Mala poljoprivredna gazdinstva koja obrađuju oko 10 hektara zemlje najbrojnija su u srpskim selima. Njima je najteže da se specijalizuju za jednu oblast proizvodnje, koja će im donositi dohodak dovoljan za podmirenje životnih troškova članova domaćinstva, ali i omogućiti investiranje svih tekućih agrarnih poslova.

Dejan Lazić iz Velikog Orašja u Pomoravlju sa svojim članovima domaćinstva kaže da je posle dužeg lutanja pronašao šta da proizvodi i na koji način proizvedenu robu najbrže da plasira na tržištu.

Lazić poseduje 12 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta na kome seje kukuruz, ječam, soju i detelinu lucerku. Sve proizvedene količine ovih ratarskih useva upotrebi za ishranu stoke. On ima izgrađenu štalu sa mlekovodom i automatskim izđubravanjem, kapaciteta 20 krava muzara, ali retko kada ima više od 10 mlekulja.

- Stočarski stručnjaci kažu da je za ishranu jedne krave muzare potrebno proizvesti hrane sa jednog hektara zemljišta. Uverio sam se da su u pravu, pa zato u mojoj štali uglavnom bude najviše 10 -12 grla goveda, odnosno junica i muznih krava - kaže Dejan.

Lazići od mleka prave beli meki i tvrdi sir na stari tradicionalni način, koji prodaju na kućnom pragu i na pijaci u Velikoj Plani.

- Prodajna cena kilograma sira je povoljna, 300 dinara, pa nam kupci telefonom unapred rezervišu željene količine, a oni koji žele tvrdi sir moraju da sačekaju nekoliko dana. Potražnja je velika pa bismo mogli sadašnju količinu gotovo da dupliramo. Međutim, mi i određenu količinu mleka raznosimo po selu - ističe Dejan.

Osim farme krava, Lazići imaju savremeno izgrađen i tehnički opremljen objekat za držanje krmača i odgoj prasića. Gaje sedam do osam krmača rase landras, a odnegovane prasiće prodaju zainteresovanim stočarima za dalji tov i isporuku klanicama.

- Ranije smo tovili svinje, ali nam se taj posao više ne isplati. Tovljenici mnogo jedu, a kada se tovni ciklus završi, po čudnom ustaljenom pravilu, cena se drastično smanji, tako da nemamo nikakvu računicu, čak ni cenu potrošene stočne hrane ne možemo da nadoknadimo. Ovako, prodajom prasića težine oko 25 kilograma, pristojno zaradimo - kaže Dejan i nada se da će najavljenim početkom izvoza svinja u Kinu, verovatno da poveća broj krmača i odnegovanih prasadi.

Treći po veličini izvor prihoda je uzgoj rasne živine: kokoške, ćurke, morke, patke, japanske prepelice, a najponosniji su na kvalitetno jato kineske labudaste guske. Uglavnom prodaju priplodna jaja i mladu živinu, a odrasle jedinke muškog pola Lazić razmenjuje sa kolegama - odgajivačima radi takozvanog genetskog osvežavanja krvi.

- Najviše je rasa kokoši: nju hempšir, australorp, vijandota, italijanka, brama, kao i araukana koja nosi obojena, svetlo plava jaja. Imam priplodno jato od dvadesetak kineskih labudastih gusaka, pa prodajom priplodnih jaja i guščića kaplje dobra zarada - zadovoljan je Dejan.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2648660/mala-gazdinstva-mogu-da-zarade-proizvodnjom-sira-prodajom-prasica-i-priplodnih-jaja

Proizvodnja mleka je tradicionalno zastupljena u svim delovima naše zemlje. Ipak, s obzirom na to da se obavlja u različitim uslovima na manje ili više razvijenim farmama, to se može značajno odraziti na njihovu održivost a samim tim i profitabilnost.

Dr. Vladan Bogdanović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu objasnio je koji su to faktori koji utiču na proizvodnju mleka u Srbiji i kako se može postići dobra cena ovog proizvoda.

