Za pravilan razvoj teladi, veoma je važan način ishrane, koji se menja sa uzrastom. Kolostrum (prvo mleko krave) ima poseban značaj za uspostavljanje početnih funkcija organa za varenje teleta.

Da bi dobili vitalno i zdravo tele, važno je da u predviđenom roku, dobije što veću količinu kolostruma, koji mora da bude svež sa temperaturom 36 - 38 °C.

 

Više o pomenutoj temi pročitajte u novom broju Agrobiznis magazina, koji je u prodaji od 15. septembra. 

Do kraja godine u Svilajncu počeće da radi klanica čija je izradnja pri kraju, najavio je predsednik Opštine Svilajnac Predrag Milanović. U planu je i otvaranje mlekare, koja bi otkupljivala mleko domaćih stočara. Milanović je na 54. Međunarodnom resavskom poljoprivrednom sajmu u Svilajncu rekao da lokalna samouprava godinama sprovodi dugoročne mere u poljoprivredi, a ovaj sajam i kvalitetna grla stoke pokazuju to. - Svake godine poljoprivrednicima dajemo beskamatne kredite i besplatno osemenjavanje krava. Sasvim je sigurno da genetika krava, koje smo uvezli pre pet godina, a u pitanju je 300 junica, daje rezultate - rekao je Milanović. Opština je pomogla poljoprivrednicima i da lakše podnesu posledice suše. - Ova sušna godina je pokazala da sa prirodom ne možete da se borite, zbog čega mi ove godine spovodimo dve mere koje koštaju blizu 10 mil EUR. To je regulacija reke Resave, kako plodna zemlja više ne bi bila plavljena, kao i izrada projektne dokumentacije za sisteme za navodnjavanje - najavio je Milanović.

Dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku i u narednom periodu će ostati 0,25 mikrograma po litru, odlučeno je u Ministarstvu poljoprivrede a ponovo evidentirano u pravilniku. Granoca od 0,25 mikrograma je pet puta veća od evropskog standarda.
 
Ovogodišnja suša, koja inače pogoduje razvoju mikotoksičnih gljivica u žitaricama, pre svega kukuruzu, razlog je više za takvu odluku, ali je činjenica da postoje i druge metode zaštite.
 
Narodni poslanik Demokratske stranke Goran Ješić, koji je među prvima reagovao kada se 2012. pojavilo mleko sa većom koncentracijom aflatoksičnih gljivica od do tada dozvoljenih 0,05 mikrograma na litar, tvrdi u razgovoru za Danas da država nije preduzela mere koje je trebalo, s obzirom da je naše područje podložno pojavi toksične gljivice što se u procesu proizvodnje i skladištenja ne može izbeći.
 
- Kada smo već takvo podneblje, i kada se u sušnim godinama javlja ova gljivica, trebalo je samo da se iskoriste zalihe zdravog roda iz prošle godine, kada je kukuruz bio izuzetnog kvaliteta. Reč je o hemijskom procesu, i kada se utvrdi koncentracija gljivica kod zaraženog kukuruza on se pomeša u određenom procentu sa zdravim kako bi se ukupno prisustvo toksina spustilo na prihvatljiv nivo. Ali pitanje je da li te količine koje se u papirima vode zaista imamo ili su robne rezerve pokradene – kaže Ješić.
 
Proizvođači, međutim, tvrde da ni koncentracija od 0,5 mikrograma na litar mleka (10 puta veća od evropskog standarda i duplo veća od važeće regulative u Srbiji) ne može da prouzrokuje zdravstvene probleme, što potvrđuju i toksikološke studije Vojnomedicinske akademije. Takođe, radi se o koncentraciji koja je prihvatljiva za tri četvrtine zemalja sveta, a da su među retkima koji zahtevaju niže prisustvo članice EU gde je dozvoljena količina 0,05 mikrograma. Ukoliko bi se taj standard primenio na srpske proizvođače, većina farmi ne bi mogla da obezbedi dovoljne količine hrane od kukuruza evropskog standarda, pa bi i stočni fond i mlekarska industrija ušli u ozbiljnu krizu. S druge strane, pojava aflatoksina pre pet godina značajno je umanjila srpski izvoz a štete što se domaći proizvodi na bazi mleka nisu pojavili na evropskim i ruskom tržištu iznosila je i do 150 mil EUR.
 
