“NLB Banka je već prepoznata na tržištu kao banka koja aktivno sarađuje sa poljoprivrednicima. Posebno sam ponosan na priznanje koje nam je prošle godine uručilo Udruženje novinara Agro Press, kao banci koja je odobrila najveći iznos subvencionisanih kredita na tržištu, u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede” rekao je na dodeli nagrada organskim proizvođačima Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB Banke Beograd.

“U domenu društveno odgovornog poslovanja, već osmu godinu organizujemo ovaj konkurs za organske proizvođače jer želimo da podržimo organsku proizvodnju kao održivu proizvodnju i upravo te poljoprivrednike koji doprinose očuvanju životne sredine i zemljišta kao izuzetno važnog resursa. Od 2012. godine, kada smo pokrenuli NLB Organic, na konkursu je učestvovalo 428 projekata, a ove godine rekordnih 73. U međuvremenu, značajno je porastao broj organskih proizvođača u Srbiji, sa oko hiljadu 2012. godine na preko 6 hiljada. S obzirom na to da je površina pod organskom proizvodnjom u Srbiji 2015. godine značajno smanjena i da se još uvek nije vratila na nivo iz 2014, a da je istovremeno broj proizvođača sa oko 2 hiljade povećan na preko 6 hiljada, očigledno je da je najviše malih proizvođača koji su u sistemu kontrole u okviru grupnih sertifikata” dodao je Greganović.
Predsednica Stručne komisije NLB Organic konkursa, prof. dr Snežana Oljača, izrazila je zadovoljstvo zbog sve većeg broja projekata na konkursu, ali i zbog, kako je rekla, njihovog sve višeg kvaliteta. “ Ovoga puta, najveći broj projekata je pristigao sa juga Srbije, njih 18, iz Vojvodine i zapadne Srbije po 14 projekata, iz regije Beograda 11, centralne Srbije 10 i iz istočne Srbije 6 projekata. Od ukupno 73 projekta, 50 projekata dolazi od gazdinstava koja se bave biljnom proizvodnjom, 11 projekata su podnela gazdinstva koja se bave stočarstvom, 10 projekata su podnela gazdinstva koja se bave objedinjenom biljnom i stočarskom, 1 projekat se odnosi na pčelarstvo i 1 projekat na uzgoj pečuraka po organskim principima.
I ove godine, tri najbolja projekta nagrađena su jednakim iznosima od po 500 hiljada dinara.Nagrađeni projekti:
Projekat: “Skladištenje organskih proizvoda”, Gordana Šokšić
Gazdinstvo Gordane Šokšić se nalazi u Tarašu pored Zrenjanina, a porodica se bavi organskom proizvodnjom na 7 ha, najvećim delom u segmentu povrtarstva. Gordana je karijeru u zrenjaninskom sudu zamenila organskom proizvodnjom jer je, nakon perioda u kome se bavila obema delatnostima shvatila da je bavljenje organskom proizvodnjom ispunjava i odlučila da tim putem nastavi. Gordanina dva sina stekla su obrazovanje u domenu poljoprivrede, sa akcentom na organsku proizvodnju, a cela porodica se bavi ovim porodičnim poslom. U okviru nagrađenog projekta, Gordana će adaptirati postojeći prostor uvođenjem rashladnih uređaja, što bi omogućilo skladištenje organskog povrća do isporuke kupcima.
Projekat “Iskop bunara i sistem za navodnjavanje”, Milosav Aćimović
Gazdinstvo Milosava Aćimovića nalazi se u selu Šljivova pored Krupnja, u čijoj okolini je više stotina organskih proizvođača. Oni sarađuju sa nekoliko hladnjačara – organizatora proizvodnje koji otkupljuju najveći deo njihovih proizvoda. Porodicu čini pet članova, tri generacije i svi članovi porodičnog gazdinstva se bave poljoprivredom. Aćimovići su uspešni organski proizvođači, a pored organske proizvodnje voća, bave se i stočarstvom i ratarstvom. U proces konverzije su ušli 2009, a tri godine kasnije je ta proizvodnja i sertifikovana. S obzirom na veliku nadmorsku visinu i konfiguraciju terena, u ovoj oblasti je jako malo zasada pod sistemom navodnjavanja, pa su Aćimovići konkurisali za podršku za iskop arteškog bunara, što bi im omogućilo da poboljšaju kvalitet svojih proizvoda i prošire površine pod organski zasadom kupine, maline i šljive.
Projekat “Izgradnja hladnjače za čuvanje i održavanje organskih proizvoda”, Milan Tasić
Podnosilac projekta, Milan Tasić, jedini je Organski proizvođač u širem okruženju Vranjske Banje, On, njegova supruga, sin Goran i dvoje unuka bave se proizvodnjom 17 kultura i sve su u organskom statusu. Sin Goran Tasić je pohađao edukacije za bavljenje organskom proizvodnjom, a sada prenosi stečena znanja pa je gazdinstvo Tasić mesto gde potencijalni organski proizvođači dolaze da se upoznaju sa prinicipima organske proizvodnje i načinom rada. Cilj njegovog projekta je izgradnja mini hladnjače u kojoj bi skladištio svoje proizvodi do nalaženja kupca. U ovom trenutku, kao jedini organski proizvođač u okruženju, primoran je da svoje proizvodi plasira na tržište po istim uslovima kao i konvencionalne, jer na lokalnom tržištu nema kupaca za organske proizvodi, te je za njegovo gazdisntvo realizacija ovog projekta od izuzetno velikog značaja.
NLB Organic je konkurs koji NLB Banka organizuje osmu godinu zaredom, nagrađujući najbolje projekte poljoprivrednih gazdinstava sertifikovanih ili u procesu sertifikacije za organsku proizvodnju.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/07/24/konkursi-i-programi/tri-najbolja-projekta-nagradjena-sa-po-500000/

