Na približno dva meseca pred teljenje krava i junice treba pripremati za mlečnu proizvodnju. U to vreme krave treba da budu zasušene, da prestanu da luče mleko. Krave je nekada dosta teško zasušiti, pa se one muzu i do pred samo novo teljenje. To je nužno izbeći pa ako je potrebno, izvesti i nasilno zasušenje, što se postiže naglim smanjivanjem ishrane, prestankom davanja sočne kabaste hrane i smanjivanjem količine koncentrata. U težim slučajevima smanjuje se količina vode za napajanje. Posle ovakvog postupka krave će davati mnogo manje mleka, pa ih za nekoliko dana treba potpuno zasušiti.

Poznato je da se u poslednja dva meseca bremenitosti plod u kravi vrlo brzo razvija. Pored toga krava treba da prikupi rezervne materije za buduću mlečnu proizvodnju. Ukoliko su u pitanju junice i mlade krave, mora se računati i na njihov dodatni porast. S obzirom na sve ovo neophodno je u vreme priprema krava za mlečnu proizvodnju obratiti veliku pažnju na njihovu ishranu.

Kako treba da izgleda ishrana junica i krava u to vreme?

U ovom periodu životinje moraju dobivati kvalitetnu hranu. U protivnom, ako se daje plesniva, pokvarena ili zaprljana hrana može doći do poremećaja u organizmu za varenje, čak i do pobačaja. To se negativno odražava na buduću mlečnu proizvodnju. U letnjem periodu osnovna hrana je zelena masa, a u zimskom seno, uz smanjene količine silaže. Koncentrat se daje u količinama neophodnim da se postigne dobra kondicija životinje, a i u zavisnosti od očekivane mlečnosti. Po pravilu, krave u periodu zasušivanja u doba pripreme treba da dobijaju hrane koliko i krave koje daju oko 10kg mleka. Ako su u pitanju jako mlečne krave, ta količina hrane se povećava.

Treba uvek imati na umu sledeće: hrana koja se daje kravama u periodu kada se ne muzu docnije će se obilno isplatiti. Stoga ne treba štedeti na ishrani životinja u pripremi za mlečnu proizvodnju. S njima treba postupiti blago, bez vike, guranja i udaranja.

Izvor: http://www.poljoprivrednisavetnik.com

 

Savetujemo kako smanjiti troškove proizvodnje mleka 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/govedarstvo/item/3322-savetujemo-kako-smanjiti-troskove-proizvodnje-mleka

 

 

Mali i tradicionalni proizvođači mesa i mleka u Srbiji od sledeće godine će moći da na potpuno bezbedan i legalan način izađu na tržište, bilo da se radi o prodaji robe sa kućnog praga, lokalnim pijacama i marketima ili teritoriji cele države, zahvaljujući novousvojenom pravilniku, izjavio je danas, 18. decembra 2017. godine ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović.

Reč je o Pravilniku o malim količinama primarnih proizvoda koje služe za snabdevanje potrošača, području za obavljanje tih delatnosti, kao i odstupanja koja se odnose na male subjekte u poslovanju hranom životinjskog porekla, a koji će se primenjivati od 1. januara 2018. godine.

Nedimović je poručio da danas počinje proces spajanja malih proizvođača mesa i države, jer je, prema njegovoj oceni, sve vreme bilo potrebno da se ljudi koji se bave tom delatnošću uvedu u normalne tokove tržišta kako bi sve funkcionisalo na način na koji to funkcioniše u zemljama EU.

               

"Do sada smo imali jednu situaciju gde ukoliko želite da se bavite preradom mesa ili preradom mleka, bili ste uslovljeni istim stvarima bez obzira da li imate male količine ili imate hiljade, stotine hiljada ili tone nečega" rekao je ministar Nedimović u Sremskoj Mitrovici, gde su predstavljene nacionalne mere fleksibilnosti za poslovanje malih i tradicionalnih proizvodnji hrane životinjskog porekla.

Prema rečima Nedimovića, uslovi koje su mali i veliki proizvođači morali da ispune sa aspekta bezbednosti hrane, bili su potpuno isti.

