Svaka pomisao na istočnu Srbiju asocira na napuštena sela, mnogo hektara obradivog zemljišta zaraslog u korov, ali ovakvi slučajevi ulivaju nadu!
Vukašin Vučić, mladi poljoprivrednik iz opštine Knjaževac, koji se bavi ratarstvom, a uz to je student ratarstva i povrtarstva, pročitaćete koje kulture gaji, sa kojom mehanizacijom, u kakvim uslovima i kako prodaje žitarice.
Sve je češća pojava da mladi ljudi, ambiciozni, uporni i odlučni, odlučuju da se bave poljoprivredom, a sve više vremena posvećuju učenju, usavršavanju i praćenju svetskih trendova. U tekstu koji sledi, biće reči o obrazovanju, naučno-istraživačkom radu i usavršavanju ovog mladog čoveka.
Kada ste krenuli da se bavite poljoprivredom i šta vas je navelo na tu odluku?
„Poljoprivredom sam krenuo da se bavim relativno skoro, pre možda 7- 8 godina. Prva parcela koju sam krenuo da obrađujem bila je površine 60 hektara. Ali pre toga, to zemljište nije bilo obrađivano 20 godina, zaraslo u korove, kupinu, razno drveće. Posle godinu dana sam odlučio da uzmem još dve takve parcele i da sve pretvorim u obradivo zemljište. Proces čišćenja i izvlačenja grana, drveća, trajao je pune tri godine. Bio je to mukotrpan posao.
Kako smo koji deo uspevali da očistimo i da pripremimo za osnovnu obradu, bacili smo se na posao i krenuli sa setvom.“
„Na samom početku, s obzirom na to da smo posedovali neku osnovnu mehanizaciju, prinosi su bili zadovoljavajući, i zemljište se polako spremalo da ispuni
svoj pun potencijal u svakom smislu. Narednih godina, kako su se prinosi povećavali, odlučili smo da nešto od stare mehanizacije prodamo, a zatim uložimo u
novu i savremenu mehanizaciju.“
Zašto baš ratarstvo?
„Mene uglavnom interesuje ratarstvo i jednim delom povrtarstvo, pre svega zato što se radi na velikim površinama, a sa malo radne snage, tako da su troškovi, ali i brige oko organizacije radnika svedene na minimum.“
Da li obrađivanje tolike površine zemljišta iziskuje upotrebu savremene mehanizacije?
„Trudimo se da pratimo tehnologiju i njen razvoj u pravom smeru, primenjivanjem na našem gazdinstvu.Ono što mislim da je vredno pomena, a što se tiče mehanizacije jeste traktor sa kojim obrađujem zemljište ( Fendt 936 Vario ), zemlja je teška za obradu tako da mi savremena mehanizacija olakšava osnovnu i dopunsku obradu, na kraju dobijam odličnu strukturu zemljišta spremnu za setvu. Sejalica sa rotodrljačom za direktnu setvu i novi rasipač, a
sve naravno usaglašeno sa navigacionim sistemima koji prati mašine od obrade, setve, đubrenja i prskanja, tako da imam minimalne gubitke, odnosno preklapanja prilikom rada.“
Što se tiče prinosa, da li si zadovoljni postignutim rezultatima?
„Rezultat svega toga su veoma visoki prinosi svih gajenih kultura na tim parcelama. Posebno sam ponosan na prinos suncokreta iz 2018. Godine, koji je bio 4
tone po hektaru. Ove godine je to za nijansu slabije, ali sam generalno zadovoljan. Sa pšenicom sam prethodnih godina ostvario prinos između 7 i 8 tona po hektaru što je iznad proseka za ovaj tip zemljišta. Što se tiče kukuruza, velika nadmorska visina i slabo otpuštanje vlage su faktori koji mi otežavaju proizvodnju i znatno smanjuju prinos, tako se fokusiram na pšenicu i suncokret.“

