Na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu pažnju nam je privukao Aleksandar Mitić koji dolazi iz sela Prekonoga. Sa samo 21 godinu ima stado od 130 grla Alpino koza.  

Kako nam je istakao Aleksandar, Alpina koza daje odlične rezultate u proizvodnji mleka. Mleko je bogato vitaminima i preteinima u odnosu na mleko drugih rasa koza. Mlečnost ove rase je od 500 do 800 litara tokom perioda jedne laktacije koja traje oko 280 dana. Njihovo stado je na ispaši cele godine, na nadmorskoj visini od 600m, izuzev zimskog perioda kada su u štali. Nadaju se i prinovi za vreme Novosadskog sajma.

Opširnije ćete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

Svetlana Kovačević

Tokom druge polovine godine očekuje se puštanje u rad Nacionalne laboratorije za kontrolu kvaliteta sirovog mleka, izjavio je danas savetnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine Nenad Dolovac.

On je na konferenciji o kvalitetu hrane u Srbiji "Šta jedemo", kazao da će se ta laboratorija nalaziti u okviru kompleksa Direkcije za nacionalne referentne laboratorije (DNRL) u Batajnici u kojoj već radi Fitosanitarna laboratorija.

"Otvaranjem Nacionalne laboratorije za kontrolu kvaliteta sirovog mleka počeće nezavisna kontrola sirovog mleka na teritoriji cele Srbije", rekao je Dolovac.

Prema njegovim rečima, za potrebe laboratorije za bezbednost hrane osnovana je radna grupa koja se intenzivno sastaje.

"Obzirom na kompleksnost te oblasti očekuje da će u proces kontrole biti uključeno još više institucija od nacionalnog značaja u cilju veće kompetentnosti, jer je nemoguće da bude jedna referentna laboratorija u tako širokoj oblasti", rekao je Dolovac.

On je podsetio da u zadnjih godinu dana došlo do značajnih poboljšanja i promena u Srbiji u načinu kontrole bezbednosti hrane prilikom uvoza, precizirajući da se kontrola uvoza primarnih poljoprivrednih proizvoda kontroliše na samim graničnim prelazima, čime se ubrzava protok robe, smanjuju troškovi, a povećava efikasnost inspekcije u cilju efikasnije zaštite od unosa hrane koja nije usaglašena.

Dolovac je naveo da su preduzete i mere pojačane kontrole izvoznih pošiljaka i proizvoda koji se stavljaju u promet u Srbiji.

"Analizom rizika za ovu godinu planirano je uzorkovanje preko 80 različitih proizvoda hrane biljnog i životinjskog porekla, kako bi praćenjem utvrdili koji su proizvodi više rizični, a sve u cilju sprečavanja njihovog prometa", kazao je on navodeći da prvi rezultati već pokazuju da je broj neusklađenih proizvoda u 2017.daleko manji nego prošle godine.

Dolovac je dodao da je 28.aprila stupio i pravilnik o podsticajima za sprovođenje aktivnosti u cilju podizanja konkurentnosti kroz uvođenje i sertifikaciju sistema kvaliteta hrane, kao i organskih i proizvoda sa oznakom geografskog porekla.

"Novina u odnosu na prethodni pravilnik je taj da se laboratorijske analize prihvataju kao troškovi prilikom sertifikacije", rekao je Dolovac dodajući da je proširena i lista standarda na osnovu koje se može steći uslov za dobijanje podsticaja.

Naveo je da postoji i novi pravilnik o deklarisanju i označavanju hrane čije su glavne novine pošteno informisanje i uređuje oblast prodaje hrane na daljinu ., kao i obavezno navođenje nutritivne deklaracije.

Taj pravilnik, kako je naglasio stupa na snagu 15.juna 2018, kako bi privredni subjekti mogli da usklade svoje poslovanje.

Izvor: naslovi.net

Sa trenutnom proizvodnjom su zadovoljni a kada okončaju sve radove na novoizgrađenom objektu za smeštaj muznih krava, šestočlana porodica Divnić iz Beomuževića kaže biće još zadovoljnija.  Decenijama već uz voćarsku uspešno se bave i stočarskom proizvodnjom. Trenutno je na farmi preko20 grla od čega 16 muznih krava pretežno simentalske rase a ima i crno – belog holštajna.

''Ja sam bio veliki proizvođač maline, na preko 2 hektara, ali je došlo do pada proizvodnje. Međutim radosniji sam kada u našu kuću svaki dan uđe neki dinar. Recimo ako dnevno dobijete 4.000 dinara od mleka pa tako 30 dana onda je lako izračunati koliki je taj novac. Iako se možda nekome čini da to nije puno ali je to siguran novac, dok kod druge proizvodnje ako se desi vremenska nepogoda ona može sve da uništi. Ovako ja u štali imam živo grlo koje može da donese izvesnu sumu novca pa da premosti troškove u domaćinstvu'', kaže Boža Divnić.

