Pančevo je 26. oktobra bio domacin velikog medjunarodnogFestivala rakije "Rakija i rakijasi 2019.". Ljuta prepecenica okupila je vise od 500 posetilaca i ljubitelja domace zestine iz citave zemlje i regiona. Drugi po redu festival, imao je i takmicarski karakter, pa je strucna komisija u Pancevu, dodelila i prestizne nagrade za vrhunski kvalitet rakije.
Tako, nagradu Samipon Festivala "Rakija i rakijasi 2019.", za najbolje ocenjenu rakiju, osvojila je sljivovica iz 1999. godine, ciji je proizvodjac Slavomir Tosic iz Knjazevca. Sampion Festivala za najbolju hobi destileriju, osvojla je destilerija Borisa Ljubicica iz Sremskih Karlovaca.
Da su nagradjene rakije vrhunskog kvaliteta, najbolje govore i clanovi komisije za ocenjivanje uzoraka. Predsednik komisije bio je prof. dr Ninoslav Nikicevic, sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, prof. dr Vele Tesevic, sa Hemijskog fakulteta u Beogradu, dr Branko Popovic, sa Instituta za vocarstvo Cacak i dr IvanUrosevic, sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. - U ovoj drugoj godini, postali smo Festival medjunarodnog karaktera, jer smo imali takmicare iz Bosnei Hercegovine, Slovenije, Severne Makedonije, Crne Gore, Bugarske i Rumunije - rekao nam je Armin Tot, jedan od organizatora Festivala. - Posebno zadovoljstvo nam je bilo sto je vise od 30 uzoraka stiglo od zena, koje proizvode rakiju i likere. Organizator Festivala je Facebook grupa "Rakija i rakijasi", koja ima vise od 7.000 clanova, medju kojima su doktori nauka, predstavnici osamdesetak destilerija i vise od 100 tehnologa, koji svakodnevno razmenjuju infomracije u vezi sa pravilnim tehnicko-tehnoloskim procesom proizvodnje rakije. - Na ocenjivanje stiglo vise od 430 uzoraka rakije i likera - ispricao nam je Tot. - Prezadovoljni smo pozitivnom energijom svih ljudi koji su dosli na Festival, takmicara, izlagaca, gostiju. Pancevo je postalo centar rakijskog sveta u Srbiji. Ucesnici su uz medalje za kvalitet dobijali i priznanja u vidu rakijskogpisma. Citav festival smo prenosili uzivo, pa su dodelu nagrada mogli da prate i oni koji nisu bili tu. Zahvaljujemo se i Poljoprivrednoj skoli u Pancevu na pomoci i organizaciji. Kako nam je ispricao Tot, vec su pocele pripreme za organizaciju Festivala „Rakija i rakijisi 2020.“. On ce biti odrzan u istom terminu. Sa mnogo novih ideja, sigurno je da ce biti Festival po kvalitetu u rangu mnogih evropskih. Vec su, dodao je Tot, najavljeni gosti iz inostranstva. Prema recima profesora Ninoslava Nikicevica, to je bio najveci festival po broju uzoraka, a da je odrzan u ovom delu Evrope. Sve je bilo organizovano na vrhunskom iprofesionalnom nivou. - Fetival u Pancevu, zasigurno je postao najprestiznijiza hobi proizvodjace rakije – zakljucio je prof. dr Nikicevic. Antrfile:NAGRADEZA najbolju hobi destileriju, nagrada je bio kazan od 120litara, koji je poklonila kompanija DES Subotica. Darodavac inox cisterne od 480 litara, za najbolji rezultat festivala, bila je kompanija „Civava“ iz Banatskog Novog Sela. Uz njih, darodavci su bili Etno Cvetkovic iz Modrice, Podruamr iz Kikinde, Rasadnik Milojevic, Agro Max iz Velike Drenove...
IZLAGACI
POSETIOCI su tokom odrzavanja Festivala, mogli da slusajukvalitetna predavanja vrhunskih strucnjaka, ali i da obidju izlagace. Medju njima, bila je i kompanija DES Subotica, koja je izlozila kazane za proizvodnju rakije, Podrumar iz Kikinde, prikazao je najnovija enoloska sredstva, dok je Etno Cvetkovic iz Modrice prikazao drvenu burad, razlicite zapremenine. Po prvi put predstavilo se i Udruzenje Srba iz Rumunije. A, od registrovanih proizvodjaca rakije, tu je bila destilerija „Tok“ sa Goca, kao i „Almeks“ iz Crepaje i likeri „Dana“ iz Kursumlije.

