Nedavno je na Kopaoniku u okviru 60. Međunarodne konferencije industrije mesa “ MeatCon2019”, dodeljena prva nagrada za najbolju srpsku kobasicu “ Mesnoj industriji Karneks” iz Vrbasa. Na drugom i trećem mestu nalaze se kobasice proizvođača “Industrije mesa Marković” iz Odžaka i “ Mitros” iz Sremske Mitrovice. O značaju takmičenja za najbolju srpsku kobasicu, aktuelnoj situaciji u srpskom stočarstvu, razgovarali smo sa Nenadom Budimovićem, sekretarom Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda u Privrednoj komori Srbije.
* Koji je cilj manifestacije “ najbolja srpska kobasica”?
-Da jedan proizvod iz mesne industrije koji ima nacionalni prefiks a to je srpska kobasica ne bude najlošijeg kvaliteta kao što je to bilo do sada, već da to bude nacionalni brend. Kao što mnoge države na svetu imaju proizvod sa kojim se diče. PKS je pre tri godine organizovala ovu manifestaciju koja nije bila takmičarskog karaktera, hteli smo da probudimo tehnologe u mesnoj industriji da pokažu da mogu da naprave dobru kobasicu. Komora je u međuvremenu u Zavodu za intelektualnu svojinu zaštitila znak koji se za sada dodeljuje svake druge godine proizvođaču koji je po oceni žirija napravio najbolju kobasicu. Usavršili smo i pravilnik o usitnjenom mesu i proizvoda od usitnjenog mesa. Objavljen je i pravilnik koji definiše šta je to srpska kobasica. Glavni parametar je da ima minimum 70 odsto mesa (svinjsko meso prve i druge kategorije), da ne sme da sadrži više od 20 ili 25 odsto čvrstog masnog tkiva i začina.
Ove godine prijavio se veliki broj proizvođača, žiri je brojao 20 članova, predstavnici ministarstava, privrede, PKS i Instituta. Znak “najbolja srpska kobasica” dodeljen je kompaniji Karneks i oni imaju pravo da koriste taj znak do narednog izbora. Pre dve godine je to bila AD Bačka. Naša industrija se često izgovara da je ta proizvodnja skupa ali ja ne mislim tako. Naši potrošači imaju novac i žele da kupe kvalitetan domaći proizvod. Kvalitetni proizvodi kao što je srpska kobasica i frape od malina mogu da budu deo turističke ponude Srbije.
*Imamo li dovoljno svinjskog mesa za domaću prerađivačku industriju i izvoz?
- U Srbiji pada broj svinja, neki pokazatelji govore da imamo 2,7 miliona grla svinja svih kategorija, i da proizvodimo oko 300 hiljada tona svinjskog mesa . To je nizak broj grla i nedovoljna količina svinjskog mesa. Tako da smo mi veliki uvoznici svinjskog mesa za preradu. Prošle godine smo uvezli 29. 000 tona u vrednosti od 60 miliona evra.
Trenutno je situacija takva, da je stao izvoz za Rusku federaciju pre tri četiri meseca, Kina stoji kao dobra destinacija bez obzira što mi ne možemo da zadovoljimo tržište Kine a to nam i nije cilj. Na našu nesreću pojavila se i afrička kuga svinja, koja je globalni problem, pola Evrope je zahvaćeno a u Kini je uklonjeno 100 miliona grla svinja zaraženih ovom bolešću. Cena svinjskog mesa raste jer ga nema dovoljno.
Imamo problema i zbog vakcinacije protiv klasične kuge svinja, zbog čega imamo skučen prostor za izvoz. Najava prestanka vakcinacije je dobra vest. To je u okviru programa mera koje država propisuje. Moramo da podignemo bio sigurnosne mere na viši nivo. Usitnjena proizvodnja je problem, svinje se drži u više od 300.000 hiljada objekata. Međutim mi nismo jedini u Evropi i druge zemlje poput Poljske su imale taj problem i uspešno ga rešile, državnim mehanizmima. Svetao primer je Španija koja je otišla daleko u proizvodnji svinja i uspešno organizuje proizvodnju od 22.000 miliona tovljenika.
*Kakva je situacija u govedarskoj proizvodnji?
-Prema statističkim podacima u Srbiji imamo 800 hiljada goveda svih kategorija. Oko 400 hiljada krava i steonih junica je kapital za proizvodnju mleka. Proizvodnja mleka na godišnjem nivou je 1,5 milijardi što znači 3-4 hiljade litara po grlu, nešto je veća na velikim farmama.
