Dijagnostika metaboličkih oboljenja posebno u subkliničkoj formi može značajno da doprinese pravovremenom uvođenju određenih korekcija u odgoju krava koje bi, ukoliko bi bile pravilno primenjene, mogle da spreče značajnije gubitke u proizvodnji.

Od svih metaboličkih oboljenja krava sa visokom proizvodnjom mleka, posebno se ističe sindrom masne jetre. Ovaj sindrom se obično javlja odmah posle teljenja i ukoliko se pravovremeno, odgovarajućim dijagnostičkim metodama, prepozna i spreči njegov dalji razvoj, može se značajno smanjiti učestalost pojave drugih metaboličkih oboljenja, reproduktivnoh problema, pa i infektivnih bolesti. Budući da je jetra centralni organ metabolizma, ukoliko je ona oštećena, nastaju dalji poremećaji metabolizma. U jetri se sintetišu hormoni (insulinu sličan faktor rasta) značajni za pravilno funkcionisanje jajnika i njena je funkcija u značajnoj pozitivnoj korelaciji sa aktivnošću nespecifičnog imunskog sistema. 

Koncentracija ukupnog bilirubina jedan je od značajnih dijagnostičkih pokazatelja funkcije jetre kod krava. Smatra se da su vrednosti ukupnog bilirubina u opsegu 0,171–8,55 μmol/l fiziološki prihvatljive, odnosno referentne za goveda. Poznato je da je ovako širok opseg referentnih vrednosti za koncentraciju ukupnog bilirubina posledica toga što se u literaturi pri navođenju referentnih vrednosti ne uzima u obzir kategorija goveda, odnosno da li su u pitanju krave u laktaciji, zasušene krave, telad ili junice.

Prvi cilj ovog istraživanja, stoga, bio je da se taj opseg referentnih vrednosti što više suzi za određene kategorije životinja da bi se na taj način, utvrđivanjem bilirubinemije, utvrdili i najsuptilnije poremećaji metabolizma kod različitih kategorija životinja. Taj cilj je ispunjen tako što je ispitana koncentraciju ukupnog bilirubina kod deset jedinki iz svake kategorije: teladi, junica uzrasta 6 meseci, junice uzrasta 15 meseci i krava 60 dana laktacije a koje su bile različitog uzrasta (od prve do devete laktacije). Utvrđeno je da je najviša koncentracija ukupnog bilirubina kod teladi uzrasta 10 dana, dok je najniža kod krava 60 dana laktacije, s tim što se sa povećanjem broja laktacije povećava koncentracija ukupnog bilirubina u krvi krava. 

Poznato je iz fiziologije da se ukupni bilirubin sastoji od direktnog i indirektnog bilirubina. Indirektni bilirubin nastaje pri hemolizi eritrocita i njegova koncentracija je povećana u svim slučajevima pojačane hemolize eritrocita ili nemogućnosti jetre da prihvati indirektni bilirubin za dalju obradu. Naime, indirektni bilirubin stvoren hemolizom eritrocita odlazi u jetru gde od njega nastaje, konjugacijom sa glukuronskom kiselinom, direktni bilirubin. Nakon toga se direktni bilirubin putem žuči ekskretuje u crevo. Ukoliko je priliv indirektnog bilirubina u jetru povećan ili ako je oštećena konjugaciona uloga jetre, povećava se udeo indirektnog bilirubina u ukupnom bilirubinu krvi. S druge strane ako je ekskretorna uloga jetre oštećena, u krvi će se povećati koncentracija direktnog bilirubina. Da bi se utvrdio udeo direktnog bilirubina u ukupnom bilirubinu krvi, koji se menja sa uzrastom ali i kod određenih patoloških stanja određena je koncentracija ove frakcije bilirubina u krvi.

Dobijeni rezultati ukazali su na to da je kod najmlađih ispitivanih kategorija odnosno teladi, udeo indirektnog u ukupnom bilirubina najveći, što je najverovatnije posledica pojačane hemolize fetalnih eritrocita kod mladih jedinki. Takođe je interesantno da su krave koje su imale veću mlečnost u laktaciji, imale viši udeo direktnog u ukupnom bilirubinu, što ukazuje na to da je aktivnost hepatocita, ostvarena i konjugacijom indirektnog bilirubina, prilično povišena kada je i potreba za sintezom mleka veća.