SVETSKI BREND

I dok su se mnogi posetioci Festivala okretali i pitali odakle ga poznaju, specijalan gost rakijske manifestacijebio je Billy Gould (koji je iz San Franciska dosao na Festival rakije), basista grupe „Faith No More“. Muzicar i producet pokrenu je sopstveni brend rakije sljivovice, pod nazivom „Yebiga“. Rakija se prodaje u USA, a proizvodi u Srbiji. Antrfile:Pobednici po kategorijama:Rakija od sljive Tosic Slavomir Knjazevac 18,79 Rakija od dunje Ljubicic Boris Sremski Karlovci 18,64 Rakija od kajsije Pavlovic Dragan 18,60 Rakija od kruske Djukic Marko Pancevo 18,61 Rakija od jabuke Margan Uros Crepaja 18,56 Rakija od grozdja Ljubicic Boris sremski Karlovci 18,51 Rakija od breskve Vuletic Marko Pancevo 18,54Likeri- liker od sumskog voca Slobodanka Simic Kursumlija18,60Sampion Festivala najbolje ocenjena rakija Tosic Slavomiriz Knjazevca rakija od sljive 18,79II mesto Rudic Ilija iz Borce rakija od sljive 18,73III mesto Markovic Marko iz Knjazevca rakija od sljive 18,71
Sampion Festivala za najbolje ocenjenu hobi destileriju osvojila je destilerija Ljubicic Borisa iz Sremskih Karlovaca sa prosecnom ocenom 18,49II mesto destilerija Stanisic Aleksandra sa 18,35III mesto destilerija Ilije Rudica iz Borce sa !8,33Najbolje ocenjena zena proizvodjac rakije(prvi put se proglasavalo u istoriji rakijskog ocenjivanja u Srbiji)jeSlobodanka Simic iz KursumlijeII mesto Mirjana Colakovic iz DobanovacaIII mesto Bojana Maksimovic iz Crepaje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Nedavno je na Kopaoniku u okviru 60. Međunarodne konferencije industrije mesa “ MeatCon2019”, dodeljena prva nagrada za najbolju srpsku kobasicu “ Mesnoj industriji Karneks” iz Vrbasa. Na drugom i trećem mestu nalaze se kobasice proizvođača “Industrije mesa Marković” iz Odžaka i “ Mitros” iz Sremske Mitrovice. O značaju takmičenja za najbolju srpsku kobasicu, aktuelnoj situaciji u srpskom stočarstvu, razgovarali smo sa Nenadom Budimovićem, sekretarom Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda u Privrednoj komori Srbije.
* Koji je cilj manifestacije “ najbolja srpska kobasica”?
-Da jedan proizvod iz mesne industrije koji ima nacionalni prefiks a to je srpska kobasica ne bude najlošijeg kvaliteta kao što je to bilo do sada, već da to bude nacionalni brend. Kao što mnoge države na svetu imaju proizvod sa kojim se diče. PKS je pre tri godine organizovala ovu manifestaciju koja nije bila takmičarskog karaktera, hteli smo da probudimo tehnologe u mesnoj industriji da pokažu da mogu da naprave dobru kobasicu. Komora je u međuvremenu u Zavodu za intelektualnu svojinu zaštitila znak koji se za sada dodeljuje svake druge godine proizvođaču koji je po oceni žirija napravio najbolju kobasicu. Usavršili smo i pravilnik o usitnjenom mesu i proizvoda od usitnjenog mesa. Objavljen je i pravilnik koji definiše šta je to srpska kobasica. Glavni parametar je da ima minimum 70 odsto mesa (svinjsko meso prve i druge kategorije), da ne sme da sadrži više od 20 ili 25 odsto čvrstog masnog tkiva i začina.
Ove godine prijavio se veliki broj proizvođača, žiri je brojao 20 članova, predstavnici ministarstava, privrede, PKS i Instituta. Znak “najbolja srpska kobasica” dodeljen je kompaniji Karneks i oni imaju pravo da koriste taj znak do narednog izbora. Pre dve godine je to bila AD Bačka. Naša industrija se često izgovara da je ta proizvodnja skupa ali ja ne mislim tako. Naši potrošači imaju novac i žele da kupe kvalitetan domaći proizvod. Kvalitetni proizvodi kao što je srpska kobasica i frape od malina mogu da budu deo turističke ponude Srbije.
*Imamo li dovoljno svinjskog mesa za domaću prerađivačku industriju i izvoz?
- U Srbiji pada broj svinja, neki pokazatelji govore da imamo 2,7 miliona grla svinja svih kategorija, i da proizvodimo oko 300 hiljada tona svinjskog mesa . To je nizak broj grla i nedovoljna količina svinjskog mesa. Tako da smo mi veliki uvoznici svinjskog mesa za preradu. Prošle godine smo uvezli 29. 000 tona u vrednosti od 60 miliona evra.
Trenutno je situacija takva, da je stao izvoz za Rusku federaciju pre tri četiri meseca, Kina stoji kao dobra destinacija bez obzira što mi ne možemo da zadovoljimo tržište Kine a to nam i nije cilj. Na našu nesreću pojavila se i afrička kuga svinja, koja je globalni problem, pola Evrope je zahvaćeno a u Kini je uklonjeno 100 miliona grla svinja zaraženih ovom bolešću. Cena svinjskog mesa raste jer ga nema dovoljno.