Protekle nedelje održana je promocija i dodela nagrada najboljim Etno brendovima u Srbiji u restoranu na Terazijama. Nagrada "Etnobrend 2018" otišla je u ruke proizvođača vina, rakija, kobasica, sireva i ukusnih poslastica.
Šesnaest najboljih i mnogo dobrih domaćih brendova deo su priče "Najbolji etno brendovi" koje su zajedničkim snagama realizovali portal Privredni.rs i Zadružni savez Srbije. Na osnovu autentičnosti i visokog kvaliteta proizvoda, tržišnog uspeha, robnog i korporativnog dobrog imidža odabrani su samo najbolji.

Dobitnici nagrade "Etnobrend 2018" su: Timomed iz Knjaževca, najbolji korporativni brend u grupi pčelarstvo i prerada meda; prečeni sir sa slaninom i pršutom, Poljoprivrednog gazdinstva Miletić Laćisled najbolji je robni brend u grupi najbolje inovacije; brend kozari, Kompanija Beocapra DOO – Kukujevci, najbolji je robni brend u grupi mleko i mlečni proizvodi; dimljeni kačkavalj "Krcino zlato" - Poljoljoprivredno gazdinstvo Krcić-Zlot, najbolji je robni brend u grupi mleko i mlečni proizvodi; Boemska potkovica – Degustacioni centar Boemska potkovica, Pirot, najbolji je robni brend u grupi meso i proizvodi od mesa; Petrovska klobasa – Gazdinstvo Karolj Horvat, Bački Petrovac, najbolji je robni brend u grupi meso i proizvodi od mesa; heljdino brašno – Agro Zlatar, Nova Varoš, najbolji je robni brend u grupi žitarice i proizvodi od žitarica; Kotorska krempita – Morsala, Beograd, najbolji je robni brend u grupi kolači i torte; Stara rakija, Beograd, najbolji je robni brend u grupi rakije, vino i ostala alkoholna pića; Floriva, Ivanjica najbolji je korporativni brend u grupi rakije, vino i ostala alkoholna pića; Vinica Petrović, Velika Hoča, najbolji je korporativni brend u grupi rakije, vino i ostala alkoholna pića; Stari hrast restoran, Beograd, najbolji je korporativni brend u grupi ugostiteljstvo; Žigon vilamet namazi – Žogon DOO, Stari Banovci, najbolji je robni brend u grupi prerada voća i povrća; ZZ Euro duo kalem, Lazarevac kod Kruševca, najbolji je korporativni brend u grupi proizvodnja sadnica i voća; ZZ Profi agrar, Slatina kod Šapca, najbolji je korporativni brend u grupi prerada voća i povrća; ZZ Zubin Potok, odnosno Organski voćni sokovi i namazi Fruit, najbolji su robni brend u grupi organska proizvodnja.

