Tokom letnjeg perioda češće su razne crevne infekcije koje izazivaju bakterije i virusi iz pokvarene hrane i prljave vode. Simptomi trovanja hranom su malaksalost, mučnina, povraćanje, dijareja, povišena telesna temperatura, pa je važno što pre se javiti lekaru kako bi se odredio uzrok i prepisala adekvatna terapija. Visoke temperature vazduha utiču na brže kvarenje pojedinih namirnica, pa je rizik od mogućeg trovanja posebno izražen kod mleka, jaja, ribe, mesa i mesnih prerađevina.Svesni rizika za bezbednost hrane životinjskog porekla, Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva naložilo je pojačanu veterinarsku inspekciju na celoj teritoriji Republike Srbije, odnosno svih 25 okruga. Prema dosadašnjem iskustvu inspektora primećeno je da leti ima tri
puta više pokvarenog mesa, 17 puta više pokvarenog mleka i pet puta više pokvarenih jaja i proizvoda od jaja.
Zbog svega toga više i češće će se kontrolišu objekti za skladištenje, proizvodnju i promet hrane. Sa naročitom pažnjom se proveravaju objekti brze hrane, restorane, trgovinske lance i pijace, posebno deo predviđen za trgovinu lako kvarljive robe kao što su meso, jaja, riba i mlečni proizvodi. Stručnjaci upozoravaju da je dovoljno nekoliko sati na visokim temperaturama pa da se od jedne bakterije u hrani razvije njih dva miliona. Tokom leta posebno opasno može biti mleveno meso i proizvodi od njega, kao i proizvodi od jaja kao što je majonez.
Lekari upozoravaju da nepravilno čuvanje i priprema namirnica na visokim temperaturama može da izazove ozbiljna zapaljenja želuca i creva. Najčešći simptomi su uporna dijareja, mučnine, grčevi i bolovi u stomaku, a javljaju se 12 do 18 sati nakon konzumiranja rizične hrane. Uzrok su najčešće stafilokoke iz mlečnih proizvoda i salmonela iz mesa. Ove bakterije izlučuju toksine u probavni sistem, nadražuju creva i izazivaju tegobe. Mikrobi se najlakše i
najbrže razmnožavaju u termički nedovoljno obrađenim namirnicama, neopranom voću i povrću, a naročito u sladoledima i kolačima s kremom. U rizičnu grupu hrane spadaju i nepasterizovani mlečni proizvodi koji se ne čuvaju u frižideru.
Leto je i vreme godišnjih odmora kada posebno treba biti oprezan. Stručnjaci upozoravaju da se namirnice ne čuvaju uvek kako bi trebalo, pa su crevne infekcije relativno česte. Higijena ne samo lična, već i samog objekta u kome imate nameru da jedete, izuzetno je važna. O higijeni mnogo govore i stolnjaci, tanjiri i pribor za jelo. Posebno treba biti obazriv kada kupujete brzu hranu na kioscima i kod uličnih prodavaca. Nedovoljno pečeno meso s roštilja, posebno hamburgeri i sve vrste pljeskavica lako mogu da postanu uzrok trovanja, naročito ako dugo stoje na visokim temperaturama.

Kako se zaštiti?
Lako kvarljive proizvode životinjskog porekla trebalo bi kupovati isključivo u objektima i na prodajnim mestima gde se ovakva roba čuva u rashladnim vitrinama. Obavezno treba proveriti datum proizvodnje i rok upotrebe. Sumnju u ispravnost hrane životinjskog porekla svaki građanin može proveriti na osnovu promene boje, mirisa i gde je moguće ukusa. Kada je u pitanju mleko i mlečni proizvodi sugeriše se da tokom leta kupujete pasterizovano mleko. Riba je posebno „osetljiva“ pa treba dobro proveriti koliko je sveža tokom kupovine, pripremljenu ribu odmah pojesti i ne ostavljati za sutradan čak ni u
frižideru. U kućnim uslovima treba odvajati sirove namirnice od kuvane hrane jer se mikroorganizmi lako prenose. Hranu bi trebalo čuvati u rashladnim uređajima i obavezno dobro termički obraditi pre konzumacije. U letnjem periodu ne preporučuje se držanje kuvane hrane duže od pet dana u frižideru.
Iz Instituta za zaštitu zdravlja Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ podsećaju i da je tokom letnjih meseci neophodno često i temeljno pranje ruku pre i tokom pripreme obroka. Pojačana higijena je neophodna jer mikroorganizmi koji se nalaze na rukama, krpama za brisanje i daskama za sečenje lako mogu da se prenesu na hranu i tako izazovu zarazu. Kako meso spada u vrlo rizičnu grupu namirnica tokom letnjih meseci preporuka je da pre upotrebe testirajte svežinu
mesa tako što ćete mu proveriti miris i boju. Sveže meso miriše prijatno, dok ono sumnjivog kvaliteta ima kiselkast miris. Kvarljive namirnice bez obzira na godišnjedoba moraju da se čuvaju u rashladnim vitrinama u supermarketima, u suprotnom ih ne kupujte, čak i ako nema promena u izgledu, mirisu i ukusu.