Kako nam je rekao u ovom delu valjevskog kraja su idelani uslovi za bavljenje stočarstvom. Zemlja je plodna i uz dobre agrotehničke uslove postižu se veoma dobri prinosi svih ratarskih kultura. Na svom imanju proizvodi kukuruz, pšenicu, soju, suncokret. A od dobre i kvalitetne stočne hrane zavisi i količina mleka. Trenutni prosek po kravi na ovoj farmi je 20 litara mleka ekstra klase. Veću količinu mleka očekuje kada bude završio novi objekat čiju je izgradnju započeo tokom prošle godine.

''Ovde bi bilo i više muznih krava međutim problem su cene pa mnogi nisu našli veliku računicu umlečnom govedarstvu. I pored svega mi smo pre nekoliko godina rešili da proširimo proizvodnju i podignemo novi savremeni objekat. Nadamo se da ćemo uspeti tokom godine da ga završimo i uselimo. U njemu će moći da bude smešteno 20 muznih krava, a pod jednim krovom će biti mešaona za hranu, laktofriz za mleko, prihvatilište za telad. To će nam olakšati rad a procena je da će dnevna proizvodnja mleka biti do 500 litara'', navodi Divnić i dodaje da jeipak potrebno dosta ulaganja.

Prema projektu do sada je u izgradnju nove farme uloženo 4,2 miliona dinara a za završetak radova potrebno je još oko milion dinara. Neophodno je uraditi vezove, izmuzište, podove.

Divnić je među prvim proizvođačima koji je sa nekadašnjom Direkcijom za poljoprivredu i robne rezerve grada Valjeva, pre nekoliko godina sklopio ugovor o zanavljanju prema kojem je uzeo pet steonih junica simentalske rase a vratio 20 teladi. To je kaže bio dobar podstrek za razvoj mlečnog govedarstva na ovom području.

Novinari iz Srbije među kojima i Agrobiznis magazina boravili su u trodnevnoj poseti Sloveniji gde su se upoznali sa opštim uslovima rada poljoprivrednika ove bivše Republike u sastavu SFRJ, a danas punopravne članice Evropske Unije za koju važi da je u značajnoj meri iskoristila fondove koje EU daje za razvoj i unapređenje poljoprivrede. Uprkos svim ovim činjenicama, ni Sloveniju nije mimoišla kriza sa cenom sirovog mleka, viškovima na tržištu ali ne nepoštenoj praksi koja se u takvoj situaciji dešava.

Državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i prehrane mr Tanja Strniša istakla je ovom prilikom da će Slovenija menjati Zakon o ombudsmanu za hranu da bi proširila ovlašćenja te institucije i obezbedila pošteniji odnos između poljoprivrednika, prehrambene industrije i trgovačkih lanaca. Ona je podsetila da je institucija ombudsmana za hranu u Sloveniji uvedena pre dve godine, kada su počele da padaju cene mleka i kada su najveći teret krize snosili mali proizvođači. "Ombudsman je vladina institucija koja ima budžet od 50.000 evra i najveći deo tog novca potroši na istraživanje ponašanja proizvođača i trgovaca na tržištu", rekla je Strniša tokom posete novinara iz Srbije Ministarstvu poljoprivrede Slovenije i NLB banci u Ljubljani. Kako je rečeno tokom razgovora sa novinarima od 2014. do 2016. godine cena sirovog  mleka je pala za 36% dok trgovci nisu snižavali cene uprkos ovoj činjenici. Imajući u vidu da se dešavalo na tržištu ono što se zove “nepošten odnos” ustanovili smo instituciji obdusmana koji je nadležan da nadgleda učesnike na tržištu. Međutim nakon određenog perioda zaključili smo da Zakon o ombudsmanu za hranu ima slabosti i da ta institucija, osim što posmatra ponašanje učesnika u agro lancu i o tome obaveštava nadležno ministarstvo i Komisiju za zaštitu konkurencije, treba da ima i veća ovlašćenja kako bi mogli preduzeti konkretne mere prema prekršiocima i nepoštenoj praksi", rekla je ovom prilikom Strniša. Dodala je da se "mora naći način da se odnosi u agro lancu izbalansiraju". Slovenija će, prema njenim rečima, povećavati izvoz ne samo mleka, već i drugih proizvoda jer je za poljoprivredu loše ako se oslanja samo na domaće tržište. "Sada izvozimo 26% ukupno proizvedenih količina mleka i počeli smo da tražimo i nove kupce na tržištu Kine i Rusije", rekla je Strniša.

Državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i prehrane mr Tanja Strniša

 

U Sloveniji je, prema njenim rečima, od celokupne površine zemljišta 30% poljoprivredno, a od toga su svega 9% njive. Ona je istakla da Slovenija štiti poljoprivredno zemljište od pretvaranja u građevinsko tako što su uvedene takse za konverziju. "Svrha te dažbine je da onaj ko želi da njivu pretvori u građevinsko zemljište razmisli još jednom pre nego što plati taksu", rekla je Strniša. Da bi podstakla poljoprivredu, kako je objasnila Strniša, Slovenija daje subvencije poljoprivrednicima od 18 do 41 godinu starosti pod uslovom da imaju najmanje šest hektara zemljišta u vlasništvu. "Ako je poljoprivrednim proizvođačima to primarno zanimanje, subvencije su 45.000 evra, ako nije, onda je 18.600 evra", rekla je Strniša. Čestim i strogim kontrolama sprečava se zloupotreba odnosno nenamensko korišćenje državne pomoći. Posebna pažnja se prema njenim rečima poklanja ekološkoj (organskoj) proizvodnji i 2015. godine oko 3.500 proizvođača je na 42.000 hektara uzgajalo voće i povrće u ekološkim uslovima, bez upotrebe hemijskih preparata.