- Povećanje proizvodnje mleka u Srbiji, a samim tim i cene mleka direktno je povezano sa veličinom farme i genotipom koji je na farmi prisutan. Veće farme sa specijalizovanim genotipovima pokazali su veću održivost u proizvodnji mleka. Ipak, mnogi naši stočari pored mleka, na svojim farmama žele da imaju i proizvodnju mesa, tako se i to treba uzeti kao prepreka u razvoju mlečnih farmi i njihovoj održivosti - objašnjava Vladan Bogdanović.

Pored toga i određeni postupci reporduktivne tehnologije takođe se pokazuju kao značajni za neku buduću održivost ove proizvodnje.Ovde postoji jedan parametar koji je vrlo značajan, a to je kontakt sa savetodavnom službom. Komunikaciju sa savetodavcima i potrebu za njihovim savetima imaju uglavnom mlađi odgajivači. Oni su ujedno i otvoreniji za određene inovacije i tehnologije u proizvodnji koje још nisu toliko zastupljene, ali koje potencijalno mogu da imaju uticaj na povećanje inteziteta i efikasnosti unutar ove grane.

- Kada posmatramo taj segment, može се reći da edukovaniji odgajivači, koji su mlađi, odgajivači koji redovno imaju kontakt sa Poljoprivrednom stručnom i savetodavnom službom, oni koji redovno posećuju različite seminare, obuke ili stručna savetovanja uvek su otovreniji za neka nova saznanja i primenu nekih novih rešenja u proizvodnji - ističe Vladan Bogdanović.Uvek postoji neki sukob između proizvođača i prerađivača. Odgajivači čak i kada su najzadovoljniji uvek bi očekivali nešto malo više, za razliku od prerađivača koji uvek očekuju nešo nižu cenu.

- Cene za proizvedeno mleko generalno se neće nešto mnogo povećavati, to nije slučaj samo kod nas. To je slučaj svuda u Evropi u industriji mleka. Međutim, ono na čemu se stavlja akcenat poslednjih godina nije povećanje cene mleka, već pojeftinjenje proizvodnje - ističe profesor Bogdanović.

Dakle, ono o čemu bi proizvođači trebalo da razmišljaju jeste kako da sa jeftinijom proizvodnjom dobiju konkurentan proizvod. Odnosno, kako da farmer uprkos pojeftinjenju bude rentabilan na tržištu mleka.Profesor Vladan Bogdanović ističe da je veoma teško odrediti koliko je tačno grla za rentabilnost proizvodnje bilo dovoljno, ali okvirno bi to bilo nekih 25 do 30 krava. To je, kako on ističe, neki minimum koji bi, jedna proizvodnja na porodičnim gazdinstvima bez angažovanja dodatne radne snage, trebalo da poseduje da bi bila rentabilna.

Što je već broj broj grla stoke, potrebno je i više radne snage, takođe i zahtevi u proizvodnji hrane su veći. Sa većim ulaganjima, ipak, veći je i ekonomski profit, kaže naš sagovornik.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2639381/da-li-mlekarstvo-moze-biti-rentabilno-kako-postici-dobru-cenu-mleka-u

Stečajni upravnik Fabrike hleba i mleka doo iz Vranja oglasio je prodaju nepokretne i pokretne imovine ovog preduzeća metodom javnog nadmetanja.

Imovina je podeljena u više delova, a najvredniju celinu čine industrijska pekara, mlekara, dva magacina, laboratorija sa garažom, magacin gotovih proizvoda, dve kotlarnice, portirnica i prodavnica. Pokretnu imovinu čine i četiri kioska i oprema i inventar prema specifikaciji iz prodajne dokumentacije. Početna cena ovog dela imovine iznosi 86 miliona dinara.

Po ceni od 34 miliona dinara prodaju se i građevinski objekti - benzinska pumpa i nadstrešnica zgrade benzinske stanice, kao i pokretna imovina koju čine oprema i inventar prema specifikaciji iz prodajne dokumentacije.

