Uprava Ministarstva poljoprivrede za poljoprivredno zemljište nedavno je objavila da je identifikovala blizu 1.000 hektara napuštenog državnog zemljišta u 13 lokalnih samouprava, od kojih su dve u našoj Pokrajini, u Velikom Središtu, na području grada Vršca, i u Irigu.Posao je rađen u saradnji s Programom za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP), što je podrazumevalo terensku proveru 1.398 parcela u državnom vlasništvu površine od oko 2.200 hektara. Pronađeno je napuštenih i neobrađenih 546 parcela, ukupne površine od 948 hektara, dok se 852 parcele površine 1.228 hektara koriste, što praktično znači da gotovo polovina od 2.200 hektara poljoprivrednoig zemljišta stoji zaparloženo bez namene.

Koliko još imamo oranica koje ničemu ne služe postoji različite procene jer Uprava za poljoprivredno zemljište smatra da svake godine ostaje neobrađeno između 200.000 i 350.000 hektara oranica, dok drugi smatraju da taj podatak nije ni približan onom od oko 700.000 hektara do kojeg se dolazi prostom računicom, sabirajući koliko imamo obradive površine zemlje i koliko od toga koristimo.

– Od ukupno 4,1milion hektara poljoprivrednog zemljišta, obrađuje se svega 3,4 miliona, što znači da je najmanje bar pola miliona hektara do 600.000 neiskorišćeno, a razlika do 700.000 hektara su livade i pašnjaci, koje se ne koriste jer nemamo stoke – ističe za „Dnevnik” analitičar i publicista iz Novog Sada Branislav Gulan.

Po njegovim rečima, najviše neiskorišćenog poljoprivrednog zemljišta ima u pograničnim područjima naše zemlje, pa njive treba staviti u upotrebu što pre, ali nam za to ne trebaju strategije već akcije, odmah vidljive.

– Dobar primer za to kako se neobrađene državne njive odmah mogu iskoristiti davanjem na upotrebu do 50 hektara mladim ljudima zainteresovanim da od poljoprivrede krenu u stvaranje lične egzistencije nam stiže iz Ministarstva za brigu o selu – ističe Gulan.Za neobrađenu zemlju, napominje on, svakako treba utvrditi kakvog je kvaliteta zemlja i na osnovu tog ispitivanja odrediti namenu, šta je najbolje sejati ili je koristiti za druge vidove poljoprivredne proizvodnje.

– Već decenijama se hvalimo time da ovdašnja poljoprivreda može da nahrani stanovništo i da još deo te poljoprivredne proizvodnje prodamo u izvoz. Odavno nam nije potrebna samodovoljnost već i znatno više od toga. Na primer, od kukuruza, kojeg godišnje izvozimo više od tri miliona tona, možemo napraviti čak 1.300 proizvoda u višim fazama prerade, pa eto prilike da razvijamo prerađivačku poljoprivrednu delatnost na napuštenim njivama – zaključuje Gulan, i dodaje da se samo efikasnom upotrebom resursa stiže do još bolje produktivnosti i konkurentnosti na tržištu nego što smo sada.Naša zemlja zbog bogatih zemljišnih resursa i povoljne klime ima dobre uslove za poljoprivrednu proizvodnju, pa poljoprivreda zauzima važno mesto u razvoju domaće privrede. Učešće poljoprivrede u nacionalnom BDP-u u 2018. godini iznosio je 6,2 odsto, a spoljnotrgovinska rzamena u istoj godini dostigla je 4,2 milijarde evra, što je 15,8 odsto više od petogodišnjeg proseka, dok je 15,9 odsto ukupne radne snage zaposleno u poljoprivredi.