"Recimo, u Sremskoj Mitrovici postoji velika klanica 'Mitros' i onaj ko je želeo da radi malu preradu, morao je da ispuni apsolutno iste uslove u pogledu objekata, opreme i svega ostalog. To za jednog stočara koji želi da ima svoju malu preradu baš nije moguće realizovati. Jednostavno, mali proizvođači su nailazili na zidove i nisu bili u mogućnosti da kvalitetno nastupe na tržištu", rekao je Nedimović. Pored toga, u merama ruralnog razvoja za 2018. godinu, nabavka opreme za te objekte će biti subvencionisana od strane države sa najmanje 50 odsto, a u devastiranim područjima gde imamo dosta malih proizvođača sa 65 odsto, dodao je Nedimović.

"Subvencionisaćemo sve, od zidanja objekata do nabavke opreme i želimo da to učinimo dostupno svima", poručio je ministar poljoprivrede.

"Želimo da demistifikujemo priču u vezi sa bezbednošću hrane i približimo je malim proizvođačima", ocenio je Nedimović, zaključivši da je cilj Ministarstva poljoprivrede da mali proizvođači zarade više novca, a to će im, prema njegovim rečima, omogućiti prodaja svojih proizvoda i prerađevina od kuće i "sa kućnog praga", baš kao što je praksa u Sloveniji ili Austriji.

Predstavljeni su i rezultati projekta "Unapređenje kvaliteta i bezbednosti hrane u sektoru proizvodnje mesa u Srbiji", koji realizuju Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), u okviru čega je i donet pravilnik, kao i set Vodiča za primenu pravila o fleksibilnosti, kao i nacionalna oznaka "Srpski kvalitet" za obeležavanje proizvoda od domaćih sirovina i višeg kvaliteta. Poručeno je da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, po ugledu na propise Evropske unije, donosi propise kojima se olakšava proizvodnja malim proizvodnim kapacitetima, odnosno smanjuju finansijska opterećenja i administrativne prepreke kroz odstupanje u pogledu izgradnje, uređenja i opremanja objekata.

Takođe, istaknuto je da se tim propisima omogućava korišćenje tradicionalnih alata, materijala i postupaka za proizvodnju gastronomskih proizvoda, ali i da se podstiče ekonomija na selu kroz valorizaciju povezanosti sopstvene proizvodnje i prerade na gazdinstvu i prodaja malih količina direktno potrošaču.
Koordinatorka na projektu iz UN FAO Lisa Paljeti kazala je da UN FAO i EBRD rade već dugo na promociji bezbednosti hrane, koja se tiče pregovaračkog poglavlja 12 o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, te usklađivanju domaćih standarda sa pravilima EU.

"Zaista smo jako srećni zbog tog dostignuća što su mali proizvođači u Srbiji danas u mogućnosti da budu konkurentni i da izvoze svoje proizvode širom sveta", poručila je Paljeti.

Paljeti je dodala da će mere fleksibilnosti za poslovanje malih i tradicionalnih proizvodnji hrane životinjskog porekla poboljšati kvalitet i osnažiti proizvođače, kao i da će se ustanoviti nova politika za bezbednost i kvalitet proizvoda od mesa i mleka.

Nedimović je novinarima u Sremskoj Mitrovici rekao da ubuduće neće samo privatne laboratorije kontrolisati kvalitet mleka, već će država kontrolisati prerađivače i akreditovane laboratorije.
 
Nacionalna laboratorija za kontrolu mleka u Batajnici počeće da radi poslednje nedelje decembra ili prve nedelje januara, najavio je danas ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović i dodao da će biti potrebno četiri do pet meseci da laboratorija dobije akreditaciju.

Ministar je rekao da će sistem isplate premija za mleko iduće godine ostati isti - sedam dinara za litar mleka, dok će se od januara 2019, kada bude potpuno uspostavljen rad laboratorije, preći na plaćanje po kvalitetu mleka.

Nedimović je najavio da će u martu iduće godine biti otvorena i nacionalna laboratorija za bezbednost hrane.