Organska proizvodnja u Sloveniji zauzima 4,7% poljoprivrednog zemljišta, a cilj je da se ta površina povećava. Klijent NLB banke je značajan organski proizvođač u Sloveniji SOLANE PIRAN koja je u većinskom vlasništvu Telekoma Slovenija. On se odlučio na ovu investiciju da bi očuvao tradiciju proizvodnje soli, rekao je za Agrobiznis magazin direktor Klavdij Godnič koji nam je objasnio istorijat solane i način proizvodnje organske soli. 

Proizvodnja soli počela je 2003. godine. Tada se proizvodila so koja se koristila za suzbijanje leda na putevima i nije bila namenjena za ljudsku ishranu. Takav vid proizvodnje nije davao ekonomsku isplativost pošto se uvozila jeftina morska so iz Afrike. Tradicija u proizvodnji soli je stara oko sedamsto godina. Zanimljivo je to da je danas postupak proizvodnje soli isti kao pre sedam vekova. Piranske solane proizvode so koja ima 95% natrijum hlorida a ostatak čine minerali kao što su kalcijum i magnezijum. Postoje države među kojim je i Srbije gde se ova so ne može izvoziti, pošto se propisima zahteva potpuno čista so sa učešćem natrijum hlorida od 99%. So iz pomenutih solana je čisto bele boje, dok je u praksi pretežno zastupljena so crvene i žute boje. Proces prikupljanja soli je dosta složen. Voda u parku kroz bazene kruži 23 dana. Potreban je isti vremenski period da se zgusne, zatim se stavlja u kanal koji ima malu površinu i dubinu od 10 m. Iz tog razloga kišni periodi neće promeniti sadržaj natrijum hlorida u soli. Potrebno je sakupljati so ujutru i uveče. Ako bi se ostavila nataložena so, ona bi spržila petolu. Petola predstavalja sklop bakterija i algi koja sprečava da blato u bazenu pređe u so. Svake godine solinari oblože bazene sa blatom i proizvode petolu. Jedno sono polje ima četiri bazena i kućicu u kojoj boravi solinar. Količina soli koju jedan čovek može da iznese na dan je 2-6 t. Zabeležene su godine kada se nije sakupio ni jedan kilogram soli. Potrebna je sunčeva energija kako bi proizvodnja dala dobre rezultate. Najbolja proizvodnja beleži podatke od 5.000 t proizvedene soli za godinu dana. Prošle godine prodato je oko 1.000 t soli što je udeo od 20% potrošnje soli u ukupnoj potrošnji u Sloveniji. Optimalna potrošnja je oko 5000 - 6.000 t godišnje tako da se nedostatak soli pokriva iz uvoza.

Poseban proizvod je solni cvet koji se takđe sakuplja, ali je skuplji od soli jer sadrži i kapljice vode koja joj daje blaži ukusus. Riba na primer, ima jedinstvenu aromu koju dobija zahvaljujući ovom začinu. Staklena bočica solnog cveta košta oko 3 evra i sadrži 125g proizvoda.

