Mleko kao životna namirnica ima veliki nutritivno – fiziološki značaj u ishrani ljudi. Posebno je važna namirnica u ishrani dece, starih i bolesnih osoba. Kvalitetno mleko je žućkaste boje, neprozirno, čisto, ugodnog mirisa, blagog i slatkastog ukusa, dok je mleko lošeg kvaliteta plavkasto, vodenasto, kiselkastog ukusa, neugodnog mirisa. Mleko možemo konzumirati sirovo i tada je najzdravije, ali uz uslov da potiče od zdravih životinja. Nakon dolaska u mlekaru, sirovo se mleko u posebnim uređajima pasterizuje, tj. zagreva na temperaturu od 85°C u trajanju od 20 sekundi, čime se uništavaju patogeni i uslovno patogeni mikroorganizmi. Mleko i mlečni proizvodi daju nam, osim punovrednih belančevina, i lako svarljivu mast, šećer, mineralne materije, lipide, vitamine A i D, dakle veliku količinu hranjivih materija. Prirodni sadrzaj vitamina mleka: B2, B6, B12, A,D, K Prirodni sadrzaj mineralnih materija mleka: Kalcijum (Ca), Fosfor (P), Kalijum (K), Magnezijum (Mg) U dobi između 9 i 18 godina ljudima je neophodno 1300mg kalcijuma za optimalan rast kostiju. To je otprilike 4 šoljice mleka ili jogurta. Unos dovoljnih količina kalcijuma u ovom dobu je značajan za pravilan razvoj skeleta, a prilike za popravku nema. Hronični nedostatak kalcijuma tokom adolescencije može kočiti razvoj koštane mase, što može pridoneti pojavi osteoporoze u kasnijem životnom dobu. Vitamin D i fosfor zajedno s kalcijum izgrađuju snažne kosti. Kalcijum takođe pomaže regulaciji krvnog pritiska i normalnom radu srca. Mleko je neizostavna namirnica kod odojcadi, dece , sportista, trudnica, dojilja, starih ljudi,ali postoje I neka stanja organizma koja iziskuju privremeno ili potpuno iskljucenje mleka iz ishrane- gastritis, alergija na mleko,a u poslednje vreme sve cesce se javlja netolerancija –poremecaj u varenju laktoze (mlečni šećer) sto se manifestuje grcevima, nadutoscu i bolovima u stomaku. Jogurt spada u kiselo mlečne proizvode. Ima veliki značaj u ishrani i zdravih i bolesnih ljudi. Odlikuju se lakom svarljivošću, zatim odgovarajućim dijetetskim svojstvima, dobrim senzornim osobinama, produženim rokom trajanja i širokom paletom proizvoda koji su obogaćeni dodatkom voća, žitarica, vitamina, mineralnih materija. Kiselo mlečni proizvodi su kao I mleko dobri izvori punovrednih belančevina, kalcijuma, vitamina B grupe, a količina ugljenih hidrata (laktoze) je smanjen u odnosu na mleko, što je pogodno za ishranu osoba sa razvijenom intolerancijom na laktozu. Smatra se da svakodnevno unošenje ovih proizvoda omogućava uspostavljanje i normalno funkcionisanje crevnog trakta – obnavljanje mikroflore creva. Ovi proizvodi se dobijaju mlečno-kiselinskom fermentacijom pod uticajem bakterija mlečne kiseline. To su sledeći proizvodi: jogurt, kiselo mleko, kefir i voćni jogurt i druge vrste fermentisanog mleka. Bakterije mlečne kiseline nazivaju se probiotske bakterije, pa se često ovi proizvodi nazivaju probiotici. Na tržištu se mogu naći i kiselo mlečni proizvodi prebiotici – proizvodi sa dodacima određenih materija, koje predstavljaju dobru podlogu za razvoj korisnih bakterija u našim crevima S obzirom da se na tržištu mogu naći proizvodi sa različitim procentom mlečne masti, mogu se preporučiti i osobama sa povišenim vrednostima holesterola i triglicerida, a i dijabetičarima. Namirnica (100 g) Energija UH Proteini Masti kJ kcal g g g Mleko (0,9 % masti) 167 40 4,7 3,3 0,9 Mleko (3,2 % masti) 275 66 4,7 3,3 3,2 Jogurt (obični) 360 40 5 4 4 Kisela pavlaka 800 192 3 3 18 Slatka pavlaka 1300 317 2 3 32 Puding od čokolade 560 134 21 3,5 4 Sirni namazi (23% masti) 480 115 6 13 5 Topljeni sir (45 % masti) 1275 385 6 14 24 Tvrdi sir (45% masti) 1555 372 3 25 28 Sveži kravlji sir 101 72 4 15 3

