Tvorac ovog, po izgledu neobičnog sira, je Momčilo Budimirović, penzionisani profesor na Višoj poljoprivrednoj školi u Šapcu. Recept za ovaj kvalitetan proizvod je mleko alpskih koza, usitnjena hrastova kora, lekovita biljka čubar, čista kultura i morska so. Budimirović kaže da je „samo“uzeo ono što koza daje i „obogatio ukusom i izgledom“. Tako je nastao „Mačvanac“ - polumasni, polutvrdi sir, sa plesnima i čubrom u hrastovoj kori. Pravi se od mleka francuskih alpskih koza na poljoprivrednom domaćinstvu „Budimirović“, u selu Glušci kraj Šapca. „Svakoga dana proizvedemo 10 do 15 kilograma sira, što je količina koja može da se proda. Sir uglavnom ide na beogradsko tržište i njega, pre svega, kupuju elitni restorani poput „Tri šešira“, „Franša“... Inače, sam naziv sira odgovara načinu spremanja i kvalitetu dobijenog proizvoda. Ovo je apsolutno zdrav proizvod, jer u njemu nema aditiva, ako izuzmemo kuhinjsku so“, kaže Budimirović. Učestvovao je i na sajmovima „Vikend dobrog ukusa“ u organizaciji „Agrobiznis magazina“.

Nagrađen je zlatnim medaljama na sajmovima „Arhimed“ u Moskvi i „Eureka“ u Briselu, 2008. godine.

„Moje domaćinstvo je relativno malo, skromno, ušuškano, uljuljkano. Lepo izgleda. Ja u njemu uživam i proizvodim nešto što volim. Držim kozice, sa kojima se lepo družim. Imam stado, koje broji oko 50 koza. Ova rasa je pitoma, hoće da pase, ali i da jede sa jasala, daje dosta kvalitetnog mleka i ono što je najvažnije, ne prenosi miris hrane na mleko, što je najbitnije kod proizvodnje sira’’, priča Budimirović. U početku muže, u proseku se dobija 3,5 do 4 litra mleka, ali kako period muže odmiče, tako se i količina mleka smanjuje. U novembru prestaje muža, ali se naprave zalihe sira, tako ga ima tokom cele godine. I pakovanje, u kojem je sir išao na rusko tržište, je unikatno,drveno, slikano rukom umetnika.

„Usavršavanje procesa proizvodnje je trajao nekih četiri do pet godina, i uz mnogo sreće dobili smo jedan divan proizvod, koji staje rame uz rame sa svetskim proizvodima u oblasti proizvodnje sira. Ovo je čista manufaktura, rad malog broja ljudi. Proces proizvodnje ovog sira pretpostavlja da onog trenutka kada izađe iz zajedničkog suda gde se podsirava, svaki komad živi svoj život. Svaki se posebno soli, kondicionira, svaki posebno odležava u prostoriji za zrenje, tako da se dobije unikatni proizvod’’, objašnjava naš sagovornik. Koza je, kaže, životinja, koju je priroda stvorila i podarila svetu, i daje božanstvene proizvode koje, ljudi na nesreću ne znaju da koriste. Veći deo kozjih proizvoda bacamo u prirodu ili dajemoživotinjama. Recimo, surutka je možda najkvalitetniji deo, koji se dobija u proizvodnji sira, a najčešće se ne koristi u one svrhe u koje bi trebalo, naglašava Budimirović.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u junskom izdanju Agrobiznis magazina. 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30