Projekat je urađen u saradnji sa sa Zadružnim savezom Srbije koji u poslednje dve godine vodi veoma aktivnu kampanju oživljavanja zadrugarstva i udruživanja malih proizvođača kako bi zajedno lakše plasirali svoje proizvode i ostvarili svoje interese.

Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog Saveza istakao je da nagradu "Etnobrend godine" treba posmatrati sa više aspekata, od kojih su najznačajniji uspostavljanje novih kontakata, razmena iskustava u proizvodnji i plasmanu tradicionalnih domaćih proizvoda. On je izrazio uverenje da će na bazi razmene iskustava proizvođača na ovoj manifestaciji i izložbi, nastati novi vidovi saradnje i da će sve to uticati na povećanje proizvodnje i izvoza.

Dobitnici su se prilikom uručenja nagrada složili da malim proizvođačima u Srbiji dosta znači dosadašnja podrška države u cilju razvitka njihovog biznisa, ali da ona može biti i veća. Takođe, saglasni su u tome da bi trebalo malo više promovisati vrednost domaćeg proizvoda, koji je neretko u senci strane robe. A upravo je to i jedan od ciljeva "Najboljih etno brendova Srbije".

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2524580/proglaseni-najbolji-etnobrendovi-srbije-nagradjeni-proizvodjaci-vina-rakija-kobasica-sireva-i-poslastica

Stočari Svilajnca će na 86. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, koji počinje sutra, učestvovati s 25 junica simentalske pasmine i dva konja lipicanera, rekao je predsednik Skupštine opštine Vladan Rajković.

"Na sajmu smo najjači i po broju i po kvalitetu grla, i očekujemo, kao i ranijih godina, najviše nagrade", rekao je Rajković.

Stočari Resave su među najtrofejnijima na dosadašnjim Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, a odlažak finansira Skupština opštine iz budžeta u „okviru podrške i doprinosa razvoju stočarstva i posticaj za ostvarivanje uspešnih rezultata i u budućnosti“.

Uzgajivači goveda simenatlske pasmine iz Resave, na ovom sajmu su, posebno bili uspešni i nagrađeni za izlaganje junica simentalske pasmine i kolekicije od po pet elitnih grla.

Tri godine za redom bili su apsolutni šampioni u govedarstvu Novosadskog sajma, predsednik opštine Svilajnac Predarg Milanović je dobitnik Plakete sajma „za doprinos razvoju stočarstva“ u ovom kraju, dok je opštinska uprava dobitnik Zlatnog šampionskog pehara za izložene junice simentalske pasmine 2013. godine.

Prvi put ove godine na sajmu će, u okviru Nacionalne izložbe stoke, biti i „izložba genetskih potencijala u okviru kojih će se predstaviti autohtone rase neophodne za održavanje biodiverziteta“, saopštili su organizatori sajma.

Tradicija uzgoja goveda simentalske rase na području Svilajnca datira od 1885 .godine a Svilajnčani, sa simentalkama na izložbama i sajmovima učestvuju od 1935.godine, uključujući i grad Tur u Švajcarskoj.

Imaju i svoj Resavski poljoprivredni sajam duže od 50 godina sa izložbom priplodnih goveda simenatlske pasmine i uvršten je, od 1998. godine, u kalendar evropskih i svetskih izložbi i sajmova odlukom Evropskog udruženja odgajivača goveda simenatalske rase, čije je sedište u švajcarskom gradu Colikofen.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/stocari-resave-u-novom-sadu-s-25-junica-i-dva-lipicanera-10-05-2019

Osma manifestacija „Nova vina Potisja“ iznedrila je devet dobitnika zlatnih medalja u kategoriji belih, roze i crvenih vina, devet dobitnika srebrnih medalja, kao i devet dobitnika bronze. Na ocenjivanje su predata ukupno 34 uzorka, a komisija, koju su činili stručnjaci sa međunarodnim iskustvom Ljubica Radan, Nemanja Tomić i profesor Vladimir Puškaš, odabrala je najbolja vina sa Potiskog područja. Od 27 nagrađenih vina, najbolje su se pokazala crvena. Vinari koji su se takmičili došli su iz Mužlje, Bečeja, Čuruga, Temerina, Taraša i Melenaca.