Prvi efekti ukidanja prelevmana na uvoz mlečnih proizvoda tek početkom februara. Ministarstvo poljoprivrede poručuje da će država zaštititi sve domaće proizvođače MLEKARI u Srbiji, posle nedavnog ukidanja dodatnih taksi na uvoz mleka i mlečnih proizvoda iz EU, strahuju da bi njihov ionako loš položaj mogao dodatno da se pogorša, a najviše su zabrinuti mali proizvođači, iako prerađivači kažu da nema mesta panici. Udruženja koja zastupaju stočare sa razvijenijih farmi, smatraju da je još rano reći kakav će biti uticaj ukidanja prelevmana i da će se biti jasnije tek za neki mesec.Cena mleka u EU generalno raste i ako znamo da je četvrti kvartal završen na proseku od oko 30 centi, nema razloga da se bilo ko uznemirava - rekao je Ljubiša Jovanović, predsednik Udruženja proizvođača mleka Srbije. - Prosečna cena sirovog mleka znaće se negde krajem januara. Sada kada se kupuje mleko ne može ispod 33 centi, ali se uzima prosek poslednja tri meseca. Kako nam je ispričala Sanja Bugarski, predsednik Asocijacije proizvođača mleka Vojvodine, situacija u srpskom mlekarstvu je prilično loša. To je, kako smatra, posledica višedecenijskog uništavanja ove grane poljoprivrede. - Uticaj ukidanja prelevmana još ne može da se vidi jer je rano, ali smo dobili čvrsta uverenja od prerađivača da nas neće ugroziti - rekla je Bugarski. - I ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je obećao da će ukoliko bude bilo kakvog negativnog uticaja, opet raditi na tome da se uvedu prelevmani. U proteklih 18 meseci imali smo cenu mleka koja je bila viša nego u EU. To je bio jedini način da preživimo. Ministarstvo je obećalo i neku vrstu direktne pomoći stočarima, ali još čekamo da se dogovorimo oko toga. Ukidanje prelevmana, smatraju pojedini poljoprivrednici, najviše će uticati na male stočare, tačnije one koji imaju do desetak krava. - Dve trećine mleka proizvedu baš takvi mali stočari, njih je oko 70 odsto od ukupnog broja onih koji se time bave - objašnjava Miroslav Kiš, predsednik Asocijacije poljoprivrednika Vojvodine. - Velike farme uvek imaju neke određene podsticaje i benefite, pa su na neki način favorizovani. Stav je - ako nemaš 50 ili 100 krava, nemoj ni da radiš. Deo takvih stočara nema subvencije, jer im grla nisu umatičena, otkupljivači im plaćaju značajno nižu cenu za litar, jer navodno ne zadovoljava kvalitet. Svakako, to mleko je otkupljivačima dobro za jogurt i prerađevine, ali nije konkurentno za izvoz.Prema rečima Kiša, za pola godine najbolje će se videti efekti ukidanja prelevmana, ali je pitanje da li će neko tada odgovarati ako dođe do sunovrata. - Vojvođani su ne tako davno prolivali mleko jer su otkupljivači uvozili i nisu hteli da kupuju od proizvođača - ističe Kiš. - Onda se država umešala, pa je okupila deo mleka. Trgovcima je dozvoljeno da rade šta hoće, a mi i dalje ne znamo čije mleko pijemo. Razumemo mi da je tržište slobodno, ali država mora da štiti svoje proizvođače. Svima bi nam odgovaralo da se mleko plaća po kvalitetu. Ali ne da kvalitet određuje onaj ko otkupljuje, kakav je sada slučaj. PRITISCI IZ EVROPSKE UNIJE PRELEVMANI na uvoz mleka i mlečnih proizvoda iz EU ukinuti su 29. decembra 2016. Vlada Srbije ih je uvela jer je EU ukinula kvotu za proizvodnju u istom momentu kada je došlo do ruske zabrane uvoza poljoprivrednih proizvoda iz EU. Sve to je stvorilo ogromne viškove mleka u Evropi. Uvozne takse za mleko iznosile su od 10 do 20 dinara po litru, a za kiselomlečne proizvode od 10 do 30 dinara.

