U medijima, i generalno u javnosti najviše se pričalo o tome kako mladi odlaze sa sela i da ostaju puste kuće. Međutim, mnogima je promakla činjenica da ima i onih, koji su se vratili na svoju dedovinu, ili da su se preselili iz grada u selo, i zasnovali svoju porodicu i proizvodnju. Jedan takav primer je Maden Minić, Jagodinac, koji se vratio na svoju dedovinu u selo Sekurič, i danas je uspešan farmer, sa stadom koje broji trenutno preko 130 ovaca. On je svoj stan u Jagodini prodao i u Sekuriču započeo svoj agrobiznis, a od nedavno mu se priključila i buduća životna saputnica, koja je Mladena spazila gledajući emisiju „ZNANJE IMANJE“. Tako je sve počelo, a gde i kako će dalje biti Mladen nam kaže: „Planiramo proširenje farme, ove godine smo značajno proširili
površine pod pašnjacima jer smo kupili još nekoliko hektara zemlje i uzeli u zakup neke površine. Do sada sam sakupio oko 4000 bala sena, što će mi omogućiti da povećavam proizvodnju“.
Tokom posete farmi ovaca MINIĆ, imali smo priliku da upoznamo i mladog Bogdana iz Despotovca, koji nam je rekao da je došao kod Mladena da bi se dogovorio oko kupovine ovaca i započinjanja sopstvene proizvodnje.
„Roditelji su u Švedskoj i verovatno se neće vraćati u Srbiju. Ja sam odlučio daipak pokušam ovde, jer se i moj deda bavio ovčarstvom. Mislim da treba prvo
ovde pokušati, ako ne uspem uvek mogu da se odem kod roditeljima. Planiram da osnujem farmu ovaca poput svog dede, i da nastavim time da se bavim. Mladen mi je puno pomogao sa savetima, kako mogu da koristim subvencije Ministarstva poljoprivrede i kako da budem što uspešniji. Upoznao me je sa radom Udruženja mladih poljoprivrednika Srbije, gde ću se takođe aktivirati i pokušati da ja kasnije drugima pomognem“.
Mladen Minić, je osnivač i predsednik Udruženja mladih poljoprivrednika Srbije. I pored velike energije koju ulaže na svoju proizvodnju, on se bavi i organizovanjem rada ovog Udruženja, i aktivno učestvuje u svim programima. Uprkos pandemiji, kaže nam da oni intenzivno rade na svom zacrtanom programu:
„Osnovali smo prvu usko specijalizovanu stočarsku zadrugu, koja ima deset osnivača članova našeg Udruženja. Mi imamo preko 70 članova koji se bave stočarstvom i videli smo veliku potrebu da se oni udruže kroz zadrugu. U planu nam je da do kraja godine formiramo još dve zadruge, jednu voćarsku i jednu ratarsku“.
Pored velikog stada ovaca Minići se bave i proizvodnjom kupine, koju jednim delom prerađuju u kupinovo vino. Planiraju i proširenje delatnosti u pravcu seoskog turizma:
„Planiram da izgradim nekoliko objekata poput vajata, gde bi gosti mogli da prespavaju i jednu prostoriju gde bi mogli da uživaju u našim specijalitetima, posebno onim od jagnjećeg mesa. Netaknuta priroda, ambijent koji opušta i ukusna hrana, je ono što posetioci vole, a to je ono što mi možemo da ponudimo u svakom trenutku. Već smo osmislili sve, samo treba da krenemo u opremanje i izgradnju. Obratićemo se i državi za podršku“ dodaje Mladen.
Sa Mladenom smo posetili još jednog uspešnog domaćina, Slađana Radojevića, iz Dragova kod Rekovca, člana Udruženja mladih poljoprivrednika Srbije, koji se bavi proizvodnjom kupine na preko 3 hektara, i planira dalje da se širi zasad. Pored toga ima i ratarsku i stočarsku proizvodnju. Na farmi ima ovce, krave i junad.
Pitali smo ga kako sve postiže: „Potrebno je dosta truda i rada. Uz to angažujemo i dodatnu radnu snagu na različtim poslovima. Mislim da kroz naše imanje prođe preko 200 radnika tokom godine. Mi za svakog od njih obezbedimo ručak od naših proizvoda. Iskreno lakše mi je da utovim koju svinju, zakoljem prase i jagnje, nego da idemo u grad da kupujemo hranu svaki dan. Ipak je to veliki broj ljudi. Na primer sada nam je aktuelna berba kupine, kada je beremo budei preko 20 berača“.
Na pitanje kolika je dnevnica berbe i da li imaju dovoljno radnika Slađan kaže: „Kod nas uvek ima dovoljno radnika, nekada i više nego što nam je potrebno.
Mi se korektno odnosimo prema svakome. Berbu kupine plaćamo 20 dinara po kilogramu. Tako da, koliko naberu toliko pomnožimo sa dvadeset dinara, i to
uvek bude preko prosečne dnevnice. Neki su mnogo iskusniji i brži u berbi pa naberu preko 200 kg kupina. Takođe, ovim smo olakšali organizaciju same berbe, jer neko na primer ne može ostati ceo dan. Kada bi plaćali dnevnicom on bi zbog dva tri sata svojih obaveza morao taj dan da izostane.
Na ovaj način on može doći kasnije, ili otići recimo ranije, ali da ipak zaradi novca onoliko koliko nabere“.
Kupina je kod Radojevića rodila dobro, grozdovi plodova su nanizani i u momentu kada smo ih posetili brali su već tri puta i ubrali četiri tone. Cena nije poznata, ali se pričalo od 60 do 70 dinara za kilogram, što je kažu relativno dobra cena, mada bi optimalno bilo da bude 80 dinara, naročito za vrhunski kvalitet koji imaju:
„Mi našu proizvodnju radimo na najbolji mogući način. Imamo zaštitara konsultanta, koji nas savetuje kada i čime da tretiramo zasade protiv bolesti i štetočina. Ne radimo ništa napamet , već samo onda kada treba i koliko treba. Takođe, kupini smo obezbedili dovoljno vode, sistemom kap po kap. Voda dolazi iz bunara od naše kuće koja je udaljena malo više od jednog kilometra. Sve smo sami povezali cevima i obezbedili dovoljnu količinu vode“ kaže
ovaj domaćin.Naš dobri domaćin pored svega stigne da ide i u lov, a njegov trud nadamo se da neće ostati bez nagrade. Želimo mu uspešnu proizvodnju, i tri vredna zeta jer je ponosni tata tri ćerke!
Inače, Ministarstvo poljoprivrede u svojim merama i podsticajima ima subvenciju za mlade poljoprivrednike koja iznosi do 1,5 miliona dinara. Mladen Minić je predsednik Udruženja mladih poljoprivrednika Srbije i kaže nam da ima preko 5000 prijavljenih kandidata, od čega veliki broj čine članovi ovog Udurženja, koje im je pomoglo da pripreme dokumentaciju. Isplata se očekuje na jesen u septembru, ili oktobru kako je nedavno najavio ministar Branislav Nedimović.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Šumadijska opština Knić već drugu godinu za redom daje bespovratna sredstva mladim porodicama, bračnim parovima koji su ostali na selu i žive od poljoprivredne proizvodnje. Ove godine 31 porodica koju čine mladi ljudi dobila je novac u iznosu od 100 do 400 hiljada dinara za proširenje svoje proizvodnje i kupovinu opreme i mašina.
Andrija Jovanović sa svojom porodicom živi u selu Grivac kod Knića. Obrađuje 20 hektara zemlje, bavi se proizvodnjom pšenice, soje i kupusa. Najveću zaradu donosi mu prodaja kupusa kojeg gaji na tri hektara a prosečan prinos po hektaru iznosi između 80 i 90 tona. Za dodatna sredstva konkurisao je u opštini Knić i od toga kupio tanjiraču."Konkurisali smo prvi put ove godine, dobili smo maksimalni iznos koji je opština davala, to je 400 000 dinara i uzeli smo vučnu tanjiraču za obradu zemlje i mislim da je to najbolji potez što se opštine same tičem, da daju te neke subvencije i da pomaže pri kupovini opreme, mašina i nabavke tih sredstava jer je to najbolji način da se pomogne poljoprivrednicima da dođu do nove opreme. Kupus je dobar izvor prihoda, radimo veću površinu i tu su prinosi dosta veći i imamo ugovoren otkup koji je siguran. Kupus zahteva dosta navodnjavanja i opreme za navodnjavanje tako da ko ima uslova da može da zaliva taj kupus može da se bavi time", rekao je Andrija Jovanović, poljoprivrednik, selo Grivac, opština Knić.