Uz ove podatke, dodajmo i da je sve više žena zainteresovno da se bavi poljoprivredom, što u proteklim decenijama nije bilo tako.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/napustene-nive-dati-mladima-da-rade-i-zarade-26-12-2020

Mladi poljoprivrednici u Srbiji moći će lakše da dođu do sredstava iz donatorskog programa IPARD II Evropske unije i da dobiju veće iznose pomoći, potvrdilo je Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i ruralnog razvoja.
Na incijativu Evropske komisije biće izmenjeni Sektorski sporazum sa Vladom Srbije, program IPARD II i Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju kako bi to bilo omogućeno, navedeno je u publikaciji " IPARD na dlanu".Izmene se odnose na definiciju pojma mladi poljoprivrednik što je do sada bila osoba mlađa od 40 godina u trenutku dobijanja sredstava IPARD -a, a ubuduće che to biti poljoprivrednik mladji od 40 godina u trenutku podnossenja zahteva za odobravanje projekta, navelo je Ministarstvo u informaciji dostavljenoj Tanjugu.

Ovim izmenama omogućeno je mladima koji su na granici ove starosne dobi da ostvare dodatnih pet procenata bespovratne podrške na ukupnu vrednost investicije, piše u informaciji.

Dodaje se da će mladim poljoprivrednicima takođe biti olakšano podnošenje zahteva za korišćenje IPARD programa uz mogućnost za ostvarenje većeg iznosa pomoći.

Najavljena je i preraspodela sredstava sa neodobrenih mera na meru 1 - Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava i meru 7 - Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja, za koje postoji najveće interesovanje, navelo je Ministarstvo.

To će omogućiti da korisnici sredstava za manje investicije u oblasti seoskog turizma dobiju podršku iz budžeta Srbije za projekte vrednosti do 20.000 evra, a preko tog izinosa iz IPARD programa, dodaje se u informaciji.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/laksi-pristup-mladima-sredstvima-pomoci-eu_1185040.html

Projekat „Inicijativa za tretman opasnog otpada – EU standardno odgovorno“ sprovode udruženja Mladi poljoprivrednici Srbije (MPS) u saradnji sa Centrom za savremenu edukaciju i komunikaciju (CSEK) u okviru programa podrške „Snažno zeleno“. Program podrške „Snažno zeleno“ sprovodi se kroz trogodišnji projekat „Zeleni inkubator“ koji ima za cilj da osnaži kapacitete organizacija civilnog društva koje se bave pitanjima zaštite životne sredine, a sprovodi ga
Beogradska otvorena škola u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije i Inženjerima zaštite životne sredine. Kao članice Koalicije 27 cilj im je podsticanje učešća javnosti u procesu pristupnih pregovora Republike Srbije sa Evropskom Unijom i predlaganje rešenja koja će doprineti zaštiti i unapređenju životne sredine i kvalitetu života građana.
Glavne aktivnosti projekta usmerene su na edukaciji i informisanju poljoprivrednih proizvođača o značaju pravilnog korišćenja sredstava za zaštitu bilja i daljeg postupanja sa ambalažom , od tih sredstava koja spada u kategoriju opasnog otpada koji neretko u praksi ostaje u njivama i strništima, potocima i rekama. Kroz organizovanje edukativno – informativnih tribina, poljoprivrednicima se ukazuje na dugoročne posledice i uticaj ove ambalaže na kvalitet vode i hrane
koju oni proizvode, kao I na zdravlje ljudi. Još jedna vrlo važna komponenta projektnog delovanja je okupljanje svih aktera zajednice koji se direktno bave
pitanjem zaštite životne sredine i upravljanjem otpadom i formiranje radnih grupa, koje bi sagledavale trenutnu situaciju i predlagale dalja rešenja. U radu radnih grupe biće uključeni poljoprivredni proizvođači, predstavnici komunalnih službi, Poljoprivredne savetodavne stručne službe, ovlašćeni operateri, poljoprivredne apoteke, Gradska upravu za zaštitu životne sredine i komunalne poslove, ekološka inspekcija grada Jagodine, ekološka udruženja

Očekivani rezultati projekta:
1. Unapređena procedura upravljanja opasnim otpadom nastalim upotrebom pesticida i ostalih sredstava koja se koriste za tretman bilja u poljoprivrednoj proizvodnji, kroz definisane modele prikupljanja, transporta, skladištenja i daljeg upravljanja.

2. Dovedeni ovlašćeni operateri za sakupljanje ambalažnog otpada neutrošenih pesticide i neutrošenih rastvora pesticide i određena mesta za njegovo adekvatno skladištenje do samog preuzimanja.