Enolog i somelijer LJubica Radan održala je predavanje „Tehnologija prerade vinskih sorti Potisja“, da bi usledila panel diskusija na temu „Postavljanje nove turističke rute Put meda i sira“, koju su vodili stručna konsultantkinja za održivi razvoj turizma Jasmina Beljan Iskrin, predstavnik Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu Mladen Petković i direktorka Turističke organizacije Žabalj Marija Čupić. Izložbeni deo manifestacije, osim vinara, okupio je i proizvođače tipičnih proizvoda Potiskog kraja, kao što su sirevi, mesne prerađevine i slatke đakonije.

Direktorka Turističke organizacije opštine Žabalj i organizatorka manifestacije Marija Čupić naglasila je da je ove godine bilo nešto manje prijavljenih uzoraka, ali su vina bila mnogo bolja.

- Kvalitetnija vina su pokazatelj toga da sva naša stručna predavanja iz proteklih godina nisu bila uzaludna, a manja količina uzoraka posledica je izmrzavanja vinograda u Potisju, pa su se tako neki vinari snašli i kupili grožđe, a neki su, pak, odustali od takmičenja – rekla je Marija Čupić.

Jedan od domaćina na manifestaciji i dobitnik zlatne medalje u kategoriji roze vina i bronze u kategoriji belih vina Gavra Botić iz Čuruga naglasio je da je ljubav glavni preduslov za bavljenje vinogradarstvom i vinarstvom.Bečejac Tomislav Varečka sa vinima iz porodične vinarije „Vinartos“ osvojio je zlatnu i srebrnu medalju u kategoriji roze vina, kao i dve bronze za belo vino. On je sa porodicom istraživao o istoriji Bečeja, kada su otkrili da je jedan potez do pedesetih godina prošlog veka imao mnogo vinograda.

- Obezbedili smo zemlju i podigli prve vinograde na tom potezu koji se s razlogom zove Medena duž, a trenutno obrađujemo oko dva hektara, što belih, što crvenih sorti. Ta bečejska lokacija može da pruži ono što druge ne mogu, tako što nam daje mogućnost da bogate mirise pretočimo u bocu vina - kazao je Varečka, izdvajajući svoju kupažu šardonea i rajnskog rizlinga „Lenka“.

- Mnogo je sorti grožđa i vina, kao i načina gajenja u vinogradu, a najlepše je kad vino dođe u podrum… Onda možeš da biraš da li želiš tanje ili deblje, mirisnije ili manje mirisno, svetlije ili tamnije, ma to je priča za sebe. Ja uživam u pravljenju vina mnogo godina, zato mladima poručujem da odaberu posao koji vole, da ceo život ne moraju da rade - kroz smeh poručuje Čuružanin.

Srednje Potisje je poznato od davnina kao pogodno za uzgajanje vinove loze, a naročito Biserno ostrvo, sa kojeg potiče jedno od najkvalitetnijih vina, legendarni Krokan, vrhunsko suvo belo vino. Vinari sa tog područja neguju uglavnom zapadnoevropske sorte kao što su beli sovinjon, šardone, rajnski rizling, a u poslednje vreme i belu tamjaniku. To zemljište i geografski položaj ovog područja najpogodniji su za proizvodnju belih i roze vina, što ne isključuje činjenicu da potiski proizvođači prave i vrhunska crvena vina, što su i pokazali rezultati ovog takmičenja.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/vinari-potisja-predstavili-svoja-vina-u-zablu-11-12-2018

Banca Intesa je jedna od vodećih banaka na domaćem tržištu u pogledu podrške poljoprivredi. U toku prvih sedam meseci 2017. godine, banka je registrovanim poljoprivrednim proizvođačima odobrila 23,2 miliona evra kredita, i ostvarila rast novih plasmana od 9,3 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Učesnici panel diskusije razgovarali su sa Darkom Popovićem, članom izvršnog odbora Banca Intesa.  

