Prema zvaničnim podacima, srpski poljoprivrednici i stanovnici sela prosečno su sve stariji, što je zaista poražavajući podatak. Međutim, Šumadija se još uvek
izdvaja jer u njoj kud i kamo mladi više ostaju na selu. Bili smo u Orašcu, centru Šumadije Prvog srpskog ustanka i jednom od svakako najlepših sela Srbije. Posetili smo porodicu Joksimović koja se bavi različitim vidovima poljoprivredne proizvodnje. Oni svoje proizvode plasiraju na pijaci na Novom Beogradu. Najvažnija proizvodnja je povrtarstvo, koju vodi najmlađi član porodice Marko, inače student završne godine Agronomskog fakulteta u Čačku.
U tri plastenika proizvode paradajz i krastavac. Marko nam kaže da se odlučio za paradajz BRAVO, koji ima izvanredan kvalitet i oblik ploda. Dok smo sa Markom pričali o planovima za budućnost, njegova majka Olgica i deda Živomir ubacivali su u furunu tepsije sa nadošlim testom za avgust 2019. avgust 2019.
hleb. Ova porodica sačuvala je ovu naviku i barem dvaput nedeljno peku hleb u furuni, jer im se više dopada nego onaj iz trgovine. Kažu da bez problema zadržava svežinu četiri do pet dana. Uz to, kada se izvadi vruć uz domaće proizvode, poput sira i kajmaka i tek ubranog paradajza, ne treba nam ništa više.
Marko ima dvadeset devet godina i nedavno je registrovao poljoprivredno gazdinstvo. Planira da se javi na konkurs Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede koje mladima daje do milion i po dinara za započinjanje posla i unapređenje proizvodnje. Mladi Joksimović planira da za ovaj novac uradi arteški bunar, jer im je voda ograničavajući faktor za proširenje proizvodnje.
„Potrebne su nam velike količine vode, za ova tri plastenika, imamo dovoljno ali za proširenje nam treba mnogo više vode. Sada prikupljam dokumentaciju i tražim ponude za izvođenje radova, jer sam pročtao na sajtu www.agropress.org.rs najavu ministra Nedimovića, da će konkurs biti u septembru. Meni kao mladom poljoprivredniku koji živi na selu ovo zaista puno znači“ kaže Marko Joksimović.
Pored stočarstva, povrtarstva i ratarstva, Joksimovići se bave i voćarstvom, tako da su već pripremili kominu od kajsije koje nam je pokazao Markov deda, pohvalivši se da je kajsija ove godine dobro rodila i da očekuje rakiju odličnog kvaliteta. Pre nego što su smestili kominu u burad, povadili su koštice i očekuju da će ove godine proizvesti barem 200 litara kajsijevače.
Što se tiče plasmana proizvoda nemaju problema. Oni imaju tezgu u bloku 45 na Novom Beogradu, na kojoj plasiraju svoje proizvode ali i proizvode svojih komšija:
„Prošle godine u susednom selu Stojnik započeli su veliku proizvodnju jagoda koje su zaista veoma kvalitetne, a imajući u vidu manju površinu plasiramo i njihove jagode sa naše tezge tako da kupac kada dođe kod nas ima veliki asortiman robe i može da bude siguran da je ona vrhunskog kvaliteta i bezbedna, pošto znaju od koga kupuju jer se mi ovim poslom bavimo decenijama“ kaže Joksimović.
Markov otac Mikica takođe je velika podrška u radu i nakon završene smene u firmi priključuje se sinu i ostatku porodice, a vikend je rezervisan za prodaju onoga što se proizvelo:“ Nije kajsija samo za proizvodnju rakije već smo proizveli nekoliko stotina flaša soka i tegli džema od kajsije koji se najviše traži“.
Orašac je selo u Srbiji u opštini Aranđelovac u Šumadijskom okrugu. Ima skoro 1.500 stanovnika i nalazi se na magistralnom putu Mladenovac-Aranđelovac, koji je pre mesec dana potpuno obnovljen, tako da možete udobno i brzo stići do sela u kojem se nalazi Marićevića jaruga, mesto odakle je Karađorđe poveo borbu za oslobođenje od Turaka. U ovom mestu je sklopljen dogovor o kretanju u odsudni boj protiv Turaka u novembru 1803. godine, a ustanak je podignut na Sretenje (15. februara) 1804. godine. U znak sećanja na ovaj datum podignut je memorijalni kompleks – spomen-obeležje u Marićevića jaruzi, Crkva svetog Vaznesenja Gospodnjeg, škola Prvi srpski ustanak, spomenik voždu Karađorđu i muzej. Orašac je odlukom Skupštine Srbije iz 1979. godine kategorisan u znamenito mesto i na taj način svrstan u kulturno dobro od značaja za Republiku Srbiju. Ovo selo svakodnevno posećuju đaci, turisti i brojne delegacije.
Zbog toga postoji značajan potencijal zarazvoj seoskog turizma i povećanje poljoprivredne proizvodnje, naročito u smislu finalizacije proizvoda, odnosno prerade.
Ne bi bilo loše da poneki turista ponese teglu džema, čokanjčić i slično.