Govoreći o budžetu za poljoprivredu u 2018. godini on je kazao će se najviše novca koristiti za podizanje kroz subvencije za nabavku mehanizacije, opreme, skladištenje i preradne kapacitete, a deo novca biće namenjen i sufinansiranju IPRAD programa EU, dok će biti više novca i za mlade poljoprivrednike koji započinju posao.

Novac je obezbeđen i za elektrifikaciju polja kao i za automatizovan protivgradni sistem jer će biti izgrađen novi, savremeno opremljen radarski centar.

Ponovio je da je država, prema svojim mogućnostima, dala 2,5 milijardi dinara kroz razne mere da se ublaže posledice ovogodišnje suše.

"Država nije toliko bogata da može da kompenzuje sav gubitak zbog suše", rekao je ministar.

Istakao je da se radi na uspostavljanju bezbednog sistema za regresiranje gorivo za poljoprivrednike, kako bi se izbegle dosadašnje zloupotrebe.

Izvor: www.naslovi.net

 

Šta se dešava sa proizvodnjom mleka u Republici Hrvatskoj?

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3394-sta-se-desava-sa-proizvodnjom-mleka-u-republici-hrvatskoj

 

U okviru realizacije planiranih aktivnosti na projektu “Zajednička istraživanja trendova i promena u sektoru farmske proizvodnje mleka u Srbiji i Hrvatskoj”, koji se finansira iz sredstava programa bilateralne saradnje između Republike Srbije i Republike Hrvatske, Poljoprivredni fakultet u Beogradu je danas organizovao finalnu projektnu konferenciju pod nazivom “Primarna proizvodnja mleka u Srbiji i Hrvatskoj – iskustva, perspektive, rizici”. Konferencija je bila posvećena razmatranju aktuelnog stanja govedarstva i sektora primarne proizvodnje mleka u Srbiji i Hrvatskoj. Na konferenciji su izloženi najvažniji projektni rezultati realizovani u cilju daljeg razvoja i jačanja primarne proizvodnje mleka u Srbiji i Hrvatskoj.

Rezultate projektnih istraživanja, kao i šire naučno-institucionalne saradnje, predstavili su istraživači sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu i sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Osijeku. Pored toga, na konferenciji se održala i promocija monografije „Optimizacija tehnoloških postupaka i zootehničkih resursa na farmama u cilju unapređenja održivosti proizvodnje mleka“ koja je objavljena u okviru realizacije istoimenog projekta (ev.broj TR31086) finansiranog iz sredstava programa tehnološkog razvoja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Moderatori konferencije su prof. dr Vladan Bogdanović i prof. dr Pero Mijić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Konferenciju je otvorio prodekan Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, Dušan Živković, koji je ovom prilikom istakao da će fakultet 2019. godine obeležiti sto godina postojanja i rada. Takođe, cilj fakulteta je da veliki broj nastavnika, saradnika i studenata učestvuje u razmeni i saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Osijeku. “Današnja konferencija govori o temama koje su važne za proizvođače, odnosno sektor primarne proizvodnje mleka. Reč je o osetljivoj grani stočarstva, odnosno o proizvodnji mleka pre i nakon pristupanja Republike Hrvatske Evropskoj Uniji,” navodi gospodin Živković.

                      

                     Dušan Živković - prodekan Poljoprivrednog fakulteta - Univerziteta u Beogradu

Prof. dr Vladan Bogdanović, moderator održane konferencije, navodi da se ovaj projekat realizovao tokom protekle dve godine. Cilj projekta je bio razvijanje određene metodologije da neka buduća istraživanja farmskih, zootehničkih i biosigurnosnih uslova pozitivno utiču na stanje govedarstva u našoj zemlji. Zatim da analiziramo najvažnije klimatske parametre u objektima za smeštaj goveda, da priložimo odgovarajuću strategiju za unapređenje različitih farmskih resursa i povećanje održivosti proizvodnje. I konačno na kraju, analiza dobijenih rezultata.