Mleko kao životna namirnica ima veliki nutritivno – fiziološki značaj u ishrani ljudi. Posebno je važna namirnica u ishrani dece, starih i bolesnih osoba. Kvalitetno mleko je žućkaste boje, neprozirno, čisto, ugodnog mirisa, blagog i slatkastog ukusa, dok je mleko lošeg kvaliteta plavkasto, vodenasto, kiselkastog ukusa, neugodnog mirisa. Mleko možemo konzumirati sirovo i tada je najzdravije, ali uz uslov da potiče od zdravih životinja. Nakon dolaska u mlekaru, sirovo se mleko u posebnim uređajima pasterizuje, tj. zagreva na temperaturu od 85°C u trajanju od 20 sekundi, čime se uništavaju patogeni i uslovno patogeni mikroorganizmi. Mleko i mlečni proizvodi daju nam, osim punovrednih belančevina, i lako svarljivu mast, šećer, mineralne materije, lipide, vitamine A i D, dakle veliku količinu hranjivih materija. Prirodni sadrzaj vitamina mleka: B2, B6, B12, A,D, K Prirodni sadrzaj mineralnih materija mleka: Kalcijum (Ca), Fosfor (P), Kalijum (K), Magnezijum (Mg) U dobi između 9 i 18 godina ljudima je neophodno 1300mg kalcijuma za optimalan rast kostiju. To je otprilike 4 šoljice mleka ili jogurta. Unos dovoljnih količina kalcijuma u ovom dobu je značajan za pravilan razvoj skeleta, a prilike za popravku nema. Hronični nedostatak kalcijuma tokom adolescencije može kočiti razvoj koštane mase, što može pridoneti pojavi osteoporoze u kasnijem životnom dobu. Vitamin D i fosfor zajedno s kalcijum izgrađuju snažne kosti. Kalcijum takođe pomaže regulaciji krvnog pritiska i normalnom radu srca. Mleko je neizostavna namirnica kod odojcadi, dece , sportista, trudnica, dojilja, starih ljudi,ali postoje I neka stanja organizma koja iziskuju privremeno ili potpuno iskljucenje mleka iz ishrane- gastritis, alergija na mleko,a u poslednje vreme sve cesce se javlja netolerancija –poremecaj u varenju laktoze (mlečni šećer) sto se manifestuje grcevima, nadutoscu i bolovima u stomaku. Jogurt spada u kiselo mlečne proizvode. Ima veliki značaj u ishrani i zdravih i bolesnih ljudi. Odlikuju se lakom svarljivošću, zatim odgovarajućim dijetetskim svojstvima, dobrim senzornim osobinama, produženim rokom trajanja i širokom paletom proizvoda koji su obogaćeni dodatkom voća, žitarica, vitamina, mineralnih materija. Kiselo mlečni proizvodi su kao I mleko dobri izvori punovrednih belančevina, kalcijuma, vitamina B grupe, a količina ugljenih hidrata (laktoze) je smanjen u odnosu na mleko, što je pogodno za ishranu osoba sa razvijenom intolerancijom na laktozu. Smatra se da svakodnevno unošenje ovih proizvoda omogućava uspostavljanje i normalno funkcionisanje crevnog trakta – obnavljanje mikroflore creva. Ovi proizvodi se dobijaju mlečno-kiselinskom fermentacijom pod uticajem bakterija mlečne kiseline. To su sledeći proizvodi: jogurt, kiselo mleko, kefir i voćni jogurt i druge vrste fermentisanog mleka. Bakterije mlečne kiseline nazivaju se probiotske bakterije, pa se često ovi proizvodi nazivaju probiotici. Na tržištu se mogu naći i kiselo mlečni proizvodi prebiotici – proizvodi sa dodacima određenih materija, koje predstavljaju dobru podlogu za razvoj korisnih bakterija u našim crevima S obzirom da se na tržištu mogu naći proizvodi sa različitim procentom mlečne masti, mogu se preporučiti i osobama sa povišenim vrednostima holesterola i triglicerida, a i dijabetičarima. Namirnica (100 g) Energija UH Proteini Masti kJ kcal g g g Mleko (0,9 % masti) 167 40 4,7 3,3 0,9 Mleko (3,2 % masti) 275 66 4,7 3,3 3,2 Jogurt (obični) 360 40 5 4 4 Kisela pavlaka 800 192 3 3 18 Slatka pavlaka 1300 317 2 3 32 Puding od čokolade 560 134 21 3,5 4 Sirni namazi (23% masti) 480 115 6 13 5 Topljeni sir (45 % masti) 1275 385 6 14 24 Tvrdi sir (45% masti) 1555 372 3 25 28 Sveži kravlji sir 101 72 4 15 3