Naša država izdvaja puno novca za stočarsku proizvodnju ali nema odgovarajućeg efekta. Dobar primer za to je proizvodnja mleka , gde se godinama ulaže po litri mleka a nije došlo do povećanja proizvodnje. Pomoć mora da ide preko nekih olakšica ne kroz direktna davanja. Država mora sistemski da uredi da se novac vrati u stočarsku proizvodnju. Premija za mleko po količini nije dala nikakav efekat, novac koji stočari dobijaju za umatičena grla takođe mora da se vrati u unapređenje proizvodnje. Treba staviti u funkciju nacionalnu laboratoriju, mleko plaćati po kvalitetu, organizovati uzorkovanje mleka svakog dana na 2.000 mesta. Uzorkovanje mora da vrši neko neutralan ne mlekara i ne proizvođač. Zemlje u okruženju Mađarska, Slovenija su to sistemski rešile.
Što se tiče tova, naši farmeri poslednjih godina su ušli u intezivnu proizvodnju junećeg mesa. Poneseni dobrim aranžmanom sa Turskom, gde je prošle godine za šest meseci izvezeno oko 5.000 tona. Ove godine na to tržište nije izvezen ni kilogram. U toku su dogovori da robne rezerve otkupe određene količine junećeg mesa. Farmerima je potreban novac za jesenju setvu, gorivo, đubrivo, seme. U takvoj situaciji pada cena živih junadi, međutim u trgovinama nije došlo do smanjenja cena junećeg mesa.
Što se tiče potrošnje mesa po glavi stanovnika prema podacima koje imamo junećeg mesa trošimo u proseku 5 do 6 kilograma, svinjskog 18 do 20, i najviše živinskog oko 20 kilograma. Preovladava živinsko meso prvo zato što je jeftinije, brže se sprema a brži je i obrt proizvodnje.
*Od 1. januara stupa na snagu Novi pravilnik o klasifikaciji jaja. Da li su naši živinari spremni ?
-Živinarska proizvodnja je takođe usitnjena, skoncentrisana na veliki broj farmi na kojima se gaji od 5 do 50 hiljada brojlera. Od 1. januara će početi da se primenjuje i zakon o dobrobiti životinja takozvani slobodan način držanja. Mi u Komori smo uspeli da u IPARD program ubacimo i živinarstvo. Odvojena su sredstva za zamenu opreme i kaveza na farmama. Naši farmeri će moći da konkurišu za sredstva iz IPARD- a, što je velika pomoć.
Poput prostora na pijacama za prodaju mesa i mleka moraće da se uredi i prostor na kome će se prodavati jaja. Put kretanja jaja od farme do pijace i skladištenja, biće definisan.
*Kakva je situacija u prerađivačkom sektoru?
- Klanično prerađivačka industrija je u velikim problemima i pitanje je kako će preteći. Dolaskom velikih trgovinskih lanaca, primera radi Lidl je već zauzeo nekih 5-6 posto tržišta. Međutim mi nismo kao država iskoristili priliku da proizvedeno meso i mleko bez GMO po višim cenama plasiramo na naše tržište i izvezemo na druga tržišta.
Industrija mleka je u boljoj poziciji. Veliki smo izvoznici mlečnih proizvoda pre svega sireva na tržišta Rusije i zemalja CEFTA regiona. Ali i tu imamo situaciju da, od 1,5 milijardi litara mleka svega 800 hiljada uđe u prerađivačke kapacitete mlekara. Od ukupih količina svega 500 miliona litara se premira, 700 miliona litara odlazi na pijace, ishranu stoke, na ličnu potrošnju.
*Šta bi se trebalo učiniti da se stanje u prehrambenom sektoru popravi?
-Treba momentalno omogući izvoz junećeg mesa za Tursku, regulisati sa Ruskom federacijom oko izvoza svinjskog mesa, uradi regionalizacija zbog pojave afričke kuge svinja izvoza svinjskog mesa na CEFTA tržište. Zaštita geografskog porekla je sledeći korak. Moramo da istaknemo kvalitet naših proizvoda, malina, jabuka, mesa, mleka da se nametnemo kao izvoznici hrane bez GMO zbog činjenice da količinama to ne možemo.
Zemlje EU subvecionišu svoje proizvođače, veliki novac se ulaže u poljoprivredni sektor. Mnogo više nego što to mi možemo. To nisu direktna davanja već pomoć, za rešenje problema ekologije, otpadnih voda, nabavku sredstava za rad i drugo. Ovih dana Amerika je iz tog razloga najavila uvođenje carina i taksi na uvoz prehrambenih proizvoda iz Evrope. Na taj način hoće da zaštiti svoje proizvođače od uvoza jevtinije hrane hrane iz Evrope. Ako se to desi biće to veliki udarac za evropske proizvođače hrane.