Imamo problema i zbog vakcinacije protiv klasične kuge svinja, zbog čega imamo skučen prostor za izvoz. Najava prestanka vakcinacije je dobra vest. To je u okviru programa mera koje država propisuje. Moramo da podignemo bio sigurnosne mere na viši nivo. Usitnjena proizvodnja je problem, svinje se drži u više od 300.000 hiljada objekata. Međutim mi nismo jedini u Evropi i druge zemlje poput Poljske su imale taj problem i uspešno ga rešile, državnim mehanizmima. Svetao primer je Španija koja je otišla daleko u proizvodnji svinja i uspešno organizuje proizvodnju od 22.000 miliona tovljenika.
*Kakva je situacija u govedarskoj proizvodnji?
-Prema statističkim podacima u Srbiji imamo 800 hiljada goveda svih kategorija. Oko 400 hiljada krava i steonih junica je kapital za proizvodnju mleka. Proizvodnja mleka na godišnjem nivou je 1,5 milijardi što znači 3-4 hiljade litara po grlu, nešto je veća na velikim farmama.
Naša država izdvaja puno novca za stočarsku proizvodnju ali nema odgovarajućeg efekta. Dobar primer za to je proizvodnja mleka , gde se godinama ulaže po litri mleka a nije došlo do povećanja proizvodnje. Pomoć mora da ide preko nekih olakšica ne kroz direktna davanja. Država mora sistemski da uredi da se novac vrati u stočarsku proizvodnju. Premija za mleko po količini nije dala nikakav efekat, novac koji stočari dobijaju za umatičena grla takođe mora da se vrati u unapređenje proizvodnje. Treba staviti u funkciju nacionalnu laboratoriju, mleko plaćati po kvalitetu, organizovati uzorkovanje mleka svakog dana na 2.000 mesta. Uzorkovanje mora da vrši neko neutralan ne mlekara i ne proizvođač. Zemlje u okruženju Mađarska, Slovenija su to sistemski rešile.
Što se tiče tova, naši farmeri poslednjih godina su ušli u intezivnu proizvodnju junećeg mesa. Poneseni dobrim aranžmanom sa Turskom, gde je prošle godine za šest meseci izvezeno oko 5.000 tona. Ove godine na to tržište nije izvezen ni kilogram. U toku su dogovori da robne rezerve otkupe određene količine junećeg mesa. Farmerima je potreban novac za jesenju setvu, gorivo, đubrivo, seme. U takvoj situaciji pada cena živih junadi, međutim u trgovinama nije došlo do smanjenja cena junećeg mesa.
Što se tiče potrošnje mesa po glavi stanovnika prema podacima koje imamo junećeg mesa trošimo u proseku 5 do 6 kilograma, svinjskog 18 do 20, i najviše živinskog oko 20 kilograma. Preovladava živinsko meso prvo zato što je jeftinije, brže se sprema a brži je i obrt proizvodnje.
*Od 1. januara stupa na snagu Novi pravilnik o klasifikaciji jaja. Da li su naši živinari spremni ?
-Živinarska proizvodnja je takođe usitnjena, skoncentrisana na veliki broj farmi na kojima se gaji od 5 do 50 hiljada brojlera. Od 1. januara će početi da se primenjuje i zakon o dobrobiti životinja takozvani slobodan način držanja. Mi u Komori smo uspeli da u IPARD program ubacimo i živinarstvo. Odvojena su sredstva za zamenu opreme i kaveza na farmama. Naši farmeri će moći da konkurišu za sredstva iz IPARD- a, što je velika pomoć.
Poput prostora na pijacama za prodaju mesa i mleka moraće da se uredi i prostor na kome će se prodavati jaja. Put kretanja jaja od farme do pijace i skladištenja, biće definisan.
*Kakva je situacija u prerađivačkom sektoru?
- Klanično prerađivačka industrija je u velikim problemima i pitanje je kako će preteći. Dolaskom velikih trgovinskih lanaca, primera radi Lidl je već zauzeo nekih 5-6 posto tržišta. Međutim mi nismo kao država iskoristili priliku da proizvedeno meso i mleko bez GMO po višim cenama plasiramo na naše tržište i izvezemo na druga tržišta.
Industrija mleka je u boljoj poziciji. Veliki smo izvoznici mlečnih proizvoda pre svega sireva na tržišta Rusije i zemalja CEFTA regiona. Ali i tu imamo situaciju da, od 1,5 milijardi litara mleka svega 800 hiljada uđe u prerađivačke kapacitete mlekara. Od ukupih količina svega 500 miliona litara se premira, 700 miliona litara odlazi na pijace, ishranu stoke, na ličnu potrošnju.
*Šta bi se trebalo učiniti da se stanje u prehrambenom sektoru popravi?
-Treba momentalno omogući izvoz junećeg mesa za Tursku, regulisati sa Ruskom federacijom oko izvoza svinjskog mesa, uradi regionalizacija zbog pojave afričke kuge svinja izvoza svinjskog mesa na CEFTA tržište. Zaštita geografskog porekla je sledeći korak. Moramo da istaknemo kvalitet naših proizvoda, malina, jabuka, mesa, mleka da se nametnemo kao izvoznici hrane bez GMO zbog činjenice da količinama to ne možemo.
Zemlje EU subvecionišu svoje proizvođače, veliki novac se ulaže u poljoprivredni sektor. Mnogo više nego što to mi možemo. To nisu direktna davanja već pomoć, za rešenje problema ekologije, otpadnih voda, nabavku sredstava za rad i drugo. Ovih dana Amerika je iz tog razloga najavila uvođenje carina i taksi na uvoz prehrambenih proizvoda iz Evrope. Na taj način hoće da zaštiti svoje proizvođače od uvoza jevtinije hrane hrane iz Evrope. Ako se to desi biće to veliki udarac za evropske proizvođače hrane.

