Lekari i inspektori upozoravaju da tokom letnjih vrelih dana treba otvoriti četvore oči, pri kupovini namirnica koje mogu lako da se pokvare.

Poseban oprez potreban je na pijacama, u kioscima brze hrane, ili pri kupovini sladoleda na kugle. Pre svega, apeluju da se na pijacama nikako ne kupuju meso, mleko, jaja, mesne i mlečne prerađevine, van rashladnih vitrina.
 
Zato su inspekcijske službe Ministarstva poljoprivrede, pojačale kontrole tokom letnjih meseci. Tom prilikom iz upotrebe je izbačeno oko 4,5 tona neispravne hrane. Izdato je 293 naređenja da se propusti isprave, napisano 270 rešenja i podneto 76 prijava.
 
"Leto kao godišnje doba zbog visokih temperatura povlači za sobom opravdani rizik za bezbednost hrane životinjskog porekla. Naša veterinarska inspekcija je na teritoriji svih 25 okruga Republike Srbije, pojačala nadzor i kontrolu objekata koji su odobreni za skladištenje, proizvodnju i promet hrane. Naročita pažnja je usmerena na objekte brze hrane, u kojima se proizvode sladoled, restorane, trgovinske lance i prodajna mesta u kojima postoje odeljenja za prodaju mesa i mleka, javne gradske pijace odnosno hale za prodaju mlečnih proizvoda i proizvoda od mesa, jaja, ribe", kažu u ovom ministarstvu. 
 
Kako kažu, u veoma kvarljivu vrstu hrane spadaju mleveno meso i proizvodi od njega, kao i proizvodi od jaja, a naročito majonez, mlečni proizvodi, kolači sa kremovima i sladoled.
 
"Zdravstvenu ispravnost sladoleda uzorkovanjem, veterinarska inspekcija kontroliše tokom čitave godine, a u toku letnje sezone, od maja do septembra, pojačano. U prometu, odnosno u maloprodaji, kao što su recimo poslastičanice, kontrolišu se uslovi čuvanja sladoleda, higijena rukovanja, deklaracije i dokumentacija, poreklo, atesti, analize", objašnjavaju u Ministarstvu poljoprivrede.
 
"U drugom kvartalu 2017. godine inspektori su na teritoriji Srbije obavili 1.977 službenih kontrola. Prekontrolisano je i 183 kioska brze hrane, u kojima je utvrđeno 287 nepravilnosti. Povučeno je iz prometa i neškodljivo uništeno 630,92 kilograma mleka i proizvoda od mleka, 1.851 kilogram mesa i proizvoda od mesa, od čega je 46 kilograma iz kioska brze hrane. Iz upotrebe su izbacili i 1.694,78 kilograma pokvarenih jaja i proizvoda od jaja, 157,5 kilograma ribe, 6,5 kilograma meda", kažu u Ministarstvu poljoprivrede. 
 
Na tapetu je i roba biljnog porekla. Trenutno su u toku i intezivne kontrole koje prate otkup i skladištenje sezonskog voća, pre svega malina. Dežurne ekipe poljoprivrednih inspektora obilaze otkupna mesta i hladnjače i sankcionišu neuslovan prijem i skladištenje. U toku su kontrole proizvođača osvežavajućih bezalkoholnih pića i piva.
 
U kućnim uslovima treba odvajati sirove namirnice od kuvane hrane jer se mikroorganizmi lako prenose - kažu sagovornici NovostiHranu bi trebalo obavezno dobro termički obraditi pre jela, a u letnjem periodu ne preporučuje se držanje kuvane hrane duže od pet dana u frižideru.
 
Izvor: www.naslovi.net

Neuobičajen fenomen, da u celom svetu maslac dostiže rekordne cene, prva je u aprilu primetila Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO).

Time se počela odmotavati priča koju poslednje vreme vrte evropski mediji o tome da su u celoj Nemačkoj u jednoj godini cene mlečnih proizvoda porasle za 13 odsto, da u Francuskoj sledi skok cena kroasana, da u Velikoj Britaniji već danas računaju da bi moglo biti nestašice maslaca za Novu godinu. 