Gde nalazite tržište za svoje proizvode?
„Svoje proizvode uglavnom prodajem na berzi, po ceni koja je u tom trenutku aktuelna. Pratim tržište, dešavanja, kao i dramatične promene u pogledu ponude i tražnje. Narušavanjem osnovne tržišne paradigme, kada ponuda ne može da zadovolji apetite tražnje, odnosno kada je ponuda manja od tražnje, tas na ovoj veoma osetljivoj vagi pomera se u neželjenom smeru. Tada se javljaju pojedini problemi sa prodajom žitarica i njihovom distribucijom. A to se upravo dešava u minule pola decenije, od tada aktivno pratim tržište, tako da mi je taj period posebno upečatljiv. Samo u poslednje četiri godine tri puta je
ukupna ponuda kukuruza i pšenice bila ispod nivoa ukupne predviđene tražnje i poremećeni bilansi su prouzrokovali pad nivoa zaliha, pre svega na svetskom tržištu žitarica.“
„Zbog toga je ne samo interesantno nego i nužno pomno posmatrati i pratiti tržište žitarica, posebno tri najznačajnije žitarice: pšenicu, kukuruz i suncokret, jer one predstavljaju praktično dve trećine od ukupne ponude. Žitarice su najpouzdaniji pokazatelj za praćenje i formiranje cena hrane u svetu.“
Koliko je učenje i usavršavanje nakon studija bitno?
„Učenje tokom studija je veoma bitno, o tome govori moj trud i angažovanje u toku studija i određeni uspeh koji sam postigao. Trudio sam se da što više učim, a pogotovo iz stručnih predmeta, što mi danas itekako olakšava rad. Svoj prvi naučno-istraživački rad objavljen je u zborniku radova na
12. naučno stručnoj konferenciji „STES 2019 – Studenti u susret nauci“ gde sam sa svojim kolegom i naravno mentorom istraživao uticaj mehanizacije na zemljište u usevu suncokreta. Takođe se sa druge strane trudim da pratim aktuelna svetska dešavanja i promene u poljoprivredi, konkretno ratarstvu, tako da sam skoro posetio sajam mehanizacije „Agritechnica“, sa koga donosim puno lepih iskustava i mnogo novih saznanja.“
Kada uzmemo u obzir studije i posao vezan za poljoprivredu, šta planirate u budućnosti?
„Ovo za mene predstavlja jedan veliki izazov, gde od sebe očekujem da neprekidno učim, napredujem, i da ostvarujem što veće prinose u skladu sa uslovima u kojima radim. Trenutno obrađujem 215 hektara zemlje i ne planiram da tu stanem. To će naravno zahtevati da i dalje ulažem u nove ideje, a to je pre svega da zaokružim proces proizvodnje preradom žitarica, i to u pogledu iskorišćavanja energije koja se može dobiti siliranjem određenih vrsta žitarica. Uskoro krećemo sa izgradnjom bioenergane „AgroStar Energy“, što će biti prva i jedina bioenergana na istoku Srbije.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Pre ili kasnije je moralo doći do specijalizacije poljoprivredne proizvodnje, bilo da se radi o voćarstvu, povrtarstvu, ili bilo kojoj drugoj grani poljoprivrede.
Osnova toga je mogućnost proizvođača da izađe na tržište sa većom količinom i kvalitetom, gde će na osnovu količine dobiti veću cenu!
„Obrađujemo ukupno 15 hektara zemlje, od toga je 2,5 hektara pod povrćem, a na 13 hektara su ratarske kulture. Pod paradajzom imamo zasađeno 2 hektara, a ostatak je paprika. Možda se nekom čini da to nije velika površina, ali to je 40.000 biljaka paradajza, obiman i težak posao, ali od toga se može živeti!“ - rekao nam je Stojan Ristić, mladi poljoprivrednik iz sela Bresno Polje, u okolini Kruševca.
Možete li nam nešto više reći o vašoj proizvodnji?
„Primarna delatnost je proizvodnja paradajza na otvorenom polju, na površini od 2 hektara. Pretežno gajim sorte koje su deklarisane za proizvodnju na otvorenom polju, istina je da ima više posla nego u plastenicima, zbog stubova, žice, većeg broja tretmana, ali su ulaganja znatno manja, jer nema kupovine konstrukcije i folije. Sve ima svoje prednosti i mane. Papriku gajim na oko pola hektara, najviše zbog svojih mušterija, a i zbog svojih potreba, ističe naš sagovornik i dodaje:
Pomenuo sam da sa svojom porodicom obrađujemo još 13 hektara zemlje, na kojima gajimo ratarske kulture, najviše zbog muznih krava i junadi. Jedan od razloga zašto se bavimo i tom granom poljoprivrede, jeste da nam nedostaje stajnjak, a njega ne možemo da kupimo, s timsmo spojili lepo i korisno. Tako da i od stočarstva ima zarade, naravno ako se radi planski i pametno. “
Da li planirate proširenje proizvodnje i kako nalazite radnu snagu?
„Jedini način da se obradi tolika površina, jeste da svakoga dana imate upošljene radnike, koji će konstantno raditi i u kontinuitetu, kako je u mom slučaju, jer je bez toga proizvodnja nezamisliva i neizvodljiva. Ono što su moji planovi za budućnost, jeste da smanjim proizvodnju na otvorenom prostoru, ali da nasuprot tome podignem određeni broj plastenika, koji će mi zadovoljiti potrebe u pogledu proizvodnje.To je velika početna investicija, ali mislim da će mi se isplatiti kroz nekoliko godina rada, s druge strane, poboljšaću kvalitet svojih proizvoda, uštedeću više novca koji trošim za pesticide. Svima je poznato da povrtarske kulture na otvorenom prostoru iziskuju mnogo veći broj tretiranja u odnosu na one u zaštićenom prostoru, a taj novac ću ulagati u razvoj svoje proizvodnje.”