To je bio i razlog da se u prethodnih nekoliko godina menjaju domaća pravila u proizvodnji mleka. Najpre je, kada je "afera aflatoksin" dospela u javnost, "rešenje" pronađeno tako da se krajem februara 2013. izmenio pravilnik i umesto 0,05 dozvoljena koncentracija "popela" na 0,5. Reakcije potrošača nisu bile nežne, pa su gubici mlekara zabeleženi i na domaćem tržištu. Početkom jula naredne godine dozvoljena granica spuštena je na evropski standard od 0,05, ali je svega 15 dana docnije pronađen kompromis, i pravilnik opet izmenjen, a nivo aflatoksina ograničen na 0,25 ili pet puta više nego u EU, a upola niže nego na preostalom međunarodnom tržištu. I u januaru 2015. pokušano je da se ove granice vrate na 0,05 ali je to trajalo svega desetak meseci, kada je ponovo postala prihvatljiva koncentracija od 0,25 mikrograma, koja se održava do danas.
 
Izvor: www.ekapija.com

Nubijska koza pripada grupi mlečnih rasa koza. Poreklo vodi iz Nubije, Etiopije, a uzgaja se uglavnom u Egiptu, Etiopiji i Južnoj Africi. Nubijska rasa je u velikom broju zastupljena u zemljama Zapadne Evrope.

Engleski uzgajivači su uvozom ove rase od 1895. godine razvili anglo-nubijsku rasu, a najzastupljenija je u SAD. Anglo-nubijska koza je nastala u Engleskoj, kao rasa kombinovanih proizvodnih sposobnosti, za meso i mleko. Englesko švajcarski tip ove koze je nastao sa ukrštanjem ove rase sa jarčevima iz Indije, Egipta i Etiopije. S obzirom da vodi poreklo iz Afrike, dugo se smatralo da je ova rasa neotporna na hladnoću, ali danas se uspešno gaji u Kanadi.

Smatra se najboljom rasom kombinovanih sposobnosti. Pogodna je za proizvodnju mleka, ali je i najmesnatija koza kombinovanog tipa. Laktacija traje 10 meseci, a za to vreme ova rasa daje oko 700 litara mleka. Mleko ove rase ima veći procenat mlečne masti (u proseku oko 4,5%) i proteina u odnosu na mleko alpskih koza. Samim tim se u proizvodnji sira, od iste količine mleka anglo-nubijske koze, dobije više sira u odnosu na mleko alpskih koza, ili se dobija ista količina sira, ali boljeg kvaliteta. Mleko je bez karakterističnog mirisa.

Glava Nubijske koze je kratka, skraćenog lica, širokih klopavih visećih ušiju. Boja dlake je najčešće crna, crvena ili mrka. Težina ove rase može biti od 90-100 kg. Rogove imaju raspoređene daleko jedan od drugih, leđa su ravna i duga. Dobro podnosi zimu i vrućinu, nisu zahtevne u pogledu ishrane. Podmladak linija koje daju preko 1.000 litara je skuplji od Alpskih koza, jer ova koza ima znatno veći procenat mlečne masti i proteina.

U proizvodnji sira to znači da se od iste količine mleka Nubijske koze, dobije više sira nego od Alpske, ili se dobije ista količina sira, ali boljeg kvaliteta. Sadržaj mlečne masti Nubijskih koza je preko 4,5%, uz procenat proteina koji se kreće od 3,5-4,0. Obično je tvrdoglavija od drugih mlečnih koza i karakteristično se oglašava. Čak se i jarići oglašavaju kao da se žale.

 

DRVEĆU argana, u polupustinjskoj regiji Sus, na jugu Maroka, teško je da opstane, ali naučnici su uvideli da spas mogu im da donesu koze, koje se penju na grane, jedu plodove, i kasnije ispljunu semena koja su nalik na orahe. Više o pomenutoj temi možete pročitati na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/kozarstvo/item/2487-koze-spas-za-poljoprivredu-maroka

 

 

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Branislav Nedimović, sastao se 14.08.2017. godine, sa zamenikom šefa Delegacije EU u Beogradu, Oskarom Benediktom.

Tom prilikom, ministar Nedimović je obavestio gospodina Benedikta da je poslednji od četiri uslova za odobrenje IPARD akreditacije, adaptacija zgrade Uprave za agrarna plaćanja završena, kao i da je usled toga počela eksterna revizija od strane nadležnih organa Evropske komisije. Ministar Nedimović je istakao i da su načinjeni maksimalni napori u cilju otklanjanja svih blokirajućih faktora, zbog čega očekuje da se do kraja godine raspiše i prvi poziv za sredstva iz IPARD fondova.