Prvi efekti ukidanja prelevmana na uvoz mlečnih proizvoda tek početkom februara. Ministarstvo poljoprivrede poručuje da će država zaštititi sve domaće proizvođače MLEKARI u Srbiji, posle nedavnog ukidanja dodatnih taksi na uvoz mleka i mlečnih proizvoda iz EU, strahuju da bi njihov ionako loš položaj mogao dodatno da se pogorša, a najviše su zabrinuti mali proizvođači, iako prerađivači kažu da nema mesta panici. Udruženja koja zastupaju stočare sa razvijenijih farmi, smatraju da je još rano reći kakav će biti uticaj ukidanja prelevmana i da će se biti jasnije tek za neki mesec.Cena mleka u EU generalno raste i ako znamo da je četvrti kvartal završen na proseku od oko 30 centi, nema razloga da se bilo ko uznemirava - rekao je Ljubiša Jovanović, predsednik Udruženja proizvođača mleka Srbije. - Prosečna cena sirovog mleka znaće se negde krajem januara. Sada kada se kupuje mleko ne može ispod 33 centi, ali se uzima prosek poslednja tri meseca. Kako nam je ispričala Sanja Bugarski, predsednik Asocijacije proizvođača mleka Vojvodine, situacija u srpskom mlekarstvu je prilično loša. To je, kako smatra, posledica višedecenijskog uništavanja ove grane poljoprivrede. - Uticaj ukidanja prelevmana još ne može da se vidi jer je rano, ali smo dobili čvrsta uverenja od prerađivača da nas neće ugroziti - rekla je Bugarski. - I ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je obećao da će ukoliko bude bilo kakvog negativnog uticaja, opet raditi na tome da se uvedu prelevmani. U proteklih 18 meseci imali smo cenu mleka koja je bila viša nego u EU. To je bio jedini način da preživimo. Ministarstvo je obećalo i neku vrstu direktne pomoći stočarima, ali još čekamo da se dogovorimo oko toga. Ukidanje prelevmana, smatraju pojedini poljoprivrednici, najviše će uticati na male stočare, tačnije one koji imaju do desetak krava. - Dve trećine mleka proizvedu baš takvi mali stočari, njih je oko 70 odsto od ukupnog broja onih koji se time bave - objašnjava Miroslav Kiš, predsednik Asocijacije poljoprivrednika Vojvodine. - Velike farme uvek imaju neke određene podsticaje i benefite, pa su na neki način favorizovani. Stav je - ako nemaš 50 ili 100 krava, nemoj ni da radiš. Deo takvih stočara nema subvencije, jer im grla nisu umatičena, otkupljivači im plaćaju značajno nižu cenu za litar, jer navodno ne zadovoljava kvalitet. Svakako, to mleko je otkupljivačima dobro za jogurt i prerađevine, ali nije konkurentno za izvoz.Prema rečima Kiša, za pola godine najbolje će se videti efekti ukidanja prelevmana, ali je pitanje da li će neko tada odgovarati ako dođe do sunovrata. - Vojvođani su ne tako davno prolivali mleko jer su otkupljivači uvozili i nisu hteli da kupuju od proizvođača - ističe Kiš. - Onda se država umešala, pa je okupila deo mleka. Trgovcima je dozvoljeno da rade šta hoće, a mi i dalje ne znamo čije mleko pijemo. Razumemo mi da je tržište slobodno, ali država mora da štiti svoje proizvođače. Svima bi nam odgovaralo da se mleko plaća po kvalitetu. Ali ne da kvalitet određuje onaj ko otkupljuje, kakav je sada slučaj. PRITISCI IZ EVROPSKE UNIJE PRELEVMANI na uvoz mleka i mlečnih proizvoda iz EU ukinuti su 29. decembra 2016. Vlada Srbije ih je uvela jer je EU ukinula kvotu za proizvodnju u istom momentu kada je došlo do ruske zabrane uvoza poljoprivrednih proizvoda iz EU. Sve to je stvorilo ogromne viškove mleka u Evropi. Uvozne takse za mleko iznosile su od 10 do 20 dinara po litru, a za kiselomlečne proizvode od 10 do 30 dinara.

Generalni direktor Poljoprivredne korporacije Beograda (PKB) Dragiša Petrović ocenio je da će ostvareni rezultati poslovanja u 2016. biti "blago pozitivni".Rezultati su pozitivni iako je PKB u prošloj godini imao potpuno odsustvo punog iznosa premije za mleko, dodao je on. "Očekujemo nešto veće prihode u 2016, a i na strani rashoda uspeli smo da uštedimo na više pozicija, tako da očekujemo značajno bolji rezultat od rezultata ostvarenog 2015", kazao je on za kompanijski list Poljoindustrija. Prema rečima Petrovića, PKB je u 2016. u ratarskoj proizvodnji uprkos mnogobrojnim problemima sa kojima se suočavao posebno u delu pouzdanosti mehanizacije, uspeo da ostvari čak nešto veću proizvodnju od plana. Kako tvrdi, proizvodnja mleka je bila manja od plana, jer zbog odstustva premije za mleko nije bilo ekonomskih razloga za značajno forsiranje te proizvodnje koja sa sobom uvek vuče i znatne troškove. Petrović je naveo da PKB Korporacija od 2014. na godišnjem nivou, nakon donošenja spornog Pravilnika koji ograničava količinu mleka koji se premira, ostvaruje oko 1,4 dinara po litri, dok ostali proizvođači mleka ostvaruju premiju od sedam dinara po litri, što je na godišnjem nivou gubitak od 300 miliona dinara za to preduzeće iz Padinske Skele. "Mi smo od Ministarstva poljoprivrede u više navrata tražili da nam omogući samo jednak tretman, kakav imaju i svi drugi proizvođači, ni manje ni više", kazao je Petrović navodeći da PKB godišnje proizvede 10 do 12 procenata ukupno proizvedenog mleka u Srbiji, odnosno oko 30 odsto mleka ekstra i prve klase koja se industrijski preradi u Srbiji. "Neravnopravan položaj u odnosu na druge proizvođače mleka je sasvim sigurno ostavio značajne posledice po rezultat i tekuće poslovanje i pored svih mera koje smo preduzeli. Dalje narušavanje položjaja PKB u odnosu na druge proizvođače u smislu dodatne diskriminacije, a bez obezbeđenog alternativnog načina finansiranja, može ostaviti zaista teške posledice. Nadamo se i uvereni smo da do takvog scenarija ipak neće doći", kazao je dirtektor PKB Korporacije. Prema njegovim rečima, uprkos finansijskim teškoćama PKB konstantno radi na osavremenjavanju tehnoloških procesa, precizirajući da prilika za investiranje ima jako puno, od obnove mehanizacije, primena novih tehnologija u ratarstvu, proizvodnja povrća, unapređenja tehnologije uzgoja goveda, izgradnje novih sistema za zalivanje, kao i preradnih kapaciteta. "Izgradnja postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije na biogas, je posebno interesantno za PKB, zbog veoma povoljne cene električne energije iz ovog izvora, ostvarivanja dodatnog prihoda koji bi služio i kao "amortizer" kod značajnih promena cena sirovog mleka, te rešavanja pitanja otpada, za koji će, siguran sam regulativa biti sve strožija. No sve je to naravno usko povezano sa resavanjem statusnog pitanja", naveo je on. On je ocenio i da se na tekuće poslovanje preduzeća , posebno u sferi finansiranja, značajno reflektuje i proces rešavanja statusnog pitanja PKB-a koji je u toku, odnosno proces privatizacije koji traje više od dve godine. "Postupak prenosa kapitala sa Grada Beograda na Republiku Srbiju je završen i Republika Srbija je postala vlasnik stotinu odsto akcijskog kapitala PKB Korporacije. U saradnji sa Ministarstvom privrede doneti su i određeni zaključci o daljim koracima vezanim za rešavanje statusnog pitanja i omogućavanja nastavka normalnog poslovanja PKB Korporacije do konačnog rešenja statusnog pitanja i njihovo sprovođenje je u toku", istakao je. Prema Petrovićevim rečima, prenos kapitala na Republiku omogućava nešto šire mogucghnosti za rešenje statusnog pitanja PKB-a, kakvo je na primer i strateško partnerstvo, podsećajući da je prethodni model privatizacije podrazumevao rešavanje u "paketu" i statusa zavisnih preduzeća, što je za očekivati i u narednim koracima, imajući u vidu njihovu organsku povezanost sa PKB-om. Petrović je naveo i da je PKB nakon izlaska iz zaštite od izvršenja, od 29. maja 2016. platio po izvrsnim rešenjima oko tri miliona evra za obaveze koje su nastale pre više godina.