Izvor: Agrobiznis magazin 

Mladi poljoprivrednici koji su pored toga što su mladi i ambiciozni pokazali su da su vredni i željni znanja. Oni su se krajem novembra okupili i u sardnji sa Opštinom Rekovac, AGROPRESS-om i uz medijsku podršku našeg časopisa održali niz predavanja u prepunom amfiteatru „Poljoprivredno – veterinarske škole“ u Rekovcu.
Očigledno je da prepuna sala potvrđuje dobar odabir tema, predavača ali i predstavlja znak da mladi žele ipak da se bave poljoprivredom i pokažu svoje sposobnosti i preduzetnički duh. U skladu odabirom tema amfiteatar „Poljoprivredno – veterinarske škole“ je bio pravo mesto za jedno ovakvo okupljanje, s obzirom na to da je predavanju prisustvovao, između ostalih i veliki broj mladih, odnosno učenika ove škole, od kojih se očekuje da uskoro budu
nosioci, svi veruju u to, preporoda i razvoja poljoprivrede kao privredne grane, ne samo u Levču, već i u celoj državi. Naravno, skupu su pisustvovali i nešto iskusniji proizvođači iz ovog kraja.
U ime osnivača udruženja „Mladi poljoprivrednici Srbije“, na skupu su govorili Mladen Minić i Oliver Aleksić, koji i potiču iz Levča i nisu krili zadovoljstvo činjenicom da upravo iz svog kraja započinju organizovanje ovakvih predavanja, ali je to ujedno predstavljalo i veću odgovornost za predavače. Najpre je Oliver Aleksić pozdravio prisutne i obavestio ih o načinu funkcionisanju Udruženja, ambicioznim ciljevima kojima udruženje stremi, dosadašnjim rezultatima i uspešnoj saradnji sa Ministarstvima, pre svega Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, sa različitim preduzećima u našoj zemlji, sa kompanijom „Dunav osiguranje“, „Komercijalnom bankom“, AGROPRESS-om, kompanijom ,,Nektar“ čiji su sokovi posluženi svim prisutnima,
kao i sa redakcijom ,,Agrobiznis magazin-a“.
Mladen Minić, predsednik Upravnog odbora udruženja „Mladi poljoprivrednici Srbije“, poreklom je iz Sekuriča, u opštini Rekovac, on je jedan od osnivača
udruženja, koji se nakon završenih studija na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, vratio na selo i otpočeo proizvodnju, osnovao farmu i u međuvremenu učestvovao na različitim sajmovima poljoprivrede kao izlagač. Sopstvenim primerom Mladen je pokazao da se uz pametna ulaganja, korišćenjem subvencija države, može mnogo postići i živeti od poljoprivrede.
Minić je ovom prilikom istakao značaj udruživanja malih poljoprivrednih proizvođača, s obzirom da je jedan proizvođač kao samostalan, praktično osuđen na mala ulaganja, samim tim i na male prihode i dobro poznato „svaštarenje“ koje ne daje nikakve rezultate. Poseban akcenat je stavio na udruživanje, pre svega, mladih ljudi, ljudi koji su u punoj snazi, koji mogu da ulože sav trud i sve raspoložive kapacitete u proizvodnju, a koji su istovremeno
i sposobni da se obrazju, da odgovore na sve izazove koje ispred njih postavlja moderan način poljoprivredne proizvodnje, ali i života. „Poljoprivredni proizvođač u današnje vreme mora biti sposoban i edukovan kako da iskoristi sve potencijale svog poljoprivrednog gazdinstva, a isto tako i
da sazna, informiše se i iskoristi sve subvencije, olakšice i pomoć koju mu pruža država“ istakao je Minić.
U toku izlaganja posebnu pažnja posvećena je Konkursu za mlade poljoprivrednike koji je raspisan od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
- Uprave za agrarna plaćanja i koji se završava zajedno sa kalendarskom godinom. Minić je takođe upoznao je prisutne sa celokupnom procedurom u vezi sa Konkursom, od početka i popunjavanja prijave, pa sve do samog podnošenja zahteva. Ovom prilikom govorilo se i o pomoći koju u tom smislu pruža Udruženje, jer često prilikom konkurisanja učesnici Konkursa budu odbijeni zbog formalnih grešaka do kojih dolazi usled neinformisanosti, neupućenosti i nedovoljne obučenosti. Upravo se u tome ogleda značaj udruženja „Mladi poljoprivrednici Srbije“, jer je udruženje otvoreno za svoje članove u tom smislu i pruža pomoć u bilo kom obliku.
Udruženje prepoznaje i veliku šansu za male poljoprivredne proizvođače u smislu prerade proizvoda, bavljenja organskom proizvodnjom uz dobijanje potrebnih sertifikata, brendiranja proizvoda. „U svim tim idejama, veliku pomoć može pružiti udruženje, a svakako je da će više udruženih malih proizvođača biti znatno konkurentniji na tržištu u današnje vreme hipermarketa i uvoženja različitih proizvoda iz različitih zemalja“ istakao je Mladen Minić.
Na kraju izlaganja, Mladen je podvukao značaj ruralnih područja za bavljenje seoskim turizmom u cilju očuvanja kulturne i istorijske baštine u svim delovima
Srbije. „Svako od naših sela, a to se, pre svega, odnosi i na sam Levač, ima svoj duh, svoju istoriju, lepotu, predstavlja jednu oazu mira i prirode, i samim tim i predstavlja potencijal da se kroz seoski turizam doprinese razvoju privrede u svim područjima naše zemlje“ zaključio je Minić.
Okupljenim mladim poljoprivrednicima ili onima koji to planiraju da budu su se nakon izlaganja osnivača udruženja, obratile i predstavnice „Komercijalne banke“, Branka Kovačević i Dragana Matovski, koje su upoznale prisutne sa kreditima na koje bi mogli da se oslone u proizvodnji i ujedno su istakli sjajnu saradnju koju imaju sa udruženjem. Aleksandar Vasić se obratio skupu u ime kompanije „Dunav osiguranje“ i podsetio da se nijedna ozbiljna proizvodnja danas ne može pokrenuti bez obaveznog osiguranja, jer se na taj način predupređuju rizici koje proizvodnja nosi sama po sebi. Na kraju, Rade
Petrović, kao vlasnik poljoprivredne apoteke „Agro – Levač“ iz Tečića, najveće u ovom kraju, ponudio je proizvode iz svog asortimana, mogućnost kupovine na rate i svaki vid pomoći i saradnje sa proizvođačima. Okupljeni su imali i brojna pitanja za predavače, što je potvrdiilo da su pažljivo slušli i poželelii da više saznaju o temi. Zato se može reći da je ova radionica opravdala svoj cilj, da je dala nadu mladima da mogu od svog rada da zarade kao
i da postoje načini da se, uz saradnju sa udruženjem, može postići svaki zacrtani cilj koji pre svega treba da bude realan i konkretan.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Proizvodi od bundeve

Dejan Đukić iz Crepaje kod Pančeva rešio je da spoji staro i novo. Od bundeve, koja je od pamtiveka poznata po svojim lekovitim svojstvima, napravio je i tržištu ponudio neobične proizvode kao što je turšija od bundeve. Njegova supruga Marija i on su po zanimanju diplomirani tehnolozi, pa se prerada bundeve nametnula kao logičan korak.