Poznato je da je Banca Intesa jedna od najuspešnijih kada su u pitanju plasmani poljoprivredi. Na koje načine podstičete razvoj agrara i kako ste zadovoljni poslovanjem sa sektorom poljoprivrede?

Gospodin Darko Popović je istakao da Banca Intesa ima poseban način rada sa poljoprivrednicima, pa tako u 50 mesta imaju ljude, koji su se specijalizovali da u svakom trenutku pruže savet i podršku poljoprivrednicima. Kroz sve ove godine rada, plasirali su 240 miliona evra sa tendecijom rasta. Ove godine, kako navodi gospodin Popović, očekuje se da će nivo poslovanja biti oko 40 miliona evra. Poslujemo sa oko 10.000 registrovanih poljoprivrednika, i može se reći da postoji značajan prostor za rast tog broja.

 

Iz IPARDA 40 miliona evra. Pogledajte za šta?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3258-iz-iparda-40-miliona-evra-pogledajte-za-sta

Nagrađeni najbolji poljoprivrednici u 2017. godini 

http://www.agropress.org.rs/lat/projekti/nagrade-i-priznanja/item/3256-nagradeni-najbolji-poljoprivrednici-u-2017-godini

 

 

Beograd, 03.07.2017. – Rekordan broj poljoprivrednih proizvođača, njih više od 600, prijavio se na godišnji izbor za najuspešnije poljoprivrednike Intesa Farmer koji Banca Intesa organizuje već petu godinu zaredom kako bi podržala razvoj agrara kroz afirmaciju najistaknutijih pojedinaca.

Odziv na konkurs bio je izuzetan, uz rast broja prijava u svim kategorijama u kojima se dodeljuje nagrada – Intesa Ratar, Intesa Stočar, Intesa Voćar, Intesa Povrtar i Intesa Slow Food proizvođač pokrenutoj u saradnji sa međunarodnom organizacijom Slow Food koja promoviše kvalitet, tradiciju i autentičnost lokalne proizvodnje hrane.

Ovogodišnji ciklus Intesa Farmer takmičenja bio je otvoren od 25.05. do 01.08.2017. godine, a pravo učešća imali su svi registrovani poljoprivredni proizvođači, klijenti Banca Intesa.

Najuspešniji takmičari biće proglašeni na jesen i nagrađeni odlaskom na neku od uglednih internacionalnih poljoprivrednih sajamskih manifestacija. Pobednici će biti izabrani na osnovu opštih kriterijuma koji uključuju godišnje rezultate u poljoprivrednoj proizvodnji, posedovanje sopstvenih prostora za skladištenje, uključenost članova porodice u proizvodni proces, kao i uspostavljenu saradnju sa Banca Intesa. U kategoriji ratarstvo dodatni kriterijum je upotreba moderne i energetski efikasne mehanizacije, a u kategoriji voćarstvo implementiran sistem navodnjavanja, protivgradne zaštite i posedovanje sertifikovanih sadnica. Dodatni kriterijum u kategoriji povrtarstvo je mogućnost proizvodnje u zatvorenom prostoru za šta je potreban staklenik, plastenik ili folijarna proizvodnja, a u kategoriji stočarstvo uzgoj rasnih grla stoke.

Najbolje poljoprivrednike će odabrati stručni žiri u sastavu Predrag Milenović, direktor Sektora za poslovanje sa malim biznisom Banca Intesa, Đorđe Radulović, direktor Odeljenja za upravljanje prodajom registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima.

Banca Intesa, Vojislav Živanović, menadžer za sponzorstva, donacije i događaje Banca Intesa, Biađo Karano (Biagio Carrano), predsednik Udruženja Slow Food konvivijuma u Srbiji i Goran Đaković, glavni urednik časopisa Agrobiznis magazin.