Generalni direktor Poljoprivredne korporacije Beograda (PKB) Dragiša Petrović ocenio je da će ostvareni rezultati poslovanja u 2016. biti "blago pozitivni".Rezultati su pozitivni iako je PKB u prošloj godini imao potpuno odsustvo punog iznosa premije za mleko, dodao je on. "Očekujemo nešto veće prihode u 2016, a i na strani rashoda uspeli smo da uštedimo na više pozicija, tako da očekujemo značajno bolji rezultat od rezultata ostvarenog 2015", kazao je on za kompanijski list Poljoindustrija. Prema rečima Petrovića, PKB je u 2016. u ratarskoj proizvodnji uprkos mnogobrojnim problemima sa kojima se suočavao posebno u delu pouzdanosti mehanizacije, uspeo da ostvari čak nešto veću proizvodnju od plana. Kako tvrdi, proizvodnja mleka je bila manja od plana, jer zbog odstustva premije za mleko nije bilo ekonomskih razloga za značajno forsiranje te proizvodnje koja sa sobom uvek vuče i znatne troškove. Petrović je naveo da PKB Korporacija od 2014. na godišnjem nivou, nakon donošenja spornog Pravilnika koji ograničava količinu mleka koji se premira, ostvaruje oko 1,4 dinara po litri, dok ostali proizvođači mleka ostvaruju premiju od sedam dinara po litri, što je na godišnjem nivou gubitak od 300 miliona dinara za to preduzeće iz Padinske Skele. "Mi smo od Ministarstva poljoprivrede u više navrata tražili da nam omogući samo jednak tretman, kakav imaju i svi drugi proizvođači, ni manje ni više", kazao je Petrović navodeći da PKB godišnje proizvede 10 do 12 procenata ukupno proizvedenog mleka u Srbiji, odnosno oko 30 odsto mleka ekstra i prve klase koja se industrijski preradi u Srbiji. "Neravnopravan položaj u odnosu na druge proizvođače mleka je sasvim sigurno ostavio značajne posledice po rezultat i tekuće poslovanje i pored svih mera koje smo preduzeli. Dalje narušavanje položjaja PKB u odnosu na druge proizvođače u smislu dodatne diskriminacije, a bez obezbeđenog alternativnog načina finansiranja, može ostaviti zaista teške posledice. Nadamo se i uvereni smo da do takvog scenarija ipak neće doći", kazao je dirtektor PKB Korporacije. Prema njegovim rečima, uprkos finansijskim teškoćama PKB konstantno radi na osavremenjavanju tehnoloških procesa, precizirajući da prilika za investiranje ima jako puno, od obnove mehanizacije, primena novih tehnologija u ratarstvu, proizvodnja povrća, unapređenja tehnologije uzgoja goveda, izgradnje novih sistema za zalivanje, kao i preradnih kapaciteta. "Izgradnja postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije na biogas, je posebno interesantno za PKB, zbog veoma povoljne cene električne energije iz ovog izvora, ostvarivanja dodatnog prihoda koji bi služio i kao "amortizer" kod značajnih promena cena sirovog mleka, te rešavanja pitanja otpada, za koji će, siguran sam regulativa biti sve strožija. No sve je to naravno usko povezano sa resavanjem statusnog pitanja", naveo je on. On je ocenio i da se na tekuće poslovanje preduzeća , posebno u sferi finansiranja, značajno reflektuje i proces rešavanja statusnog pitanja PKB-a koji je u toku, odnosno proces privatizacije koji traje više od dve godine. "Postupak prenosa kapitala sa Grada Beograda na Republiku Srbiju je završen i Republika Srbija je postala vlasnik stotinu odsto akcijskog kapitala PKB Korporacije. U saradnji sa Ministarstvom privrede doneti su i određeni zaključci o daljim koracima vezanim za rešavanje statusnog pitanja i omogućavanja nastavka normalnog poslovanja PKB Korporacije do konačnog rešenja statusnog pitanja i njihovo sprovođenje je u toku", istakao je. Prema Petrovićevim rečima, prenos kapitala na Republiku omogućava nešto šire mogucghnosti za rešenje statusnog pitanja PKB-a, kakvo je na primer i strateško partnerstvo, podsećajući da je prethodni model privatizacije podrazumevao rešavanje u "paketu" i statusa zavisnih preduzeća, što je za očekivati i u narednim koracima, imajući u vidu njihovu organsku povezanost sa PKB-om. Petrović je naveo i da je PKB nakon izlaska iz zaštite od izvršenja, od 29. maja 2016. platio po izvrsnim rešenjima oko tri miliona evra za obaveze koje su nastale pre više godina.