Gospodin Benedikt je izrazio veliko zadovoljstvo zbog postignutih rezultata na tom planu, i ocenio da se saradnja sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede odvija u dobrom pravcu.

Povodom uspostavljanja sistema rada Direkcije za nacionalne referentne laboratorije, ministar Nedimović je izjavio da su na tom projektu takođe otklonjene sve prepreke, za početak rada laboratorije za ispitivanje kvaliteta mleka, i da se njeno otvaranje očekuje u decembru mesecu.

Veliki broj genetskih i paragenetskih faktora utiče na prinos mleka, a u manjoj meri na promenu sastava mleka. Među najznačajnije faktore ubrajaju se rasa, veličina grla, laktacija, dužina života krave, ishrana u toku laktacije i perioda odgoja podmlatka, način muže, kao i zdravstveno stanje krave. Postoje velike razlike u rasama u pogledu proizvodnje mleka i mlečne masti. Na našim prostorima gaje se dve rase. Jedna od njih je simentalska, odnosno domaća šarena rasa, koja prosečno proizvodi oko 4.000 kg mleka sa 3,8% mlečne masti. Na drugom mestu je holštajnsko-frizijska, odnosno crno-bela rasa, koja prosečno proizvodi 6.000 kg mleka sa 3,8% mlečne masti. Krupnija grla sa sličnom naslednom osnovom, daju više mleka od krava lakšeg tipa, što ukazuje na pozitivnu korelaciju između veličine životinje i proizvodnje mleka.

Povećanje telesne mase krava od 1% utiče na povećanje mleka od 0,7%. Promene u toku laktacije su velike. Posle dostizanja 30-50 dana od početka laktacije, količina mleka je u stalnom opadanju, sve do zasušenja krave. Krava povećava svoju laktacijsku mlečnost sa oko pet godina starosti. Od pete do osme godine mlečnost stagnira, nakon čega konstantno opada.

Veliki uticaj na mlečnost ima i starost junica na prvom teljenju. Rano teljenje može da ima negativne posledice na mlečnost, ako su junice ušle nerazvijene u proizvodnju mleka. Kvalitetnom ishranom i razvojem junica, moguće je ostvariti dobru mlečnost kod krava. Po mnogobrojnim ispitivanjima, povećano učešće koncentrata u suvoj materiji obroka povoljno deluje na dnevnu mlečnost. Neke biljke, kao što su uljana repica i korovske biljke, mogu da utiču na miris, ukus i izgled mleka. Veoma je bitno napomenuti, da neki lekovi kao i pesticidi i insekticidi, mogu nepovoljno da utiču na strukturu mleka. Na prinos mleka u velikoj meri utiče i način muže.

Na početku muže procenat mlečne masti je nizak, a zatim raste do kraja muže, kada je količina mleka najmanja. Povećanjem broja muža, raste i količina namuženog mleka. U tri muže, u odnosu na dve, proizvodi se više od 15 % do 20 % mleka. Sa druge strane, veći broj muža povećava troškove rada. U toku laktacije, dolazi do promena u sastavu mleka. Povećava se procenat mlečne masti i proteina, dok se procenat laktoze ne menja. Zdravstveno stanje krave je od velikog značaja za proizvodnju mleka, priplodnog podmlatka, kao i goveđeg mesa. Ishrana krava u velikoj meri utiče na reproduktivnu sposobnost. Najveće problem sa plodnosti imaju visokomlečne krave. Ako su potrebe krava u hranljivim materijama veće, u praktičnoj ishrani se češće čine greške.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec jul. 

Koja je najrentabilnija ishrana za ovce u toku letnjeg perioda? Da li treba obezbediti prihranu? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/ovcarstvo/item/2734-saveti-za-ishranu-ovaca-u-letnjem-periodu

Kako prepoznati toplotni stres kod mlečnih krava? Da li dolazi do smanjne količine mleka po grlu?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/govedarstvo/item/2741-kako-prepoznati-toplotni-stres-kod-mlecnih-krava

 

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da će, kao dodatna podrška proizvođačima mleka, u najkraćem roku biti isplaćene premije za mleko. On je najavio i da će od novembra nemačka kompanija Tenis početi da gradi farmu svinja i klanicu u Srbiji.

Kako se navodi u saopštenju tog ministarstva, isplata premija po hitnom postupku izvršiće se kako bi proizvođači bili zaštićeni zbog oscilacija na tržištu.