Bundevu uzgajamo po organskim principima na dva hektara u Crepaji. Ovim poslom se moja pordica i ja bavimo jako dugo, a na našim njivama dominira muskatna bundeva, koja izgledom podseća na tamburicu, imamo i egzotične vrste kao što su hokaido, patišon, špageti bundeva, ukrasne vrste... Pre pet godina supruga i ja rešili smo da odemo korak dalje i počnemo da prerađujemo bundevu. Tako je nastao brend "Lalino zlato". U ponudi imamo sladak namaz sa i bez šećera, dve varijante turšije od bundeve, imamo čips i kandirano slatko od bundeve - kaže Dejan i dodaje da je zadovoljan interesovanjem potrošača.

- Cilj je da naše proizvode ponudimo inostranstvu. Radimo po sopstvenoj recepturi koja je nastala u saradnji sa profesorima sa Poljoprivrednog fakulteta s kojima imamo odličnu saradnju.

 

Sajam etno hrane i pića

I ove jeseni u Beogradu od 23. do 26. novembra održan je 14. Etno sajam hrane i pića. Pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Grada Beograda pod kupolama hale tri beogradskog sajma okupilo se više stotina proizvođača iz regiona. Posetiocima su ponudili pregršt proizvoda pripremljenih po tradicionalnoj recepturi, zaboravljene ukuse koji podsećaju na detinstvo, ali i potpuno nove I neobične spojeve ukusa koji vam nikada ne bi pali napamet. Kako kažu, tržište je sve zahtevnije, potrošači probirljiviji pa je neophodno se izdvojiti od ostalih.

 

Detaljnije u Agrobiznis magazinu za decembar (izlazi 15.12.2019.)

Za informacije o pretplati posetite:

www.agrobiznis.rs 

Opština Knić postala je primer kako domaćinskim poslovanjem mogu da se postignu ozbiljni rezultati čak i za kratak period. Vredni ljudi gružanskog kraja, uz
podršku lokalne samouprave na čijem čelu je predsednik opštine Miroslav Nikolić, beleži sve bolje rezultate. Rešeni da iskoriste prirodne blagodeti ovog kraja
poljoprivreda je u ozbiljnom zamahu u kakvom nije bila prethodnih nekoliko decenija.
Deo zasluga za to, pored ostalih, pripada i Mirjani Pavlović, iz kancelarije za poljoprivredu opštine Knić. Savesno i odgovorno radi svoj posao, za svakog ima strpljenja bez obzira da li je došao samo po savet ili konkretnu pomoć. U kancelariji je tri godine, a kako je završila Poljoprivredni fakultet u Čačku itekako razume sve probleme koji tište gružanske domaćine.
- Dolaze nam ljudi da se raspitaju bilo za subvencije države ili podsticaje koje daje opština Knić. Ovo je godina u kojoj se dosta ulaže u agrar, a mi smo tu da ljudima pojasnimo proceduru i pomognemo oko dokumentacije, ma oko svega što treba – kaže za Agrobiznis magazin Mirjana.
Za subvencije u poljoprivredi opština Knić je ove godine iz budžeta izdvojila 33.250,000,00 dinara. Od toga za nabavku protivgradne zaštite utrošeno je
3.230.000,00 dinara, sufinansirana je kamata za poljoprivredne kredite u iznosu od čak 90 odsto sa ukupno 2.000.000,00 dinara. U toku je podrška za regresiranje osemnjenih grla goveda (1.000,00 dinara po osemenjenom grlu) kao i podrška kroz podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava u okviru objavljena dva konkursa. Ukupna planirana sredstva su 7.700.000,00 dinara, maksimalan iznos po jednom zahtevu 100.000,00 dinara, a podnošenje zahteva je do 01.12.2019.godine.
- Posebne podsticaje imamo za mlade poljoprivrednike od 18 do 40 godina nosioce gazdinstava. Akcenat smo stavili na mlade i bračne parove, jer nam je želja da ih zadržimo na selu. Investicije u fizičku imovinu kroz podršku mladima iznose 4.000.000,00 dinara. Maksimalan iznos po jednom zahtevu 400.000,00 dinara, a podnošenje zahteva je do 10.12.2019 – kaže naša sagovornica.
Na teritoriji opštine Knić ima registrovano oko 3.000 poljoprivrednih domaćinstava, ali je poslednjih godinu dana sve više mladih koji podstaknuti subvencijama vide budućnost na selu.