Branko Zlatić je takođe konkurisao za bespovratna sredstva opštine Knić. U selu Čestin se već pet godina bavi odgojem pilića. Kapacitet njegove farme iznosi oko 8 000 pilića a u planu mu je i proširenje proizvodnje na čak 14 000.

"Od opštine Knić smo dobili bespovratna sredstva u iznosu od 400 000 dinara i imamo u planu da napravimo još jedan objekat i uskoro krećemo sa njegovom izgradnjom. Pilići ovde stižu starosti od jednog dana i tu budu od 42 do 45 dana, u tovu su, automatski sistem hranjenja je i pojenja, automatsko je i hlađenje i sve uslove imaju koji su potrebni i odavde idu na klanje. Sva zarada se dobija tako što se pazi na detalje, svaka manja greška može dosta da košta i tu mogu biti i finansijski gubici em možete imati i gubitak u tovu", izjavio je Branko Zlatić, poljoprivrednik, selo Čestin, Opština Knić.Opština Knić već drugu godinu sprovodi programe bespovratnih sredstava za mlade bračne parove koji su izabrali da osnuju porodicu i žive na selu baveći se ozbiljnom poljoprivrednom proizvodnjom.

"Ono što je bitno za 2020. je da smo mi izdvojili ista sredstva, isti iznos kao i za prošlu godinu, dakle četiri miliona ali smo uz podršku Vlade Srbije i ministarstva za demografiju i populacionu politiku ta sredstva više nego duplirali i ukupan iznos za ovu godinu je devet i po miliona. Imali smo 107 zahteva što pokazuje ogromno interesovanje mladih ljudi da učestvuju na konkursu. Prema iznosu koji smo opredelili za ovu godinu 31 porodica je ostvarila to pravo. Mislim da je ovo neki pravac u kome mi treba dugoročno da idemo i da u težimo kako bi ojačali mlade porodice", izjavio je Srećko Ilić, član opštinskog veća za razvoj mesnih zajednica.