Sada i Financial Times piše da celoj Evropi predstoji nestašica maslaca. A u pozadini svega stoji odluka EU-a iz 2015. da liberalizuje trgovinu mleka. Preko noći se dogodilo da je ponuda jako nadmašivala potražnju, što je značilo da su cene mleka i mlečnih proizvoda pale, da bi na kraju farmeri i seljaci sve brže stali odustajati od daljeg uzgoja krava muzara.

Financial Times dalje napominje da potrošnja maslaca već godinama širom sveta, posebno Zapada, stalno raste, a kako je reč o namirnici koju se ne može skladištiti, ili barem nimalo jednostavno, svet će ove godine, prema predviđanjima FAO i Financial Timesa, trebao biti gladan maslaca koji će zato biti sve skuplji.

Uzroci su klimatske promene, nedovoljno krava koje daju mleko, ali i dve političke odluke EU-a, prenosi Express.hr.

Izvor: www.naslovi.net

Tvorac ovog, po izgledu neobičnog sira, je Momčilo Budimirović, penzionisani profesor na Višoj poljoprivrednoj školi u Šapcu. Recept za ovaj kvalitetan proizvod je mleko alpskih koza, usitnjena hrastova kora, lekovita biljka čubar, čista kultura i morska so. Budimirović kaže da je „samo“uzeo ono što koza daje i „obogatio ukusom i izgledom“. Tako je nastao „Mačvanac“ - polumasni, polutvrdi sir, sa plesnima i čubrom u hrastovoj kori. Pravi se od mleka francuskih alpskih koza na poljoprivrednom domaćinstvu „Budimirović“, u selu Glušci kraj Šapca. „Svakoga dana proizvedemo 10 do 15 kilograma sira, što je količina koja može da se proda. Sir uglavnom ide na beogradsko tržište i njega, pre svega, kupuju elitni restorani poput „Tri šešira“, „Franša“... Inače, sam naziv sira odgovara načinu spremanja i kvalitetu dobijenog proizvoda. Ovo je apsolutno zdrav proizvod, jer u njemu nema aditiva, ako izuzmemo kuhinjsku so“, kaže Budimirović. Učestvovao je i na sajmovima „Vikend dobrog ukusa“ u organizaciji „Agrobiznis magazina“.

Nagrađen je zlatnim medaljama na sajmovima „Arhimed“ u Moskvi i „Eureka“ u Briselu, 2008. godine.

„Moje domaćinstvo je relativno malo, skromno, ušuškano, uljuljkano. Lepo izgleda. Ja u njemu uživam i proizvodim nešto što volim. Držim kozice, sa kojima se lepo družim. Imam stado, koje broji oko 50 koza. Ova rasa je pitoma, hoće da pase, ali i da jede sa jasala, daje dosta kvalitetnog mleka i ono što je najvažnije, ne prenosi miris hrane na mleko, što je najbitnije kod proizvodnje sira’’, priča Budimirović. U početku muže, u proseku se dobija 3,5 do 4 litra mleka, ali kako period muže odmiče, tako se i količina mleka smanjuje. U novembru prestaje muža, ali se naprave zalihe sira, tako ga ima tokom cele godine. I pakovanje, u kojem je sir išao na rusko tržište, je unikatno,drveno, slikano rukom umetnika.

„Usavršavanje procesa proizvodnje je trajao nekih četiri do pet godina, i uz mnogo sreće dobili smo jedan divan proizvod, koji staje rame uz rame sa svetskim proizvodima u oblasti proizvodnje sira. Ovo je čista manufaktura, rad malog broja ljudi. Proces proizvodnje ovog sira pretpostavlja da onog trenutka kada izađe iz zajedničkog suda gde se podsirava, svaki komad živi svoj život. Svaki se posebno soli, kondicionira, svaki posebno odležava u prostoriji za zrenje, tako da se dobije unikatni proizvod’’, objašnjava naš sagovornik. Koza je, kaže, životinja, koju je priroda stvorila i podarila svetu, i daje božanstvene proizvode koje, ljudi na nesreću ne znaju da koriste. Veći deo kozjih proizvoda bacamo u prirodu ili dajemoživotinjama. Recimo, surutka je možda najkvalitetniji deo, koji se dobija u proizvodnji sira, a najčešće se ne koristi u one svrhe u koje bi trebalo, naglašava Budimirović.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u junskom izdanju Agrobiznis magazina. 