Aktuelna tema na održanoj konferenciji bila je i pad proizvodnje mleka u Republici Hrvatskoj nakon pristupanja Evropskoj Uniji, o čemu je nešto vise rekao prof. dr Pero Mijić, moderator održane konferencije i dr Zdenko Ivić, predstavnik Hrvatske poljoprivredne agencije. Najvažnija grana poljoprivredne proizvodnje u Republici Hrvatskoj je sektor proizvodnje mleka. Proizvodnja mleka je u 2014. godini zabeležila pad od čak 16,6 %. Proizvedeno je 503,8 miliona kilograma mleka, što znači čak 100 miliona kilograma mleka manje u odnosu na prethodnu godinu. Takva situacija dovela je do povećanja uvoza u toj grani za čak četiri puta, što je povećanje od 200 miliona dolara u odnosu na 2013. godinu. O potencijalu i potrebama proizvodnje mleka dovoljno govori činjenica da, osim što su domaće potrebe od 900 miliona kilograma mleka na godinu namirene iz uvoza u iznosu od gotovo 50 %, u najvažnijoj grani poljoprivredne proizvodnje nema potrebe za ulaganjem, jer svi potrebni inputi već postoje. Infrastruktura (staja), zemlja, znanje, tradicija i visok kvalitet domaćeg mleka su tu, međutim poljoprivredni proizvođači ne žele biti ucenjeni od strane države i tržišta.

U drugom delu održane konferencije, govorilo se o tome kako toplotni stres utiče na kvalitet i prinos mleka kod krava, o čemu je nešto vise rekao asist. dr Dragan Stanojević sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Gospodin Stanojević je naveo da krave u laktaciji, a posebno visokoproduktivne krave, osetljive su na toplotni stres, jer se za svakih 0,45 kg mleka kod krave telesne mase 450 kg proizvede 10 kcal metaboličke toplote po satu. “Goveda su znatno osetljivija na visoke nego na niske temperature. Na njih povoljnije utiče suv i hladan vazduh u stajama za razliku od vlažnog i toplog. Što krava ima veću proizvodnju mleka, to joj više odgovaraju niže temperature. Glavni problem koji se javlja u mnogobrojnim stajama je prevelika količina vlage koja u kombinaciji sa toplotom deluje na smanjenje proizvodnje mleka. Ukoliko su klimatski uslovi u stajama slični onima na otvorenom prostoru, taj problem nestaje,” navodi gospodin Stanojević.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec decembar.

 

Zašto treba hladiti mleko?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/item/3393-zasto-treba-hladiti-mleko

 

 

 

 

Kada mleko izlazi iz vimena ima temperaturu oko 35 °C, ali i pored svih preduzetih higijenskih mera, u mleku je prisutan veliki broj mikroorganizama. Na putu od potrošača, mleko je izloženo novom zagađenju mikroorganizama. Mleko je veoma hranljiva namirnica, ne samo za čoveka već i za ostala živa bića, te zato mikroorganizmi u njemu nalaze sve uslove za ishranu, porast i razviće.

Razviće i brzina množenja mikroorganizama u mleku ne zavisi od sastojaka mleka već od ostalih uslova. Temperatura mleka je jedan od najvažnijih ekoloških faktora koji regulišu razvitak i sastav mikroflore mleka. Njen uticaj na brzinu umnožavanja je veoma intenzivan.

Hlađenje mleka je zato jedna od najvažnijih tehnoloških operacija obrade mleka na mestu proizvodnje, koja ima za cilj očuvanje njegovog kvaliteta.

Međutim, ako je mleko namenjeno brzoj potrošnji, odmah posle muže, za trenutnu preradu ili pak za ishranu i napajanje teladi, onda mu nije potrebno hlađenje. Hlađenje mleka izostaje i u slučaju ako je organizovan otkup mleka dva puta dnevno.