Autor: Vesna Gajić

“NLB Banka je već prepoznata na tržištu kao banka koja aktivno sarađuje sa poljoprivrednicima. Posebno sam ponosan na priznanje koje nam je prošle godine uručilo Udruženje novinara Agro Press, kao banci koja je odobrila najveći iznos subvencionisanih kredita na tržištu, u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede” rekao je na dodeli nagrada organskim proizvođačima Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB Banke Beograd.

“U domenu društveno odgovornog poslovanja, već osmu godinu organizujemo ovaj konkurs za organske proizvođače jer želimo da podržimo organsku proizvodnju kao održivu proizvodnju i upravo te poljoprivrednike koji doprinose očuvanju životne sredine i zemljišta kao izuzetno važnog resursa. Od 2012. godine, kada smo pokrenuli NLB Organic, na konkursu je učestvovalo 428 projekata, a ove godine rekordnih 73. U međuvremenu, značajno je porastao broj organskih proizvođača u Srbiji, sa oko hiljadu 2012. godine na preko 6 hiljada. S obzirom na to da je površina pod organskom proizvodnjom u Srbiji 2015. godine značajno smanjena i da se još uvek nije vratila na nivo iz 2014, a da je istovremeno broj proizvođača sa oko 2 hiljade povećan na preko 6 hiljada, očigledno je da je najviše malih proizvođača koji su u sistemu kontrole u okviru grupnih sertifikata” dodao je Greganović.
Predsednica Stručne komisije NLB Organic konkursa, prof. dr Snežana Oljača, izrazila je zadovoljstvo zbog sve većeg broja projekata na konkursu, ali i zbog, kako je rekla, njihovog sve višeg kvaliteta. “ Ovoga puta, najveći broj projekata je pristigao sa juga Srbije, njih 18, iz Vojvodine i zapadne Srbije po 14 projekata, iz regije Beograda 11, centralne Srbije 10 i iz istočne Srbije 6 projekata. Od ukupno 73 projekta, 50 projekata dolazi od gazdinstava koja se bave biljnom proizvodnjom, 11 projekata su podnela gazdinstva koja se bave stočarstvom, 10 projekata su podnela gazdinstva koja se bave objedinjenom biljnom i stočarskom, 1 projekat se odnosi na pčelarstvo i 1 projekat na uzgoj pečuraka po organskim principima.
I ove godine, tri najbolja projekta nagrađena su jednakim iznosima od po 500 hiljada dinara.Nagrađeni projekti:
Projekat: “Skladištenje organskih proizvoda”, Gordana Šokšić
Gazdinstvo Gordane Šokšić se nalazi u Tarašu pored Zrenjanina, a porodica se bavi organskom proizvodnjom na 7 ha, najvećim delom u segmentu povrtarstva. Gordana je karijeru u zrenjaninskom sudu zamenila organskom proizvodnjom jer je, nakon perioda u kome se bavila obema delatnostima shvatila da je bavljenje organskom proizvodnjom ispunjava i odlučila da tim putem nastavi. Gordanina dva sina stekla su obrazovanje u domenu poljoprivrede, sa akcentom na organsku proizvodnju, a cela porodica se bavi ovim porodičnim poslom. U okviru nagrađenog projekta, Gordana će adaptirati postojeći prostor uvođenjem rashladnih uređaja, što bi omogućilo skladištenje organskog povrća do isporuke kupcima.
Projekat “Iskop bunara i sistem za navodnjavanje”, Milosav Aćimović
Gazdinstvo Milosava Aćimovića nalazi se u selu Šljivova pored Krupnja, u čijoj okolini je više stotina organskih proizvođača. Oni sarađuju sa nekoliko hladnjačara – organizatora proizvodnje koji otkupljuju najveći deo njihovih proizvoda. Porodicu čini pet članova, tri generacije i svi članovi porodičnog gazdinstva se bave poljoprivredom. Aćimovići su uspešni organski proizvođači, a pored organske proizvodnje voća, bave se i stočarstvom i ratarstvom. U proces konverzije su ušli 2009, a tri godine kasnije je ta proizvodnja i sertifikovana. S obzirom na veliku nadmorsku visinu i konfiguraciju terena, u ovoj oblasti je jako malo zasada pod sistemom navodnjavanja, pa su Aćimovići konkurisali za podršku za iskop arteškog bunara, što bi im omogućilo da poboljšaju kvalitet svojih proizvoda i prošire površine pod organski zasadom kupine, maline i šljive.
Projekat “Izgradnja hladnjače za čuvanje i održavanje organskih proizvoda”, Milan Tasić
Podnosilac projekta, Milan Tasić, jedini je Organski proizvođač u širem okruženju Vranjske Banje, On, njegova supruga, sin Goran i dvoje unuka bave se proizvodnjom 17 kultura i sve su u organskom statusu. Sin Goran Tasić je pohađao edukacije za bavljenje organskom proizvodnjom, a sada prenosi stečena znanja pa je gazdinstvo Tasić mesto gde potencijalni organski proizvođači dolaze da se upoznaju sa prinicipima organske proizvodnje i načinom rada. Cilj njegovog projekta je izgradnja mini hladnjače u kojoj bi skladištio svoje proizvodi do nalaženja kupca. U ovom trenutku, kao jedini organski proizvođač u okruženju, primoran je da svoje proizvodi plasira na tržište po istim uslovima kao i konvencionalne, jer na lokalnom tržištu nema kupaca za organske proizvodi, te je za njegovo gazdisntvo realizacija ovog projekta od izuzetno velikog značaja.
NLB Organic je konkurs koji NLB Banka organizuje osmu godinu zaredom, nagrađujući najbolje projekte poljoprivrednih gazdinstava sertifikovanih ili u procesu sertifikacije za organsku proizvodnju.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/07/24/konkursi-i-programi/tri-najbolja-projekta-nagradjena-sa-po-500000/

Protekle nedelje održana je promocija i dodela nagrada najboljim Etno brendovima u Srbiji u restoranu na Terazijama. Nagrada "Etnobrend 2018" otišla je u ruke proizvođača vina, rakija, kobasica, sireva i ukusnih poslastica.
Šesnaest najboljih i mnogo dobrih domaćih brendova deo su priče "Najbolji etno brendovi" koje su zajedničkim snagama realizovali portal Privredni.rs i Zadružni savez Srbije. Na osnovu autentičnosti i visokog kvaliteta proizvoda, tržišnog uspeha, robnog i korporativnog dobrog imidža odabrani su samo najbolji.