Banca Intesa je jedna od vodećih banaka na domaćem tržištu u pogledu podrške poljoprivredi. U toku prvih sedam meseci 2017. godine, banka je registrovanim poljoprivrednim proizvođačima odobrila 23,2 miliona evra kredita i ostvarila rast novih plasmana od 9,3 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

 

INFORMACIJA O NAGRADAMA SA TAKMIČENjA INVENTICA 2017. ODRŽANA NA TEHNIČKOM UNIVERZITETU U GRADU JAŠI /RUMUNIJA/

Kada Agrobiznis magazin saznaje, inovacija je plod naučno-stručnog postignuća i proistekla je između ostalog i iz finansiranja iz projekta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Na nedavno održanom salonu inovacija INVENTICA 2017., koja je imala i revijalni i takmičarski karakter, čiji je domaćin bio Tehnički univerzitet ĐERĐ ASAČI u gradu Jaši u Rumuniji, veliki uspeh ostvario je profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, prof.dr Vladan Pešić.

Naime, u takmičenju predstavnika 26 univerziteta na 21. salonu inovacija, patenata i transfera tehnologija, u kategoriji poljoprivrednih postignuća, sa inovacijom Terra Foster-stimulator biljaka, predstavnik Univerziteta u Beogradu osvojio je zlatnu medalju, kao i specijalno priznanje Asocijacije inventivnih kompanija, čiji je izvršni direktor g-din Ramin Adžebati, kao član borda Međunarodnog žirija lično predao u vidu povelje i gran prija.



Beograd, 6.7.2017 - NLB Banka Beograd proglasila je danas najbolje projekte organskih proizvođača na šestom NLB Organic konkursu i uručila autorima projekata nagrade u ukupnom iznosu od million i šesto hiljada dinara. Pored tri nagrade koliko je predviđeno konkursom, NLB Banka je uručila i specijalno priznanje za uvođenje savremenih tehnologija  u organsku proizvodnju.

“NLB Banka je izuzetno aktivna u podršci agro sektoru. Prošle godine, poljoprivrednike smo podržali kreditima u ukupnom iznosu od 22 miliona evra i svrstali se među tri banke sa najvećim brojem subvencionisanih kredita na tržištu. Banka u agro segmentu beleži konstantan rast, pa smo ove godine dostigli tržišno učešće od 8 odsto, a kako bismo na pravi način odgovorili na potrebe svojih klijenata, za 2017. godinu smo obezbedili 50 miliona evra za podršku poljoprivredi. Naš fokus na poljoprivredu prenosi se i na polje društveno odgovornog poslovanja kroz NLB Organic konkurs. Njime podržavamo organsku proizvodnju kao održivu proizvodnju koja doprinosi očuvanju životne sredine i prirodnih resursa, a istovremeno i zdravlju ljudi.  Od 2012. godine, kada smo pokrenuli NLB Organic, na konkursu je učestvovalo 293 projekta, a ove godine na konkurs je pristiglo čak 67 projekata, što je rekordno interesovanje.  Od pokretanja konkursa do danas, broj organskih proizvođača u Srbiji je udvostručen, a izvoz organskih proizvoda sa 3,74 miliona evra porastao na više od 19 miliona u 2015. godini” rekao je Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB Banke Beograd na uručenju nagrada.

Predsednica Stručne komisije NLB Organic konkursa, prof. dr Snežana Oljača, izrazila je zadovoljstvo zbog sve većeg broja projekata na konkursu, ali i zbog, kako je rekla, njihovog sve višeg kvaliteta. “Iz Vojvodine dolazi 23 projekta, 10 projekata iz centralne Srbije, 4 iz regiona Beograda, iz zapadne Srbije 8,  iz istočne Srbije 3 projekta,  a posebno me raduje što je iz južnog dela Srbije pristiglo čak 19 projekata. Od ukupno 67, 25 projekata dolazi od gazdinstava koja se bave biljnom proizvodnjom, 6 projekata su podnela gazdinstva koja se bave stočarstvom, 32 projekta su podnela gazdinstva koja se bave objedinjenom biljnom i stočarskom, 2 projekta se odnose na pčelarstvo i po jedan projekat na gajenje pečuraka i edukaciju organskih proizvođača” rekla je Oljača.

