Način da se iskoristi genetski potencijal mlečnih krava je da im se pored kvalitetne ishrane obezbedi idealan smeštaj kako bi se postiglo dobro zdravstveno stanje, dobra reprodukcija, kao i dobra proizvodnja mleka. Prilikom izgradnje farme treba obratiti pažnju na: – položaj farme – sistem držanja (vezani ili pušteni sistem) – prostirku – ventilaciju – način izđubravanja i skladištenja đubriva – hranjenje stoke – bokseve za telenje, lečenje krava – prirodnu svetlost u štalama – mesta za pijaću vode – izmuzište Veoma bitna stvar kojoj se mora posvetiti velika pažnaj a koju poljoprivrednici olako shvataju je ventilacija objekta.

Ventilacija u štalama je neophodna jer ima odličan efekat na proizvodnju mleka, zdravlje i reproduktivne osobine krava. Dobra ventilacija je bitna za uklanjanje štetnih gasova iz štale i za smanjenje vlažnosti u štalama Ventilacija treba da omogući da je u štali suvo, da nema promaje i da ima dovoljno svežeg vazduha tj. da se ne oseća zagušljivost u objektu. Temperatura u štali treba da bude između 10 i 20°C. Optimalna temperatura u štali je 10-15°C. Prioritet treba dati prirodnoj ventilaciji u štalama koja se zasniva na tome da je topao vazduh lakši od hladnog, tako da se toplota koju krave proizvode polako penje ka krovu štale. Idealno bi bilo imati otvor na krovu štale kako bi ovaj topao vazduh mogao izlaziti napolje, kao i amonijak i vlaga.

Otvori za ulaz svežeg vazduha se trebaju konstruisati na bočnim zidovima, oko dva metra od poda i oni moraju biti nešto uži od otvora za izlaz vazduha i to ako je otvor za izlaz vazduha širok 40 cm, onda bi otvor za ulaz svežeg vazduha na svakom zidu bio oko 30 cm širok. Nagnutost krova bi trebala biti oko 25 stepeni kako bi se obezbedila dobra prirodna ventilacija jer se tada topao vazduh lakše kreće ka krovu štale. Preporučuje tzv. horizontalna ventilacija sa otvorenim bočnim zidovima na štali pri čemu se oni mogu zatvoriti sa zavesama od najlona kada su vremenski uslovi loši.Veličina štale za držanje krave uslovljava i način ventilacije pa tako imamo manje štale kod kojih izmena vazduha se rešava izgradnjom odvodnih i dovodnih ventilacionih kanala(otvora),koji funkcionišu na osnovu razlike u temperaturi i spec. tež. između spoljašnjeg i unutrašnjeg vazduha.

Odvodni ventilacioni kanali, u vidu dimnjaka, a presek im je 0,4 x 0,4 m – 0,7 x 0,7 m, što su viši bolje funkcionišu ( poželjno je oko 5 m ).
Dovodni ventilacioni kanali (otvori), mogu biti u zidu ili tavanici, a ukupna površina iznosi 70% od odvodnih, a presek im je 0,2 x 0,2 m – 0,4 x 0,4 m i veće štale – ovde se ventilacija može uspešno rešavati samo pomoću električnih ventilatora koji rade na principu izbacivanja zagađenog vazduha ili ubacivanja svežeg vazduha u štalu.
Odvodni i dovodni ventilacioni kanali su ravnomerno raspoređeni i broj im zavisi od veličine objekta.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/07/10/stocarstvo/i-ovo-je-uslov-za-dobru-mlecnost/

Dejan Stajić (33) je ekonomista, koji se iz grada vratio u selo Toplac kod Vranja, kako bi napravio farmu koza. Na predivnim i prostranim pašnjacima u okolini sela nastanio je oko 50 rasnih koza - francuska alpina.

Za njihovu kupovinu odlučio se kada je rešio da se bavi proizvodnjom kozjeg sira. Ovu rasu je odabrao, jer su mlečnije u odnosu na druge vrste i jer je pri stvaranju ove rase korišćena upravo metoda selekcije visoke proizvodnje mleka. Mlečnost ove rase je od 500 do 800 litara tokom perioda jedne laktacije koja traje oko 280 dana.

Prilagodljive su na različite uslove gajenja, otporne na bolesti, a njihov muzni vek traje sedam do deset godina.

Koza u svojoj ishrani koristi sto vrsta biljaka, desetostruko više nego krava ili obična, bela ovca. Zahvaljujući raznovrsnoj ishrani, mleko i sir alpske koze nemaju onaj intenzivni miris zbog kojeg mnogi ne jedu kozje proizvode, uprkos njihovim lekovitim svojstvima.

Mleko, sir i meso alpske koze je na ceni, jer se ne nalaze često na tržištu. To je i Dejan imao na umu kada je pokrenuo proizvodnju.

- Do neophodnog kvaliteta došli smo proizvodeći sir na tradicionalan način. Sir prave isljučivo uži članovi naše porodice i to u prostorijama koje smo izgradili specijalno za ovu namenu - kaže Dejan.

Kvalitet njihovih proizvoda prvi su prepoznali vlasnici restorana u Vranju koji su bili i ostali njihovi stalni kupci. Roba je postala prepoznatljivija kada je Dejan došao na ideju da svoj sir kupcima plasira u drvenim kačicama koje se proizvode na tradicionalan način. Ovako upakovan sir transportuje i kupcima u Srbiji, Makedoniji i Hrvatskoj.

Na ceni kod kupaca su i jarad, koja se odgajaju u Dejanovom gazdnstvu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2642234/mlecnost-alpske-koze-od-500-do-800-litara-tokom-perioda-jedne-laktacije

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31