 

Kakva je situacija na tržištu mleka? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/item/3143-kakva-je-situacija-na-trzistu-mleka

 

U prvim danima života teleta poseban značaj ima ishrana kolostrumom majke. To prvo mleko je jedina i nezamenljiva hrana izvanrednog hranljivog kvaliteta i predstavlja osnovni faktor za pravilan razvoj teleta i stvaranje otpornosti. Zbog toga je neophodno da se radi zdravlja teleta i suzbijanja bolesti obavezno daje kolostrum u prvim danima života. U odnosu na punomasno mleko, veći deo sadržaja kolostruma čine proteini koji su jako važni i značajni za sticanje otpornosti mladog organizma. Kolostrum se mora dati teletu što pre i to najkasnije 30 minuta posle porođaja.

Normalno mleko ne može zameniti kolostrum, a nije ni dobro ako se teletu daje kolostrum od druge krave. Pošto se krava i tele odmore, u toku prvog sata po teljenju obavlja se prvo hranjenje dojenjem ili napajanjem. Preporučeno je da se prva tri dana dok se kolostrum luči, tele drži zajedno sa kravom, uz mogućnost da po volji sisa kolostrum. Tada tele konzumira veće količine kolostruma (a to je i najvažnije). Bez obzira koji je način zastupljen, ishrana kolostrumom treba da traje od 10 do 15 dana, odnosno sve dok je tele sa majkom ili je u posebnom individualnom boksu, pa i kada dnevna količina posisanog mleka iznosi oko 6 kg.

Pri ishrani kolostrumom a takođe i normalnim mlekom, treba voditi računa o samom režimu davanja mleka uvek u određeno vreme. Neredovno hranjenje i duži razmaci među pojedinim obrocima dovode do veće halapljivosti, čime se stvara mogućnost prekomernog uzimanja hrane. Zato je potrebno da tele uvek ima jednak broj obroka, najbolje 4-5 dnevno, da su pravilno raspoređeni u toku dana sa podjednaim razmacima i da se daju uvek u isto vreme. Posle 10-15 dana, tele neprimetno prelazi na mlečnu ishranu i na drugi način držanja (grupni boks).

 

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec decembar. 

 

Savetujemo kako smanjiti troškove proizvodnje mleka

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/govedarstvo/item/3322-savetujemo-kako-smanjiti-troskove-proizvodnje-mleka

 

 

Dijagnostika metaboličkih oboljenja posebno u subkliničkoj formi može značajno da doprinese pravovremenom uvođenju određenih korekcija u odgoju krava koje bi, ukoliko bi bile pravilno primenjene, mogle da spreče značajnije gubitke u proizvodnji.

Od svih metaboličkih oboljenja krava sa visokom proizvodnjom mleka, posebno se ističe sindrom masne jetre. Ovaj sindrom se obično javlja odmah posle teljenja i ukoliko se pravovremeno, odgovarajućim dijagnostičkim metodama, prepozna i spreči njegov dalji razvoj, može se značajno smanjiti učestalost pojave drugih metaboličkih oboljenja, reproduktivnoh problema, pa i infektivnih bolesti. Budući da je jetra centralni organ metabolizma, ukoliko je ona oštećena, nastaju dalji poremećaji metabolizma. U jetri se sintetišu hormoni (insulinu sličan faktor rasta) značajni za pravilno funkcionisanje jajnika i njena je funkcija u značajnoj pozitivnoj korelaciji sa aktivnošću nespecifičnog imunskog sistema. 

Koncentracija ukupnog bilirubina jedan je od značajnih dijagnostičkih pokazatelja funkcije jetre kod krava. Smatra se da su vrednosti ukupnog bilirubina u opsegu 0,171–8,55 μmol/l fiziološki prihvatljive, odnosno referentne za goveda. Poznato je da je ovako širok opseg referentnih vrednosti za koncentraciju ukupnog bilirubina posledica toga što se u literaturi pri navođenju referentnih vrednosti ne uzima u obzir kategorija goveda, odnosno da li su u pitanju krave u laktaciji, zasušene krave, telad ili junice.