Samo šest meseci od ukidanja prelevmana na uvoz mleka i mesa postaje jasno da domaći proizvođači nisu bez razloga apelovali na vladu da odloži ukidanje ovog mehanizma za zaštitu tržišta.

Republički zavod za statistiku objavio je da je (od januara do maja) uvoz mesa i prerađevina porastao 69,4 odsto u odnosu na isti period 2016. Vrednost uvoza bila je oko 45,8 miliona evra, a prema nezvaničnim informacijama najvećim delom tog novca plaćena je sveža i zamrznuta svinjetina. U isto vreme, uvezli smo i skoro trećinu više mleka i mlečnih proizvoda. Ministarstvo poljoprivrede juče nije komentarisalo kako bi ovakve okolnosti mogle da se odraze na domaću proizvodnju mesa i mleka.   

Na uvoznoj strani najveću dinamiku rasta imala su upravo ova dva sektora agrara.

Izvor: www.politika.rs

Stočari pomerili vreme hranjenja u rane jutarnje i kasne večernje sate i pojačali nadzor nad grlima u tranzicionom periodu.

Na farmama PKB Korporacije za prvih šest meseci ove godine proizvedeno je ukupno 29.481,478 litara mleka. Dnevna proizvodnja bila je 162,881 litara. Mlekarama je  prodato 27.878,528 litara ili dnevno 154,025 litara. Te količine mleka dalo je stado koje je u proseku brojilo 7.980 grla. Dnevna proizvodnja po grlu bila je 20,41 litara mleka ili na godišnjem nivou 7,450 litara.

Više od 75 odsto muznog stada je u vezanom sistemu držanja. Uslovi držanja krava u tom sistemu na farmama PKB Korporacije smetnja su primeni mnogih mera za stvarenjem prijatnije atmosfere u objektima. Krave  bolje podnose temperature i do minus dvadeset, nego one više od 30 stepeni. Sistem hladjenja ventilatorom u kombinaciji sa orošivačima prisutan je samo na jednoj farmi. 

Imali smo sreće da do 20. juna nismo imali puno dana sa visokim temperaturama. Ovi vreli poslednji dana juna stresno su delovali na muzna grla, koja su smanjila konzumaciju hrane i proizvodnju mleka. Kako bi ublažili stres, uveli smo u ishranu lagane letnje obroke i pomerili vreme hranjenja u rane jutarnje i kasne večernje sate. Pojačali smo nadzor nad grlima u tranzicionom periodu, visoko steonim i sveže oteljenim kravama - kaže Saša Vukašinović, glavni inženjer za tehnologiju u stočarstvu.

Zaposleni na farmama redovno odžavaju higijenu objekata i sistema za mužu. Posebna pažnja posvećuje se pojilicama i valovima sa hranom. Staje i ležišta  su uredno dezinfikovani.

POLJOINDUSTRIJA

Veliki broj genetskih i paragenetskih faktora utiče na prinos mleka, a u manjoj meri na promenu sastava mleka. Među najznačajnije faktore ubrajaju se rasa, veličina grla, laktacija, dužina života krave, ishrana u toku laktacije i perioda odgoja podmlatka, način muže, kao i zdravstveno stanje krave.