Najčešće se mladi bračni parovi u Kniću opredeljuju za stočarsku, plasteničku i povrtarsku proizvodnju a zbog velikog interesovanja ovakav vid programa nastaviće se i narednih godina.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/drustvo/pomoc-za-poljoprivredna-domacinstva-u-opstini-knic-za-prosirenje-proizvodnje-i-kupovinu-oprema_1143209.html

Podrška mladim poljoprivrednicima u Opštini Inđija ne izostaje ni ove godine. Opština Inđija posredstvom Agencije za ruralni razvoj poljoprivrednicima nudi konkurse za podsticaj proizvodnje, kao i za kupovinu kuća na selu.
Različiti konkursi Opštine Inđija i Agencije za ruralni razvoj vetar su u leđa poljoprivrednicima sa teritorije inđijske opštine, posebno onima koji svoju poljoprivrednu proizvodnju tek počinju.Podršku za bavljenje pčelarstvom od Opštine Inđija dobila je i porodica Nikoline Crevar iz Ljukova,koja je registrovala gazdinstvo i razvila proizvodnju. Njihova opredeljenost da ostanu na selu biće podržana kroz programe iz Agrarnog budžeta Opštine Inđija.

Osim u pčelarstvu, stočarstvu i ratarstvu, posebno su zanimljivi programi podsticaja kupovine kuća na selu, za koje vlada veliko interesovanje. Ova mera predviđena je za mlade bračne parove, a opština učestvuje u iznosu od 50 odsto u vrednosti do milion dinara.

Agrarni budžet u inđijskoj opštini od 34 miliona dinara jedan je od najvećih u regionu, a programi za opstanak i ostanak mladih na selu biće aktuelni i u narednom periodu, rekao je predsednik Opštine Inđija, Vladimir Gak.

Razvoj sela jedan je od prioriteta Opštine Inđija, a oslonac poljoprivrednim proizvođačima, osim lokalne samouprave, u velikoj meri je i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/srem/indjija-konkursi-za-podsticaj-poljoprivredne-proizvodnje-i-kupovinu-kuca-na-selu_1134307.html

Kancelarija za mlade grada Kragujevca, jedna je od 15 drugih kancelarija iz cele Srbije, koja učestvuje u projektu ”Poljoprivreda je spremna za inovacije (AGRI): ka održivom sistemu podrške za mlade poljoprivrednike u Srbiji ”. Cilj pilot projekta je osnaživanje mladih da koriste poljoprivredu kao pokretač ekonomskog razvoja zajednice radi povećanja zapošljivosti i zapošljavanja mladih zaineteresovanih za poljoprivredu u ruralnim područjima. Projekat, koji traje 18 meseci, finansira Evropska unija, a kofinansira Vlade Republike Srbije.

Iako često nasleđuju zemljište ili već razvijenu farmu, mladi poljoprivrednici nemaju kompetencije relevantne za pokretanje sopstvenog ili profitabilno nastavljanje postojećeg posla u poljoprivredi. Zbog toga mladi iz ruralnih područja ostaju bez posla sa tendencijom dugotrajne nezaposlenosti koja ima posledice za celo društvo. Pored toga, nedostaju im, često, prenosive kompetencije (samoinicijativa, komunikacija, liderstvo, rešavanje problema) zbog činjenice da formalno obrazovanje još uvek ne podrazumeva izučavanje ovih veština, koje su ključne za pokretanje vlastitog posla i samozapošljavanje. Sa druge strane, poljoprivreda nudi brojne mogućnosti za otvaranje novih preduzeća ili za poboljšanje postojećih, gde mladi ljudi svojom kreativnošću i izgrađenim poljoprivrednim i preduzetničkim kompetencijama predstavljaju savršene resurse.

Ovim jedinstvenim programima izgradnje kapaciteta, kroz pilot projekat AGRI, mladi će steći tačne kompetencije koje su im potrebne za pokretanje novog posla ili poboljšanje postojećeg, a možda i zapošljavanje više mladih. U okviru Kancelarije za mlade grada Kragujevca, mladi poljoprivrednici će imati mogućnost da učestvuju u raznim aktivnostima iz svog programa kao što je: info dan o projektu, razne obuke i treninzi iz oblasti koje su od interesa ciljnoj grupi, realni susreti sa mladim poljoprivrednicima. Takođe, mladima će na raspolaganju biti i radni prostor kao i tehnička oprema i pomoć pri izradi biznis planova, pisanja projekata i apliciranja.

Sve potrebne informacije mogu se dobiti u Kancelariji za mlade Kragujevac.