Nubijska koza pripada grupi mlečnih rasa koza. Poreklo vodi iz Nubije, Etiopije, a uzgaja se uglavnom u Egiptu, Etiopiji i Južnoj Africi. Nubijska rasa je u velikom broju zastupljena u zemljama Zapadne Evrope. Engleski uzgajivači su uvozom ove rase od 1895. godine razvili anglo-nubijsku rasu, a najzastupljenija je u SAD. Anglo-nubijska koza je nastala u Engleskoj kao rasa kombinovanih proizvodnih sposobnosti, za meso i mleko. Englesko švajcarski tip ove koze je nastao sa ukrštanjem ove rase sa jarčevima iz Indije, Egipta i Etiopije. S obzirom da vodi poreklo iz Afrike dugo se smatralo da je ova rasa neotporna na hladnoću, ali danas se uspešno gaji u Kanadi. Smatra se najboljom rasom kombinovanih sposobnosti. Pogodna je za proizvodnju mleka ali je i najmesnatija koza kombinovanog tipa. Laktacija traje 10 meseci, a za to vreme ova rasa daje oko 700 litara mleka. Mleko ove rase ima veći procenat mlečne masti (u proseku oko 4,5%) i proteina u odnosu na mleko alpskih koza. Samim tim se u proizvodnji sira od iste količine mleka anglo-nubijske koze dobije više sira u odnosu na mleko alpskih koza, ili se dobija ista količina sira, ali boljeg kvaliteta. Mleko je bez karakterističnog mirisa. Glava Nubijske koze je kratka, skraćenog lica, širokih klopavih visećih ušiju. Boja dlake je najčešće crna, crvena ili mrka. Težina ove rase može biti od 90-100 kg. Rogove imaju raspoređene daleko jedan od drugih, leđa su ravna i duga, Dobro podnosi zimu i vrućinu, nisu zahtevne u pogledu ishrane. 2,5-5 litara dnevno što je 750-1500 litara godišnje. Podmladak linija koje daju preko 1000 litara je skuplji od Alpskih koza, jer ova koza ima znatno veći procenat mlečne masti i proteina. U proizvodnji sira to znači da se od iste količine mleka Nubiske koze, dobije više sira nego od Alpske, ili se dobije ista količina sira, ali boljeg kvaliteta. Sadržaj mlečne masti Nubijskih koza je preko 4,5%. uz procenat proteina koji se kreće od 3,5-4,0. Obično je tvrdoglavija od drugih mlečnih koza i karakteristično se oglašava. Čak se i jarići oglašavaju kao da se žale.

Veterinarski sertifikati za meso i mleko i njihove prerađevine počeće da se primenjuju od 15. februara, što će omogućiti promet te robe na kosovskom tržištu, izjavio je predsednik PKS Marko Čadež u Bujanovcu gde se sastao sa predstavnicima lokalnih samouprava i sa oko 50 privrednika iz opština na jugu Srbije
„Već usaglašeni veterinarski sertifikati za meso i mleko i njihove prerađevine počeće da se primenjuju od 15. februara, što će omogućiti prodaju te robe na kosovskom tržištu“ izjavio je Čadež.
Predsednik PKS ističe da je za razvoj privrede ovog kraja posebno je značajan završetak autoputa ka Makedoniji, kao bitan preduslov za uspešnije poslovanje na jugu Srbije.