Poseban značaj ovih rezultata je u tome što je utvrđeno da je kod krava sa zamašćenjem jetre udeo direktnog u ukupnom bilirubinu smanjen, najverovatnije zato što je konjugaciona sposobnost jetre umanjena. Utvrđeno je i da je, što je stepen zamašćenja veći, udeo direktnog u ukupnom bilirubinu manji. Čak i ukoliko je koncentracija ukupnog bilirubina fiziološki prihvatljiva, u slučajevima kada je udeo direktnog u ukupnom  bilirubinu smanjen to ukazuje na postojanje sindroma masne jetre. Fiziološki je kod krava na početku laktacije udeo direktnog bilirubina u ukupnom bilirubinu 50%.

Da bi laboratorijske analize koje su obavljene bile validne, od izuzetnog značaja je pravilno izvaditi krv životinjama i na adekvatan način transportovati krv do laboratorije. Krv je za ova ispitivanja uzeta iz vratne vene (v. jugularis), koja se smatra najpogodnijom za uzimanje krvi za ispitivanje biohemijskih parametara. Pošto je često mnogo jednostavnije uzeti krv iz repne vene, u okviru ovog istraživanja, kod 10 krava uzeta je krv i iz repne i vratne vene da bi se utvrdilo da li ima značajne razlike u koncentraciji dobijenih parametara. Pošto nisu utvrđene razlike, zaključeno je da se za određivanje koncentracije ukupnog i direktnog bilirubina u krvi može koristiti i uzorak krvi dobijen iz repne vene.

Odmah nakon uzimanja, krv je stavljena u ručni frižider (na temperaturu od +4°C) i transportovana do laboratorije gde je centrifugovanjem krvi na 3.000 obrtaja u trajanju 10 minuta izdvojen krvni serum. Nakon toga su uzorci krvnog seruma zamrznuti na -20°C do izvođnja analiza, odnosno određivanja koncentracija ukupnog i direktnog bilirubina. Koncentracija indirektnog bilirubina utvrđena je računski kao razlika ukupnog i direktnog bilirubina. Koncentracije ukupnog odnosno direktnog bilirubina određene su spektrofotometriskom metodom upotrebom komercijalnih kitova  na aparatu RAYTO-1904c.

Određivanje direktnog bilirubina, pored ukupnog, omogućava precizniju dijagnostiku nekih metaboličkih poremećaja, pogotovo onih koja su posledica disfunkcije jetre.

Ako je udeo direktnog bilirubina smanjen, čak i ako je koncentracija ukupnog bilirubina u fiziološkim granicama, to ukazuje na oštećenje konjugacione uloge hepatocita koje je verovatna posledica oštećenja funkcije jetre. 

Rezultati koji su dobijeni u ovom istraživanju omogućavaju bolje razumevanje rezultata za bilirubinemiju, koje je inače redovno potrebno tumačiti u okviru analize metaboličkih profila.

 

Kako otkloniti probleme kod mašinske muže? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/govedarstvo/item/2871-kako-otkloniti-probleme-kod-masinske-muze

 

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović u izjavi za portal SRBIJA DANAS najavio je da će laboratorija za kontrolu mleka početi sa radom u punom kapacitetu marta 2018. godine. Na pitanje novinara zašto se toliko čeka i zbog čega je odloženo umesto da bude spremno sve ove godine Nedimović je rekao: "Ja sam iskreno verovao da mogu brže da je stavim u funkciju, međutim procedura javne nabavke opreme koju smo imali i odobravanje sredstava za novozaposlene zbog Zakona o maksimalnom broju zaposlenih, nisam računao da će mi toliko uzeti vremena. Mi smo u komunikaciji sa MMF vezano za sistem funkcionisanja mleka već obećali da ćemo 1. januara 2019. godine preći na plaćanje premiranja mleka po kvalitetu. A biće zasnovano na rezultatima koje daje laboratorija za kontrolu mleka. 

U intervjuu koji je dao za SD portal, ministar je objasnio kako će otvaranje ove laboratorije uticati na kontrolu proizvođača mleka, ali i hrane biljnog i životinjskog porekla i zašto nam je EU povukla novac koji nam je dala za projekte. Naš portal će nastaviti da prati ovaj projekat i obavestiti javnost kada laboratorija počne sa radom.