Izvor:https://www.ikragujevac.com/vesti/63013-otvara-se-savetodavni-centar-za-mlade-poljoprivrednike-u-kancelariji-za-mlade-kragujevac.html

Više od pet i po hiljada mladih poljoprivrednika prijavilo se na konkurs za bespovratna sredstva za kupovinu mehanizacije i nabavku kvalitetnih priplodnih grla. Konkurs je završen u decembru, ali novac još nije podeljen. Više od pet i po hiljada mladih poljoprivrednika prijavilo se na konkurs za bespovratna sredstva za kupovinu mehanizacije i nabavku kvalitetnih priplodnih grla. Konkurs je završen u decembru, ali novac još nije podeljen. Dvadesetdvogodišnja Jovana Marinković iz Bogosavca prošle godine je na hektar i po zasadila višnju. Za prolećne radove u voćnjaku nedostaje joj nekoliko priključnih mašina. "Imam samo traktor koji sam nasledila od dede, i imam samo za osnovnu obradu. Znači, za međurednu u redu nemam. To mi je problem, čekam da mi se odobre te subvencije da dobijem novac, i da konačno dobijem te mašine", rekla je Jovana Marinković. Za meru koja se sprovodi od 2017. godine, pet puta više šabačkih poljoprivrednika je podnelo zahtev nego godinu dana ranije. Visina podsticaja je 75 odsto od vrednosti investicije, bez poreza na dodatnu vrednost. "Poljoprivrednici su se uglavnom odlučivali za nabavku novih mašina i opreme u primarnoj biljnoj proizvodnji. Plugovi, tanjirače, drljače, atomizeri, prskalice. Takođe je velika zainteresovanost za nabavku kvalitetnih priplodnih grla, nabavku junica, dviske, nazimice", navela je Mirjana Milošević iz PSSS Šabac.

Prodavac poljoprivrednih mašina Tomislav Bucalo ocenio je da bi bilo dobro da poljoprivrednici što pre dobiju novac. "Dobro bi bilo što pre da im daju taj novac, da koliko toliko mogu da koriste tu mehanizaciju sad u ovom startu, ne vredi njemu na jesen da dobije, treba mu sad i rasipač, i sejač, i prikolica, sve mu treba sad u početnoj fazi rada", rekao je Tomislav Bucalo, prodavac poljoprivrednih mašina i dodao je da su predali između 280 i 300 predračuna. Za kupovinu mehanizacije, zainteresovano je 70 odsto poljoprivrednika koji su podneli zahtev. "Mi smo krenuli sa obradom tih zahteva, očekujem prve rezultate u aprilu mesecu. Nakon toga krećemo sa isplatom sredstava. Ja se nadam da ćemo sve one koji su podneli zahtev i ispunjavaju uslove uspeti da zadovoljimo da nabave svoju opremu i otpočnu poljoprivrednu proizvodnju", istakao je Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede. Za razliku od drugih subvencija, mladi poljoprivrednici kupovinu mogu da završe tek kada im država uplati novac, a mogu da dobiju do milion i po dinara. (Izvor RTS)

Do isplate je ostalo manje od dva meseca koliko treba da se svi predmeti pregledaju i rangiraju, izvrše dopune kod onih koji imaju nepotpunu dokumentaciju. Isplata bi trebalo da bude tokom aprila i početkom maja meseca tako da će svi ni koji dobiju subvencije na vreme moći da sprovedu svoje investicije. 

Kako smo saznali u Ministarstvu poljoprivrede se radi trenutno na obradi zahetva koji su pristigli u rekordnom broju. Pristiglo je 5500 zahteva što ukazuje na to da neki mladi ljudi ipak biraju selo. Imajući u vidu broj gazdinstava u Srbiji i broj prijava za subvencije ovo je zaista dobar odziv i više nego što se moglo pretpostaviti imajući u vidu da je kocept ove podrške da se pomogne početnicima koji su tek osnovali gazdinstvo i daje im se podrška za početna ulaganja.

 

 