Postoje velike razlike u rasama u pogledu proizvodnje mleka i mlečne masti. Na našim prostorima gaje se dve rase. Jedna od njih je simentalska, odnosno domaća šarena rasa, koja prosečno proizvodi oko 4.000kg mleka sa 3,8% mlečne masti. Na drugom mestu je holštajnsko-frizijska, odnosno crno-bela rasa, koja prosečno proizvodi 6.000 kg mleka sa 3,8% mlečne masti. Krupnija grla sa sličnom naslednom osnovom daju više mleka od krava lakšeg tipa, što ukazuje na pozitivnu korelaciju između veličine životinje i proizvodnje mleka. Povećanje telesne mase krava od 1% utiče na povećanje mleka od 0,7%.

Promene u toku laktacije su velike. Posle dostizanja 30-50 dana od početka laktacije, količina mleka je u stalnom opadanju, sve do zasušenja krave. Krava povećava svoju laktacijsku mlečnost sa oko pet godina starosti. Od pete do osme godine mlečnost stagnira, nakon čega konstantno opada.

Veliki uticaj na mlečnost ima i starost junica na prvom teljenju. Rano teljenje može da ima negativne posledice na mlečnost, ako su junice ušle nerazvijene u proizvodnju mleka.

Kvalitetnom ishranom i razvojem junica, moguće je ostvariti dobru mlečnost kod krava. Po mnogobrojnim ispitivanjima, povećano učešće koncentrata u suvoj materiji obroka povoljno deluje na dnevnu mlečnost. Neke biljke, kao što su uljana repica i korovske biljke, mogu da utiču na miris, ukus i izgled mleka. Veoma je bitno napomenuti, da neki lekovi kao i pesticidi i insekticidi, mogu nepovoljno da utiču na strukturu mleka.

Na prinos mleka u velikoj meri utiče i način muže. Na početku muže procenat mlečne masti je nizak, a zatim raste do kraja muže, kada je količina mleka najmanja. Povećanjem broja muža raste i količina namuženog mleka. U tri muže, u odnosu na dve, proizvodi se više 15-20% mleka. Sa druge strane, veći broj muža povećava troškove rada. U toku laktacije, dolazi do promena u sastavu mleka. Povećava se procenat mlečne masti i proteina, dok se procenat laktoze ne menja.

Zdravstveno stanje krave je od velikog značaja za proizvodnju mleka, priplodnog podmlatka, kao i goveđeg mesa. Ishrana krava u velikoj meri utiče na reproduktivnu sposobnost. Najveće problem sa plodnosti imaju visokomlečne krave. Ako su potrebe krava u hranljivim materijama veće, u praktićnoj ishrani se češće čine greške.

Na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu pažnju nam je privukao Aleksandar Mitić koji dolazi iz sela Prekonoga. Sa samo 21 godinu ima stado od 130 grla Alpino koza.  

Kako nam je istakao Aleksandar, Alpina koza daje odlične rezultate u proizvodnji mleka. Mleko je bogato vitaminima i preteinima u odnosu na mleko drugih rasa koza. Mlečnost ove rase je od 500 do 800 litara tokom perioda jedne laktacije koja traje oko 280 dana. Njihovo stado je na ispaši cele godine, na nadmorskoj visini od 600m, izuzev zimskog perioda kada su u štali. Nadaju se i prinovi za vreme Novosadskog sajma.

Opširnije ćete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

Svetlana Kovačević

Tokom druge polovine godine očekuje se puštanje u rad Nacionalne laboratorije za kontrolu kvaliteta sirovog mleka, izjavio je danas savetnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine Nenad Dolovac.

On je na konferenciji o kvalitetu hrane u Srbiji "Šta jedemo", kazao da će se ta laboratorija nalaziti u okviru kompleksa Direkcije za nacionalne referentne laboratorije (DNRL) u Batajnici u kojoj već radi Fitosanitarna laboratorija.

"Otvaranjem Nacionalne laboratorije za kontrolu kvaliteta sirovog mleka počeće nezavisna kontrola sirovog mleka na teritoriji cele Srbije", rekao je Dolovac.

Prema njegovim rečima, za potrebe laboratorije za bezbednost hrane osnovana je radna grupa koja se intenzivno sastaje.

"Obzirom na kompleksnost te oblasti očekuje da će u proces kontrole biti uključeno još više institucija od nacionalnog značaja u cilju veće kompetentnosti, jer je nemoguće da bude jedna referentna laboratorija u tako širokoj oblasti", rekao je Dolovac.