- S ponosom mogu da kažem da je sve više mladih koji dolaze iz gradova na svoju dedovinu sa željom da pokrenu poljoprivrednu proizvodnju. Samo u poslednjih godinu dana doselilo se 15 mladih ljudi sa željom da u Kniću ostanu i bave se poljoprivredom. Mi smo tu da im pomognemo oko prve registracije gazdinstva, oko subvencija i učinimo sve da im olakšamo započinjanje proizvodnje od koje mogu da žive i oni i njihove porodice.
A mladi kao mladi, radoznali po prirodi raspitaju se o svemu, ali su spremni i da zasuču rukave i ozbiljno rade.
- Sve je mladih poljoprivrednika zainteresovanih za proizvodnju borovnice. Baš smo pre neki dan imali mladića od 25 godina koji planira da na površini od jednog hektara podigne plantažu borovnice – kaže gospođa Pavlović.
Ovaj deo Šumadije inače prirodno podeljen na donju Gruža, koja je tradicionalno voćarski kraj, Gornja Gruža je više okrenuta ka stočarstvu, dok je oko samog
Gružanskog jezera najviše je zastupljeno povrtarstvo.
- Zanimljivo je da su mladi domaćini sve više interesuju i za plasteničku proizvodnju, pa dolaze i pitaju kako da pokrenu posao kroz naše konkurse i subvencije. Osim tradicionalnih povrtarskih kultura koje bi gajili u plastenicima zanima ih, na naše iznenađenje, i uzgoj cveća u plastenicima – otkriva naša sagovornica.
U Kniću ne zapostavljaju ni žene, koje kao nosioci gazdinstava, imaju prednost na bodovnoj listi bez obzira na godine. To se nije baš dopalo nekim muškarcima, ali u ovoj opštini smatraju da žene treba da dobiju zasluženo mesto, pa makar u poljoprivredi. Kako rezultat toga, ističe Mirjana,
samo prošle godine imali su 140 žena na listi za subvencije.
- Danas nije dovoljno samo da se bavite jednom granom poljoprivrede, već da zaokružite kompletan proces na svom imanju. Nije dovoljno da samo imate
krave i da posle ne znate šta ćete sa mlekom. Ali, ako na svom imanju imate njivu na kojoj uzgajate hranu za životinje, a od mleka pravite sir, kajmak i druge mlečne proizvode, e to je onda već ozbiljan korak, ali i najveća zarada. To se odnosi i na voće i povrće, pa se sve više Gružanki uspešno
bavi proizvodnjom zimnice po tradicionalnim receptima naših baka koja je cenjena i tražena. Kao stanovnik Knića Mirjana kaže da se
poslednjih godinu dana može zapaziti boljitak na svakom koraku.
- Od trenutka kada je na čelo opštine došao Miroslav Nikolić vidi se koliko smo napredovali, ne samo kada je u pitanju poljoprivreda već i infrastruktura,
uopšte uslovi života u našoj opštini. Kada je domaćin u kući neko ko vuče konce i zna kako treba raditi onda je lako takvog čoveka pratiti i napredovati – kaže Mirjana. Ona s ponosom ističe da ih sve češće zovu i iz drugih srpskih opština i pitaju za savet oko subvencija, jer žele da budu uspešni kao i Knić.

Izvor: Agrobiznis magazin

Interesovanje mladih šabačkih poljoprivrednika za nabavku nove mehanizacije uz pomoć države, nikada nije bilo veće. Visina podsticaja je 75 odsto od vrednosti investicije bez poreza na dodatnu vrednost, a kupuje se nakon uplate novca.Mladi poljoprivrednici zemljište uglavnom obrađuju mašinama koje su starije od njih. Za unapređenje i proširenje proizvodnje od koje žive, nova i savremena mehanizacija im je, neophodna."Bavim se proizvodnjom povrća, a poslednjih godina uvodim i lekovito bilje u svoju setvenu strukturu. Iz godine u godinu se trudim da proizvodnju lekovitog bilja usavršim i proširim. Pošto sam master inženjer zaštite bilja, i doktorand, svoje znanje sa Poljoprivrednog fakulteta, od ove godine ću pokušati da primenim na gazdinstvu", kaže Jovan Lazarević iz Kujavice.

O proizvodnji, mladi mnogo znaju, ali im je za opstanak na selu, kažu, neophodna pomoć. Uz državne subvencije, mnogi planiraju da kupe nekoliko manjih mašina.

"Zainteresovana sam za konkurs, student sam druge godine Poljoprivrednog fakulteta, ratarski smer. Za sada imam mlad, tek u februaru zasađen zasad višanja, hektar i po. Htela bih da uzmem vučni atomizer od hiljadu litara, frezu pipalicu i rasipač mineralnog đubriva", objašnjava Jovana Marinković iz Bogosavca.

Poljoprivrednici koji su u prošloj ili ovoj godini registrovali gazdinstvo i nisu stariji od 40 godina, osim mašina i opreme, mogu da nabave i kvalitetna priplodna grla.

"Veoma je veliko interesovanje za različite vrste investcija, a najviše za opreme i mašine u primarnoj biljnoj proizvodnji, za osnovnu obradu zemljišta – plugovi, tanjirače, drljače. Zatim, u primarnoj stočarskoj proizvodnji, za nabavku stočne hrane i kvalitetnih priplodnih grla", ističe Mirjana Milošević iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Šapcu.

Više od 80 šabačkih poljoprivrednika se do prijavilo na konkurs koji se završava na kraju godine.