Početkom januara u hotelu Hill u Jagodini održana je svečana skupštine udruženja „Mladi poljoprivrednici Srbije“. Osnivači udruženja Mladen Minić, Ana Dinić
i Oliver Aleksić, sa svojim najbližim saradnicima, organizovali su veličanstven skup. Celokupna organizacija je bila na veoma visokom nivou, od samog ulaska i
srdačnog prijema domaćina, akreditovanja, dvočasovnog izlaganja predavača, dodeljivanja nagrada najzaslužnijim članovima, preko uglednih gostiju koji su imali veoma korisna izlaganja. Kako i dolikuje druženje je nastavljeno i posle sastanka uz koktel.
Otvarajući skup osnivači udruženja su pozdravili više od sto prisutnih, među kojima su bili članove Skupštine koji su imali pravo i da odlučuju o daljim aktivnostima ove organizacije. Oliver Aleksić je najpre govorio o postignutim rezultatima u prethodnom periodu. „Udruženje je osnovano 07.04.2019. godine i od tog dana beleži svakodnevni rast broja članova, tako da u ovom trenutku broji preko 250 članova“- rekao je Aleksić na početku svog izlaganja
i u nastavku izložio svojevrsnu analizu do koje se došlo tako što je svako od članova, u trenutku pristupanja udruženju, popunjavao upitnik udruženja gde je navodio informacije o svom poljoprivrednom gazdinstvu, pretežnoj poljoprivrednoj delatnosti i strukturi proizvdnje. „Na taj način je Udruženje u samom startu upoznato sa svakim od članova“ - objasnio je Aleksić za Agrobiznis magazin i dodao. „Imamo opštu sliku tako da možemo da usmerimo svoje delovanje u određenom pravcu“.
Nakon pozdravnih govora i informacija od značaja za rad samog Udruženja na dnevnom redu je bilo usvajanje Izveštaja o radu za 2019. godinu, dopuna Statuta udruženja u smislu člana kojim se predviđa stvaranje ogranaka udruženja u više gradova Srbije, kao i usvajanje Plana radaudruženja za 2020. godinu. Svi predlozi i sve tačke dnevnog reda su jednoglasno usvojene. Mladi poljoprivrednici iz cele Srbije ovim su pokazali da su ozbiljni u nameri da se prošire u svom delovanju i da privuku što veći broj mladih ljudi koji će doprineti afirmaciji života na selu i samog Udruženja.
Predsednik Upravnog odbora udruženja Mladen Minić u svom izlaganju osvrnuo se na prethodni period i sumirao rezultate rada Udruženja, ali i ukratko predstavio ciljeve za narednu godinu. Minić je ovom prilikom istakao saradnju sa mnogim preduzećima, naglasivši da se njihov broj konstantno uvećava, da ljudi prepoznaju značaj zajedničkog delovanja i tzv. trostrukog udruživanja kroz odnos poljoprivrednik – dobavljač - stručni saradnik udruženja, gde svako ima svoj interes i svako vidi svoju šansu kako poljoprivrednik koji želi da radi i da svoj rad naplati tako i dobavljač koji ima za cilj da prodasvoju robu, a na kraju i samo Udruženje.
„U međuvremenu, za nepunih godinu dana rada, udruženje je napredovalo i u tom smislu da sada može da pravi selekciju preduzeća sa kojim želi da sarađuje“- naglasio je Minić koji se ovom prilikom osvrnuo na upravo završeni Konkursu za mlade poljoprivrednike kao i nedavno objavljenom Konkursu za nabavku traktora i ukazao na značaj i ulogu udruženja u svemu tome „Mi našim članovima pomažemo u kompletnoj pripremi dokumentacije i pratimo za njih sve u vezi aktuelnih konkursa“ podvukao je Mladen Minić i pozvao članove da se obrate Udruženju ako im treba podrška i pomoć. Zaključivši obraćanje on je ovom prilikom najavio formiranje prvih zadruga koje bi proistekle iz Udruženja i da njih očekuje u martu 2020. godine, a tu je pre svega naveo stočarsku zadrugu obizirom na to da Udruženje ima oko 70 koji se bave stočarskom proizvodnjom. Udruženje se na prigodan način ovom prilikom u vidu poklona saradnicima zahvalilo na dosadašnjoj saradnji i trudu koji su uložili tokom prethodnog perioda.
Mladim poljoprivrednicima Srbije obratili su se i Dejan Reljić ispred firme „De Heus“ koja ima vodeću poziciju u proizvodnji hrane za životinje; Nikola Matić
iz Paraćina ispred firme „Matamed“, koji se bavi proizvodnjom pčelarske opreme; Vladimir Cvetković iz Niša – firma „Nikol Agrar d.o.o.“; Goran Đaković – „Agropres - Agrobiznis Magazin“; predstavnici „Komercijalne banke“; predstavnici Visoke poljoprivredno – prehrambene škole iz Prokuplja i drugi.
Na kraju se prisutnima obratio i pomoćnik ministra poljoprivrede iz Sektora za ruralni razvoj Aleksandar Bogićević. On se zahvalio u svom obraćanju najpre
na pozivu i pohvalio organizaciju, entuzijazam i preduzimljivost osnivača i ponudio nesebičnu pomoć u svakom obliku.
Govorivši o Konkursu za mlade poljoprivrednike, rekao je da je podneto nekoliko hiljada prijava, a pozvao je sve prisutne da obrate pažnju na aktuelni
Konkursu za nabavku novog traktora. Bogićević je rekao da je ovakvo udruživanje fantastičan primer u našoj državi i da bi bilo dobro da ima više ovakvih udruženja, ali je u tom smislu pesimista, tako da će najverovatnije pre ovo udruženje organizovati ostale, nego što će se oni sami organizovati, imajući u vidu ambicioznost i ideju udruženja „Mladi poljoprivrednici Srbije“. Gromoglasanim aplauzom na kraju izlaganja pozdravljeni su svi govornici,
nakon čega je priređen svečani koktel, gde su se prisutni upoznali, razmenili iskustva, ostvarili i kontakte, što je i bio jedan od ciljeva Udruženja.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Shodno Pravilniku i Konkursu AP Vojvodine, kojim se dodeljuju sredstva, između ostalog, za mlade poljoprivrednike u ruralnim područjima, i to u sektorima voća i povrća, mesa i mleka, malih pivara. Na listi investicija nalazimo i opremu za pčelarstvo, gljivarstvo, itd., pa čak i prerada lekovitog bilja što je inače vrlo retko obuhvaćeno merama subvencije.

Sistem subvencija je na osnovu predračuna, ne sme se kretati u investiciju dok se ne prođe na konkursu i ne potpiše ugovor sa AP Vojvodine (slično kao u IPARDu), i potrebno je prikupiti relativno obimnu dokumentaciju, između ostalog i poslovni plan.

Po ovome se subvencioniše i do 90 % troškova. Konkurs je za poljoprivrednike iz ruralnih područja, sa teritorije AP Vojvodine, i za mlađe od 40 godina.