On je podsetio da u zadnjih godinu dana došlo do značajnih poboljšanja i promena u Srbiji u načinu kontrole bezbednosti hrane prilikom uvoza, precizirajući da se kontrola uvoza primarnih poljoprivrednih proizvoda kontroliše na samim graničnim prelazima, čime se ubrzava protok robe, smanjuju troškovi, a povećava efikasnost inspekcije u cilju efikasnije zaštite od unosa hrane koja nije usaglašena.

Dolovac je naveo da su preduzete i mere pojačane kontrole izvoznih pošiljaka i proizvoda koji se stavljaju u promet u Srbiji.

"Analizom rizika za ovu godinu planirano je uzorkovanje preko 80 različitih proizvoda hrane biljnog i životinjskog porekla, kako bi praćenjem utvrdili koji su proizvodi više rizični, a sve u cilju sprečavanja njihovog prometa", kazao je on navodeći da prvi rezultati već pokazuju da je broj neusklađenih proizvoda u 2017.daleko manji nego prošle godine.

Dolovac je dodao da je 28.aprila stupio i pravilnik o podsticajima za sprovođenje aktivnosti u cilju podizanja konkurentnosti kroz uvođenje i sertifikaciju sistema kvaliteta hrane, kao i organskih i proizvoda sa oznakom geografskog porekla.

"Novina u odnosu na prethodni pravilnik je taj da se laboratorijske analize prihvataju kao troškovi prilikom sertifikacije", rekao je Dolovac dodajući da je proširena i lista standarda na osnovu koje se može steći uslov za dobijanje podsticaja.

Naveo je da postoji i novi pravilnik o deklarisanju i označavanju hrane čije su glavne novine pošteno informisanje i uređuje oblast prodaje hrane na daljinu ., kao i obavezno navođenje nutritivne deklaracije.

Taj pravilnik, kako je naglasio stupa na snagu 15.juna 2018, kako bi privredni subjekti mogli da usklade svoje poslovanje.

Izvor: naslovi.net

Sa trenutnom proizvodnjom su zadovoljni a kada okončaju sve radove na novoizgrađenom objektu za smeštaj muznih krava, šestočlana porodica Divnić iz Beomuževića kaže biće još zadovoljnija.  Decenijama već uz voćarsku uspešno se bave i stočarskom proizvodnjom. Trenutno je na farmi preko20 grla od čega 16 muznih krava pretežno simentalske rase a ima i crno – belog holštajna.

''Ja sam bio veliki proizvođač maline, na preko 2 hektara, ali je došlo do pada proizvodnje. Međutim radosniji sam kada u našu kuću svaki dan uđe neki dinar. Recimo ako dnevno dobijete 4.000 dinara od mleka pa tako 30 dana onda je lako izračunati koliki je taj novac. Iako se možda nekome čini da to nije puno ali je to siguran novac, dok kod druge proizvodnje ako se desi vremenska nepogoda ona može sve da uništi. Ovako ja u štali imam živo grlo koje može da donese izvesnu sumu novca pa da premosti troškove u domaćinstvu'', kaže Boža Divnić.

Kako nam je rekao u ovom delu valjevskog kraja su idelani uslovi za bavljenje stočarstvom. Zemlja je plodna i uz dobre agrotehničke uslove postižu se veoma dobri prinosi svih ratarskih kultura. Na svom imanju proizvodi kukuruz, pšenicu, soju, suncokret. A od dobre i kvalitetne stočne hrane zavisi i količina mleka. Trenutni prosek po kravi na ovoj farmi je 20 litara mleka ekstra klase. Veću količinu mleka očekuje kada bude završio novi objekat čiju je izgradnju započeo tokom prošle godine.