3. Sačinjen predlog za implementaciju podataka i procedura u vezi ambalaznog otpada od sredstava za zastitu bilj, koji bi trebao da bude deo Lokalnog plana
upravljanja otpadom za teritoriju grada Jagodine za period 2020-2030 godine.
U početnoj fazi realizacije projekta, predstavnici Mladih poljoprivrednika Srbije i partnera na projektu Centra za savremenu edukaciju i komunikaciju u period od 15-18. septembra u Novom Sadu, učestvovali su na četvorodnevnom treningu organizovanom od strane Beogradske otvorene škole. Ovaj program, a i sam trening imali su za cilj da osnaže projektne timove udruženja da u budućnosti samostalno mogu direkno da apliciraju kod EU fondova, a u okviru ovog projekta najveći fokus bačen je na usklađivanje zakona i normi koje se tiču ekologije i zaštite životne sredine.
Početkom oktobra, u cilju edukacije i informisanja poljoprivrednih proizvođača, članovi projektnog i stručnog tima, uz tehničku podršku reklamne agencije „Bumerang“ iz Paraćina, okupili su se na poljoprivrednom gazdinstvu „Minić“ u selu Sekurič i otpočeli snimanje video materijala koji će u okviru projekta biti korišćen za edukaciju i biti promovisan kroz elektronske medije. Pravilna upotreba i pravilno odlaganje ambalaže od pesticida tema je prvog, od ukupno pet promotivnih materijala koji će biti snimljeni tokom čitavog trajanja projekta.
Ovaj video, zajedno sa još dva videa snimljena tokom oktobra, premijerno je prikazan na prvoj u nizu edukativnih tribina koja je održana 31. oktobra 2020. godine u Jagodini. Informativno-edukativna tribina pod nazivom „Uticaj ambalažnog otpada, neutrošenih pesticida i neutrošenih rastvora pesticida na životnu
sredinu i obradivo zemljište“, održana je sa ciljem da informiše i edukuje poljoprivredne proizvođače o pravilnom postupanju sa otpadom, nastalog nakon tretiranja biljnih kultura sredstvima za zaštitu bilja.
Pored projektnog tima učešće na tribini uzeli su i predstavnici lokalne samouprave - Milena Makić, pomoćnica gradonačelnika za zaštitu životne sredine i Aleksandar Radojević, stručni savetnik na poslovima zaštite životne sredine, kao i predstavnici kompanije „PWW” – sektor za upravljanje opasnim otpadom.
Posetioci tribine su imali priliku da čuju i nauče dosta novih stvari među kojima je i to da je pravilno upravljanje otpadom od sredstava za zaštitu bilja jedan od uslova za konkurisanje za podsticajna sredstva koja dolaze iz EU fondova, a isto tako uslov i za sertifikaciju proizvodnje usmerene ka izvozu u zemljama EU. Na pitanja poljoprivrednika unakrsno su odgovarali organizatori i gosti – stručni saradnici informativnoedukativne tribine.
Kako bi imali što bolji uvid u treProjekat „inicijativa za tretman opasnog otpada – EU standardno“ se sprovodi u okviru projekta Beogradske otovorene škole “Zeleni inkubator”, uz finansijku podršku Evropske unije, Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom i fondacije Fridrih Ebert.
Od 2000. do danas, Evropska Unija donirala je više od 3.6 milijardi evra Srbiji. Sredstva su korišćena za podršku razvoja, kvaliteta života i reformi u sledećim sferama: civilna zaštita, zaštita od poplava i pomoć poplavljenim područjima, obrazovanje, povezanost, zaštita okoline, zdravstvena zaštita i zaštita potrošača, kultura, vladavina prava, lokalni razvoj, poslovi i privredni rast, javna administracija, migracije, upravljanje javnim sredstvima, civilno društvo i mediji, socijalna inkluzija, omladina i sport. EU podrška je implementirana kroz saradnju sa Vladom Republike Srbije.
Evropska Unija je donirala Srbiji više razvojnih sredstava nego svi drugi internacionalni donatori zajedno. nutnu situaciju i praksu poljoprivrednika sa tretiranjem opasnog ambalažnog otpada, Mladi poljoprivrednici Srbije su na svom sajtu kreirali kratku onlain anaketu, a takođe tu je i „onlain savetnik“, opcija koja otvara mogućnost svakom poljoprivredniku da postavi pitanje i dobije odgovor i savet u vezi upravljanja ambalažnim otpadom nastalim korišćenjem sredstava za zaštitu bilja.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Poljoprivreda u Srbiji beleži u ovoj godini ozbiljan rast od preko pet posto, potvrdio je za RTS resorni ministar Branislav Nedimović. Najavio je i da su bespovratna sredstva u novom paketu mera za mlade poljoprivrednike do 1.500.000 dinara.Poljoprivreda će u ovoj godini imati rast veći od pet posto u odnosu na prethodnu. Branislav Nedimović je za Jutarnji dnevnik istakao da je ovo treća godina da poljoprivreda beleži rekordne prinose i stalan rast bruto društvenog proizvoda i da će očekuje i četvrtu godinu da bude blizu tih rekorda. "Mi ćemo imati ozbiljan rast od preko pet posto, to će sad biti 9,7, ili 9,8 odsto u odnosu na čitav BDP države, ali još nije gotova berba kukuruza. Već sad mogu da kažem da imamo skoro 10 posto bolji prinos nego što smo imali prethodnih godina", naglasio je Nedimović.