Maksimalan iznos po zahtevu je milion i po dinara, a mladi se nadaju da će novca biti za sve koji žele da na ovaj način unaprede proizvodnju.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3751631/prilika-da-mladi-poljoprivrednici-podmlade-mehanizaciju.html

Ko ima pravo da konkuriše?
Onaj ko ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo 1. januara 2018. godine do početka konkursa. Ko konkurše ne sme imati više od 40 godina života u godini
kada konkuriše. Ako ste bili član nekog gazdinstva ove godine imate pravo da prenesete gazdinstvo na sebe i da konkurišete. Takođe nemaju pravo ni oni koji su već podnosili zahtev po ovom konkursu prethodnih godina.
Šta država podstiče odnosno finansira kada su u pitanju mladi poljoprivrednici?
Biljna proizvodnja (voćarstvo, povrtarstvo, vinogradarstvo…) Važno je da znate i sledeće: morate biti registrovani sa vašim poljoprivrednim gazdinstvom u nekoj od ovih kategrija odnosno da u Registru imate upisano manje od 0,5 ha pod proizvodnjom biljaka u zaštićenom prostoru, manje od 2 ha jagodastog voća, odnosno manje od 5 ha ostalog voća, od 0,2 do 100 ha grožđa, na parcelama koje su upisane i u Vinogradarski registar u skladu sa zakonom koji
uređuje vino; manje od 3 ha povrća (na otvorenom polju), od 0,1 do 50 ha cveća (na otvorenom polju),manje od 50 ha aromatičnog i lekovitog bilja, manje od 50 ha žitarica, industrijskog i krmnog bilja.
Stočarska proizvodnja (ovce, koze, junad, krave…), možete investirati novac u objekte ili stado Ukoliko niste sigurni šta sve obuhvata konkurs, imajte u vidu da Ministarstvo poljoprivrede daje sredstva za nabavke nove opreme i mašina za primarnu proizvodnju biljaka u zaštićenom prostoru (plastenici i prateća oprema), opreme i mašina za primarnu proizvodnju voća i grožđa (sistemi za navodnjavanje, obradu zemljišta i slično), opreme i mašina za primarnu proizvodnju povrća, cveća, aromatičnog i lekovitog bilja; opreme i mašina za ubiranje voća, grožđa, povrća, cveća, aromatičnog i lekovitog bilja; opreme i
mašina za primarnu proizvodnju žitarica, industrijskog i krmnog bilja; opreme i mašina za obradu zemljišta, zaštitu biljaka (od bolesti, korova ištetočina), prihranjivanje/đubrenje i transport primarnih poljoprivrednih proizvoda (na primer prskalica), opreme i mašina za navodnjavanje useva u primarnoj biljnoj poljoprivrednoj proizvodnji.
Mnogi su se pitali da li može polovna oprema ili mašina da bude nabavljena, odgovor je NE! Samo možete nabaviti novu opremu i mašine. Potrebno je da
obezbedite predračune od firmi koje se bave prometom određenih proizvoda (ako kupujete plastenik treba vam ponuda od dobavljača plastenika to može biti
neki trgovac ili direktno proizvođač ako je domaća izrada ili predstavništvo neke firme u pitanju).
Važno za mlade stočare – šta možete a šta ne možete da kupite!
Podsticaji programu za podršku investicijama za razvoj i unapređenje primarne stočarske proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima mladih poljoprivrednika obuhvataju nabavke opreme i mašina za pripremu, distribuciju i skladištenje koncentrovane i kabaste stočne hrane, za manipulaciju i distribuciju čvrstog,
polutečnog i tečnog stajnjaka, opreme kojom se štiti dobrobit životinja zatim opreme za vaganje, usmeravanje i obuzdavanje životinja. Takođe ovim sredstvima možete nabaviti opremu za proizvodnju konzumnih kokošijih jaja kao i za pčelarstvo. Da bi ste neki vid podsticaja koristili pre svega morate imati gazdinstvo na kojem je zastupljena proizvodnja odnosno vid proizvodnje za koji tražite podsticaje. Ne možete tražiti podsticaje za pčelarstvoa imate farmu koka nosilja i slično!
Ako ste se odlučili za nabavke stoke možete kupiti sledeće (uzimate predračun, kupujete kada vam Ministarstvo poljoprivrede odobri investiciju i uplati novac).
Govedarstvo - junice mlečnih i kombinovanih rasa starosti od 12 do 31 mesec u momentu izdavanja i to važi za sve kategorije. Mogu se nabaviti junice i bikovi
tovnih rasa starosti od 12 do 34 meseca.
Za ovčare važi pravilo da mogu kupiti ovace i koze - dviske starosti od šest do 18 meseci u momentu izdavanja računa.
Ovčarstvo - dviski ovaca, odnosno koza starosti od šest do 18 meseci u momentu izdavanja računa.
Svinjarstvo - Za odgajivače svinja pravilnik kaže da se mogu kupovati nazimice i nerastovi starosti od sedam do 12 meseci u momentu izdavanja računa, kao i suprasne nazimice starosti od devet do 12 meseci. Ovom merom obuhvaćena je i nabavka selekcionisanih pčelinjih matica.
Imate pravo na podsticaje ako ispunjavate sledeće uslove što se tiče postojećeg stanja na vašoj farmi:
U Registru ima prijavljen odgovarajući stočni fond (podatke o vrsti životinja i broju gazdinstva (HID) na kojima se drže ili uzgajaju), i to za: podsticaje koji
se odnose na proizvodnju kravljeg mleka, ako ima od jedne do 19 mlečnih krava u svom vlasništvu, odnosno u vlasništvu člana komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva;
Za podsticaje koji se odnose na proizvodnju mesa, osnovni preduslov je da gazdinstvo ima objekat za uzgoj životinja upisan u Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo, ukupnog kapaciteta do najviše 19 goveda i/ili do najviše 149 ovaca i koza i/ili do najviše 29 krmača i/ili do najviše 99 tovnih svinja po turnusu i/ili do najviše 3.999 brojlera po turnusu i/ili do najviše 399 tovnih ćurki po turnusu;
Za podsticaje koji se odnose na proizvodnju konzumnih jaja, uslov je da ima objekat za držanje koka nosilja upisan u Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo; Kod podsticaja za mlade pčelare koji se odnose može se konkurisati ako imate od
pet do 500 košnica prijavljenih u Centralnoj bazi podataka o obeležavanju životinja kod Uprave za veterinu.
VAŽNO!
Za ovo nećete dobiti novac:
1) porezi, uključujući i porez na dodatu vrednost (PDV);
2) carinske, uvozne i ostale administrativne takse, kao i naknade za potrebne saglasnosti održavnih institucija i javnih preduzeća;
3) troškovi bankarske provizije, troškovi jemstva i slično;
4) troškovi prevoza, montaže i drugi operativni troškovi;
5) kupovina polovne opreme, mehanizacije i materijala;
6) doprinos u naturi (sopstveni rad i materijal podnosioca prijave);
7) nabavka predmetne investicije putem lizinga, cesije, kompenzacije, asignacije ili na
drugi način koji predstavlja oblik gašenja obaveze putem prebijanja dugova.
Ceo konkurs imate na linku
http://uap.gov.rs/wp-content/uploads/2019/10/Konkurs-za-podnosenjeprijava-za-ostvarivanje-podsticaja-za-podrsku-mladim-poljoprivrednicimau-2019.-godini.pdf