Dobitnici nagrade "Etnobrend 2018" su: Timomed iz Knjaževca, najbolji korporativni brend u grupi pčelarstvo i prerada meda; prečeni sir sa slaninom i pršutom, Poljoprivrednog gazdinstva Miletić Laćisled najbolji je robni brend u grupi najbolje inovacije; brend kozari, Kompanija Beocapra DOO – Kukujevci, najbolji je robni brend u grupi mleko i mlečni proizvodi; dimljeni kačkavalj "Krcino zlato" - Poljoljoprivredno gazdinstvo Krcić-Zlot, najbolji je robni brend u grupi mleko i mlečni proizvodi; Boemska potkovica – Degustacioni centar Boemska potkovica, Pirot, najbolji je robni brend u grupi meso i proizvodi od mesa; Petrovska klobasa – Gazdinstvo Karolj Horvat, Bački Petrovac, najbolji je robni brend u grupi meso i proizvodi od mesa; heljdino brašno – Agro Zlatar, Nova Varoš, najbolji je robni brend u grupi žitarice i proizvodi od žitarica; Kotorska krempita – Morsala, Beograd, najbolji je robni brend u grupi kolači i torte; Stara rakija, Beograd, najbolji je robni brend u grupi rakije, vino i ostala alkoholna pića; Floriva, Ivanjica najbolji je korporativni brend u grupi rakije, vino i ostala alkoholna pića; Vinica Petrović, Velika Hoča, najbolji je korporativni brend u grupi rakije, vino i ostala alkoholna pića; Stari hrast restoran, Beograd, najbolji je korporativni brend u grupi ugostiteljstvo; Žigon vilamet namazi – Žogon DOO, Stari Banovci, najbolji je robni brend u grupi prerada voća i povrća; ZZ Euro duo kalem, Lazarevac kod Kruševca, najbolji je korporativni brend u grupi proizvodnja sadnica i voća; ZZ Profi agrar, Slatina kod Šapca, najbolji je korporativni brend u grupi prerada voća i povrća; ZZ Zubin Potok, odnosno Organski voćni sokovi i namazi Fruit, najbolji su robni brend u grupi organska proizvodnja.

Projekat je urađen u saradnji sa sa Zadružnim savezom Srbije koji u poslednje dve godine vodi veoma aktivnu kampanju oživljavanja zadrugarstva i udruživanja malih proizvođača kako bi zajedno lakše plasirali svoje proizvode i ostvarili svoje interese.

Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog Saveza istakao je da nagradu "Etnobrend godine" treba posmatrati sa više aspekata, od kojih su najznačajniji uspostavljanje novih kontakata, razmena iskustava u proizvodnji i plasmanu tradicionalnih domaćih proizvoda. On je izrazio uverenje da će na bazi razmene iskustava proizvođača na ovoj manifestaciji i izložbi, nastati novi vidovi saradnje i da će sve to uticati na povećanje proizvodnje i izvoza.

Dobitnici su se prilikom uručenja nagrada složili da malim proizvođačima u Srbiji dosta znači dosadašnja podrška države u cilju razvitka njihovog biznisa, ali da ona može biti i veća. Takođe, saglasni su u tome da bi trebalo malo više promovisati vrednost domaćeg proizvoda, koji je neretko u senci strane robe. A upravo je to i jedan od ciljeva "Najboljih etno brendova Srbije".

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2524580/proglaseni-najbolji-etnobrendovi-srbije-nagradjeni-proizvodjaci-vina-rakija-kobasica-sireva-i-poslastica

Stočari Svilajnca će na 86. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, koji počinje sutra, učestvovati s 25 junica simentalske pasmine i dva konja lipicanera, rekao je predsednik Skupštine opštine Vladan Rajković.

"Na sajmu smo najjači i po broju i po kvalitetu grla, i očekujemo, kao i ranijih godina, najviše nagrade", rekao je Rajković.

Stočari Resave su među najtrofejnijima na dosadašnjim Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, a odlažak finansira Skupština opštine iz budžeta u „okviru podrške i doprinosa razvoju stočarstva i posticaj za ostvarivanje uspešnih rezultata i u budućnosti“.

Uzgajivači goveda simenatlske pasmine iz Resave, na ovom sajmu su, posebno bili uspešni i nagrađeni za izlaganje junica simentalske pasmine i kolekicije od po pet elitnih grla.

Tri godine za redom bili su apsolutni šampioni u govedarstvu Novosadskog sajma, predsednik opštine Svilajnac Predarg Milanović je dobitnik Plakete sajma „za doprinos razvoju stočarstva“ u ovom kraju, dok je opštinska uprava dobitnik Zlatnog šampionskog pehara za izložene junice simentalske pasmine 2013. godine.

Prvi put ove godine na sajmu će, u okviru Nacionalne izložbe stoke, biti i „izložba genetskih potencijala u okviru kojih će se predstaviti autohtone rase neophodne za održavanje biodiverziteta“, saopštili su organizatori sajma.

Tradicija uzgoja goveda simentalske rase na području Svilajnca datira od 1885 .godine a Svilajnčani, sa simentalkama na izložbama i sajmovima učestvuju od 1935.godine, uključujući i grad Tur u Švajcarskoj.