Rok za ovaj poziv je relativno kratak, do 21.02.2020. godine,

Drugi konkurs je vezan samo za pčelarstvo na teritoriji pokrajine, opredeljeno je 25 miliona dinara, konkurs traje do utroška sredstava, a najkasnije do 28. februara. Konkurs obuhvata investicije u sektoru pčelarstva, pčelinja društva i opremu.

Treći je konkurs vezan za opremanje stočarskih farmi, opredeljeno je 80 miliona dinara, rok je do 21. februara 2020. godine. Visina povraćaja je do 60 %, ili 70 % ukoliko su u pitanju marginalna područja. Listu mogućih investicija imate kao sastavni deo konkursa, i možete naći dokument u prilogu mejla.

Četvrti je konkurs vezan za sektor vina i rakija, za teritoriju AP Vojvodine

Vi ste na ovoj mejling listi zato što ste sa teritorije Vojvodine, ili ste u sektoru poljoprivrede uopšte sa teritorije Republike Srbije. Ako smatrate da bi još nekom bila korisna informacija možete proslediti mejl.

U nastavku možete naći linkove do objavljenog pravilnika i javnog poziva, kao i sve detalje konkursa:

https://www.agroklub.rs/finansiranje/raspisan-konkurs-za-podrsku-mladima-u-ruralnim-podrucjima-vojvodine/56930/ 

Evo i linka do vesti vezane za pčelarstvo:

https://www.agroklub.rs/finansiranje/pcelarima-u-vojvodini-25-miliona-dinara/56979/?fbclid=IwAR0vvl7kF_DgEIwqX6LG8c7yOTa1gVLazkfRK0QYpVeS56td1K-tqhdj8KM  

Link do konkursa vezanog za opremanje farmi:

 
 
Naravno da se mozete obratiti za pomoć oko apliciranja na konkurs, moje kolege i ja Vam stojimo na raspolaganju


Čedomir Nikolić
064 149 14 84
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je Konkurs za dodelu novca radi podrške mladima na selu i za navodnjavanje.Za podršku mladima u ruralnim područjima u AP Vojvodini u 2020. godini obezbedio je ukupno 270.000.000 dinara.

Maksimalan iznos koji mladi poljoprivrednici mogu dobiti po jednoj prijavi je do milion i po dinara, a najmanje pola miliona, sve u nameri da se demografski obnove ruralna područja radi podsticanja ostanka mladih na selu i njihovog povratka iz gradova.

Konkurom Sekretarijat za poljoprivredu AP Vojvodine želi da obezbedi podršku novim generacijama mladih poljoprivrednih proizvođača, pruži mogućnost razvoja i unapređivanja finansiranjem u fizičku imovinu gazdinstava, podstakne prerade na imanjima, kao i da pomogne osnivanje malih pivara, pa tako mladi u nerazvijenim delovima AP Vojvodine mogu računati da od države dobiju bespovratno i do 90 odsto za troškove uložene investicije. Prilikom obračuna uzima se vrednost investicije bez poreza na dodatu vrednost.

Konkurs je otvoren do 21. februara, a dodatne informacije zainteresovani kandidati mogu dobiti putem telefona 021/487-4430 od 10 do 13 časova. Tekst konkursa može se preuzeti s internet-adrese: njnjnj.psp.vojvodina.gov.rs.

Međutim, konkurs je ograničen i ne važi za sve mlade poljoprivrednike u Vojvodini, već samo za one koji ne žive na područjima Novog Sada, Subotice, Zrenjanina, Pančeva, Vršca, Sremske Mitrovice, Kikinde i Sombora.

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu raspisao je Konkurs za dodelu novca za sufinansiranje nabavke opreme i sistema za navodnjavanje i opreme za poboljšanje vodnog, vazdušnog i toplotnog režima biljaka u APV u 2020. godini.

Cilj ovog konkursa je povećanje obradivih površina pod opremom i sistemima za navodnjavanje u pokrajini, kao i zaštita zemljišta kroz sprečavanje razvoja korova uz poboljšanje vodnog, vazdušnog i toplotnog režima biljaka.

Predmet konkursa je dodela bespovratnih sredstava za sufinansiranje postavljanje cevovoda i nabavke opreme i sistema za navodnjavanje: opremanje bunara, nabavka pumpi i agregata za navodnjavanje, nabavka sistema za navodnjavanje veštačkom kišom, subirigacija, materijala za pokrivanje povrtarskih i voćarsko-vinogradarskih kultura i cveća, u cilju zaštite od mraza – agrotekstil, malč-folije i drugo.

Maksimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi ne može biti veći od 7.000.000 dinara, odnosno 7.700.000 dinara za podnosioce prijava: fizička lica, preduzetnike i pravna lica čije je gazdinstvo registrovano na području s otežanim uslovima rada u poljoprivredi, žene – nosioce registrovanog poljoprivrednog gazdinstva i fizička lica i osnivača pravnog lice mlađa od 40 godina bespovratna sredstva za podršku investicija po ovom konkursu utvrđuju se u iznosu do 70 odsto od prihvatljivih troškova investicije.Minimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi iznosi 21.000 dinara, a razmatraće se samo prijave čija je vrednost prihvatljivih troškova investicije jednaka 35.000 dinara ili veća od tog iznosa.Za realizaciju Konkursa za dodelu novca za sufinansiranje nabavke opreme i sistema za navodnjavanje i opreme za poboljšanje vodnog, vazdušnog i toplotnog režima biljaka u APV u 2020. godini predviđen je ukupan iznos do 340.000.000 dinara.