 

Nagrađeni projekti:

 

Specijalna nagrada za doprinos digitalizaciji organske poljoprivrede i 100.000 dinara dobio je Nikola Šijan čije gazdinstvo se nalazi u Kozelju pored Ljiga, za projekat „DigiKmet“. Projekat podrazumeva automatizaciju navodnjavanja i drugih procesa u plasteničkoj i proizvodnji na poljima, uz korišćenje odgovarajućeg softvera i hardvera, unošenje podataka relevantnih za konkretnu kulturu i zemljište na kome se ona gaji (vlažnost zemlje, vazduha, temperatura i sl.) i povezivanje informacija sa interneta o meteorološkoj slici i  prognozi padavina na mikrolokalitetu.

Treću nagradu u iznosu od 200.000 dinara osvojio je Emil Kenjereš iz Malih Pijaca pored Subotice za projekat “Prerada organske šljive uz pomoć obnovljivih izvora energije - zdrava hrana iz Malih Pijaca” Nagrađeni projekat podrazumeva preradu organskog voća u džemove i sokove, uz korišćenje energije iz solarnih panela.

Druga nagrada u iznosu od 300.000 dinara pripala je familiji Radisavljević iz Batota pored Brusa za projekat “Sistem za navodnjavanje”. Zajednički projekat Milovana, Milosava i Vukete Radisavljević dolazi iz drugog po površini sela u Srbiji, u kome se preko 90 odsto od oko 200 domaćinstava,bavi organskom  proizvodnjom. U izuzetno teškim uslovima, Radisavljevići vodu za navodnjavanje svojih parcela pod voćem, pretežno malinom, sa tačke koja se nalazi na nadmorskoj visini od oko 450 m dovode na visinu od preko 700 m, uz prokopavanje kanala kroz parcele prekrivene šumom. 

Pobednik šestog NLB Organic konkursa i dobitnica million dinara je Kruševljanka Mirjana Stevanović, čije gazdinstvo se nalazi u selu Karanovac kod Varvarina,  za projekat “Nabavka opreme za pakovanje organskih proizvoda po zahtevima savremenog tržišta” Mirjanino domaćinstvo broji 7 članova, a s obzirom na to da su svi radno sposobni članovi domaćinstva nezaposleni, organska proizvodnja je za njih bila način da obezbede egzistenciju. Projektom je predviđeno uključivanje domaćinstava u okruženju u organsku proizvodnju kroz grupni sertifikat, kako bi projektovana linija za pakovanje organskih proizvoda bila adekvatno iskorišćena.

Svi sada teže organskoj i ekološkoj proizvodnji. Većina proizvođača je toga svesna, ali se retko ko opredeljuje na to, naročito u stočarstvu. Mnogi proizvođači prave organsku i zdravu hranu, ali ne naprave taj iskorak da im to bude u potpunosti priznato. Kako da dođete do organskog sertifikata i plasirate vaše proizvode na lakši i pristupačniji način, pročitajte na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/organska-poljoprivreda/item/2543-nismo-ni-svesni-da-ustvari-jedemo-organsku-hranu

Plasman proizvoda na tržište je još jedan ograničavajući faktor kod organske proizvodnje. Gde plasirati proizvode pročitajte na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/organska-poljoprivreda/item/2375-gde-ide-nasa-organska-hrana

 

 

 

Na nedavno završenom Međunarodnom sajmu poljoprivrede, koji je 84. put održan u Novom Sadu, uručena su vrhunska priznanja učesnicima u 30 robnih grupa.
 
Za apsolutnog lidera kvaliteta proglašena je pančevačka kompanija Almex.
 
Dodeljeno je i 16 priznanja najboljima u agrobiznisu, kao i 23 Velika šampionska pehara.
 
Najboljom bankom u agrobiznisu proglašena je ProCredit banka.
 
- Drago nam je što predstavnici Novosadskog sajma prepoznaju našu banku kao vodeću u saradnji sa domaćim poljoprivrednicima. U godinama koje slede, ProCredit banka će nastaviti još intenzivnije da podržava razvoj srpske poljoprivrede, na isti način na koji smo to radili i u prethodnom periodu - rekla je Ana Milić, direktorka Sektora za privredu i poljoprivredu ProCredit banke, navodi se u saopštenju.
 