Pravo učešća na tenderu imaju sva pravna i fizička lica koja ispune tražene uslove. Javno nadmetanje biće održano 11. oktobra 2019. godine u 13 časova u Vladičinom Hanu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2622266/prodaje-se-imovina-fabrike-hleba-i-mleka-iz-vranja

Svi danas patimo od toplotnog talasa, posebno krave, mlekare i njihove finansije. Prema podacima italijanskog udruženja poljoprivrednika Coldiretti, ovo neobično vruće leto, prouzrokovalo je mnoge troškove, poput dodatne vode za životinje i energije za provetravanje staja. Naravno, sve to utiče i na prihode, jer životinje zbog vrućine nemaju apetit, pa ne jedu dovoljno i proizvode manje mleka. To znači manje dobiti za poljoprivrednika. Leti je hranjenje krava kvalitetnom hranom važnije nego ikada.
Davideu Regineliju je šef obrazovne i eksperimentalne univerzitetske farme Angelo Menozzi – Landriano koja ima oko 100 krava muzara i on smatra da kada krava ima problema sa prehranom, na primer tokom leta, proizvodnja je manja, ali dragocena je vitaminska ishrana, koja treba da spreči ili ublaži smanjenje proizvodnje.
„Čista hrana koja nije zagađena kamenjem i zemljom, bogata proteinima i probavljivim vlaknima, obezbeđuje dobrobit životinja i poboljšava njene performanse. Poljoprivrednici znaju da je proizvodnja sena - posebno grabljenje od velike važnosti za seno vrhunskog kvaliteta. Danas postoje
mnoga rešenja za ovaj posao, a stručnjaci su u Italiji napravili nove grabulje sa dvostrukim točkovima. Ovakve grabulje našli smo kod italijanskog proizvođača
poljoprivrednih mašina Repossi. One su opremljene sa dve zvezde različitog prečnika. Veća nikada ne dodiruje stočnu hranu, ali aktivira drugu manju zvezdu koja pomera krmu tako da ne podiže kamenje i zemljište, odnosno grudve zemlje. Kao deo evropskog projekta „Horizon 2020“, istraživači sa Univerziteta u Milanu, obavili su nekoliko naučnih testova na stočnoj hrani sa ovakvim grabuljama i uporedili je sa onom prikupljenom rotacionom. Ovi testovi su otkrili da stočna hrana pripremana rotacionom mašinom predstavlja veći porast pepela u odnosu na novi model.
U stravi, novo rešenje grabulja umanjuje nečistoće u stočnoj hrani za 66 odsto u odnosu na ono koje dobijamo korišćenjem rotacione grabulje. Zbog razlike u
sadržaju nečistoća, stočna hrana dobijena rotacionom grabljenjem daje u proizvodnji mleka slabiji rezultat za 0,8 litara po kravi po danu. Sve to se dešava jer je manja količina unete hrane, odnosno njena vrednost za životinju koja je konzumira.
U stvari, prema Reginelli stručnjaku i farmeru, ako je hrana sa nutritivnog stanovišta bolja, a sadržaj proteina veći, mešavina je bogatija probavljivim vlaknima, pa krava reaguje boljim varenjem i proizvodi više mleka. U ekonomskom smislu ovo je značajan uticaj na produktivnost! Posledice su primetne: sve ostale stvari jednake, za stado od 50 krava, na kraju godine će ukupna proizvodnja biti veća za 14.600 litara mleka, tako da će farmer imati 511.000 dinara dodatnih prihoda.
Evo još nekoliko primera:
Farma krava ima 100 muzara, dodatni Leti se može više zaraditi na mleku, saznajte kako! Italijani pronašli bolji način za sakupljanje sena prihod je 1.022.000 dinara. Ako je cena mleka 40 dinara onda je dodatni prihod 1.168.000 dinara, ili izraženo u evrima 9.940 po kursu 117,50 dinara. Za farmu veličine 250 krava došli bi do povećanja od skoro 25.000 evra. Naravno, ekonomski uticaj je veći za veća gazdinstva, ali čak je i za malu farmu računica zanimljiva. Kako nema povećanja troškova na farmama, dodatni prihod koji se dobije prodajom više mleka samo znači i dodatni profit. Ova razmatranja potvrđuju pretpostavke koje su sačinjene na početku evropskog projekta Horizon 2020 i podstiče usvajanje ove inovativne mašine tako revolucionarne u svojoj jednostavnosti. Mašina koja sakuplja seno na nov način zove se Ra-Rake. Nju je proizvela italijanska firma Repossi Macchine Agricole koja već više od jednog veka dizajnira i proizvodi rašljaste i rotacione grabulje. Za najnoviji dodatak odnosno RA-Rake- dvostruku zvezdu za sakupljanje sena 2017. godine, dobila je prestižno finansiranje Horizon 2020, koje je pokrenula Evropska unija za promociju i podršku inovacijama, istraživanju i tehnološkom razvoju. Ova inovacijam je genijalna, ali jednostavna, omogućava vam da sprečite negativne posledice na stočnu hranu, a samim tim i da obezbedite kvalitet i bolju produktivnost životinja.
Prema istraživanju Univerziteta u Minesoti, klasične zvezda grabulje jesu u stvari najbrža i najjeftinija opcija, ali je i ona koja skuplja više kamenja i zemlje. Međutim,jedna zvezda, koju mehanički pokreće spojka sa zemljom, pomera seno, ali na taj način ga zagađuje velikom količinom prljavštine. Gabriele Repossi, izumitelj nove mašine, je osmislio grabulje da rade sa dve zvezde različitog prečnika: veća se nije dotakla stočne hrane, već je njen jedini zadatak da pome drugu manju zvezdu koja je sakupila seno bez zagađivanja kamenjem i zemljom. Pošto za ovaj izum nisu potrebni složeni i skupi mehanizmi za pomeranje manje zvezde, onda imamo koristi od smanjenih troškova (kupovina i održavanje) i naravno i dalje se radi velikom brzinom.