Nubijska koza pripada grupi mlečnih rasa koza. Poreklo vodi iz Nubije, Etiopije, a uzgaja se uglavnom u Egiptu, Etiopiji i Južnoj Africi. Nubijska rasa je u velikom broju zastupljena u zemljama Zapadne Evrope. Engleski uzgajivači su uvozom ove rase od 1895. godine razvili anglo-nubijsku rasu, a najzastupljenija je u SAD. Anglo-nubijska koza je nastala u Engleskoj kao rasa kombinovanih proizvodnih sposobnosti, za meso i mleko. Englesko švajcarski tip ove koze je nastao sa ukrštanjem ove rase sa jarčevima iz Indije, Egipta i Etiopije. S obzirom da vodi poreklo iz Afrike dugo se smatralo da je ova rasa neotporna na hladnoću, ali danas se uspešno gaji u Kanadi. Smatra se najboljom rasom kombinovanih sposobnosti. Pogodna je za proizvodnju mleka ali je i najmesnatija koza kombinovanog tipa. Laktacija traje 10 meseci, a za to vreme ova rasa daje oko 700 litara mleka. Mleko ove rase ima veći procenat mlečne masti (u proseku oko 4,5%) i proteina u odnosu na mleko alpskih koza. Samim tim se u proizvodnji sira od iste količine mleka anglo-nubijske koze dobije više sira u odnosu na mleko alpskih koza, ili se dobija ista količina sira, ali boljeg kvaliteta. Mleko je bez karakterističnog mirisa. Glava Nubijske koze je kratka, skraćenog lica, širokih klopavih visećih ušiju. Boja dlake je najčešće crna, crvena ili mrka. Težina ove rase može biti od 90-100 kg. Rogove imaju raspoređene daleko jedan od drugih, leđa su ravna i duga, Dobro podnosi zimu i vrućinu, nisu zahtevne u pogledu ishrane. 2,5-5 litara dnevno što je 750-1500 litara godišnje. Podmladak linija koje daju preko 1000 litara je skuplji od Alpskih koza, jer ova koza ima znatno veći procenat mlečne masti i proteina. U proizvodnji sira to znači da se od iste količine mleka Nubiske koze, dobije više sira nego od Alpske, ili se dobije ista količina sira, ali boljeg kvaliteta. Sadržaj mlečne masti Nubijskih koza je preko 4,5%. uz procenat proteina koji se kreće od 3,5-4,0. Obično je tvrdoglavija od drugih mlečnih koza i karakteristično se oglašava. Čak se i jarići oglašavaju kao da se žale.

Veterinarski sertifikati za meso i mleko i njihove prerađevine počeće da se primenjuju od 15. februara, što će omogućiti promet te robe na kosovskom tržištu, izjavio je predsednik PKS Marko Čadež u Bujanovcu gde se sastao sa predstavnicima lokalnih samouprava i sa oko 50 privrednika iz opština na jugu Srbije
„Već usaglašeni veterinarski sertifikati za meso i mleko i njihove prerađevine počeće da se primenjuju od 15. februara, što će omogućiti prodaju te robe na kosovskom tržištu“ izjavio je Čadež.
Predsednik PKS ističe da je za razvoj privrede ovog kraja posebno je značajan završetak autoputa ka Makedoniji, kao bitan preduslov za uspešnije poslovanje na jugu Srbije.

“Taj projekat je ogromna šansa koja će promeniti privrednu krvnu sliku Bujanovca, Preševa i Medveđe ”, istakao je Čadež i dodao da i privredne komore moraju tome ići u susret i tražiti nove šanse i mogućnosti, poslovne ideje, za ceo region. Privredna komora Srbije će, najavio je Čadež, otvoriti kancelarije u Preševu i Bujanovcu, koje će pružiti podršku privrednicima, omogućiti njihovo povezivanje i razmenu ideja.

Predsednik PKS je najavio i promociju privrednih potencijala Bujanovca i Preševa u Novom Sadu, Kragujevcu i Beogradu u februaru, a u januaru i u Prištini.

“Svaki novi posao koji danas bude dogovoren između privrednih delegacija, doprinos je lokalnom razvoju i donosi koristi i opštinama i građanima”, naglasio je Čadež.

U razgovorima su učestvovali i Safet Grdžaliju, predsednik Privredne komore Kosova koji je predvodio delegaciju 11 kompanija, čiji su predstavnici razmenili informacije o mogućnostima saradnje sa firmama iz Bujanovca i Preševa.
Predsednik Privredne komore Kosova istakao je da je današnji sastanak veoma dobra prilika za partnerstvo, dijalog i jačanje saradnje.

„Junaci modernog vremena i u Srbiji i na Kosovu su oni koji se bave ekonomijom, obezbeđuju nova radna mesta i ekonomski rast“, naglasio je Grdžaliju.

Predsednik Privredne komore Kosova rekao je da Srbija ima pozitivne ekonomske trendove, dobre trgovinske sporazume i jaku diplomatsku ekonomiju. Ističući da Kosovo i Srbija imaju dva zajednička neprijatelja - nizak ekonomski rast i stopu nezaposlenosti, Grdžaliju je naveo da se dijalog dve strane mora ojačati kroz ekonomski razvoj, koji bi kasnije doprineo i jačanju poltičkog i socijalnog mira i stabilnosti i ubrzao proces integracija.