Šta se dešavasa pokvarenom robom?
U veterinarskoj inspekciji kažu da se dešava da inspektori zateknu u prometu hranu koja se ne čuva u adekvatnim uslovima već je izložena dejstvu povišenih temperatura. U takvim slučajevima inspektori preduzimaju mere propisane zakonom bilo da se radi o nepravilnosti u održavanju higijene ili neadekvatnom čuvanju. U zavisnosti od utvrđenih nepravilnosti nalaže se otklanjanje nedostataka, zabranjuje se obavljanje delatnosti, povlačenje i uništavanje na
licu mesta zatečene neispravne hrane, dok se protiv počinilaca podnose prekršajne prijave. Prema dosadašnjem iskustvu inspektora najveća odstupanja i nepravilnosti uočene su u objektima namenjenim za skladištenje hrane životinjskog porekla i na tržnicama velikih gradova.

Izvor: Agrobiznis magazin

Jedno od mnogo važnih segmenata, jeste pravilno kominovanje pojednih grupa namirnica. Osim učenja dece o pravilnim principima i vrsti hrane, važno je naučiti ih da hranu ispravno kombinuju.

Suština toga je u tome da se uneta hrana dobro svari, a hranljivi sastojci u potpunosti iskoriste. Ukoliko se hrana loše kombinuje, dolazi do procesa truljenju u probavnom traktu, i u tom slučaju više je štete od unete hrane nego koristi, zbog oslobađanja toksina do kog dolazi. Da pojednostavimo: namirnice koje sadrže belančevine, trebalo bi jesti odvojeno od namirnica koje sadrže ugljene hidrate, iz prostog razloga što ih organizam probavlja na potpuno različit način.

Činjenica da konzumiranje određenih vrsta pasulj,a i drugog zrnevlja mahunarki, dovodi do proizvodnje gasov,a često se navodi kao negativni efekat, budući da pasulj sadrži i belančevine i ugljene obrokahidrate. Međutim, danas se zna da to nije razlog njegove bučne reputacije. Neke vrste zrnevlja mahunarki sadrže balančevine kao što je lektin, koje enzimi iz naseg sistema za varenjene mogu da svare.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec avgust. 

 

Ne, teška srca kažete sebi, neću pojesti taj nezdravi kolač, nego ću uzeti zdravu lanenu pločicu. Možete odahnuti, jer naučnici kažu da niko ne može odlučiti šta je za vas zdravo, osim vas samih, piše Foks njuz.

Šta je zdrava hrana za nas, pročitajte na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/2880-naucnici-dosli-do-novih-saznanja-u-vezi-sa-time-sta-je-zdrava-hrana-za-nas

 

Lekari i inspektori upozoravaju da tokom letnjih vrelih dana treba otvoriti četvore oči, pri kupovini namirnica koje mogu lako da se pokvare.

Poseban oprez potreban je na pijacama, u kioscima brze hrane, ili pri kupovini sladoleda na kugle. Pre svega, apeluju da se na pijacama nikako ne kupuju meso, mleko, jaja, mesne i mlečne prerađevine, van rashladnih vitrina.
 
Zato su inspekcijske službe Ministarstva poljoprivrede, pojačale kontrole tokom letnjih meseci. Tom prilikom iz upotrebe je izbačeno oko 4,5 tona neispravne hrane. Izdato je 293 naređenja da se propusti isprave, napisano 270 rešenja i podneto 76 prijava.
 
"Leto kao godišnje doba zbog visokih temperatura povlači za sobom opravdani rizik za bezbednost hrane životinjskog porekla. Naša veterinarska inspekcija je na teritoriji svih 25 okruga Republike Srbije, pojačala nadzor i kontrolu objekata koji su odobreni za skladištenje, proizvodnju i promet hrane. Naročita pažnja je usmerena na objekte brze hrane, u kojima se proizvode sladoled, restorane, trgovinske lance i prodajna mesta u kojima postoje odeljenja za prodaju mesa i mleka, javne gradske pijace odnosno hale za prodaju mlečnih proizvoda i proizvoda od mesa, jaja, ribe", kažu u ovom ministarstvu. 
 