Na pitanje kako je došlo do toga da mi od 2003. do danas i dalje nemamo Nacionalnu referentnu laboratoriju za kontrolu hrane nedimović je rekao:

"Ja mogu da razumem neznanje, neinventivnost, nemanje ambicije, ali isto tako mogu da razumem da je u nekim vremenskim intervalima postojao pritisak određenih interesnih grupa. Kada krene sa radom DNRL, konkretno laboratorija za proizvodnju mleka i laboratorija za bezbednost hrane, vi nećete imati više situaciju „Kadija te tuži, kadija ti sudi“. To znači da neko ko proizvodi i ko ima svoju laboratoriju, može sam sebe da proverava i nema nikog drugog ko bi ga kontrolisao. To znači da za određenu finansijsku nadoknadu može da se dobije i drugačiji nalaz, nego onaj koji bi odgovarao u stvarnosti. To je sve u sferi nagađanja, ali je moguće, kao i u svakim pionirskim koracima, da su takvi problemi postojali."

Ceo intervju pročitajt ena linku: https://www.srbijadanas.com/vesti/info/posle-pisanja-portala-srbija-danas-nacionalna-referentna-laboratorija-pocinje-sa-radom-u-martu-2018-2017-11-09

Uzgoj kvalitetnih ovaca u Srbiji sve je popularniji. Tome u prilog idu i subvencije koje daje Ministarstvo poljoprivrede, 7.000 dinara za svako umatičeno grlo.

Još ako tome dodamo da jedna ovca može da da i do šest jagnjadi godišnje, onda je jasno što se mnogi odlučuju za gajenje ovaca.

Sve veću popularnost ima „Romanovska ovca“, pa je tako ekipa Radio televizije Kragujevac, posetila domaćinstvo Vojislava Đukanovića u Desimirovcu.

Kada je Vojislav Đukanović doneo odluku da se bavi ovčarstvom, hteo je da gaji kvalitetnu ovcu, umatičenu, sa dobrim reproduktivnim svojstvima.

Odluka je pala na „Romanovsku“, pa je sve počelo sa tri ovce i jednim ovnom.

Kvalitetna ishrana, dobro uslovi za uzgoj, izuzetna prilagođenost „Romanovske ovce“ našim vremenskim uslovima, deo onoga što je stavlja na prvo mesto u odnosu na druge rase ovaca.

Ovo malo stado, pod budnim okom opasnih pasa čuvara, početak je plana koji Vojislav ima.

Nastanak „Romanovske“ ovce datira iz 19. veka, a rezultat selekcijskog rada je da je ona danas najplodnija rasa ovaca na svetu.

Šumadijski stočari se sve više odlučuju na zasnivanje stada sa Romanovskim ovcama, ali i francuskim Il de frans i našom čuvenom Sjeničkom ovcom.

Tržište ima pojačanu tražnju za mesom, kao i proizvodima od ovčijeg mleka.

Izvor: www.rtk.co.rs

 

Saveti za pripremu ovčarnika za zimsko jagnjenje

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/ovcarstvo/item/3225-saveti-za-pripremu-ovcarnika-za-zimsko-jagnjenje

 

Povodom predstavljanja novog na tržištu "Moja Kravica Junior mleka", jedinstvenog zahvaljujući Optivita kompleksu, koji blagotvorno utiče na pravilan rast i razvoj dece, Imlek je organizovao konferenciju za medije na kojoj se veliki broj predstavnika medija upoznao sa novim proizvodom. 

"Junior mleko" obogaćeno je Optivita kompleksom - kompleksom vitamina B grupe i vitaminima A, D3 i E, koji se najbolje apsorbuju u organizmu ukoliko se konzumiraju sa mlekom. Ovo mleko posebno je kreirano za decu, i namenjeno je njihovom pravilnom rastu i razvoju.

Zahvaljujući svojim sastojcima, Optivita kompleks pospešuje rast zuba i jača kosti, osnažuje imuni sistem, potpomaže razvoj i funkcionisanje nervnog sistema i povoljno utiče na vid i zdravlje kose i kože. "Junior mleko" namenjeno je prvenstveno mališanima, ali i svima onima koji žele da ojačaju svoj imuni sistem i pruže mu vitamine i ostale sastojke koji doprinose normalnom funkcionisanju organizma.