„Region mora promovisati ideju jedna regija-jedno tržište i moramo prvo biti spremni za ekonomske integracije i uklanjanje privrednih barijera“, zaključio je Grdžaliju.


Da se ovako nešto dešava kod naših suseda gde se još nije slegla bura oko „problematične srbijanske čokoladice“ koju je hrvatska Predsednica Kolinda Graber Kitarović, između ostalih, darivala svojim građanima, verovatno bi javnost i institucije bili na nogamoa. Ali to kod nas nije tako, čak ni kada se radi o poštovanju Zakona i propisa. Sada se  pred Srbijom nalazi iskušenje da li je sposobna da poštuje sopstvene propise i institucije kada su u pitanju proizvođači iz Hrvatske isto onako kao i ostali proizvođači odakle god da su. Naime, kada je u pitanju bila čokoladica, jedino sporno je bilo to što je u pitanju proizvod iz Srbije. Tako nešto šizofreno, nije zabeleženo u novijoj istoriji EU. Međutim, koliko je to loše, u toliko je gore što srpski ministar poljoprivrede već četiri meseca odbija da se izjasni da li je hrvatski proizvođač mleka, kompanija DUKAT prekršila pravilnik o deklarisanju mleka. Naime mi smo ministra Nedimovića odmah obavestili o spornoj deklaraciji na proizvodu sveže mleko, uz ilustraciju fotografijama, ali se ministar Nedimović uz brojna obećanja ipak nije izjasnio. On je novinaru Agrobiznis magazina u niz navrata obećao da će se pozbaviti lično ovim sličajem, za šta je našoj redakciji obezbeđen i kontakt sa šefom kabineta ministra, ali nakon nekoliko nedelja odgovora nema. U petak smo zamoljeni da sačekamo ponedeljak i da ćemo dobiti kompletno mišljenje nadležnih ali se to nije desilo. 

Podsećanja radi, odgovor našoj redakciji ranije je dalo Ministarstvo trgovine koje je nedvosmisleno potvrdilo da se radi o prekršaju i da deklaracija nije u skladu sa pravilnikom, ali da mere zaštite po pravilniku sprovodi Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine na kojem se nalazi upravo ministar Nedimović koji je nasledio Snežanu Bogosavljević Bošković koja se po ovom pitanju takođe nije mešala u svoj posao, kao po drugim brojnim pitanjima....

Opšte je poznata činjenica da je ministar Nedimović sklon davanju obećanja, ali da se ona teško ispunjavaju. Samo jedno u nizu je bilo ono da će do kraja tekuće godine početi sa radom Nezavisna laboratorija za kontrolu mleka koja treba domaćim stočarima da omogući fer kontrolu i vrednovanje kvaliteta mleka. On je u razgovoru za Agrobiznis rekao da će uzimanje uzoraka biti moguće na više mesta i da će biti obezbeđena specijalna vozila za tu namenu. Ipak od toga za sada nema ništa, a to je i sam ministar Nedimović potvrdio na nedavnoj koferenciji za novinare u Vladi Srbije kada je najavio da će posao oko otvaranja laboratorije biti obavljen „narednih meseci“ . Izgleda da smo dobili zaista ministra poljoprivrede koji „obećava“. Šteta što nadležni ministar nije proaktivan kao hrvatska predsednica, ali nema ljutnje nju su izabrali građani, a ministra Nedimovića Skupština Srbije pa se nadamo da će tamo biti reči o ovom problemu.

Redakcija Agrobiznis magazina još jednom javno poziva resornog ministra i njegove saradnike da kažu građanima Srbije, da li kompanija DUKAT poštuje pravilnik o deklarisanju mleka? I zašto do sada nije bilo odgovora na ovo pitianje?