Prvi cilj ovog istraživanja, stoga, bio je da se taj opseg referentnih vrednosti što više suzi za određene kategorije životinja da bi se na taj način, utvrđivanjem bilirubinemije, utvrdili i najsuptilnije poremećaji metabolizma kod različitih kategorija životinja. Taj cilj je ispunjen tako što je ispitana koncentraciju ukupnog bilirubina kod deset jedinki iz svake kategorije: teladi, junica uzrasta 6 meseci, junice uzrasta 15 meseci i krava 60 dana laktacije a koje su bile različitog uzrasta (od prve do devete laktacije). Utvrđeno je da je najviša koncentracija ukupnog bilirubina kod teladi uzrasta 10 dana, dok je najniža kod krava 60 dana laktacije, s tim što se sa povećanjem broja laktacije povećava koncentracija ukupnog bilirubina u krvi krava. 

Poznato je iz fiziologije da se ukupni bilirubin sastoji od direktnog i indirektnog bilirubina. Indirektni bilirubin nastaje pri hemolizi eritrocita i njegova koncentracija je povećana u svim slučajevima pojačane hemolize eritrocita ili nemogućnosti jetre da prihvati indirektni bilirubin za dalju obradu. Naime, indirektni bilirubin stvoren hemolizom eritrocita odlazi u jetru gde od njega nastaje, konjugacijom sa glukuronskom kiselinom, direktni bilirubin. Nakon toga se direktni bilirubin putem žuči ekskretuje u crevo. Ukoliko je priliv indirektnog bilirubina u jetru povećan ili ako je oštećena konjugaciona uloga jetre, povećava se udeo indirektnog bilirubina u ukupnom bilirubinu krvi. S druge strane ako je ekskretorna uloga jetre oštećena, u krvi će se povećati koncentracija direktnog bilirubina. Da bi se utvrdio udeo direktnog bilirubina u ukupnom bilirubinu krvi, koji se menja sa uzrastom ali i kod određenih patoloških stanja određena je koncentracija ove frakcije bilirubina u krvi.

Dobijeni rezultati ukazali su na to da je kod najmlađih ispitivanih kategorija odnosno teladi, udeo indirektnog u ukupnom bilirubina najveći, što je najverovatnije posledica pojačane hemolize fetalnih eritrocita kod mladih jedinki. Takođe je interesantno da su krave koje su imale veću mlečnost u laktaciji, imale viši udeo direktnog u ukupnom bilirubinu, što ukazuje na to da je aktivnost hepatocita, ostvarena i konjugacijom indirektnog bilirubina, prilično povišena kada je i potreba za sintezom mleka veća.

Poseban značaj ovih rezultata je u tome što je utvrđeno da je kod krava sa zamašćenjem jetre udeo direktnog u ukupnom bilirubinu smanjen, najverovatnije zato što je konjugaciona sposobnost jetre umanjena. Utvrđeno je i da je, što je stepen zamašćenja veći, udeo direktnog u ukupnom bilirubinu manji. Čak i ukoliko je koncentracija ukupnog bilirubina fiziološki prihvatljiva, u slučajevima kada je udeo direktnog u ukupnom  bilirubinu smanjen to ukazuje na postojanje sindroma masne jetre. Fiziološki je kod krava na početku laktacije udeo direktnog bilirubina u ukupnom bilirubinu 50%.

Da bi laboratorijske analize koje su obavljene bile validne, od izuzetnog značaja je pravilno izvaditi krv životinjama i na adekvatan način transportovati krv do laboratorije. Krv je za ova ispitivanja uzeta iz vratne vene (v. jugularis), koja se smatra najpogodnijom za uzimanje krvi za ispitivanje biohemijskih parametara. Pošto je često mnogo jednostavnije uzeti krv iz repne vene, u okviru ovog istraživanja, kod 10 krava uzeta je krv i iz repne i vratne vene da bi se utvrdilo da li ima značajne razlike u koncentraciji dobijenih parametara. Pošto nisu utvrđene razlike, zaključeno je da se za određivanje koncentracije ukupnog i direktnog bilirubina u krvi može koristiti i uzorak krvi dobijen iz repne vene.