Nedimović se sastao sa proizvođačima mleka i predstavnicima najvećih mlekara na teritoriji Srbije sa kojima je razgovarao o aktuelnim problemima u pogledu cene mleka na tržištu, kao i programima podrške kako stočarskom, tako i mlekarskom sektoru.

Izvor: www.blic.rs

Lekari i inspektori upozoravaju da tokom letnjih vrelih dana treba otvoriti četvore oči, pri kupovini namirnica koje mogu lako da se pokvare.

Poseban oprez potreban je na pijacama, u kioscima brze hrane, ili pri kupovini sladoleda na kugle. Pre svega, apeluju da se na pijacama nikako ne kupuju meso, mleko, jaja, mesne i mlečne prerađevine, van rashladnih vitrina.
 
Zato su inspekcijske službe Ministarstva poljoprivrede, pojačale kontrole tokom letnjih meseci. Tom prilikom iz upotrebe je izbačeno oko 4,5 tona neispravne hrane. Izdato je 293 naređenja da se propusti isprave, napisano 270 rešenja i podneto 76 prijava.
 
"Leto kao godišnje doba zbog visokih temperatura povlači za sobom opravdani rizik za bezbednost hrane životinjskog porekla. Naša veterinarska inspekcija je na teritoriji svih 25 okruga Republike Srbije, pojačala nadzor i kontrolu objekata koji su odobreni za skladištenje, proizvodnju i promet hrane. Naročita pažnja je usmerena na objekte brze hrane, u kojima se proizvode sladoled, restorane, trgovinske lance i prodajna mesta u kojima postoje odeljenja za prodaju mesa i mleka, javne gradske pijace odnosno hale za prodaju mlečnih proizvoda i proizvoda od mesa, jaja, ribe", kažu u ovom ministarstvu. 
 
Kako kažu, u veoma kvarljivu vrstu hrane spadaju mleveno meso i proizvodi od njega, kao i proizvodi od jaja, a naročito majonez, mlečni proizvodi, kolači sa kremovima i sladoled.
 
"Zdravstvenu ispravnost sladoleda uzorkovanjem, veterinarska inspekcija kontroliše tokom čitave godine, a u toku letnje sezone, od maja do septembra, pojačano. U prometu, odnosno u maloprodaji, kao što su recimo poslastičanice, kontrolišu se uslovi čuvanja sladoleda, higijena rukovanja, deklaracije i dokumentacija, poreklo, atesti, analize", objašnjavaju u Ministarstvu poljoprivrede.
 
"U drugom kvartalu 2017. godine inspektori su na teritoriji Srbije obavili 1.977 službenih kontrola. Prekontrolisano je i 183 kioska brze hrane, u kojima je utvrđeno 287 nepravilnosti. Povučeno je iz prometa i neškodljivo uništeno 630,92 kilograma mleka i proizvoda od mleka, 1.851 kilogram mesa i proizvoda od mesa, od čega je 46 kilograma iz kioska brze hrane. Iz upotrebe su izbacili i 1.694,78 kilograma pokvarenih jaja i proizvoda od jaja, 157,5 kilograma ribe, 6,5 kilograma meda", kažu u Ministarstvu poljoprivrede. 
 
Na tapetu je i roba biljnog porekla. Trenutno su u toku i intezivne kontrole koje prate otkup i skladištenje sezonskog voća, pre svega malina. Dežurne ekipe poljoprivrednih inspektora obilaze otkupna mesta i hladnjače i sankcionišu neuslovan prijem i skladištenje. U toku su kontrole proizvođača osvežavajućih bezalkoholnih pića i piva.
 
U kućnim uslovima treba odvajati sirove namirnice od kuvane hrane jer se mikroorganizmi lako prenose - kažu sagovornici NovostiHranu bi trebalo obavezno dobro termički obraditi pre jela, a u letnjem periodu ne preporučuje se držanje kuvane hrane duže od pet dana u frižideru.
 
Izvor: www.naslovi.net

Neuobičajen fenomen, da u celom svetu maslac dostiže rekordne cene, prva je u aprilu primetila Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO).

Time se počela odmotavati priča koju poslednje vreme vrte evropski mediji o tome da su u celoj Nemačkoj u jednoj godini cene mlečnih proizvoda porasle za 13 odsto, da u Francuskoj sledi skok cena kroasana, da u Velikoj Britaniji već danas računaju da bi moglo biti nestašice maslaca za Novu godinu. 

