uređaj za korišćenje toplotne energije sunca (energije infra-crvenog zračenja). Ovo je novi proizvod na domaćem tržištu i spada u red najefikasnijih energetskih uređaja čija primena može da se očekuje, kako u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji (za grejanje plastenika i staklenika, staja, farmi pilića itd.) tako i u sektoru prerade gde god je potrebna velika količina toplotne energije za termičku obradu sirovina (mlekare, mesna industrija, proizvodnja sokova i konzervirane hrane). Koncentrator energije radi na sledeći način - sunčeva toplotna energija
se uz pomoć velikog paraboličnog ogledala reflektuje u fokusnu tačku (sferni prijemnik toplote) odakle se „sakupljena“ energija cirkulacionom pumpom odvodi do potrošača (tehnološkog procesa). Višak toplotne energije se može uskladištiti u podzemne rezervoare energije i koristiti u zimskom periodu za grejanje. Mlekare, industrija mesa i industrija konzerviranog voća i povrća su potencijalno najveći korisnici ovih solarnih postrojenja. Stepen korisnog dejstva koncentratora je oko 80% i korišćenjem u dužem vremenskom periodu mogu se ostvariti ogromne uštede u troškovima energije. Ako se koristi
za grejanje plastenika, staklenika, staja i farmi prinosi i kvalitet proizvodnje se može višestruko uvećati.

Izvor: Agrobiznis magazin

Predsednik opštine Svilajnac Predrag Milanović izjavio je da Svilajnac pokreće veliki projekat navodnjavanja, koji će obuhvatiti 3.000 hektara zemljišta.

- Ove godine krećemo sa prvim delom tog posla i prvih 1.000 hektara za dve godine stavićemo pod sistem navodnjavanja - rekao je Milanović na svečanoj akademiji povodom Dana opštine.

Kao jedan od velikih problema Svilajnca, Milanović je istakao most na Velikoj Moravi na putu Markovac-Svilajnac sa obilaznicom.

- To je veliki posao, koji nismo uspeli ranije da rešmo, ali ga očekujem u novom invsticionom ciklusu koji radi Vlada Srbije. Zadatak ovog rukovodstva opštine a i posle izbora je da Svilajnac napokon uradi novi most i zaobilaznicu i da se otvori put građanima Svilajnca - naveo je Milanović.

Reč je jednom od retkih mostova kojim idu i automobili i vozovi i čeka se mnogo vremena na prolazak, jer se putničko i teretno vozilo ne mogu mimoći.

Predsednik opštine Svilajnac je dodao da opština počinje i izgradnju toplane, postrojenje na bio masu.

- Na taj način rešićemo grejane, iskoristićemo naše potencijale i sačuvati životnu sredinu. Ovo je veoma značajan projekat, u prvoj fazi priključićemo sve institucije grada i gradski bazen, koji će ove godine biti zatvoren - dodao je Milanović.

On je dodao da Svilajnac kreće i u izgradnju sistema otpadnih voda, što je, kako je rekao, još jedan veliki problem u ekologiji.

- Do kraja godine objavićemo tender i nadam se započeti radove - kazao je Milanović i dodao da se radi kanalizacija kojom će se pokriti 65% stanovnika grada.

Ove projekte moramo realizovati da bi Svilajnac dobio svoje zasluženo mesto na evropskoj mapi, mislim da je u Srbiji u samom vrhu, i ne takmičimo se samo sa gradovima u Srbiji već i sa gradovima širom Evrope, rekao je on.

- Ostalo nam je da uradimo adaptaciju još nekoliko škola i da to rešimo ko što smo rešili zdravstvo - naveo je on.

Milanović je potsetio da je Svilajnac proteklih godina u razvoj investirao više od dve milijarde dinara, vlastitih sredstava, sredstava Evropske unije i Vlade Srbije.

- Uspešno smo radili proteklih godina. Svilajnac je uspeo da vrati svoje ljude iz gradova gde su studirali, ali i iz zemalja u kojima su radili, i da ih uključi u naš sistem, i zato su ovako dobri rezultati - ocenio je Milanović.

Izvor: https://www.ekapija.com/news/2556175/najave-velikih-investicija-u-svilajncu-navodnjavanje-3000-hektara-sistem-za-preciscavanje-otpadnih

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31