„U samo jednoj šolji mleka nalazi se 30 odsto dnevnih potreba za kalcijumom, koji je esencijalan za formiranje kostiju kod dece i tinejdžera. "Junior mleko" obogaćeno je Optivita kompleksom vitamina, koji u kombinaciji sa kalcijumom iz mleka, dostižu pun efekat po organizam i obezbeđuju pravilan razvoj dece. Mleko je obavezno u ishrani dece kako bi osnažili organizam i snabdeli ga neophodnim sastojcima“, istakla je Dr Mirjana Mićović, pedijatar.

„Zahvaljujući temeljnim istrživanjima koja redovno sprovodimo, prateći svetske trendove i osluškujući potrošače, odlučili smo se da roditeljima ponudimo posebno mleko obogaćeno sastojcima, koji obezbeđuju pravilan rast i razvoj dece. Ponosni smo na ovaj proizvod i verujemo da će postati omiljen, kako kod dece, tako i kod svih onih koji žele da ojačaju imuni sistem i povedu računa o zdravoj ishrani“, izjavio je Slobodan Srećković, regionalni direktor marketinga "Imleka".

Izvor: www.novosti.rs

 

Kakva je situacija na tržištu mleka?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/item/3143-kakva-je-situacija-na-trzistu-mleka

 

Setvom pšenice na Krstovdan zvanično je počela nova poslovna godina. O jesenjoj setvi i drugim aktuelnostima u PKB-u, razgovaramo sa Ratkom Tomićem, direktorom za proizvodnju.

* Kakva je situacija na tržištu mleka?

- U odnosu na raniji period, kada je cena mleka išla dole i kada su proizvođači bili dovedeni u situaciju da proizvode sa gubitkom, situacija se popravlja. Cena mleka u EU je porasla, tako da se nadamo da će u narednom periodu mlekare podići cenu sirovog mleka. Što se tiče nas, mi smo i dalje, već četvrtu godinu za redom po osnovu premije za mleko od države uskraćeni za 340 miliona dinara. Naime, dok svi drugi proizvođači dobijaju na ime premije sedam dinara po litri mleka, mi dobijamo 1,55 dinara.

Zbog gubitka para po osnovu premije, poslednjih godina nam se ne isplati da ulažemo u povećanje proizvodnje mleka. Osim redovnog održavanja, punu pažnju posvetili smo osetljivim kategorijama krava u avansu i u porodilištu. U ishrani stada smanjili smo upotrebu suplemenata i dodataka, tako da smo pad proizvodnje opravdali smanjenjem troškova.

Da li je i koliko toplo leto dovelo do smanjenja količina mleka?

- Za devet meseci ukupno smo proizveli 41.730.089 litara mleka, a od toga smo mlekarama predali 39.296.555 litara. Prosečno dnevno mlekarama isporučujemo 152.857 hiljada litara mleka ekstra klase. Muzni prosek krava je 22,7 litara, ili po kravi 8.056 litara na godišnjem nivou. Brojno stanje je 7.869 krava za devet meseci. Nadamo se da će u mesecima pred nama proizvodni rezultati biti bolji u odnosu na dosadašnje.

Godinama unazad u letnjim mesecima sa ekstremno visokim temperaturama dolazi do pada proizvodnje mleka i do 50 odsto. Veliki broj naših muznih krava je u vezanom sistemu držanja. Objekti su  stari i  mogućnosti za poboljšanje ambijentalnih uslova  skoro da nema. Prevođenje u slobodan sistem držanja iziskuje velika ulaganja.

U slobodnom načinu držanja koncepcija je znatno bolja u odnosu na vezani ali ne možemo reći da je količina mleka u korelaciji sa koncepcijom.

Kakvi su planovi vezani za stočarsku proizvodnju?

- Naši planovi za unapređenje stočarske proizvodnje umnogome će zavisiti i od politike države. Mi ćemo i dalje preduzimati sve što je u našoj moći  da zadržimoi brojno stanje stočnog fonda na oko 8.000 muznih grla. Životni vek naših krava je 3,2 laktacije. Obrt stada na godišnjem nivou je 33 do 35 odsto.