Imaju i svoj Resavski poljoprivredni sajam duže od 50 godina sa izložbom priplodnih goveda simenatlske pasmine i uvršten je, od 1998. godine, u kalendar evropskih i svetskih izložbi i sajmova odlukom Evropskog udruženja odgajivača goveda simenatalske rase, čije je sedište u švajcarskom gradu Colikofen.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/stocari-resave-u-novom-sadu-s-25-junica-i-dva-lipicanera-10-05-2019

Osma manifestacija „Nova vina Potisja“ iznedrila je devet dobitnika zlatnih medalja u kategoriji belih, roze i crvenih vina, devet dobitnika srebrnih medalja, kao i devet dobitnika bronze. Na ocenjivanje su predata ukupno 34 uzorka, a komisija, koju su činili stručnjaci sa međunarodnim iskustvom Ljubica Radan, Nemanja Tomić i profesor Vladimir Puškaš, odabrala je najbolja vina sa Potiskog područja. Od 27 nagrađenih vina, najbolje su se pokazala crvena. Vinari koji su se takmičili došli su iz Mužlje, Bečeja, Čuruga, Temerina, Taraša i Melenaca.

Enolog i somelijer LJubica Radan održala je predavanje „Tehnologija prerade vinskih sorti Potisja“, da bi usledila panel diskusija na temu „Postavljanje nove turističke rute Put meda i sira“, koju su vodili stručna konsultantkinja za održivi razvoj turizma Jasmina Beljan Iskrin, predstavnik Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu Mladen Petković i direktorka Turističke organizacije Žabalj Marija Čupić. Izložbeni deo manifestacije, osim vinara, okupio je i proizvođače tipičnih proizvoda Potiskog kraja, kao što su sirevi, mesne prerađevine i slatke đakonije.

Direktorka Turističke organizacije opštine Žabalj i organizatorka manifestacije Marija Čupić naglasila je da je ove godine bilo nešto manje prijavljenih uzoraka, ali su vina bila mnogo bolja.

- Kvalitetnija vina su pokazatelj toga da sva naša stručna predavanja iz proteklih godina nisu bila uzaludna, a manja količina uzoraka posledica je izmrzavanja vinograda u Potisju, pa su se tako neki vinari snašli i kupili grožđe, a neki su, pak, odustali od takmičenja – rekla je Marija Čupić.

Jedan od domaćina na manifestaciji i dobitnik zlatne medalje u kategoriji roze vina i bronze u kategoriji belih vina Gavra Botić iz Čuruga naglasio je da je ljubav glavni preduslov za bavljenje vinogradarstvom i vinarstvom.Bečejac Tomislav Varečka sa vinima iz porodične vinarije „Vinartos“ osvojio je zlatnu i srebrnu medalju u kategoriji roze vina, kao i dve bronze za belo vino. On je sa porodicom istraživao o istoriji Bečeja, kada su otkrili da je jedan potez do pedesetih godina prošlog veka imao mnogo vinograda.

- Obezbedili smo zemlju i podigli prve vinograde na tom potezu koji se s razlogom zove Medena duž, a trenutno obrađujemo oko dva hektara, što belih, što crvenih sorti. Ta bečejska lokacija može da pruži ono što druge ne mogu, tako što nam daje mogućnost da bogate mirise pretočimo u bocu vina - kazao je Varečka, izdvajajući svoju kupažu šardonea i rajnskog rizlinga „Lenka“.

- Mnogo je sorti grožđa i vina, kao i načina gajenja u vinogradu, a najlepše je kad vino dođe u podrum… Onda možeš da biraš da li želiš tanje ili deblje, mirisnije ili manje mirisno, svetlije ili tamnije, ma to je priča za sebe. Ja uživam u pravljenju vina mnogo godina, zato mladima poručujem da odaberu posao koji vole, da ceo život ne moraju da rade - kroz smeh poručuje Čuružanin.

Srednje Potisje je poznato od davnina kao pogodno za uzgajanje vinove loze, a naročito Biserno ostrvo, sa kojeg potiče jedno od najkvalitetnijih vina, legendarni Krokan, vrhunsko suvo belo vino. Vinari sa tog područja neguju uglavnom zapadnoevropske sorte kao što su beli sovinjon, šardone, rajnski rizling, a u poslednje vreme i belu tamjaniku. To zemljište i geografski položaj ovog područja najpogodniji su za proizvodnju belih i roze vina, što ne isključuje činjenicu da potiski proizvođači prave i vrhunska crvena vina, što su i pokazali rezultati ovog takmičenja.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/vinari-potisja-predstavili-svoja-vina-u-zablu-11-12-2018

Banca Intesa je jedna od vodećih banaka na domaćem tržištu u pogledu podrške poljoprivredi. U toku prvih sedam meseci 2017. godine, banka je registrovanim poljoprivrednim proizvođačima odobrila 23,2 miliona evra kredita, i ostvarila rast novih plasmana od 9,3 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Učesnici panel diskusije razgovarali su sa Darkom Popovićem, članom izvršnog odbora Banca Intesa.  

Poznato je da je Banca Intesa jedna od najuspešnijih kada su u pitanju plasmani poljoprivredi. Na koje načine podstičete razvoj agrara i kako ste zadovoljni poslovanjem sa sektorom poljoprivrede?