Kako kažu, u veoma kvarljivu vrstu hrane spadaju mleveno meso i proizvodi od njega, kao i proizvodi od jaja, a naročito majonez, mlečni proizvodi, kolači sa kremovima i sladoled.
 
"Zdravstvenu ispravnost sladoleda uzorkovanjem, veterinarska inspekcija kontroliše tokom čitave godine, a u toku letnje sezone, od maja do septembra, pojačano. U prometu, odnosno u maloprodaji, kao što su recimo poslastičanice, kontrolišu se uslovi čuvanja sladoleda, higijena rukovanja, deklaracije i dokumentacija, poreklo, atesti, analize", objašnjavaju u Ministarstvu poljoprivrede.
 
"U drugom kvartalu 2017. godine inspektori su na teritoriji Srbije obavili 1.977 službenih kontrola. Prekontrolisano je i 183 kioska brze hrane, u kojima je utvrđeno 287 nepravilnosti. Povučeno je iz prometa i neškodljivo uništeno 630,92 kilograma mleka i proizvoda od mleka, 1.851 kilogram mesa i proizvoda od mesa, od čega je 46 kilograma iz kioska brze hrane. Iz upotrebe su izbacili i 1.694,78 kilograma pokvarenih jaja i proizvoda od jaja, 157,5 kilograma ribe, 6,5 kilograma meda", kažu u Ministarstvu poljoprivrede. 
 
Na tapetu je i roba biljnog porekla. Trenutno su u toku i intezivne kontrole koje prate otkup i skladištenje sezonskog voća, pre svega malina. Dežurne ekipe poljoprivrednih inspektora obilaze otkupna mesta i hladnjače i sankcionišu neuslovan prijem i skladištenje. U toku su kontrole proizvođača osvežavajućih bezalkoholnih pića i piva.
 
U kućnim uslovima treba odvajati sirove namirnice od kuvane hrane jer se mikroorganizmi lako prenose - kažu sagovornici NovostiHranu bi trebalo obavezno dobro termički obraditi pre jela, a u letnjem periodu ne preporučuje se držanje kuvane hrane duže od pet dana u frižideru.
 
Izvor: www.naslovi.net

 

Srbija će na putu ka EU, uz sve druge standarde, morati da donese i pravilnik o takozvanoj "novoj hrani" poput čia semenki, godži bobica, ulju korijandera, spriruline, i mnogim drugim dadacima hrani koji se uveliko koriste i često su deo raznih dijeta.
 
 

Srbija će morati da donese pravilnik o

Sve te namirnice su se bez propisa odomaćile na našem tržištu, dok se potrošači istih proizvoda u Evropskoj uniji štite strogim standardima za deklarisanje i način upotrebe.
 
U EU "nova hrana" se definiše kao hrana koja se nije konzumirala u velikoj meri pre 1997. godine, kada su usvojeni prvi propisi o njoj. U tu grupu namirnica, osim nove, spada i inovativna hrana u čijoj se proizvodnji koriste nove tehnologije i proizvodni procesi.
 
Nedavno su, kao nova hrana, odobrene belančevine semenki uljane repice i ulje dobijeno iz semena korijandera, navodi "Politika". Odobrenje EU imaju i sve popularnije čia semenke i salatrim (mast smanjene energetske vrednosti).
 
U Srbiji, pravilnik o "novoj hrani" mogao bi da olakša upotrebu te hrane potrošačima, ali i kontrolu inspekcijama, kaže dr Danica Zarić, direktorka IHIS Nutricionizma.
 
"Ta hrana mora da bude bezbedna za potrošače, ali i adekvatno označena. Srbija bi tim pravilnikom prihvatila i EU Registar nove hrane i to bi znatno doprinelo uvođenju reda među proizvode upravo u prodavnicama zdrave hrane", kaže Zarićeva.
 
S obzirom na to da su prvi propisi u oblasti "nove hrane" stari već dve decenije, na nivou EU je postignut dogovor da se oni ažuriraju, ne samo zbog sve većeg broja zahteva, nego i zbog skraćivanja postupka dobijanja dozvole koje su do sada trajale oko tri i po godine.
 
U javnosti se postavilo i pitanje da li bi svaka država ponaosob mogla da odobri ove namirnice, ali je stav EU da to nije moguće.
 
Autor: Politika, 021
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31