''Ovde bi bilo i više muznih krava međutim problem su cene pa mnogi nisu našli veliku računicu umlečnom govedarstvu. I pored svega mi smo pre nekoliko godina rešili da proširimo proizvodnju i podignemo novi savremeni objekat. Nadamo se da ćemo uspeti tokom godine da ga završimo i uselimo. U njemu će moći da bude smešteno 20 muznih krava, a pod jednim krovom će biti mešaona za hranu, laktofriz za mleko, prihvatilište za telad. To će nam olakšati rad a procena je da će dnevna proizvodnja mleka biti do 500 litara'', navodi Divnić i dodaje da jeipak potrebno dosta ulaganja.

Prema projektu do sada je u izgradnju nove farme uloženo 4,2 miliona dinara a za završetak radova potrebno je još oko milion dinara. Neophodno je uraditi vezove, izmuzište, podove.

Divnić je među prvim proizvođačima koji je sa nekadašnjom Direkcijom za poljoprivredu i robne rezerve grada Valjeva, pre nekoliko godina sklopio ugovor o zanavljanju prema kojem je uzeo pet steonih junica simentalske rase a vratio 20 teladi. To je kaže bio dobar podstrek za razvoj mlečnog govedarstva na ovom području.

Novinari iz Srbije među kojima i Agrobiznis magazina boravili su u trodnevnoj poseti Sloveniji gde su se upoznali sa opštim uslovima rada poljoprivrednika ove bivše Republike u sastavu SFRJ, a danas punopravne članice Evropske Unije za koju važi da je u značajnoj meri iskoristila fondove koje EU daje za razvoj i unapređenje poljoprivrede. Uprkos svim ovim činjenicama, ni Sloveniju nije mimoišla kriza sa cenom sirovog mleka, viškovima na tržištu ali ne nepoštenoj praksi koja se u takvoj situaciji dešava.

Državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i prehrane mr Tanja Strniša istakla je ovom prilikom da će Slovenija menjati Zakon o ombudsmanu za hranu da bi proširila ovlašćenja te institucije i obezbedila pošteniji odnos između poljoprivrednika, prehrambene industrije i trgovačkih lanaca. Ona je podsetila da je institucija ombudsmana za hranu u Sloveniji uvedena pre dve godine, kada su počele da padaju cene mleka i kada su najveći teret krize snosili mali proizvođači. "Ombudsman je vladina institucija koja ima budžet od 50.000 evra i najveći deo tog novca potroši na istraživanje ponašanja proizvođača i trgovaca na tržištu", rekla je Strniša tokom posete novinara iz Srbije Ministarstvu poljoprivrede Slovenije i NLB banci u Ljubljani. Kako je rečeno tokom razgovora sa novinarima od 2014. do 2016. godine cena sirovog  mleka je pala za 36% dok trgovci nisu snižavali cene uprkos ovoj činjenici. Imajući u vidu da se dešavalo na tržištu ono što se zove “nepošten odnos” ustanovili smo instituciji obdusmana koji je nadležan da nadgleda učesnike na tržištu. Međutim nakon određenog perioda zaključili smo da Zakon o ombudsmanu za hranu ima slabosti i da ta institucija, osim što posmatra ponašanje učesnika u agro lancu i o tome obaveštava nadležno ministarstvo i Komisiju za zaštitu konkurencije, treba da ima i veća ovlašćenja kako bi mogli preduzeti konkretne mere prema prekršiocima i nepoštenoj praksi", rekla je ovom prilikom Strniša. Dodala je da se "mora naći način da se odnosi u agro lancu izbalansiraju". Slovenija će, prema njenim rečima, povećavati izvoz ne samo mleka, već i drugih proizvoda jer je za poljoprivredu loše ako se oslanja samo na domaće tržište. "Sada izvozimo 26% ukupno proizvedenih količina mleka i počeli smo da tražimo i nove kupce na tržištu Kine i Rusije", rekla je Strniša.

Državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i prehrane mr Tanja Strniša

 

U Sloveniji je, prema njenim rečima, od celokupne površine zemljišta 30% poljoprivredno, a od toga su svega 9% njive. Ona je istakla da Slovenija štiti poljoprivredno zemljište od pretvaranja u građevinsko tako što su uvedene takse za konverziju. "Svrha te dažbine je da onaj ko želi da njivu pretvori u građevinsko zemljište razmisli još jednom pre nego što plati taksu", rekla je Strniša. Da bi podstakla poljoprivredu, kako je objasnila Strniša, Slovenija daje subvencije poljoprivrednicima od 18 do 41 godinu starosti pod uslovom da imaju najmanje šest hektara zemljišta u vlasništvu. "Ako je poljoprivrednim proizvođačima to primarno zanimanje, subvencije su 45.000 evra, ako nije, onda je 18.600 evra", rekla je Strniša. Čestim i strogim kontrolama sprečava se zloupotreba odnosno nenamensko korišćenje državne pomoći. Posebna pažnja se prema njenim rečima poklanja ekološkoj (organskoj) proizvodnji i 2015. godine oko 3.500 proizvođača je na 42.000 hektara uzgajalo voće i povrće u ekološkim uslovima, bez upotrebe hemijskih preparata.

Organska proizvodnja u Sloveniji zauzima 4,7% poljoprivrednog zemljišta, a cilj je da se ta površina povećava. Klijent NLB banke je značajan organski proizvođač u Sloveniji SOLANE PIRAN koja je u većinskom vlasništvu Telekoma Slovenija. On se odlučio na ovu investiciju da bi očuvao tradiciju proizvodnje soli, rekao je za Agrobiznis magazin direktor Klavdij Godnič koji nam je objasnio istorijat solane i način proizvodnje organske soli. 

Proizvodnja soli počela je 2003. godine. Tada se proizvodila so koja se koristila za suzbijanje leda na putevima i nije bila namenjena za ljudsku ishranu. Takav vid proizvodnje nije davao ekonomsku isplativost pošto se uvozila jeftina morska so iz Afrike. Tradicija u proizvodnji soli je stara oko sedamsto godina. Zanimljivo je to da je danas postupak proizvodnje soli isti kao pre sedam vekova. Piranske solane proizvode so koja ima 95% natrijum hlorida a ostatak čine minerali kao što su kalcijum i magnezijum. Postoje države među kojim je i Srbije gde se ova so ne može izvoziti, pošto se propisima zahteva potpuno čista so sa učešćem natrijum hlorida od 99%. So iz pomenutih solana je čisto bele boje, dok je u praksi pretežno zastupljena so crvene i žute boje. Proces prikupljanja soli je dosta složen. Voda u parku kroz bazene kruži 23 dana. Potreban je isti vremenski period da se zgusne, zatim se stavlja u kanal koji ima malu površinu i dubinu od 10 m. Iz tog razloga kišni periodi neće promeniti sadržaj natrijum hlorida u soli. Potrebno je sakupljati so ujutru i uveče. Ako bi se ostavila nataložena so, ona bi spržila petolu. Petola predstavalja sklop bakterija i algi koja sprečava da blato u bazenu pređe u so. Svake godine solinari oblože bazene sa blatom i proizvode petolu. Jedno sono polje ima četiri bazena i kućicu u kojoj boravi solinar. Količina soli koju jedan čovek može da iznese na dan je 2-6 t. Zabeležene su godine kada se nije sakupio ni jedan kilogram soli. Potrebna je sunčeva energija kako bi proizvodnja dala dobre rezultate. Najbolja proizvodnja beleži podatke od 5.000 t proizvedene soli za godinu dana. Prošle godine prodato je oko 1.000 t soli što je udeo od 20% potrošnje soli u ukupnoj potrošnji u Sloveniji. Optimalna potrošnja je oko 5000 - 6.000 t godišnje tako da se nedostatak soli pokriva iz uvoza.

Poseban proizvod je solni cvet koji se takđe sakuplja, ali je skuplji od soli jer sadrži i kapljice vode koja joj daje blaži ukusus. Riba na primer, ima jedinstvenu aromu koju dobija zahvaljujući ovom začinu. Staklena bočica solnog cveta košta oko 3 evra i sadrži 125g proizvoda.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31