Tov junadi imamo na tri farme: ”Pioniru”, “Partizanskom prelazu” i “Kovilovu”. Broj tovljenika godišnje je između tri i tri i po hiljade grla. Na tržištu smo prepoznatljivi i stočari su spremni da izdvoje 2.000 evra za našu junicu. Centar za stočarstvo koji posluje u sklopu PKB nas snabdeva kvalitetnim semenom, a deo doza prodajemo eksterno.

Već decenijama Centar kupuje na svetskoj pijaci seme najboljih bikova i koristi ga za osemenjavanje bikovskih majki. Muški potomci nakon testiranja dolaze u Centar, gde kreće njihova eksploatacija. Njihovim semenom se osemenjavaju grla i tako je na našim farmama izvršeno pretapanje istočnofrizijske rase u holštajn.

Zdravstveno stanje stada je dobro. Zaposleni na imanjima i u Veterinarskoj službi sprovode sve zakonom predviđene preventivne i druge mere. Velika pažnja posvećuje se nezi papaka. U poslednjih nekoliko godina, kupili smo boksove za obradu papaka, za svako gazdinstvo po jedan. Investirali smo u izgradnju individualnih boksova za smeštaj teladi. To rešenje se pokazalo dobrim, tako da ćemo nastaviti sa investicijama u tom pravcu. Na imanju “Dunavac” izgradili smo silo trenč. U cilju stabilnog snabdevanja vodom investirali smo u  bunare i infrastrukturu.

Ubuduće moramo održati nivo radne i tehnološke discipline, kako bismo smanjili izlučenja i poboljšali koncepciju, a time ublažili gubitke izazvane vremenskim nepogodama.

Vesna Gajić, PKB Korporacija a.d. Beograd

 

Jesenja setva na poljima PKB-a 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3132-jesenja-setva-na-poljima-pkb-a

 

Povećanje cene struje uticaće više na domaćinstva, nego na kompanije, a gledajući kretanje cena na tržištu, sasvim izvesno je da će nam u budućnosti najviše novca biti potebno za hranu i prehrambene proizvode.

Ekonomisti upućuju da u narednom periodu možemo očekivati porast cena mesa, mleka i mlečnih proizvoda.

Primetno je da su cene mesnih proizvoda već porasle, a prema najavama ekonomista, jačaće sve do kraja godine.

Cena svinjskog mesa menjala se iz nedelje u nedelju za po 10-20 dinara, pa tako kilogram buta sada u malim mesarama u Srbiji košta i do 570 dinara, ali ni to neće biti kraj, pa tako do zime kilogram buta može kupce stajati i do 700 dinara po kilogramu. Tako nam sada u mesari, za 200 grama spremljenih pilećih ražnjića treba 260 dinara, dok je ranije cena za isti proizvod iznosila 170 dinara.

Profesor Drago Cvijanović sa Instituta za ekonomska istraživanja, navodi da će svaki rast cena inputa uticati na rast cena autputa, ali smatra da poskupljenje struje od 2 posto, može imati uticaja samo na domaćinstva:

Sigurno da svako povećanje cena inputa može da utiče na rast cena autputa. Pitanje je da li će kompanije i institucije iskoristiti te cene, da  poboljšaju svoju komparativnu prednost. Mislim da firme, koliko god rasla cena struje,  neće to koristiti da povećaju cene proizvoda, jer nije u pitanju drastično poskupljenje. Ovo poskupljenje od dva odsto, će se odnositi na domaćinstva. Mislim da, što se tiče povećanja cena, da će cene mesa i mleka sigurno rasti - navodi Cvijanović.

Pored mesa i mlečnih proizvoda, najavljeno je i poskupljenje ulja za 15 posto, pa bi tako njihova cena sa dosadašnjih 135 mogla da dostigne i 160 dinara. Zbog velikih suša i dosta sunca, suncokret je ove godine dosta kvalitetan, te se očekuje porast cena i do 20 odsto. Uljari čekaju formiranje cena na svetskom tržištu, da bi formirali otkupne cene.