ODGOVOR MINISTARSTVA TRGOVINE I TELEKOMUNIKACIJA: Zakonom o bezbednosti proizvoda („Sl. glasnik RS", br. 41/09) regulisan je, između ostalog, način deklarisanja, označavanja i reklamiranja hrane koja se stavlja u promet na teritoriji Republike Srbije. Shodno članu 8. ovog zakona, subjekti u poslovanju hranom dužni su da potrošaču obezbede informacije koje daju mogućnost izbora proizvoda na način koji potrošača neće dovesti u zabludu u pogledu sastava, svojstava i namene proizvoda. Na osnovu navedenog zakona, donet je Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane („Sl. glasnik RS”, br. 85/2013 i 101/2013), kao i Pravilnik o kvalitetu proizvoda od mleka i starter kultura („Sl. glasnik RS”, br. 33/2010, 69/2010, 43/2013 – dr. pravilnik i 34/2014). Ovim propisima bliže su regulisani uslovi koji se moraju ispuniti deklarisanjem, označavanjem i reklamiranjem hrane, a u pogledu podataka sadržanih na deklaraciji, prezentacije podataka iz deklaracije, čitljivosti, vidnog polja, određivanja naziva hrane, neto količine i ostalih informacija za koje je propisano da se moraju nalaziti na deklaraciji hrane u prometu. Članom 11. stav 1. Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane propisano je da se kod deklarisanja upakovane hrane, u istom vidnom polju moraju nalaziti sledeći podaci: 1) naziv hrane; 2) neto količina; 3) rok trajanja hrane ili naznaka mesta gde se on nalazi; 4) stvarni sadržaj alkohola kod pića koja sadrže više od 1,2% vol alkohola.

Redakcija Agrobiznis magazina je obavestila i dve nadležne institucije koje se bave ovakvim slučajevima - Agenciju za borbu protiv korupcuje i kancelariju Zaštitnika građana  koji su nam potvrdili prijem dokumentacije i da su u skladu sa svojim nadležnostima započeli postupke provere. Očekujemo da će ova priča dobiti svoj adekvatan epilog koji će biti opomena svima da prevra građana i zloupotreba ovlašćenja neće proći nekažnjeno.

ODGOVOR MINISTARSTVA TRGOVINE I TELEKOMUNIKACIJA: Zakonom o bezbednosti proizvoda („Sl. glasnik RS", br. 41/09) regulisan je, između ostalog, način deklarisanja, označavanja i reklamiranja hrane koja se stavlja u promet na teritoriji Republike Srbije. Shodno članu 8. ovog zakona, subjekti u poslovanju hranom dužni su da potrošaču obezbede informacije koje daju mogućnost izbora proizvoda na način koji potrošača neće dovesti u zabludu u pogledu sastava, svojstava i namene proizvoda. Na osnovu navedenog zakona, donet je Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane („Sl. glasnik RS”, br. 85/2013 i 101/2013), kao i Pravilnik o kvalitetu proizvoda od mleka i starter kultura („Sl. glasnik RS”, br. 33/2010, 69/2010, 43/2013 – dr. pravilnik i 34/2014). Ovim propisima bliže su regulisani uslovi koji se moraju ispuniti deklarisanjem, označavanjem i reklamiranjem hrane, a u pogledu podataka sadržanih na deklaraciji, prezentacije podataka iz deklaracije, čitljivosti, vidnog polja, određivanja naziva hrane, neto količine i ostalih informacija za koje je propisano da se moraju nalaziti na deklaraciji hrane u prometu. Članom 11. stav 1. Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane propisano je da se kod deklarisanja upakovane hrane, u istom vidnom polju moraju nalaziti sledeći podaci: 1) naziv hrane; 2) neto količina; 3) rok trajanja hrane ili naznaka mesta gde se on nalazi; 4) stvarni sadržaj alkohola kod pića koja sadrže više od 1,2% vol alkohola.

O spornoj temi detaljnije na linkovima:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/1407-laktalis-obmanuo-potrosace-mleka 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/1409-laktalis-negira-svoju-gresku-i-saopstava-da-ulaze-u-proizvodnju-mleka 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/1385-dukat-krije-procenat-mlecne-masti-u-mleku-i-krsi-zakon 

U Srbiji je trenutno velika bitka između trgovaca, za pilećim mesom što niže cene, što povećava nekontrolisani uvoz mesa sumnjivog kvaliteta. Takve tržišne prilike potrošačima verovatno odgovaraju, jer je meso sve jeftinije, ali na duži rok to nije dobro. Na taj način gubi se sledljivost, što utiče na smanjenje bezbednosti proizvoda, upozorio je Tibor Šimonka, predsednik Uprave slovenačke Perutnine Ptuj. On je dodao da u Srbiji radi oko 130 proizvođača živinskog mesa, a samo 30 do 40 je registrovano.
 
– U Srbiji, ali i u državama regiona, postoji glad za jeftinim mesom. Veliki trgovci nabavljaju svega oko 50% živinskog mesa od tri najveća proizvođača. Mnogo je onih čiji proizvodi dolaze do potrošača čudnim kanalima. Potrebno je da tržište bude bolje regulisano, kako bi kupci bili sigurni da kupuju bezbedne proizvode – kazao je Šimonka.
 