Izvor: Agrobiznis magazin

Ima svega 16 godina a već je iskusan poljoprivredni proizvođač. On sa porodicom obrađuje 15 hekatara zemlje. Od toga zasejao je ove godine 3, 3ha uljane repice, 3,5 ha pšenice, 6 ha kukuruza, 2 ha trave. Od prošle godine Mihajlo Đokić, mladi poljoprivrednik iz Male Vranjske ima i jagode na površini 30 ari. Kako nam je rekao, za ovu godinu planira da proširi proizvodnju na 80ari. Zadovoljan je kako je jagoda rodila ove гodine uprkos problemima sa vremenom jer je bilo kišno proleće. Bilo je oko 250 grama po živiću, sortе Kleri. Značajne količine „obrao“ je rani mraz.
„Što se tiče agrotehničkih mera u uljana repici sam primenio đubrenje sa NPK-ENTEC i PATENTKALL, KAN-Lincer, a za zaštitu sam uzeo Flupisor protiv ukolisnih i Lontrel za širokolisne korove, uz njih primenio sam Nurel D protiv sjajnika. Kada je reč o pšenici koristio sam za đubrenje NPK- MAP i KAN dva puta, a
protiv korova smo primenili Palas. Uz sve ovo išla je primena insekticida i fungicida. Za kukuruz išao sam pre setve sa Ureom, posle setve KAN i prskanje je rađeno Adengom od Bayer-a“ reče nam mladi poljoprivrednik Đokić u tri rečenice kompletnu primenu đubrenja i zaštite i dodaо:
„Za jagode sam koristio različite preparate za zaštitu i KSC đubriva. Planiram da za koju godinu povećam proizvodnju na 3 hektara“.
Završena je žetva pšenice sa prinosom 5,7 tona po hektaru, što se može reći da je dobro za ovu godinu, ali je prinos uljane repice bio loš svega 2,7 t/ha.
Mihajlo je inače iz šabačkog seлa Mala Vranjska, kaže nam da je selo lepo i mirno, ali u lošem stanju su putevi. Selo ima 600 domaćinstava, kao i u mnogim i ovde mladi napuštaju svoja rodna mesta. Sele se u gradove, ili napuštaju Srbiju.
„Nemam oca, poginuo je kad sam imao 6 godina. Živim sa stricem, babom, majkom i bratom. Brat je stariji, ima 19 godina. Želja nam je da radimo poljoprivredu,
da nastavimo tradiciju, a prvenstveno da ostanemo u našem rodnom mestu. Počeo sam da radim sa 12 godina.“

Izvor: Agrobiznis magazin

Bili smo u gostima kod Nedeljka Racića, koji se bavi proizvodnjom rasada povrća i jagoda u plasteniku, i na otvorenom.

„Berba jagoda ove godine počela je ranije nego prošle i to za dve nedelje. „Prve jagode smo ubrali 12. aprila, sada već imamo veće količine. U zatvorenom prostoru imamo jagode, na nešto više od deset ari, "ističe naš sagovornik.
Što se tiče povrća, Racići se bave proizvodnjom rasada paprike, paradajza i krastavaca. Ovu proizvodnju imaju u dva plastenika i sve prodaju na pijaci u Kraljevu, ili ispred samog plastenika, gde kupci dolaze.
„Naš četvoro ukućana stignemo da održavamo zasad i beremo“ kaže mladi poljoprivredni proizvođač iz Vrbe kod Kraljeva, koji ima svega 26 godina. On se odlučio za proizvodnu jagoda, jer se pre svega isplati i savladao je tehnologiju proizvodnje jer se već pet godina bavi ovim poslom. Za Agrobiznis kaže, da je početna cena na veliko bila 310 dinara i po njegovim rečima to je odgovarajuća cena koja omogućava pristojnu zaradu.
Proizvodnja jagoda u plasteniku je zahtevnija u odnosu na proizvodnju na otvorenom, u smislu zaštite i navodnjavanja, ali i bezbednija kada su u pitanju mrazevi. Za svaki slučaj Nedeljko je ove godine svoje jagode u rizičnim noćima prekrivao agrilom i na taj način obezbedio proizvodnju. Racići su se odlučili za manja pakovanja od kilogram, na koja su stavili etikete sopstvenog gazdinstva, što neznatno utiče na povećanje troškova, ali pruža kupcu dodatnu sigurnost, jer zna od koga je kupio proizvod i da porodica Racić stoji iza kvaliteta svojih plodova. Oni redovo vrše zaštitu i prihranu jagode, tako da imaju i lepe prinose. Čim privedu kraju berbu u plasteniku, oni će nastaviti sa berbom na otvorenom polju. Za sada ne planiraju da šire proizvodnju, jer je ovo što imaju sasvim dovoljno, mogu sami da urade uz ostale obaveze na gazdinstvu. Kada je reč o pakovanju u gajbe, takođe vode računa o svakom plodu i pažljivo ga pakuju, da se ne bi oštetio, i uz to oni svoje plodove ređaju po određenom rasporedu, tako da i na oko gajbe izgledaju lepo.

„Svesni smo činjenice da pored dobrog kvaliteta današnjeg kupca privlači i pakovanje, izgled samih proizvoda, kako naš narod kaže, danas se i očima kupuje, objašnjava Nedeljko Racić i zaključuje: „Očekujem da ove godine imamo jagodu odličnog kvaliteta jer imamo dovoljno sunčanih dana“.
Jagoda je kod ovih domaćina krupna, već oko 20. aprila brali su svaku drugi dan po desetak gajbi, odnosno 45 kilograma. Inače Nedeljko Racić je master zaštite bilja, studije je završio u Čačku, a ima i dve sestre koje su trenutno u inostranstvu na školovanju.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30