Odmah nakon uzimanja, krv je stavljena u ručni frižider (na temperaturu od +4°C) i transportovana do laboratorije gde je centrifugovanjem krvi na 3.000 obrtaja u trajanju 10 minuta izdvojen krvni serum. Nakon toga su uzorci krvnog seruma zamrznuti na -20°C do izvođnja analiza, odnosno određivanja koncentracija ukupnog i direktnog bilirubina. Koncentracija indirektnog bilirubina utvrđena je računski kao razlika ukupnog i direktnog bilirubina. Koncentracije ukupnog odnosno direktnog bilirubina određene su spektrofotometriskom metodom upotrebom komercijalnih kitova  na aparatu RAYTO-1904c.

Određivanje direktnog bilirubina, pored ukupnog, omogućava precizniju dijagnostiku nekih metaboličkih poremećaja, pogotovo onih koja su posledica disfunkcije jetre.

Ako je udeo direktnog bilirubina smanjen, čak i ako je koncentracija ukupnog bilirubina u fiziološkim granicama, to ukazuje na oštećenje konjugacione uloge hepatocita koje je verovatna posledica oštećenja funkcije jetre. 

Rezultati koji su dobijeni u ovom istraživanju omogućavaju bolje razumevanje rezultata za bilirubinemiju, koje je inače redovno potrebno tumačiti u okviru analize metaboličkih profila.

 

Kako otkloniti probleme kod mašinske muže? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/govedarstvo/item/2871-kako-otkloniti-probleme-kod-masinske-muze

 

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović u izjavi za portal SRBIJA DANAS najavio je da će laboratorija za kontrolu mleka početi sa radom u punom kapacitetu marta 2018. godine. Na pitanje novinara zašto se toliko čeka i zbog čega je odloženo umesto da bude spremno sve ove godine Nedimović je rekao: "Ja sam iskreno verovao da mogu brže da je stavim u funkciju, međutim procedura javne nabavke opreme koju smo imali i odobravanje sredstava za novozaposlene zbog Zakona o maksimalnom broju zaposlenih, nisam računao da će mi toliko uzeti vremena. Mi smo u komunikaciji sa MMF vezano za sistem funkcionisanja mleka već obećali da ćemo 1. januara 2019. godine preći na plaćanje premiranja mleka po kvalitetu. A biće zasnovano na rezultatima koje daje laboratorija za kontrolu mleka. 

U intervjuu koji je dao za SD portal, ministar je objasnio kako će otvaranje ove laboratorije uticati na kontrolu proizvođača mleka, ali i hrane biljnog i životinjskog porekla i zašto nam je EU povukla novac koji nam je dala za projekte. Naš portal će nastaviti da prati ovaj projekat i obavestiti javnost kada laboratorija počne sa radom.

Na pitanje kako je došlo do toga da mi od 2003. do danas i dalje nemamo Nacionalnu referentnu laboratoriju za kontrolu hrane nedimović je rekao:

"Ja mogu da razumem neznanje, neinventivnost, nemanje ambicije, ali isto tako mogu da razumem da je u nekim vremenskim intervalima postojao pritisak određenih interesnih grupa. Kada krene sa radom DNRL, konkretno laboratorija za proizvodnju mleka i laboratorija za bezbednost hrane, vi nećete imati više situaciju „Kadija te tuži, kadija ti sudi“. To znači da neko ko proizvodi i ko ima svoju laboratoriju, može sam sebe da proverava i nema nikog drugog ko bi ga kontrolisao. To znači da za određenu finansijsku nadoknadu može da se dobije i drugačiji nalaz, nego onaj koji bi odgovarao u stvarnosti. To je sve u sferi nagađanja, ali je moguće, kao i u svakim pionirskim koracima, da su takvi problemi postojali."

Ceo intervju pročitajt ena linku: https://www.srbijadanas.com/vesti/info/posle-pisanja-portala-srbija-danas-nacionalna-referentna-laboratorija-pocinje-sa-radom-u-martu-2018-2017-11-09

Uzgoj kvalitetnih ovaca u Srbiji sve je popularniji. Tome u prilog idu i subvencije koje daje Ministarstvo poljoprivrede, 7.000 dinara za svako umatičeno grlo.