Izvor: Agrobiznis magazin

Branko Stanić iz Nikinaca je pre šest godina ostao bez posla, a potom je odlučio sa porodicom da napravi farmu koza. Potraga za adekvatnim imanjem sa objektima za smeštaj koza trajala je više od godinu dana. Pre četiri godine pronašli su prostor, kupili 20 alpskih umatičenih koza i upustili se u proizvodnju.

Vremenom su asortiman proizvoda proširivali, kao i svoje stado, koje danas broji 45 koza.

- Hranu za koze ne proizvodimo, već kupujemo. Cilj nam je da mušterije budu zadovoljne i da su proizvodi zdravi i bezbedni i to nam je primarno - kaže Nemanja, jedan od Brankovih sinova.

Iz godine u godinu paleta proizvoda se povećavala i sada u ponudi imaju: kozje mleko, kozju surutku, sireve sa začinima (zelena papričica, crvena ljuta paprika, origano bosiljak i beli luk) po želji kupca, podliveni mladi sir, tvrdi sir sa medom, sir iz salamure, sir u maslinovom ulju i kozji sapun.

Alpska koza je u pogledu na ostale rase najmlečnija. Mlečnost se u toku laktacije kreće se od 500 do 800 litara. Litar mleka kod Stanića košta 120 dinara, a litra surutke je 70 dinara. Teglica kiselog mleka od 380 ml košta 120 dinara, kilogram mladog sira 700 dinara, dok je tvrdi sir sa medom 1.000 dinara. Teglica sira u maslinovom ulju košta 400 dinara, dok je kozji sapun 100 dinara.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2562671/od-otkaza-do-farme-alpskih-koza-stanici-zaradjuju-zahvaljujuci-proizvodima-od-kozjeg