Ova kompanija, od februara 2016. godine u većinskom je vlasništvu Slovenačke industrije čelika, inače u vlasništvu ruske grupacije IMH. Uz Perutninu, koja je privatizovala Topiko iz Bačke Topole, najveći proizvođači na srpskom tržištu su Industrija mesa Matijević i Neoplanta. Naredne godine, kako je najavljeno, planirane su investicije u podizanje farmi koje ispunjavaju više evropske standarde.
 
– Srbija je za nas sve značajnije tržište, ali ima i veliki potencijal pogotovo za uzgoj živine. Nastojaćemo da povećamo broj farmi ali i ulaganja u klanicu i preradu – rekao je Šimonka.

 

Tokom posete zasadima voćaka u Rumi kod gospodina Zorana Kovačevića ministri poljoprivrede Slovenije i Srbije Dejan Židan i Branislav Nedimović osvrnuli su se i na situaciju u stočarstvu,  naročito na proizvodnju mleka. Oni su ovom prilikom izrazili očekivanje da će se tržište mleka narednih meseci stabilizovati, a da je potvrda toga rast tražnje za mlekom u poslednji nekoliko nedelja. Nedimović se ovom prilikom osvrnuo i na mere koje je preduzela Vlada Srbije povodom pojačanog uvoza mleka rekavši da su ove mere dale rezultate, ali da je bilo i kritika od strane EU. On je  naglasio da je između ostalog partnerima u EU rečeno da se ovom administrativnom merom ne štite samo primarni prozvođači već i prerađivači odnosno industrija mleka u Srbiji koju uglavnom drže velike kompanije iz EU. „Mi smo zaštitili koliko god smo mogli mlekarski sektor“ naglasio je Nedimović. Na pitanje urednika Agrobiznis magazina kada će ispuniti dato obećanje da će konačno početi sa radom referentna laboratrija za kontrolu mleka ministar Nedimović je odgovorio da se u najskorije vreme može očekivati početak analiza i da će to svakako biti pre kraja godine, kao i da će analza biti moguća na više lokacija u Srbiji. „Poljoprivrednici će moći da donose uzorke na analizu“ pojasnio je resorni ministar rekavši da na srednji rok možemo da očekujemo bolju situaciju u sektoru, a najavio je i da će 4. novembra razgovarati u Briselu o merama koje je Srbija preduzela u vezi sa mlekom, podsetivši da je EU dala 350 miliona evra za svoje mere u proteklih 6 meseci.

Imamo ideju da u 2018. godini subvencije uspostavimo na osnovu kontrole kvaliteta, da ono što je kvaitetnije više plaćamo i tako razvijamoo konkurentnost. „Moramo se osloboditi demagogije da plaćamo u poljoprivredi sve isto, onda tu nema razvoja. Meni je to ideja i daću sve od sebe, ako ne uspem daću ostavku i baviti se nečim drugim“ rekao je Branislav Nedimović pred brojnim novinarima. Moramo da donesemo i neke propise koji uređuju plaćanje u poljoprivredi podsetio je resorni ministar.

Ministri Nedimović i Židan su ovom prilikom istakli da će u obe zemlje posebna pažnja biti posvećena mladim poljoprivrednicima i da će im se omogućiti dopunske mere kako bi se stimulisali da žive i rade na selu.

Nedimović je rekao da će se mere agrarne politike sprovoditi kroz subvencije i kreditnu podršku. Sa EBRD se radi na START UP kreditima. On je najavio da će mere agrarne politke biti poznate za 20 dana nakon sastanka sa MMF-om. „Ja ću se boriti da dobijemo one mere koje pojačati konkurentnost“  zaključio je Nenedimović.

Reagujući na najavu EU o utvrđivanju šeme smanjenje proizvodnja mleka u EU, udruženje evropskih farmera Copa & COGECA zadovoljno je jer prvi deo novca skoro potpuno iskorišćen. Predsednik Radne grupe za mleko u oviru Copa & COGECA gospodin Mansel Rejmond izjavio je da  "52.101 proizvođača mleka od njih 750.000 pozitivno odgovorilo na poziv Evropske komisije da smanje proizvodnju mleka. Oni koji su se odlučili da smanje proizvodnju mleka trebalo bi da imaju lako dostupna sredstva namenjena onima koji su doneli takvu odluku. "Mi već vidimo da proizvodnja mleka u EU opada, ali smo veoma zabrinuti jer se vidi takođe da neke druge regije u svetu povećaju svoju proizvodnju. U protekloj deceniji (2007 - 2015), EU je povećala proizvodnju za 10%, dok je Novi Zeland povećao proizvodnju za 36% i SAD za 12%. Takođe je zabrinjavajuće stanje u sektoru govedine jer postoji slična teškoća kao u sektoru mlekarstva i pozivamo Evropsku komisiju da bude aktivnija i učini više na poboljšanju kritične situacije na tržištu govedine, "dodao je gospodin Rejmond.