Još ako tome dodamo da jedna ovca može da da i do šest jagnjadi godišnje, onda je jasno što se mnogi odlučuju za gajenje ovaca.

Sve veću popularnost ima „Romanovska ovca“, pa je tako ekipa Radio televizije Kragujevac, posetila domaćinstvo Vojislava Đukanovića u Desimirovcu.

Kada je Vojislav Đukanović doneo odluku da se bavi ovčarstvom, hteo je da gaji kvalitetnu ovcu, umatičenu, sa dobrim reproduktivnim svojstvima.

Odluka je pala na „Romanovsku“, pa je sve počelo sa tri ovce i jednim ovnom.

Kvalitetna ishrana, dobro uslovi za uzgoj, izuzetna prilagođenost „Romanovske ovce“ našim vremenskim uslovima, deo onoga što je stavlja na prvo mesto u odnosu na druge rase ovaca.

Ovo malo stado, pod budnim okom opasnih pasa čuvara, početak je plana koji Vojislav ima.

Nastanak „Romanovske“ ovce datira iz 19. veka, a rezultat selekcijskog rada je da je ona danas najplodnija rasa ovaca na svetu.

Šumadijski stočari se sve više odlučuju na zasnivanje stada sa Romanovskim ovcama, ali i francuskim Il de frans i našom čuvenom Sjeničkom ovcom.

Tržište ima pojačanu tražnju za mesom, kao i proizvodima od ovčijeg mleka.

Izvor: www.rtk.co.rs

 

Saveti za pripremu ovčarnika za zimsko jagnjenje

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/ovcarstvo/item/3225-saveti-za-pripremu-ovcarnika-za-zimsko-jagnjenje

 

Povodom predstavljanja novog na tržištu "Moja Kravica Junior mleka", jedinstvenog zahvaljujući Optivita kompleksu, koji blagotvorno utiče na pravilan rast i razvoj dece, Imlek je organizovao konferenciju za medije na kojoj se veliki broj predstavnika medija upoznao sa novim proizvodom. 

"Junior mleko" obogaćeno je Optivita kompleksom - kompleksom vitamina B grupe i vitaminima A, D3 i E, koji se najbolje apsorbuju u organizmu ukoliko se konzumiraju sa mlekom. Ovo mleko posebno je kreirano za decu, i namenjeno je njihovom pravilnom rastu i razvoju.

Zahvaljujući svojim sastojcima, Optivita kompleks pospešuje rast zuba i jača kosti, osnažuje imuni sistem, potpomaže razvoj i funkcionisanje nervnog sistema i povoljno utiče na vid i zdravlje kose i kože. "Junior mleko" namenjeno je prvenstveno mališanima, ali i svima onima koji žele da ojačaju svoj imuni sistem i pruže mu vitamine i ostale sastojke koji doprinose normalnom funkcionisanju organizma.

„U samo jednoj šolji mleka nalazi se 30 odsto dnevnih potreba za kalcijumom, koji je esencijalan za formiranje kostiju kod dece i tinejdžera. "Junior mleko" obogaćeno je Optivita kompleksom vitamina, koji u kombinaciji sa kalcijumom iz mleka, dostižu pun efekat po organizam i obezbeđuju pravilan razvoj dece. Mleko je obavezno u ishrani dece kako bi osnažili organizam i snabdeli ga neophodnim sastojcima“, istakla je Dr Mirjana Mićović, pedijatar.

„Zahvaljujući temeljnim istrživanjima koja redovno sprovodimo, prateći svetske trendove i osluškujući potrošače, odlučili smo se da roditeljima ponudimo posebno mleko obogaćeno sastojcima, koji obezbeđuju pravilan rast i razvoj dece. Ponosni smo na ovaj proizvod i verujemo da će postati omiljen, kako kod dece, tako i kod svih onih koji žele da ojačaju imuni sistem i povedu računa o zdravoj ishrani“, izjavio je Slobodan Srećković, regionalni direktor marketinga "Imleka".

Izvor: www.novosti.rs

 

Kakva je situacija na tržištu mleka?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/item/3143-kakva-je-situacija-na-trzistu-mleka

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31