Bespovratna sredstva za podršku investicija po tom konkursu utvrđuju se u iznosu do 60 odsto od prihvatljivih troškova investicije.Konkurs je otvoren do 21. februara 2020. godine.

Dodatne informacije mogu se dobiti putem telefona 021/487-4379 od 10 do 14 časova.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/pokrajina-za-podrsku-mladima-na-selu-obezbedila-270-miliona-dinara-25-01-2020

Svaka pomisao na istočnu Srbiju asocira na napuštena sela, mnogo hektara obradivog zemljišta zaraslog u korov, ali ovakvi slučajevi ulivaju nadu!
Vukašin Vučić, mladi poljoprivrednik iz opštine Knjaževac, koji se bavi ratarstvom, a uz to je student ratarstva i povrtarstva, pročitaćete koje kulture gaji, sa kojom mehanizacijom, u kakvim uslovima i kako prodaje žitarice.
Sve je češća pojava da mladi ljudi, ambiciozni, uporni i odlučni, odlučuju da se bave poljoprivredom, a sve više vremena posvećuju učenju, usavršavanju i praćenju svetskih trendova. U tekstu koji sledi, biće reči o obrazovanju, naučno-istraživačkom radu i usavršavanju ovog mladog čoveka.
Kada ste krenuli da se bavite poljoprivredom i šta vas je navelo na tu odluku?
„Poljoprivredom sam krenuo da se bavim relativno skoro, pre možda 7- 8 godina. Prva parcela koju sam krenuo da obrađujem bila je površine 60 hektara. Ali pre toga, to zemljište nije bilo obrađivano 20 godina, zaraslo u korove, kupinu, razno drveće. Posle godinu dana sam odlučio da uzmem još dve takve parcele i da sve pretvorim u obradivo zemljište. Proces čišćenja i izvlačenja grana, drveća, trajao je pune tri godine. Bio je to mukotrpan posao.
Kako smo koji deo uspevali da očistimo i da pripremimo za osnovnu obradu, bacili smo se na posao i krenuli sa setvom.“
„Na samom početku, s obzirom na to da smo posedovali neku osnovnu mehanizaciju, prinosi su bili zadovoljavajući, i zemljište se polako spremalo da ispuni
svoj pun potencijal u svakom smislu. Narednih godina, kako su se prinosi povećavali, odlučili smo da nešto od stare mehanizacije prodamo, a zatim uložimo u
novu i savremenu mehanizaciju.“
Zašto baš ratarstvo?
„Mene uglavnom interesuje ratarstvo i jednim delom povrtarstvo, pre svega zato što se radi na velikim površinama, a sa malo radne snage, tako da su troškovi, ali i brige oko organizacije radnika svedene na minimum.“
Da li obrađivanje tolike površine zemljišta iziskuje upotrebu savremene mehanizacije?
„Trudimo se da pratimo tehnologiju i njen razvoj u pravom smeru, primenjivanjem na našem gazdinstvu.Ono što mislim da je vredno pomena, a što se tiče mehanizacije jeste traktor sa kojim obrađujem zemljište ( Fendt 936 Vario ), zemlja je teška za obradu tako da mi savremena mehanizacija olakšava osnovnu i dopunsku obradu, na kraju dobijam odličnu strukturu zemljišta spremnu za setvu. Sejalica sa rotodrljačom za direktnu setvu i novi rasipač, a
sve naravno usaglašeno sa navigacionim sistemima koji prati mašine od obrade, setve, đubrenja i prskanja, tako da imam minimalne gubitke, odnosno preklapanja prilikom rada.“
Što se tiče prinosa, da li si zadovoljni postignutim rezultatima?
„Rezultat svega toga su veoma visoki prinosi svih gajenih kultura na tim parcelama. Posebno sam ponosan na prinos suncokreta iz 2018. Godine, koji je bio 4
tone po hektaru. Ove godine je to za nijansu slabije, ali sam generalno zadovoljan. Sa pšenicom sam prethodnih godina ostvario prinos između 7 i 8 tona po hektaru što je iznad proseka za ovaj tip zemljišta. Što se tiče kukuruza, velika nadmorska visina i slabo otpuštanje vlage su faktori koji mi otežavaju proizvodnju i znatno smanjuju prinos, tako se fokusiram na pšenicu i suncokret.“