Sada i Financial Times piše da celoj Evropi predstoji nestašica maslaca. A u pozadini svega stoji odluka EU-a iz 2015. da liberalizuje trgovinu mleka. Preko noći se dogodilo da je ponuda jako nadmašivala potražnju, što je značilo da su cene mleka i mlečnih proizvoda pale, da bi na kraju farmeri i seljaci sve brže stali odustajati od daljeg uzgoja krava muzara.

Financial Times dalje napominje da potrošnja maslaca već godinama širom sveta, posebno Zapada, stalno raste, a kako je reč o namirnici koju se ne može skladištiti, ili barem nimalo jednostavno, svet će ove godine, prema predviđanjima FAO i Financial Timesa, trebao biti gladan maslaca koji će zato biti sve skuplji.

Uzroci su klimatske promene, nedovoljno krava koje daju mleko, ali i dve političke odluke EU-a, prenosi Express.hr.

Izvor: www.naslovi.net

Tvorac ovog, po izgledu neobičnog sira, je Momčilo Budimirović, penzionisani profesor na Višoj poljoprivrednoj školi u Šapcu. Recept za ovaj kvalitetan proizvod je mleko alpskih koza, usitnjena hrastova kora, lekovita biljka čubar, čista kultura i morska so. Budimirović kaže da je „samo“uzeo ono što koza daje i „obogatio ukusom i izgledom“. Tako je nastao „Mačvanac“ - polumasni, polutvrdi sir, sa plesnima i čubrom u hrastovoj kori. Pravi se od mleka francuskih alpskih koza na poljoprivrednom domaćinstvu „Budimirović“, u selu Glušci kraj Šapca. „Svakoga dana proizvedemo 10 do 15 kilograma sira, što je količina koja može da se proda. Sir uglavnom ide na beogradsko tržište i njega, pre svega, kupuju elitni restorani poput „Tri šešira“, „Franša“... Inače, sam naziv sira odgovara načinu spremanja i kvalitetu dobijenog proizvoda. Ovo je apsolutno zdrav proizvod, jer u njemu nema aditiva, ako izuzmemo kuhinjsku so“, kaže Budimirović. Učestvovao je i na sajmovima „Vikend dobrog ukusa“ u organizaciji „Agrobiznis magazina“.

Nagrađen je zlatnim medaljama na sajmovima „Arhimed“ u Moskvi i „Eureka“ u Briselu, 2008. godine.

„Moje domaćinstvo je relativno malo, skromno, ušuškano, uljuljkano. Lepo izgleda. Ja u njemu uživam i proizvodim nešto što volim. Držim kozice, sa kojima se lepo družim. Imam stado, koje broji oko 50 koza. Ova rasa je pitoma, hoće da pase, ali i da jede sa jasala, daje dosta kvalitetnog mleka i ono što je najvažnije, ne prenosi miris hrane na mleko, što je najbitnije kod proizvodnje sira’’, priča Budimirović. U početku muže, u proseku se dobija 3,5 do 4 litra mleka, ali kako period muže odmiče, tako se i količina mleka smanjuje. U novembru prestaje muža, ali se naprave zalihe sira, tako ga ima tokom cele godine. I pakovanje, u kojem je sir išao na rusko tržište, je unikatno,drveno, slikano rukom umetnika.

„Usavršavanje procesa proizvodnje je trajao nekih četiri do pet godina, i uz mnogo sreće dobili smo jedan divan proizvod, koji staje rame uz rame sa svetskim proizvodima u oblasti proizvodnje sira. Ovo je čista manufaktura, rad malog broja ljudi. Proces proizvodnje ovog sira pretpostavlja da onog trenutka kada izađe iz zajedničkog suda gde se podsirava, svaki komad živi svoj život. Svaki se posebno soli, kondicionira, svaki posebno odležava u prostoriji za zrenje, tako da se dobije unikatni proizvod’’, objašnjava naš sagovornik. Koza je, kaže, životinja, koju je priroda stvorila i podarila svetu, i daje božanstvene proizvode koje, ljudi na nesreću ne znaju da koriste. Veći deo kozjih proizvoda bacamo u prirodu ili dajemoživotinjama. Recimo, surutka je možda najkvalitetniji deo, koji se dobija u proizvodnji sira, a najčešće se ne koristi u one svrhe u koje bi trebalo, naglašava Budimirović.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u junskom izdanju Agrobiznis magazina. 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30