Priznanja za najbolje u agrobiznisu dobili su i opštine Knjaževac i Bač, SZTR Eskom, Vojvodina Metal Cluster, Terra optima, Nukleus agrar - F1, Dps Klas Group, Agro promet, JPŠ Šume Republike Srpske, Blagoje Mehabdžinski, Goran Starček, Mitar Milović, Dušica Šević, Zoran Pekez i Danilo Jakovljević.
 
Žiri ovogodišnjeg sajma titulu najvećeg izvoznika žitarica i uljarica dodelio je kompaniji MK Commerce, članici MK Group, saopšteno je iz te kompanije. U 2016. izvoz srpskog agrara povećan je za 16,2% u odnosu na 2015. godinu, a samo izvoz kompanije MK Commerce predstavlja četvrtinu ukupnog izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.
 
- Ostvareni izvoz rezultat je velikog rada, ali i tridesetogodišnjeg iskustva kompanije i menadžmenta u oblasti agrara. Ovo bogato iskustvo prenosimo na obrađivanje više od 40.000 ha zemlje u Srbiji i Ukrajini, a pored toga, kompanija MK Group ima pouzdane i svetski priznate partnere poput kompanija Cargill, Glencore, Nidera i drugih - izjavio je Nemanja Vuković, direktor MK Commerce prilikom preuzimanja nagrade.
 
U okviru Poljoprivrednog sajma u Novom Sadu nagradu za najveći izvoz brašna osvojila je i kompanija Žito Bačka, koja takođe posluje u okviru MK Group sistema.
 
Izvor: www.naslovi.net

Poljoprivredni sajam u Novom Sadu traje do 19. maja, a osim atrakcija za građane i promocije noviteta u poljoprivredi, najvažniji aspekt je ekonomija. 

To je manifestacija koja na jednom mestu okuplja i distributere i kupce.

Poseta je premašila očekivanja, a među posetiocima našlo se i dosta ozbiljnih kupaca.

Svilajnac ponovo apsolutni šampion u govedarstvu

Stočari Svilajnca, na 84. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, osvojili su brojna priznanja, i doneli opštini pehar apsolutnog šampiona u govedarstvu, izjavio je danas predsednik opštine Predrag Milanović.

Ovo visoko priznanja Novosadskog sajma, svojoj opštini stočari Svilajnca doneli su i 2011, 2012. i 2013. godine.

Stočari Svilajnca na 84. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu učestvovali su sa 20 junica simentalske rase od šest vlasnika sa ovog područja.

Reč je o visokokvalitenim grlima, vlasnika iz sela opštine Svilajnac.

Junica Vladana Rajkovića iz Svilajnca je apsolutna šampionka sajma i dobila je zlatni pehar, junica Dragana Todorovića iz Dublja, prva pratilja - zlatna medalja, junica Bobana Ristića iz Bobova, druga pratilja - srebrna medalja, a junica Dragan Milojevića iz Troponja, treća pratilja - bronzana medalja, rekao je Milanović novinarima.

Srebrni pehar za izložene kolekcije junica su dobili Vladan Rajković, Markos Đurđević i Dragan Milojević, dodao je Milanović.

Poljoprivredno veterinarska škola u Svilajncu je dobila Plaketu Novosadskog sajma za doprinos razvoju obrazovanja u poljoprivredi, istakao je Milanović.

Nagrade na sajmu dobili su i uzgajivači konja.

U kategoriji mladih kobila, prvo i treće mesto osvojile su kobile sa ergele Milana Rajkovića iz Svilajnca.

Milanović je ocenio da je uspeh stočara na ovom sajmu, plod dugogodišnjeg ulaganja opštine u stočarstvo, uključujući i uvoz 250 junica za ovdašnje stočare.

Stočari Svilajnca su najtrofejniji na dosadašnjim Međunarodnim poljoprivrednim sajmovima u Novom Sadu, sa "pregršt osvojenih medalja, posebno za izložene junice simentalske rase i kolekcije od po pet elitnih grla", izjavio je pomoćnik predsednika opštine za poljoprivredu Goran Despotović.

Izvor: www.rts.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30