Gde nalazite tržište za svoje proizvode?
„Svoje proizvode uglavnom prodajem na berzi, po ceni koja je u tom trenutku aktuelna. Pratim tržište, dešavanja, kao i dramatične promene u pogledu ponude i tražnje. Narušavanjem osnovne tržišne paradigme, kada ponuda ne može da zadovolji apetite tražnje, odnosno kada je ponuda manja od tražnje, tas na ovoj veoma osetljivoj vagi pomera se u neželjenom smeru. Tada se javljaju pojedini problemi sa prodajom žitarica i njihovom distribucijom. A to se upravo dešava u minule pola decenije, od tada aktivno pratim tržište, tako da mi je taj period posebno upečatljiv. Samo u poslednje četiri godine tri puta je
ukupna ponuda kukuruza i pšenice bila ispod nivoa ukupne predviđene tražnje i poremećeni bilansi su prouzrokovali pad nivoa zaliha, pre svega na svetskom tržištu žitarica.“
„Zbog toga je ne samo interesantno nego i nužno pomno posmatrati i pratiti tržište žitarica, posebno tri najznačajnije žitarice: pšenicu, kukuruz i suncokret, jer one predstavljaju praktično dve trećine od ukupne ponude. Žitarice su najpouzdaniji pokazatelj za praćenje i formiranje cena hrane u svetu.“
Koliko je učenje i usavršavanje nakon studija bitno?
„Učenje tokom studija je veoma bitno, o tome govori moj trud i angažovanje u toku studija i određeni uspeh koji sam postigao. Trudio sam se da što više učim, a pogotovo iz stručnih predmeta, što mi danas itekako olakšava rad. Svoj prvi naučno-istraživački rad objavljen je u zborniku radova na
12. naučno stručnoj konferenciji „STES 2019 – Studenti u susret nauci“ gde sam sa svojim kolegom i naravno mentorom istraživao uticaj mehanizacije na zemljište u usevu suncokreta. Takođe se sa druge strane trudim da pratim aktuelna svetska dešavanja i promene u poljoprivredi, konkretno ratarstvu, tako da sam skoro posetio sajam mehanizacije „Agritechnica“, sa koga donosim puno lepih iskustava i mnogo novih saznanja.“
Kada uzmemo u obzir studije i posao vezan za poljoprivredu, šta planirate u budućnosti?
„Ovo za mene predstavlja jedan veliki izazov, gde od sebe očekujem da neprekidno učim, napredujem, i da ostvarujem što veće prinose u skladu sa uslovima u kojima radim. Trenutno obrađujem 215 hektara zemlje i ne planiram da tu stanem. To će naravno zahtevati da i dalje ulažem u nove ideje, a to je pre svega da zaokružim proces proizvodnje preradom žitarica, i to u pogledu iskorišćavanja energije koja se može dobiti siliranjem određenih vrsta žitarica. Uskoro krećemo sa izgradnjom bioenergane „AgroStar Energy“, što će biti prva i jedina bioenergana na istoku Srbije.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Pre ili kasnije je moralo doći do specijalizacije poljoprivredne proizvodnje, bilo da se radi o voćarstvu, povrtarstvu, ili bilo kojoj drugoj grani poljoprivrede.
Osnova toga je mogućnost proizvođača da izađe na tržište sa većom količinom i kvalitetom, gde će na osnovu količine dobiti veću cenu!
„Obrađujemo ukupno 15 hektara zemlje, od toga je 2,5 hektara pod povrćem, a na 13 hektara su ratarske kulture. Pod paradajzom imamo zasađeno 2 hektara, a ostatak je paprika. Možda se nekom čini da to nije velika površina, ali to je 40.000 biljaka paradajza, obiman i težak posao, ali od toga se može živeti!“ - rekao nam je Stojan Ristić, mladi poljoprivrednik iz sela Bresno Polje, u okolini Kruševca.
Možete li nam nešto više reći o vašoj proizvodnji?
„Primarna delatnost je proizvodnja paradajza na otvorenom polju, na površini od 2 hektara. Pretežno gajim sorte koje su deklarisane za proizvodnju na otvorenom polju, istina je da ima više posla nego u plastenicima, zbog stubova, žice, većeg broja tretmana, ali su ulaganja znatno manja, jer nema kupovine konstrukcije i folije. Sve ima svoje prednosti i mane. Papriku gajim na oko pola hektara, najviše zbog svojih mušterija, a i zbog svojih potreba, ističe naš sagovornik i dodaje:
Pomenuo sam da sa svojom porodicom obrađujemo još 13 hektara zemlje, na kojima gajimo ratarske kulture, najviše zbog muznih krava i junadi. Jedan od razloga zašto se bavimo i tom granom poljoprivrede, jeste da nam nedostaje stajnjak, a njega ne možemo da kupimo, s timsmo spojili lepo i korisno. Tako da i od stočarstva ima zarade, naravno ako se radi planski i pametno. “
Da li planirate proširenje proizvodnje i kako nalazite radnu snagu?
„Jedini način da se obradi tolika površina, jeste da svakoga dana imate upošljene radnike, koji će konstantno raditi i u kontinuitetu, kako je u mom slučaju, jer je bez toga proizvodnja nezamisliva i neizvodljiva. Ono što su moji planovi za budućnost, jeste da smanjim proizvodnju na otvorenom prostoru, ali da nasuprot tome podignem određeni broj plastenika, koji će mi zadovoljiti potrebe u pogledu proizvodnje.To je velika početna investicija, ali mislim da će mi se isplatiti kroz nekoliko godina rada, s druge strane, poboljšaću kvalitet svojih proizvoda, uštedeću više novca koji trošim za pesticide. Svima je poznato da povrtarske kulture na otvorenom prostoru iziskuju mnogo veći broj tretiranja u odnosu na one u zaštićenom prostoru, a taj novac ću ulagati u razvoj svoje proizvodnje.”

Izvor: Agrobiznis magazin 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30