Gospodin Darko Popović je istakao da Banca Intesa ima poseban način rada sa poljoprivrednicima, pa tako u 50 mesta imaju ljude, koji su se specijalizovali da u svakom trenutku pruže savet i podršku poljoprivrednicima. Kroz sve ove godine rada, plasirali su 240 miliona evra sa tendecijom rasta. Ove godine, kako navodi gospodin Popović, očekuje se da će nivo poslovanja biti oko 40 miliona evra. Poslujemo sa oko 10.000 registrovanih poljoprivrednika, i može se reći da postoji značajan prostor za rast tog broja.

 

Iz IPARDA 40 miliona evra. Pogledajte za šta?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3258-iz-iparda-40-miliona-evra-pogledajte-za-sta

Nagrađeni najbolji poljoprivrednici u 2017. godini 

http://www.agropress.org.rs/lat/projekti/nagrade-i-priznanja/item/3256-nagradeni-najbolji-poljoprivrednici-u-2017-godini

 

 

Beograd, 03.07.2017. – Rekordan broj poljoprivrednih proizvođača, njih više od 600, prijavio se na godišnji izbor za najuspešnije poljoprivrednike Intesa Farmer koji Banca Intesa organizuje već petu godinu zaredom kako bi podržala razvoj agrara kroz afirmaciju najistaknutijih pojedinaca.

Odziv na konkurs bio je izuzetan, uz rast broja prijava u svim kategorijama u kojima se dodeljuje nagrada – Intesa Ratar, Intesa Stočar, Intesa Voćar, Intesa Povrtar i Intesa Slow Food proizvođač pokrenutoj u saradnji sa međunarodnom organizacijom Slow Food koja promoviše kvalitet, tradiciju i autentičnost lokalne proizvodnje hrane.

Ovogodišnji ciklus Intesa Farmer takmičenja bio je otvoren od 25.05. do 01.08.2017. godine, a pravo učešća imali su svi registrovani poljoprivredni proizvođači, klijenti Banca Intesa.

Najuspešniji takmičari biće proglašeni na jesen i nagrađeni odlaskom na neku od uglednih internacionalnih poljoprivrednih sajamskih manifestacija. Pobednici će biti izabrani na osnovu opštih kriterijuma koji uključuju godišnje rezultate u poljoprivrednoj proizvodnji, posedovanje sopstvenih prostora za skladištenje, uključenost članova porodice u proizvodni proces, kao i uspostavljenu saradnju sa Banca Intesa. U kategoriji ratarstvo dodatni kriterijum je upotreba moderne i energetski efikasne mehanizacije, a u kategoriji voćarstvo implementiran sistem navodnjavanja, protivgradne zaštite i posedovanje sertifikovanih sadnica. Dodatni kriterijum u kategoriji povrtarstvo je mogućnost proizvodnje u zatvorenom prostoru za šta je potreban staklenik, plastenik ili folijarna proizvodnja, a u kategoriji stočarstvo uzgoj rasnih grla stoke.

Najbolje poljoprivrednike će odabrati stručni žiri u sastavu Predrag Milenović, direktor Sektora za poslovanje sa malim biznisom Banca Intesa, Đorđe Radulović, direktor Odeljenja za upravljanje prodajom registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima.

Banca Intesa, Vojislav Živanović, menadžer za sponzorstva, donacije i događaje Banca Intesa, Biađo Karano (Biagio Carrano), predsednik Udruženja Slow Food konvivijuma u Srbiji i Goran Đaković, glavni urednik časopisa Agrobiznis magazin.

Banca Intesa je jedna od vodećih banaka na domaćem tržištu u pogledu podrške poljoprivredi. U toku prvih sedam meseci 2017. godine, banka je registrovanim poljoprivrednim proizvođačima odobrila 23,2 miliona evra kredita i ostvarila rast novih plasmana od 9,3 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

 

INFORMACIJA O NAGRADAMA SA TAKMIČENjA INVENTICA 2017. ODRŽANA NA TEHNIČKOM UNIVERZITETU U GRADU JAŠI /RUMUNIJA/

Kada Agrobiznis magazin saznaje, inovacija je plod naučno-stručnog postignuća i proistekla je između ostalog i iz finansiranja iz projekta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Na nedavno održanom salonu inovacija INVENTICA 2017., koja je imala i revijalni i takmičarski karakter, čiji je domaćin bio Tehnički univerzitet ĐERĐ ASAČI u gradu Jaši u Rumuniji, veliki uspeh ostvario je profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, prof.dr Vladan Pešić.

Naime, u takmičenju predstavnika 26 univerziteta na 21. salonu inovacija, patenata i transfera tehnologija, u kategoriji poljoprivrednih postignuća, sa inovacijom Terra Foster-stimulator biljaka, predstavnik Univerziteta u Beogradu osvojio je zlatnu medalju, kao i specijalno priznanje Asocijacije inventivnih kompanija, čiji je izvršni direktor g-din Ramin Adžebati, kao član borda Međunarodnog žirija lično predao u vidu povelje i gran prija.



Beograd, 6.7.2017 - NLB Banka Beograd proglasila je danas najbolje projekte organskih proizvođača na šestom NLB Organic konkursu i uručila autorima projekata nagrade u ukupnom iznosu od million i šesto hiljada dinara. Pored tri nagrade koliko je predviđeno konkursom, NLB Banka je uručila i specijalno priznanje za uvođenje savremenih tehnologija  u organsku proizvodnju.