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović i zamenik ministra Generalne uprave carina NR Kine Žang Jiven potpisali su danas u Beogradu ugovore koji će omogućiti izvoz svinjskog mesa i mlečnih proizvoda na kinesko tržište.
Tom prilikom su potpisali i Memorandum o saradnji na uvozu i izvozu prehrambenih proizvoda i bezbednosti hrane.
Ministar Nedimović je kazao da je sada preostalo potpisivanje sporazuma o fitosanitarnoj zaštiti i dodao da očekuje da će prve kineske inspekcije biti već narednih meseci i da će se naši proizvodi na tržištu Kine naći do kraja godine.
Nedimović je naglasio da očekuje da će to biti do Sajma poljoprivrede u Šangaju koji se održava u novembru.
"Potpisivanje ovih dokumenata je strateška stvar za Srbiju u oblasti poljoprivrede zbog otvaranja kineskog tržišta za svinjsko meso i mlečne proizvode", rekao je Nedimović nakon potpisivanja ugovora.
Nedimović je naveo da je otvaranje kineskog tržišta bila želja domaćih proizvođača i istakao da je sledeći korak da obavesti kineske kolege koje su naše kompanije zainteresovane za izvoz.

 

Izvor: Agrobiznis i Ministarstvo poljoprivrede

Srbija će za nekoliko dana moći da izvozi mleko i mlečne prerađevine na tržište Kine, izjavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. On je dodao da je ta mogućnost uspostavljena zahvaljujući državnoj Nacionalnoj referentnoj laboratoriji za kontrolu kvaliteta mleka.

Nedimović je sa pokrajinskim sekretarom za poljoprivredu Vukom Radojevićem posetio destileriju "Braće Kravić" u naselju Velebit u opštini Kanjiža kao i farmu krava "Mihalek-Pap" u Utrinama. On je tom prilikom istakao da uspešna imanja, poput farme "Mihalek-Pap", koje je trenutno među najvećim proizvođačima mleka, predstavljaju rezultat velikog truda i rada, a Radojević je izneo podatak da to domaćinstvo godišnje prerađivačima isporuči više od dva miliona litara mleka.

Nedimović je rekao i da je veoma važno da oni imaju podršku države, kako za muzna grla, tako i za premije za mleko i sve što je neophodno za proizvodnju mleka i primetio da bi to, kada bi država imala sličnih 20 farmi mleka, bio ozbiljan posao.

"Za nekoliko dana mi ćemo imati otvorena neka nova tržišta, pre svega tržište Kine za mleko i mlečne prerađevine. Isto tako, od oktobra, vezano za tržište Rusije, imaćemo pravo da bez kvota izvozimo određene vrste sireva", najavio je Nedimović, kaže se u saopštenju Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu.

U katastarskoj opštini Ada nema mogućnosti da se koristi zemljište po pravu prečeg zakupa, pa će to, kako je Nedimović naglasio, morati da se promeni što je i planirano izmenama zakona na jesen. Na taj način biće obezbeđeno da stočari imaju određene površine zemlje na višegodišnji vremenski period, koji neće biti kraći od osam do deset godina.

U tom smislu, ministar je naglasio da se bez kvalitetnog stočarstva ne može poboljšati kvalitet zemljišta.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=06&dd=12&nav_id=1553979

Prilikom „organske avanture“, koju je organizovala za novinare NLB banka, imali smo priliku da posetimo gazdinstvo Stojadinović, iz Grgura kod Blaca, koje je jedinstveno u topličkom kraju po organskoj proizvodnji. Selo Grgure se nalazi na 60 km od Brzeća, 40 km od Prolom banje, i 30 od Lukovske banje.
Meštani ovog sela se mahom bave poljoprivredom, pre svega voćarstvom i stočarstvom. Najviše je zastupljeno govedarstvo, a posetno goveda simentalske rase. Pre desetak godina u ovom kraju je dosta uvezeno grla iz Austrije, tako da je to austrijski simentalac, istakla nam je Marija Stojadinović, i dodala: održivost ove proizvodnje je očekivana i u budućnosti, proizvodnja se intezivira, broj farmi raste, tako da se povećava i broj grla u ovom kraju.
Marku Stojadinoviću, Marijinom bratu je na VII NLB konkursu pripala nagrada za projekat „Organska hrana – budućnost srpske poljoprivrede“. Stojadinovići suna svom gazdinstvu objedinili ratarsku, stočarsku i voćarsku proizvodnju, a sertifikovanom organskom proizvodnjom bave se od 2011. godine