Sušni period, koji je odgovarao suncokretu, nepovoljno je uticao na kupus, čija je cena sa prošlogodišnjih 30 dinaraskočila na 90, pa su ovih dana kupci na pijacama ostali kratkih rukava, kada su shvatili da im za "kiseljenje kupusa" pred zimu, treba tri puta više novca nego ranije. Zbog smanjenog roda, za 100 kg kupusa ove godine vam treba 5.000 dinara, umesto 2.000.

Suša nije uticala samo na smanjen rod kupusa, već i oraha, čiji rod je uništen za 80 odsto zbog visokih temperatura. Cene oraha na pijacama do sada su bile od 500-1.000 dinara, dok je sada cena na svim beogradskim pijacama od 800-1.300 dinara.

PORASLA CENA PŠENICE NA SVETSKOJ BERZI

Iako su cene pšenice na svetskoj berzi znatno porasle, pa tako tona ovog proizvoda ove godine košta 170 evra, za sada nema najava da će u Srbiji cena brašna skočiti, a samim tim i pekarskih proizvoda.

U Republici Srpskoj, sa druge strane, najavljuju da će do kraja godine cene brašna skočiti i do 30 posto, a da li će srpski pekari takođe odlučiti da podignu cene proizvoda, ostaje da vidimo.

Goran Papović, predsednik NOPS-a  rekao je da je svako poskupljenje nerealno i da je u pitanju čista špekulacija koju će država morati da reši:

Što se tiče poskupljenja struje, nadam se da trgovci neće koristiti to povećanje inputa, jer je dinar znatno ojačao u odnosu na evro, a do sniženja nije došlo. Nema nikakvih osnova za poskupljenje, ako bilo šta poskupi, u pitanju je klasična špekulacija, jer ne možete pad prometa nadoknaditi povećanjem cena. Cene su dosta nerealne i treba da idu dole, nikako gore. U pitanju je spinovanje, uticanje na potrošače, "ajde kupujte, poskupeće". Mislim da bi Ministartsvo trgovine trebalo da utiče na to da se cene obore i budu još niže, nego što jesu - zaključuje Papović.

Izvor: www.telegraf.rs

Prvo pravilo ishrane kod hroničnog gastritisa, ne razlikuje se od pravila zdrave ishrane uopšte, a to je raznovrsna ishrana! To daje želucu (i dugim delovima digestivnog sistema), veće mogućnosti da iz raznih sastojaka hrane, ipak uzme ono što je organizmu potrebno. Dakle, sve osnovne grupe namirnica moraju biti prisutne. Sledeće pravilo takođe, ne odstupa od opštih pravila, a to je - česti mali obroci. Preporučuje se čak da se hrana podeli u 6 - 7 obroka. Treba se navići na lagano i nešto duže žvakanje hrane, da se svaki zalogaj temeljno sažvaće. To je dobro iz više razloga.

Kod gastritisa se često preporučuje konzumiranje mleka, zbog njegovog neutralisućeg dejstva. Ni tu ne treba preterivati. Većom količinom mleka, će se pokrenuti proces varenja i sekreciju želudačne kiseline. Obrano mleko sa malim procentom mlečne masti je najbolji izbor, a naročito ako se ukombinuje sa pahuljicama npr. ovsenim, koje su jedan minut kuvane u vreloj vodi.

 

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec septembar. 

Za pravilan razvoj teladi, veoma je važan način ishrane, koji se menja sa uzrastom. Kolostrum (prvo mleko krave) ima poseban značaj za uspostavljanje početnih funkcija organa za varenje teleta.

Da bi dobili vitalno i zdravo tele, važno je da u predviđenom roku, dobije što veću količinu kolostruma, koji mora da bude svež sa temperaturom 36 - 38 °C.

 

Više o pomenutoj temi pročitajte u novom broju Agrobiznis magazina, koji je u prodaji od 15. septembra. 