Istakao je i da je u ovom trenutku za 30 posto veći prinos kukuruza u odnosu na desetogodišnji prosek, a 60 posto veći prinos soje i demantovao polemike s tim u vezi.

"Nema odustajanja, poljoprivreda je jedna od stvari koja je povezana sa skoro svakim domaćinstvom. Mi smo poljoprivredna zemlja i moramo da shvatimo da je to grana u kojoj možemo da damo pun doprinos", naglasio je Nedimović.

Dodao je i da bi prehrambena industrija trebalo da preovlada u smislu da za nju koristimo poljoprivredu koristimo kao resurs za nadogradnju i dodatu vrednost.

Nedimović je rekao da su obećali i rešili problem "Budimke", a sada je i "Porečje-Vučje" kupila sektorska firma "Strela" iz Bojnika i još jedna kompanija iz Leskovca.

Najavio je da će se sada rešavati i sektorski problemi juga Srbije, kao što je "Merošina", jedna od najvećih hladnjača kod Niša.Država je pripremila novi paket pomoći za mlade poljoprivrednike. Posebno se insistira na stočarstvu, povrtarstvu i voćarstvu.

Nedimović očekuje da će će sledeće nedelje objaviti rang-listu i da će bar dva puta biti veći broj mladih, od 2.300 do 2.500, koji će prvi put ući u poljoprivredu. Maksimalni iznosi bespovratnih sredstava su 1.500.000 dinara, koji u daljem periodu moraju da sa opravdaju.

Najavio je i da će ministarstvo za taj projekat tražiti i pomoć od američke razvojne agencije DFC.

Objasnio je i da mladi s dobijenim novcem mogu, ako nemaju svoju, da kupe zemlju.

"S 15.000 evra može da se podignu dva hektara oblačinske višnje s kompletnim sistemom za navodnjavanje. Ako želite brži profit možete da kupite 30-40 ovaca ili tovljenike koji imaju dobru cenu na tržištu", savetuje ministar.Što se tiče penzija poljoprivrednika, Nedimović naglašava da mora da se uđe u srž problema koji niko od 1986. godine nije pipnuo.

"Ne možete da plaćate iste doprinose na jedan i sto hektara zemlje", smatra Nedimović.

S premijerkom je već imao razgovore o tom problemu, imaće sastanke sa Svetskom bankom, a razgovaraće se i sa MMF-om, da se ti problemi reše.

