U poslednjoj deceniji ovo je jedna od najgorih godina za leskovačke povrtare, posebno proizvođače paradajza. Vanredna situacija zatvorila je proletos pijace. Loše vreme usporilo je zrenje i pogodovalo biljnim štetočinama. Izvoza nema, a dotukle su ih niske cene. Kilogram košta samo 10 dinara što je dva i po puta manje od proizvođačke cene. I dok proizvođači ne mogu da povrate ni uloženo, nakupcima je pala kašika u med.Gnev ga je naterao da za pola sata uništi višemesečni porodični rad. Na svakoj biljci bilo je bar dva kilograma neubranog paradajza. U kamionu na desetine gajbi neprodatog."Nudili su nam 80 dinara po gajbici, a nas gajbica samo košta 45 dinara, prazna gajbica, znači dobili smo dva dinara po kilogramu, što je bio veliki revolt za nas jer nas košta samo semenka tog jednog paradajza 10 dinara. Rešili smo da počupamo", kaže Dalibor Kocić, proizvođač iz Svirca.

Na smetlištima i obalama reka u Svircu, Vinarcu, Stopanju, duž čitave plodne leskovačke kotline završile su ovih dana tone paradajza. Pod plastenicima na mestu iščupanog i preoranog, već je zasađena paprika. Od neisplativog danonoćnog rada vredne domaćine više bole ucene nakupaca.

"Na cenu se ne žalimo, žalimo se na prodaju i mesta na pijaci, sve su to nakupci, preprodavci, on dođe ovde da tovari za 150 dinara gajbicu, 20 dinara 11-12 kilograma paradajza, ode u Beograd, zarađuju 40-50 dinara po kilogramu. Na čiju muku?", kaže Kocić.

Berba u pojedinim plastenicima nije ni počela. Na kvantaškoj pijaci u Leskovcu su samo najuporniji proizvođači. Neki od njih su većinu prinosa izvozili, a sada danima čekaju da robu daju bud zašto.

"Ista situacija je pre desetak godina sa taj paradajz, pa evo sad ponovo. Ima li bar kupaca? Kupe nešto to naši ovde kupe po gajbu-dve i to je to", kaže Stojan Pešić, proizvođač iz Žižavice.

Jovica Stojković, proizvođač iz Navalina, kaže da je seljak navikao da baca, da nikad on nije za svoj trud naplatio realno, nego samo kad mu je od boga sreća.

Teško da će ove godine bolje proći i proizvođači krastavca, kupusa, krompira. Rešenje, kažu, postoji. Oporezovati nakupce, jer su ovako podjednako na gubitku i povrtari i država.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4032688/-leskovac-paradajz-10-dinara.html

Proizvođači su na početku sezone jagoda bili zadovoljni cenom, koja se kretala i do 380 dinara za kilogram, što je bio drastičan skok u odnosu na prethodnu godinu. Berba u plastenicima je pri kraju, ovih dana jagode se beru na otvorenom, a zbog pada cene na koju, kako proizvođači kažu, utiču i brojni nakupci, na gubitku je i država.

Porodica Pavlović u Tabanovićima kod Požege živi samo od poljoprivrede, a deo prihoda stiže od proizvodnje jagoda. U brdsko-planinskim krajevima berba počinje kasnije nego u ravničarskim područjima, ali su, kako kažu, te jagode zdravije."Očekujemo lepu cenu. Računam da u jagodi nema korone, a da je zdrava za ishranu, tako da trudim se da to pripremim da bude dobro, a i da kupci budu zadovoljni", kaže Goran Pavlović iz Tabanovića.

Početak berbe na otvorenom obeležio je pad otkupne cene jagoda. Proizvođači tvrde da na to utiču nakupci, koji netačnim informacijama o tržišnim kretanjima često prevare manje proizvođače, a na gubitku je, kako ističu, i država.

"Jednostavno država mora da odredi kolika može da bude razlika između cene po kojoj se otkupljuje i cene po kojoj se prodaje. To je najlakši način. Ne možete da kupite jagodu za sto dinara i da je prodate za trista. Mislim da to nigde u svetu ne postoji", priča Milomir Gavrović iz Jelen Dola.

Dobar deo zarade većina proizvođača investira u nove plastenike ili proširenje polja. Takav je slučaj i sa Prvom složenom zadrugom "Naši voćari" u Milićevom Selu.

U planu je i prerada voća, koja bi isključivanjem otkupljivača iz lanca prodaje omogućila i veću zaradu, o čemu se razmišlja i u drugim krajevima.

U kosjerićkom kraju sve više proizvođača shvata značaj udruživanja i povezivanja radi plasmana voća, ali za potrebe domaćeg tržišta.

Jagode sa polja komšije u Mionici, u etno-domaćinstvu "Gostoljublje" koriste za obogaćivanje turističke ponude jer gosti koji se odmaraju u tom kraju uglavnom traže domaće proizvode.

"Sremuš, zova, sve voće, sve povrće, samo da je iz ovih krajeva, gde nije bilo korone prvo, a s druge strane, ljudi prepoznaju da je ovo čist kraj, da ljudi dobro rade i vide kvalitet soka koji koriste ovde i kupuju, nose, ne samo soka nego svih proizvoda koji se ovde prave i prerađuju", rekla je Marija Luković Sredić iz "Gostoljublja".

Ne mogu sami, pa zato i oni planiraju zadružno povezivanje.

To i jeste model kojim bi proizvođači mogli da zarade bolje od nakupaca, a da jagoda i drugog voća bude dovoljno za viši stepen prerade i plasman proizvoda, a ne sirovina, na domaće i strana tržišta.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3955946/jagoda-cena-nakupci-drzava.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31