"Cilj našeg projekta je unapređenje prerade organskih proizvoda, jer je to neophodno za sva gazdinstva udaljena od većih gradova i saobraćajnica", istakao je Marko i dodao: "Moramo da prerađujemo i dorađujemo dobijene sveže proizvode, tako da planiramo da se bavimo ili sušenim programom ili proizvodnjom džemova. Dobijenu nagradu uložićemo u duplikator za pripremu gotovih proizvoda."
Stojadinovići imaju organsku farmu, na kojoj ima 30 grla simentalske rase, u pitanju je mlečno govedarstvo. Dnevno se na ovoj farmi proizvede 400 litara mleka. Po rečima Jovana Stojadinovića, oca Marka i Marije, njjihova farma se razlikuje od ostalih farmi, jer je u pitanju sertifikovana organska proizvodnja, i mleko koje se dobija na ovoj farmi je organsko. Farma je lepo organizovana, odgovara svim standardima što se tiče higijene, zdravstvene zaštite životinja, i dobrobiti životinja. Prate najnovija dostignuća iz oblasti nauke, i na farmi je instaliran sistem za mužu, tipa zatvorenog mlekovoda, suština je da mleko koje se dobija je bez kontakta sa vazduhom, ili sa osobom koja obavlja mužu.
Na površini od 5 hektara Stojadinovići gaje šljive, kruške, jabuke, aroniju, kupinu i malinu. Voće koje se gaji na gazdinstvu porodice Stojadinović takođe je organskog porekla. Šljiva je najviše zastupljena, 70 odsto od ukupne proizvodnje voća i prodaje se u sušenom stanju.
„Suva šljiva se poštuje kod nas, ali najviše izvan granica naše zemlje".

Nekada je Srbija bila najveći izvoznik suve šljive. Stojadinovići imaju dve sušaru, po svim standardima, i u jednoj može da se osuši 3 tone za 24 sata. Pored sušare imaju i opremu za pasterizaciju, proizvode, sokove, džemove, kompote, i sve to prodaju sa kućnog praga. Ratarstvo je takođe zastupljeno, tako da
oni žitaricama hrane svoje životinje, a proizvode i setveni materijal. Stojadinovići, prave planove za budućnost kako bi organizovali grupnu sertifikaciju u stočarstvu, sto je prema Marijinim rečima odlično za ovaj kraj, i za organsku stočarstvo. Ovo je primer da spoj nauke i prakse daje odlične rezultate. Stojadinovići, svi sa visokim školama, stečena znanja prenose u praksi. Veliku pomoć imaju od supruge i majke Gordane.

Izvor: Agrobiznis magazin

Uskoro će proizvođači mleka iz Srbije prvi put moći da izvoze mleko u Kinu, izjavio je juče na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu ministar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Branislav Nedimović.

"Od 8. do 16. juna predstavnici kineskog JKUSIKU-a boraviće u Srbiji, zarad odobravanja objekata koji se bave proizvodnjom mleka i generalno mlečnim sektorom. Nadam se da ćemo imati pet, šest objekata koji će biti odobreni i da ćemo prvi put moći da izvozimo mleko u Kinu", rekao je novinarima ministar Nedimović.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_ci/ekonomija/aktuelno/nedimovic-prvi-put-cemo-izvoziti-mleko-u-kinu_1016865.html

Lazar Jandrić i njegova supruga Svetlana su u „Sintelonu“ (sada „Tarket“), nekada industrijskom gigantu Bačke Palanke, stekli penzije, ali nisu hteli da potom zasluženo planduju. Imali su nešto svoje zemlje u obližnjem Obrovcu, krenuli s dve-tri krave, vremenom su uvećevali stado i uzimali državnu zemlju u zakup.