“Taj projekat je ogromna šansa koja će promeniti privrednu krvnu sliku Bujanovca, Preševa i Medveđe ”, istakao je Čadež i dodao da i privredne komore moraju tome ići u susret i tražiti nove šanse i mogućnosti, poslovne ideje, za ceo region. Privredna komora Srbije će, najavio je Čadež, otvoriti kancelarije u Preševu i Bujanovcu, koje će pružiti podršku privrednicima, omogućiti njihovo povezivanje i razmenu ideja.

Predsednik PKS je najavio i promociju privrednih potencijala Bujanovca i Preševa u Novom Sadu, Kragujevcu i Beogradu u februaru, a u januaru i u Prištini.

“Svaki novi posao koji danas bude dogovoren između privrednih delegacija, doprinos je lokalnom razvoju i donosi koristi i opštinama i građanima”, naglasio je Čadež.

U razgovorima su učestvovali i Safet Grdžaliju, predsednik Privredne komore Kosova koji je predvodio delegaciju 11 kompanija, čiji su predstavnici razmenili informacije o mogućnostima saradnje sa firmama iz Bujanovca i Preševa.
Predsednik Privredne komore Kosova istakao je da je današnji sastanak veoma dobra prilika za partnerstvo, dijalog i jačanje saradnje.

„Junaci modernog vremena i u Srbiji i na Kosovu su oni koji se bave ekonomijom, obezbeđuju nova radna mesta i ekonomski rast“, naglasio je Grdžaliju.

Predsednik Privredne komore Kosova rekao je da Srbija ima pozitivne ekonomske trendove, dobre trgovinske sporazume i jaku diplomatsku ekonomiju. Ističući da Kosovo i Srbija imaju dva zajednička neprijatelja - nizak ekonomski rast i stopu nezaposlenosti, Grdžaliju je naveo da se dijalog dve strane mora ojačati kroz ekonomski razvoj, koji bi kasnije doprineo i jačanju poltičkog i socijalnog mira i stabilnosti i ubrzao proces integracija.

„Region mora promovisati ideju jedna regija-jedno tržište i moramo prvo biti spremni za ekonomske integracije i uklanjanje privrednih barijera“, zaključio je Grdžaliju.


Da se ovako nešto dešava kod naših suseda gde se još nije slegla bura oko „problematične srbijanske čokoladice“ koju je hrvatska Predsednica Kolinda Graber Kitarović, između ostalih, darivala svojim građanima, verovatno bi javnost i institucije bili na nogamoa. Ali to kod nas nije tako, čak ni kada se radi o poštovanju Zakona i propisa. Sada se  pred Srbijom nalazi iskušenje da li je sposobna da poštuje sopstvene propise i institucije kada su u pitanju proizvođači iz Hrvatske isto onako kao i ostali proizvođači odakle god da su. Naime, kada je u pitanju bila čokoladica, jedino sporno je bilo to što je u pitanju proizvod iz Srbije. Tako nešto šizofreno, nije zabeleženo u novijoj istoriji EU. Međutim, koliko je to loše, u toliko je gore što srpski ministar poljoprivrede već četiri meseca odbija da se izjasni da li je hrvatski proizvođač mleka, kompanija DUKAT prekršila pravilnik o deklarisanju mleka. Naime mi smo ministra Nedimovića odmah obavestili o spornoj deklaraciji na proizvodu sveže mleko, uz ilustraciju fotografijama, ali se ministar Nedimović uz brojna obećanja ipak nije izjasnio. On je novinaru Agrobiznis magazina u niz navrata obećao da će se pozbaviti lično ovim sličajem, za šta je našoj redakciji obezbeđen i kontakt sa šefom kabineta ministra, ali nakon nekoliko nedelja odgovora nema. U petak smo zamoljeni da sačekamo ponedeljak i da ćemo dobiti kompletno mišljenje nadležnih ali se to nije desilo. 

Podsećanja radi, odgovor našoj redakciji ranije je dalo Ministarstvo trgovine koje je nedvosmisleno potvrdilo da se radi o prekršaju i da deklaracija nije u skladu sa pravilnikom, ali da mere zaštite po pravilniku sprovodi Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine na kojem se nalazi upravo ministar Nedimović koji je nasledio Snežanu Bogosavljević Bošković koja se po ovom pitanju takođe nije mešala u svoj posao, kao po drugim brojnim pitanjima....