Šta je potrebno od dokumentacije:
Uz prijavu na Konkurs podnosilac dostavlja:
1) predračun za nabavku, ne stariji od 30 dana od dana podnošenja prijave;
2) izjavu dobavljača da može izvršiti isporuku predmeta investicije iz predraču na u roku od 150 dana od dana izdavanja predračuna, kao i da nema svojstvo povezanog lica sa podnosiocem
3) uverenje o izmirenim dospelim obavezama po osnovu javnih prihoda, izdato od strane nadležne poreske uprave. Ako imate stečenu diplomu iz oblasti poljorprivredno prehrabene struke, ispunjavate uslove iz pravilnika koji se odnose na period nezapslenosti, zatim broj članova porodice i sve ono što vam
donosi bodove morate dokumentovati i priložiti uz konkursnu prijavu (na primer overenu kopiju diplome ili uverenje sa fakulteta, ako ste inženjer poljoprivrede).
Sve što ne dostavite Ministarstvo može tražiti po službenoj dužnosti ali imajte u vidu da u tom momentu može recimo biti dug za porez od jednu jedinu paru i bićete odmah odbijeni, zato je najbolje da rešen je pribavite sami gde će se videti da ste izmirili svoje obaveze prema državi.
Kako se konkuriše:
Možete samo jednom i za jednu vrstu podsticaja da se prijavite. Čitko popunjen i potpisan obrazac prijave na Konkurs sa propisanom dokumentacijom dostavlja se u zatvorenoj koverti, sa naznakom: „Prijava na Konkurs za ostvarivanje podsticaja za podršku programima koji se odnose na diversifikaciju dohotka i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima kroz podršku mladim poljoprivrednicima u 2019. godini”, lično, preko Pisarnice republičkih organa uprave u Beogradu, ulica Nemanjina broj 22-26,11000 Beograd ili poštom na adresu: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede -Uprava
za agrarna plaćanja, 11050 Beograd, Bulevar kralja Aleksandra br. 84.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja raspisala je konkurs za podnošenje prijava za ostvarivanje podsticaja za podršku mladim poljoprivrednicima u 2019. godini. U opštini Topola vlada veliko interesovanje za ovaj vid podrške, a pravo na konkurs imaju mladi poljoprivrednici starosti do 40 godina.

„Poljoprivrednici se dosta raspituju pre svega zbog modela finansiranja potencijalne investicije. Ukratko rečeno, model je taj da mladi poljoprivrednik konkuriše po predračunu, a ako Uprava za agrarna plaćanja donese rešenje o odobravanju onda uplaćuje 75 odsto od vrednosti prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost, a mladi poljoprivrednik je dužan da uplati dobavljaču ostatak potrebnih sredstava po predračunu i realizuje investiciju. Pravo na podsticaj ima punoletni mladi poljoprivrednik starosti do 40 godina, nosilac komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva u aktivnom statusu, ukoliko je kao nosilac poljoprivrednog gazdinstva prvi put upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava (RPG) počev od 1. januara 2018. godine i nalazi se u aktivnom statusu. Bitno je napomenuti da je jedan od uslova koji je prethodno bio propisan a to je da mladi poljoprivrednik nije bio član poljoprivrednog gazdinstva više nije uslov, tako da sada postoji veći broj potencijalnih mladih poljoprivrednika koji mogu konkurisati“, izjavio je za TopPres Milan Jokić, direktor Agencije za ruralni razvoj opštine Topola i dodao da je potrebno ispuniti i sledeće uslove prilikom podnošenja prijave:

„Podnosilac prijave treba da ispunjava uslov, da nije do sada koristio podsticaje za mlade poljoprivrednike po Javnim pozivima Uprave za agrarna plaćanja, određeni broj hektara biljne proizvodnje odnosno određeni broj stočnog fonda upisan u Upravi za trezor, izmirene dospele obaveze po osnovu javnih prihoda (Lokalna poreska uprava i Uprava prihoda) i ostale propisane Javnim pozivom“.