Podsećamo, ponuda mleka na teritoriji EU značajno je povećana, kako zbog ruskog embarga, tako i zbog značajnog povećanja proizvodnje nekih proizvođača. To je imalo značajan uticaj i nasektor mleka u Srbiji jer je u prvoj polovini godine na uvoz mleka i mlečnih proizvoda potrošeno više od 15 miliona evra o čemu je ranije pisao Agrobiznis magazin.

Uprkos činjenici da je Laktalis kroz svoj proizvod DUKAT sveže mleko koje VOLIM prekršio pravilnik o deklarisanju proizvoda ne možemo da ne pitamo šta se dešava sa proizvodnjom sirovog mleka u ovoj kompaniji, to je tema koja zanima najvoše poljoprivredne proizvođače.

Prema odgovorima koje smo dobili iz Laktalisa, kompanija Somboled pomaze svojim kooperantima da proizvedu i isporuče sirovinu najvišeg kvaliteta. U prethodnom periodu nije bilo isporuka sirovog mleka od kooperanata, koje nije zadovoljavalo zahtevane pravilnika o kvalitetu, takođe nije bilo ni otkazivanja saradnje. Od svih farmera se otkupljuju ugovorene količina mleka, uključujući i mleko ekstra klase, a  po ceni iz važećeg Cenovnika. Učešće kompanije Somboled u otkupu mleka na tržištu Srbije je 7 odsto.

Somboled je tokom protekle decenije uložio 36,8 miliona evra u unapređenje rada mlekare, a zahvaljujući Lactalis Grupi, čiji je Somboled član, omogućen je pristup dodatnoj stručnoj i finansijskoj pomoći i podršci domaćim farmerima. Na godišnjem nivou, kompanija uloži gotovo 1 milion evra u razvoj domaće primarne proizvodnje. U Srbiji se plasira 50.000 tona gotovih proizvoda, dok se na svetska tržišta izveze više od 5.000 tona proizvoda.

Kompanija trenutno otkupljuje najkvalitetnije sirovo mleko od više od 1150 domaćih proizvođača, od čega više od dve trećine farmera čine porodična gazdinstva koja dnevno isporučuju do 2500 litara mleka. Uz to, Somboled kontinuirano radi na povećanju prijemnih kapaciteta i širenju mreže kooperanata kao odgovor na povećanu tražnju za proizvodnim asortimanom kompanije na domaćem, ali i na inostranim tržištima. Od 2013. godine, količine otkupljenog mleka rasle u proseku za po 7 odsto godišnje, a od 1. jula 2016. godine, kompanija je povećala otkup za 5.000 litara na dnevnom nivou i uspostavila saradnju sa pet novih farmi na teritoriji Vojvodine, gde je otvoreno i četiri nova otkupna mesta, u Tovariševu, Deronji, Uzdinu i Čantaviru. Povećanje otkupa vidno je i poređenjem podataka da je od januara do juna prošle godine od domaćih farmera otkupljeno 28 miliona litara sirovog mleka, dok je u istom periodu ove godine otkupljeno 30,5 miliona litara sirovog mleka. Osim toga, otkupna cena sirovog mleka nije promenjena u prethodnih godinu dana uprkos kretanjima na tržištu, kako bi se kooperantima omogućila predvidljivost poslovanja.Dugoročni cilj kompanije je da se, kroz dijalog sa kooperantima, stručnu i savetodavnu pomoć, kao i ulaganjem u primarnu proizvodnju, podigne nivo održivosti domaćeg poljoprivrednog sektora, ali i doprinese jačanju lokalnih zajednica u kojima mlekara posluje.

Ukoliko su ove tvrdnje istinite, to je svakako za pohvalu. Međutim ne možemo, a da sve ovo ne uzmemo sa rezervom, jer nam je koliko juče sa ovim odgovrima rečno da sporno sveže mleko VOLIM koje nije na pravilan način deklarisano, što su potvrdili i u Ministarstvu trgovine kao i u Ministarstvu poljoprivrede zapravo nije pogrešno deklarisano. Mi smo nakon odgovra iz resornog Ministarstva ponovo postavili pitanja nadležnima u Laktalisu uz prosleđen odgovr nadležnih ali do sada nismo dobili odgovore. Evo šta smo pitali:

Da li ćete i kada povući sporni proizvod sa tržišta?

Kako će te obeštetiti potrošače koji su na ovaj način oštećeni?

Ko će snositi odgovornost za nastalu štetu?
 
Ko je odgovoran u kompaniji za deklarisanje proizvoda i zašto ste na ovaj način grubo prekršili pravilnik?
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31