Opšte je poznata činjenica da je ministar Nedimović sklon davanju obećanja, ali da se ona teško ispunjavaju. Samo jedno u nizu je bilo ono da će do kraja tekuće godine početi sa radom Nezavisna laboratorija za kontrolu mleka koja treba domaćim stočarima da omogući fer kontrolu i vrednovanje kvaliteta mleka. On je u razgovoru za Agrobiznis rekao da će uzimanje uzoraka biti moguće na više mesta i da će biti obezbeđena specijalna vozila za tu namenu. Ipak od toga za sada nema ništa, a to je i sam ministar Nedimović potvrdio na nedavnoj koferenciji za novinare u Vladi Srbije kada je najavio da će posao oko otvaranja laboratorije biti obavljen „narednih meseci“ . Izgleda da smo dobili zaista ministra poljoprivrede koji „obećava“. Šteta što nadležni ministar nije proaktivan kao hrvatska predsednica, ali nema ljutnje nju su izabrali građani, a ministra Nedimovića Skupština Srbije pa se nadamo da će tamo biti reči o ovom problemu.

Redakcija Agrobiznis magazina još jednom javno poziva resornog ministra i njegove saradnike da kažu građanima Srbije, da li kompanija DUKAT poštuje pravilnik o deklarisanju mleka? I zašto do sada nije bilo odgovora na ovo pitianje?

ODGOVOR MINISTARSTVA TRGOVINE I TELEKOMUNIKACIJA: Zakonom o bezbednosti proizvoda („Sl. glasnik RS", br. 41/09) regulisan je, između ostalog, način deklarisanja, označavanja i reklamiranja hrane koja se stavlja u promet na teritoriji Republike Srbije. Shodno članu 8. ovog zakona, subjekti u poslovanju hranom dužni su da potrošaču obezbede informacije koje daju mogućnost izbora proizvoda na način koji potrošača neće dovesti u zabludu u pogledu sastava, svojstava i namene proizvoda. Na osnovu navedenog zakona, donet je Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane („Sl. glasnik RS”, br. 85/2013 i 101/2013), kao i Pravilnik o kvalitetu proizvoda od mleka i starter kultura („Sl. glasnik RS”, br. 33/2010, 69/2010, 43/2013 – dr. pravilnik i 34/2014). Ovim propisima bliže su regulisani uslovi koji se moraju ispuniti deklarisanjem, označavanjem i reklamiranjem hrane, a u pogledu podataka sadržanih na deklaraciji, prezentacije podataka iz deklaracije, čitljivosti, vidnog polja, određivanja naziva hrane, neto količine i ostalih informacija za koje je propisano da se moraju nalaziti na deklaraciji hrane u prometu. Članom 11. stav 1. Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane propisano je da se kod deklarisanja upakovane hrane, u istom vidnom polju moraju nalaziti sledeći podaci: 1) naziv hrane; 2) neto količina; 3) rok trajanja hrane ili naznaka mesta gde se on nalazi; 4) stvarni sadržaj alkohola kod pića koja sadrže više od 1,2% vol alkohola.

Redakcija Agrobiznis magazina je obavestila i dve nadležne institucije koje se bave ovakvim slučajevima - Agenciju za borbu protiv korupcuje i kancelariju Zaštitnika građana  koji su nam potvrdili prijem dokumentacije i da su u skladu sa svojim nadležnostima započeli postupke provere. Očekujemo da će ova priča dobiti svoj adekvatan epilog koji će biti opomena svima da prevra građana i zloupotreba ovlašćenja neće proći nekažnjeno.

ODGOVOR MINISTARSTVA TRGOVINE I TELEKOMUNIKACIJA: Zakonom o bezbednosti proizvoda („Sl. glasnik RS", br. 41/09) regulisan je, između ostalog, način deklarisanja, označavanja i reklamiranja hrane koja se stavlja u promet na teritoriji Republike Srbije. Shodno članu 8. ovog zakona, subjekti u poslovanju hranom dužni su da potrošaču obezbede informacije koje daju mogućnost izbora proizvoda na način koji potrošača neće dovesti u zabludu u pogledu sastava, svojstava i namene proizvoda. Na osnovu navedenog zakona, donet je Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane („Sl. glasnik RS”, br. 85/2013 i 101/2013), kao i Pravilnik o kvalitetu proizvoda od mleka i starter kultura („Sl. glasnik RS”, br. 33/2010, 69/2010, 43/2013 – dr. pravilnik i 34/2014). Ovim propisima bliže su regulisani uslovi koji se moraju ispuniti deklarisanjem, označavanjem i reklamiranjem hrane, a u pogledu podataka sadržanih na deklaraciji, prezentacije podataka iz deklaracije, čitljivosti, vidnog polja, određivanja naziva hrane, neto količine i ostalih informacija za koje je propisano da se moraju nalaziti na deklaraciji hrane u prometu. Članom 11. stav 1. Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane propisano je da se kod deklarisanja upakovane hrane, u istom vidnom polju moraju nalaziti sledeći podaci: 1) naziv hrane; 2) neto količina; 3) rok trajanja hrane ili naznaka mesta gde se on nalazi; 4) stvarni sadržaj alkohola kod pića koja sadrže više od 1,2% vol alkohola.

O spornoj temi detaljnije na linkovima:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/1407-laktalis-obmanuo-potrosace-mleka 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/1409-laktalis-negira-svoju-gresku-i-saopstava-da-ulaze-u-proizvodnju-mleka 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/1385-dukat-krije-procenat-mlecne-masti-u-mleku-i-krsi-zakon 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31