Autor: Vesna Gajić

Kompanija "Dunav osiguranje" je najbolje rangirana srpska osiguravajuća kuća na listi TOP 100 osiguravača po bruto fakturisanoj premiji u zemljama jugoistočne Evrope u 2018. godini i nalazi se na devetom mestu.

S premijom od 233,9 miliona evra, "Dunav osiguranje" zauzelo je deveto mesto, što je skok s desete pozicije na kojoj je Kompanija bila 2017. godine. U periodu između dva rangiranja (2018/17. godine) "Dunav" je zabeležio rast bruto fakturisane premije od 10,59 odsto i ostao jedina domaća osiguravajuća kuća među prvih deset osiguravača jugoistočne Evrope.Prvih sto osiguravača iz zemalja jugoistočne Evrope generisali su premiju od od 8,1 milijarde evra u 2018. godini, premašivši tako prethodni maksimum od 7,5 milijardi evra ostvaren 2017. godine.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/dunav-osiguranje-ponovo-medu-prvih-deset-osiguravaca-u-jugoistocnoj-evropi/wkwtd8p

U sredu 29. maja u restoranu "Kod dvoglavog orla" na Terazijama biće predstavljeno izdanje "Najbolji etno brendovi". Naime, na osnovu istraživanja i ankete sa oko 160 proizvođača i firmi iz objasti usluga, koje se bave stvaranjem autentičnih domaćih proizvoda, ekonomski portal Privredni.rs i izdavačka kuća DM Vision Media napravili su posebno izdanje “Najbolji etno brendovi”. Obuhvaćene su firme, zadruge, poljoprivredna gazdinstva, ugostiteljski objekti, turističke organizacije, zanatske radnje iz više robnih grupa. U uži izbor ušlo je dvadesetak brendova robnih i korporativnih od kojih su oni najbolji po oceni organizatora
i stručnog žirija, dobili nagrade za etnobrend godine - “Etnobrend 2018”.Projekat je urađen u saradnji sa sa Zadružnim savezom Srbije koji u poslednje dve godine vodi veoma aktivnu kampanju oživljavanja zadrugarstva i udruživanja malih proizvođača kako bi zajedno lakše plasirali svoje proizvode i ostvarili svoje interese.

Na ovoj manifestaciji najboljima će biti dodeljenje nagrade, predviđeno je obraćanje nadležnih iz državnih instituacija, organizatora, kao i degustacija nagrađenih proizvoda.

Izvor: Agrobiznis magazin i Zadružni savez Srbije

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30