“NLB Banka je izuzetno aktivna u podršci agro sektoru. Prošle godine, poljoprivrednike smo podržali kreditima u ukupnom iznosu od 22 miliona evra i svrstali se među tri banke sa najvećim brojem subvencionisanih kredita na tržištu. Banka u agro segmentu beleži konstantan rast, pa smo ove godine dostigli tržišno učešće od 8 odsto, a kako bismo na pravi način odgovorili na potrebe svojih klijenata, za 2017. godinu smo obezbedili 50 miliona evra za podršku poljoprivredi. Naš fokus na poljoprivredu prenosi se i na polje društveno odgovornog poslovanja kroz NLB Organic konkurs. Njime podržavamo organsku proizvodnju kao održivu proizvodnju koja doprinosi očuvanju životne sredine i prirodnih resursa, a istovremeno i zdravlju ljudi.  Od 2012. godine, kada smo pokrenuli NLB Organic, na konkursu je učestvovalo 293 projekta, a ove godine na konkurs je pristiglo čak 67 projekata, što je rekordno interesovanje.  Od pokretanja konkursa do danas, broj organskih proizvođača u Srbiji je udvostručen, a izvoz organskih proizvoda sa 3,74 miliona evra porastao na više od 19 miliona u 2015. godini” rekao je Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB Banke Beograd na uručenju nagrada.

Predsednica Stručne komisije NLB Organic konkursa, prof. dr Snežana Oljača, izrazila je zadovoljstvo zbog sve većeg broja projekata na konkursu, ali i zbog, kako je rekla, njihovog sve višeg kvaliteta. “Iz Vojvodine dolazi 23 projekta, 10 projekata iz centralne Srbije, 4 iz regiona Beograda, iz zapadne Srbije 8,  iz istočne Srbije 3 projekta,  a posebno me raduje što je iz južnog dela Srbije pristiglo čak 19 projekata. Od ukupno 67, 25 projekata dolazi od gazdinstava koja se bave biljnom proizvodnjom, 6 projekata su podnela gazdinstva koja se bave stočarstvom, 32 projekta su podnela gazdinstva koja se bave objedinjenom biljnom i stočarskom, 2 projekta se odnose na pčelarstvo i po jedan projekat na gajenje pečuraka i edukaciju organskih proizvođača” rekla je Oljača.

 

Nagrađeni projekti:

 

Specijalna nagrada za doprinos digitalizaciji organske poljoprivrede i 100.000 dinara dobio je Nikola Šijan čije gazdinstvo se nalazi u Kozelju pored Ljiga, za projekat „DigiKmet“. Projekat podrazumeva automatizaciju navodnjavanja i drugih procesa u plasteničkoj i proizvodnji na poljima, uz korišćenje odgovarajućeg softvera i hardvera, unošenje podataka relevantnih za konkretnu kulturu i zemljište na kome se ona gaji (vlažnost zemlje, vazduha, temperatura i sl.) i povezivanje informacija sa interneta o meteorološkoj slici i  prognozi padavina na mikrolokalitetu.

Treću nagradu u iznosu od 200.000 dinara osvojio je Emil Kenjereš iz Malih Pijaca pored Subotice za projekat “Prerada organske šljive uz pomoć obnovljivih izvora energije - zdrava hrana iz Malih Pijaca” Nagrađeni projekat podrazumeva preradu organskog voća u džemove i sokove, uz korišćenje energije iz solarnih panela.

Druga nagrada u iznosu od 300.000 dinara pripala je familiji Radisavljević iz Batota pored Brusa za projekat “Sistem za navodnjavanje”. Zajednički projekat Milovana, Milosava i Vukete Radisavljević dolazi iz drugog po površini sela u Srbiji, u kome se preko 90 odsto od oko 200 domaćinstava,bavi organskom  proizvodnjom. U izuzetno teškim uslovima, Radisavljevići vodu za navodnjavanje svojih parcela pod voćem, pretežno malinom, sa tačke koja se nalazi na nadmorskoj visini od oko 450 m dovode na visinu od preko 700 m, uz prokopavanje kanala kroz parcele prekrivene šumom. 

Pobednik šestog NLB Organic konkursa i dobitnica million dinara je Kruševljanka Mirjana Stevanović, čije gazdinstvo se nalazi u selu Karanovac kod Varvarina,  za projekat “Nabavka opreme za pakovanje organskih proizvoda po zahtevima savremenog tržišta” Mirjanino domaćinstvo broji 7 članova, a s obzirom na to da su svi radno sposobni članovi domaćinstva nezaposleni, organska proizvodnja je za njih bila način da obezbede egzistenciju. Projektom je predviđeno uključivanje domaćinstava u okruženju u organsku proizvodnju kroz grupni sertifikat, kako bi projektovana linija za pakovanje organskih proizvoda bila adekvatno iskorišćena.

Svi sada teže organskoj i ekološkoj proizvodnji. Većina proizvođača je toga svesna, ali se retko ko opredeljuje na to, naročito u stočarstvu. Mnogi proizvođači prave organsku i zdravu hranu, ali ne naprave taj iskorak da im to bude u potpunosti priznato. Kako da dođete do organskog sertifikata i plasirate vaše proizvode na lakši i pristupačniji način, pročitajte na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/organska-poljoprivreda/item/2543-nismo-ni-svesni-da-ustvari-jedemo-organsku-hranu

Plasman proizvoda na tržište je još jedan ograničavajući faktor kod organske proizvodnje. Gde plasirati proizvode pročitajte na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/organska-poljoprivreda/item/2375-gde-ide-nasa-organska-hrana

 

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30