Krenuli smo zaista skromno, računao sam da nam to bude tek uzgredna zanimancija, ali mleko se tražilo, zapatismo pet-šest, pa deset grla, a danas imamo 15 krava i isto toliko junica i teladi, ponosi se Lazar blagom svoje štale.

Kako kaže, lane je prodao šest starijih krava i sad ima isto toliko junica, koje stižu za mužu.

Ali malo ko zna koliko je to veliki posao, prosečno svaki dan oko 300 litara mleka. Već 12 godina na palanačkoj pijaci supruga dnevno proda po 100 litara, a ostalo se pretvori u sir i kajmak. Nabavio sam kompletnu opremu, sa suprugom savladao i tehnologiju pa bismo mogli da otkupljujemo i preradimo dnevno i 1.200 litara, ali to je za nas dvoje previše. Naročito jer se patimo s radnom snagom. Ma, neće niko, kao da smo Norveška i nikom ne treba posao. S jednim komšijom sam se dogovorio da pomaže dvokratno, manje od osam sati, a povremeno angažujem još ponekog, veli Jandrić.

Umesto da znatne godine troše za letovanja i zimovanja, Jandrići ne znaju za odmor. Lazar, po obrazovanju električar, u šali veli da je prevario suprugu, koja nije znala da će na kraju završiti s običnim paorom. Bio je majstor u velikoj fabrici punih 35 godina, otišao u penziju 2009. i među prvima oseća kaznene mere zbog toga jer tada je uslov bio 60 godina života, a on je rođen 1954. Izračunao je da mu je ček umanjen gotovo trećinu.

Neću, ipak, da se mnogo žalim, pošto imam troje zlatne dece, hvali potomke Lazar.

Pomogao sam im, dodaje, koliko sam mogao pa je jedan sin na četvrtoj godini Bogoslovije, stariji je diplomirao na fakultetu šumarstvo, ali se manuo struke i drži pekaru u Bačkoj Palanci, ćerka je inženjer i radi u novosadskom Zavodu za transfuziju krvi, zet je tehonolog, radio je u Beču, a sada u šećerani u Vrbasu.

Pomognu kad god stignu, ali imaju oni i svoje obaveze. Jedan od naslednika mora svaki dan raditi u svojoj pekarskoj radnji, zet i snaja smatraju da su prevazišli ovdašnji posao pa mi se sve čini da možda planiraju otići u svet. Žena i ja guraćemo dokle možemo. U fabrici smo bili u „žici“, morao sam da gledam i koga sam hteo i za koga baš nisam mario, ovde jeste fizički teže, ali sam u svom dvorištu, viđam samo one koje ja hoću i pričam s njima! Osećam da mi ovakav život produžava vek, veli naš sagovornik.

Ipak, nije mu baš sve potaman. S dobrim razlogom.

Po prioritetu, mi, stočari, koji nemamo sveca ni odmora jer krava i na crveno slovo kad je gladna ili nije pomužena muče, treba da dobijamo u zakup državnu zemlju, vajka se Jandrić.

"Meni je sledovalo 35 hektara, a dobio sam 20. Ili, 75 hektara crkvene zemlje u obrovačkom ataru, sva od prve do treće klase, ali su se na licitaciji za nju izborili ljudi iz mnogo daljih sela. Davali čak i do 81.000 dinara po hektaru, što ja i drugi moji sapatnici nismo mogli. Dobra je to vajda onome ko daje u arendu, ali tu zemlju ne rade ovdašnji meštani i parohijani, kaže Jandrić.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/reka-mleka-tece-s-farme-elektricara-iz-obrovca-07-05-2019

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31