Do kraja godine u Svilajncu počeće da radi klanica čija je izradnja pri kraju, najavio je predsednik Opštine Svilajnac Predrag Milanović. U planu je i otvaranje mlekare, koja bi otkupljivala mleko domaćih stočara. Milanović je na 54. Međunarodnom resavskom poljoprivrednom sajmu u Svilajncu rekao da lokalna samouprava godinama sprovodi dugoročne mere u poljoprivredi, a ovaj sajam i kvalitetna grla stoke pokazuju to. - Svake godine poljoprivrednicima dajemo beskamatne kredite i besplatno osemenjavanje krava. Sasvim je sigurno da genetika krava, koje smo uvezli pre pet godina, a u pitanju je 300 junica, daje rezultate - rekao je Milanović. Opština je pomogla poljoprivrednicima i da lakše podnesu posledice suše. - Ova sušna godina je pokazala da sa prirodom ne možete da se borite, zbog čega mi ove godine spovodimo dve mere koje koštaju blizu 10 mil EUR. To je regulacija reke Resave, kako plodna zemlja više ne bi bila plavljena, kao i izrada projektne dokumentacije za sisteme za navodnjavanje - najavio je Milanović.

Dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku i u narednom periodu će ostati 0,25 mikrograma po litru, odlučeno je u Ministarstvu poljoprivrede a ponovo evidentirano u pravilniku. Granoca od 0,25 mikrograma je pet puta veća od evropskog standarda.
 
Ovogodišnja suša, koja inače pogoduje razvoju mikotoksičnih gljivica u žitaricama, pre svega kukuruzu, razlog je više za takvu odluku, ali je činjenica da postoje i druge metode zaštite.
 
Narodni poslanik Demokratske stranke Goran Ješić, koji je među prvima reagovao kada se 2012. pojavilo mleko sa većom koncentracijom aflatoksičnih gljivica od do tada dozvoljenih 0,05 mikrograma na litar, tvrdi u razgovoru za Danas da država nije preduzela mere koje je trebalo, s obzirom da je naše područje podložno pojavi toksične gljivice što se u procesu proizvodnje i skladištenja ne može izbeći.
 
- Kada smo već takvo podneblje, i kada se u sušnim godinama javlja ova gljivica, trebalo je samo da se iskoriste zalihe zdravog roda iz prošle godine, kada je kukuruz bio izuzetnog kvaliteta. Reč je o hemijskom procesu, i kada se utvrdi koncentracija gljivica kod zaraženog kukuruza on se pomeša u određenom procentu sa zdravim kako bi se ukupno prisustvo toksina spustilo na prihvatljiv nivo. Ali pitanje je da li te količine koje se u papirima vode zaista imamo ili su robne rezerve pokradene – kaže Ješić.
 
Proizvođači, međutim, tvrde da ni koncentracija od 0,5 mikrograma na litar mleka (10 puta veća od evropskog standarda i duplo veća od važeće regulative u Srbiji) ne može da prouzrokuje zdravstvene probleme, što potvrđuju i toksikološke studije Vojnomedicinske akademije. Takođe, radi se o koncentraciji koja je prihvatljiva za tri četvrtine zemalja sveta, a da su među retkima koji zahtevaju niže prisustvo članice EU gde je dozvoljena količina 0,05 mikrograma. Ukoliko bi se taj standard primenio na srpske proizvođače, većina farmi ne bi mogla da obezbedi dovoljne količine hrane od kukuruza evropskog standarda, pa bi i stočni fond i mlekarska industrija ušli u ozbiljnu krizu. S druge strane, pojava aflatoksina pre pet godina značajno je umanjila srpski izvoz a štete što se domaći proizvodi na bazi mleka nisu pojavili na evropskim i ruskom tržištu iznosila je i do 150 mil EUR.
 
To je bio i razlog da se u prethodnih nekoliko godina menjaju domaća pravila u proizvodnji mleka. Najpre je, kada je "afera aflatoksin" dospela u javnost, "rešenje" pronađeno tako da se krajem februara 2013. izmenio pravilnik i umesto 0,05 dozvoljena koncentracija "popela" na 0,5. Reakcije potrošača nisu bile nežne, pa su gubici mlekara zabeleženi i na domaćem tržištu. Početkom jula naredne godine dozvoljena granica spuštena je na evropski standard od 0,05, ali je svega 15 dana docnije pronađen kompromis, i pravilnik opet izmenjen, a nivo aflatoksina ograničen na 0,25 ili pet puta više nego u EU, a upola niže nego na preostalom međunarodnom tržištu. I u januaru 2015. pokušano je da se ove granice vrate na 0,05 ali je to trajalo svega desetak meseci, kada je ponovo postala prihvatljiva koncentracija od 0,25 mikrograma, koja se održava do danas.
 
Izvor: www.ekapija.com
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30