Pred poljoprivrednicima je obiman posao što se papirologije tiče, svaki dokument je podjednako važan za prijavu na konkurs.„U zavisnosti od tipa poljoprivredne proizvodnje mladi poljoprivrednik mora uskladiti potencijalnu investiciju u skladu sa tabelom prihvatljivih investicija odnosno sa svojom poljoprivrednom delatnošću kojom se bavi ili planira. Potom od dobavljača se uzima predračun za predmet invesiticije koji je u skladu sa pomenutom tabelom i izjava da može da isporuči predmet investicije u roku od 150 dana od izdavanja predračuna. Takođe je potrebno uzeti potvrde o izmirenim javnim prihodima (Lokalna poreska uprava i Uprava prihoda), orginal izvoda iz matične knjige rođenih podnosica zahteva, kao i potvrdu odeljenja za poljoprivredu opštine Topola da za predmet investicije nije koristio lokalne podsticaje. Dokumenta za rangiranje su ukoliko poseduje srednju odnosno višu/visoku stručnu spremu iz oblasti poljoprivrede overena kopija diplome, ukoliko je oženjen/udata i ima decu popunjava se izjava i prilažu se fotokopije izvoda iz matične knjige rođenih za članove uže porodice. To se sve sakuplja i popunjava se obrazac prijave sa biznis planom. Tu je još potrebno da se navedu podatci kada je osnovano gazdinstvo, broj namenskog računa“, ističe Jokić.

Obrazac se može popuniti u Agenciji za ruralni razvoj opštine Topola ili odeljenju za poljoprivredu opštine Topola.

Iz Agencije za ruralni razvoj opštine Topola napominju da je Javni poziv obiman i preporučuju potencijalnim kandidatima koji razmišljaju o konkurisanju da se najpre jave u odeljenje za poljoprivredu opštine Topola ili u pomenutu Agenciju za dodatno informisanje i pomoć.

Inače, za sada postoji veliko interesovanje mladih poljoprivrednika sa teritorije opštine Topola koji ispunjavaju uslove. Uglavnom se opredeljuju za mehanizaciju u zaštiti bilja, obradu zemljišta, nabavku stočnog fonda, plasteniču proizvodnju, protivgradne mreže, berače višanja.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest674381.html

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja je raspisisala je Konkurs za podnošenje prijava za ostvarivanje podsticaja za podršku programima koji se odnose na diversifikaciju dohotka i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima kroz podršku mladim poljoprivrednicima u 2019. godini.

Prijava na Konkurs podnosi se od 17. oktobra do 31. decembra 2019. godine Ministarstvu poljoprivrede, šumarstava i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja.

Pravo na podsticaj ima punoletni mladi poljoprivrednik, nosilac komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva u aktivnom statusu, ukoliko je kao nosilac, odnosno član komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva prvi put upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava (RPG) počev od 1. januara 2018. godine i nalazi se u aktivnom statusu. Na dan podnošenja prijave na Konkurs poljoprivrednik mora da ima navršenih 18, a u kalendarskoj godini u kojoj podnose prijavu najviše 40 godina života.

Podsticaji se utvrđuju u iznosu od 75% od vrednosti prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost. Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari je 1.500.000 dinara.

Informacije u vezi sa raspisanim Konkursom dostupne su na telefone Info-centra Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: 011/260-79-60 ili 011/260-79-61, kao i na telefon Kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja: 011/30-20-100 i 011/30-20-101 svakog radnog dana od 7:30 do 15:30 časova.

Detaljnije informacije možete pogledati na ovom linku: http://uap.gov.rs/pravilnici/mere-ruralnog-razvoja/pravilnik-o-podsticajima-programima-za-diversifikaciju-dohotka-i-unapredjenje-kvaliteta-zivota-u-ruralnim-podrucjima-kroz-podrsku-mladim-poljoprivrednicima-2/

 

Izvor:http://uap.gov.rs/vesti/vesti-2019/raspisan-konkurs-za-podrsku-mladim-poljoprivrednicima-2/

Najveći problem za mlade poljoprivrednike je kupovina novog traktora, koji mora da se otplaćuje deset i više godina.

Ako je reč o kreditu, onda je neophodna hipoteka.

Prodavci ističu da se prodaja poljoprivredne mehanizacije povećava iz godine u godinu najmanje za 10 odsto. Ove godine je uticao na to i IPARD program. Gazdinstvima su najinteresantniji traktori snage veće od 110 kilovata i sa posebnom opremom."To su navigacija, neki sistemi da traktor što manje potroši goriva, a da što bolji učinak ima. Složićete se da takve traktore, nažalost, ne mogu da voze stariji ljudi, moraju da voze mladi", izjavio je Dejan Zorić iz novobečejske kompanije Agroteh.

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu Vladislav Krsmanović od pre tri godine posebno stimuliše mlade poljoprivrednike do 40 godina i žene nosioce poljoprivrednog gazdinstva."Mi smo u prvoj godini opredelili 100 miliona, a 2019. 250 miliona dinara. I već imamo preko 450 novootvorenih poljoprivrednih gazdinstava mladih poljoprivrednih proizvođača", istakao je Krsmanović.

Na tribini o podršci mladim poljoprivrednicima održanoj u okviru Sedmog Poljofesta u Novom Bečeju posebno je naznačeno da iz pokrajinskog budžeta mladi do 40 godina mogu dobiti povraćaj novca i do 70 odsto od ulaganja u neku od investicija.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/sta-ceka-mlade-koji-ulaze-u-poljoprivredu-najveci-problem-kupovina-traktora/9q9qwf4

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31