"Inače penzije poljoprivrednika su nešto više od stotinu evra", rekao je Branislav Nedimović.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4137080/nedimovic-poljoprivreda-rast-.html

Beogradska otvorena škola u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije i Inženjerima zaštite životne sredine sprovodi trogodišnji projekat „Zeleni incubator” koji ima za cilj da osnaži kapacitete organizacija civilnog društva koje se bave pitanjima zaštite životne sredine.
U okviru programa podrške „Snažno zeleno “Mladi poljoprivrednici Srbije (MPS) u saradnji sa Centrom za savremenu edukaciju i komunikaciju (CSEK) otpočeli su sa realizacijom projekta "Inicijativa za tretman opasnog otpada - EU standardno odgovorno". Ovaj projekat ima za cilj da informiše i edukuje poljoprivredne proizvođače o procesu uklanjanja opasnog otpada, nastalog nakon tretiranja biljnih kultura, kao i da sačini predlog za izmenu i dopunu lokalnog plana upravljanja otpadom na teritoriji grada Jagodine.
Glavne aktivnosti projekta usmerene su:
- Edukaciju poljoprivrednika o pravilnom postupanju sa otpadnom ambalažom od sredstava za zaštitu bilja
- Unapređenje sistema upravljanja ovom vrstom otpada kroz pronalaženje adekvatnog operatera (koji poseduje odgovarajuće dozvole i odobrenja, i koji može da izda odgovarajuće potvrde poljoprivrednicima potrebnih za konkurisanje za sredstva kod EU fondova kao šti je IPARD mera podsticaja ili standardizacija proizvodnje kroz GlobalG.A.P).
- Implementacija predloga u Lokalni plan upravljanja otpadom grada Jagodina za period 2020.- 2030. sačinjenih kroz Projekat.
Edukativna komponenta projekta biće sprovedena organizovanjem Informativno-edukativnih tribina, a prva takva tribina zakazana je za 31.10.2020 godine sa početkom u 18 časova u Sali pomoravskog okruga u Jagodini.
Na tribini pod nazivom „Uticaj ambalažnog otpada, neutrošenih pesticida i neutrošenih rastvora pesticida na životnu sredinu i obradivo zemljište“ će se govoriti o uskoj povezanosti problema adekvatnog upravljanja ambalažnim otpadom od sredstava za zaštitu bilja, sa mogućnostima korišćenja podsticajnih sredstava iz IPARD programa i sertifikacije proizvodnje kroz GlobalG.A.P standard.
Pozivaju se poljoprivredni proizvođači koji žive i rade na teritoriji grada Jagodine uključujući 52 sela, da se uključe i dođu na tribinu, kako bi saznali sve detalje o ovoj sve aktuelnijoj temi.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević zajedno je sa članom Gradskog veća za privredu Miloradom Radojevićem posetio poljoprivrednicu Maju Đurovku iz Kisača koja je dobila sredstva u okviru Programa podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja Grada Novog Sada za 2020. godinu. Tim Programom je, između ostalih, predviđena mera podrške mladima u ruralnim područjima.- Mi smo kroz Strategiju razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja Grada Novog Sada za period 2018-2022. godine definisali sve naše okvire delovanja i ključne pravce u oblasti poljoprivrede. Ove godine smo opredelili 23 miliona dinara za mlade poljoprivrednike, a tim povodom smo danas u poseti gazdinstvu gospođe Maje Đurovke u Kisaču. Ona je uspešna u više oblasti, jer je pored poljoprivrede, posvećena nauci i diplomirani je psiholog. Hrabro je krenula sa svojom porodicom i partnerom u intenzivnije ulaganje u sektor voćarstva, koje je porodična tradicija i prati sve konkurse. Nakon uspešnog apliciranja, dobila je sredstva od preko milion dinara i predstavila nam je danas šta je kupila za taj novac, a to su prikolica za 10 tona jabuka, vučna kompozicija za palete i pumpa za navodnjavanje koja pokriva četiri hektara. Mi joj želimo puno uspeha i da nastavi da se javlja i na druge konkurse – rekao je gradonačelnik Miloš Vučević i dodao da se uveliko priprema budžet Grada za 2021. godinu u kojem je predviđena izgradnja prve faze kanalizacije u Kisaču.U 2020. godini, u skladu sa uslovima Javnog poziva, 25 mladih poljoprivrednika je dobilo sredstva u ukupnom iznosu od 23 000 000 dinara, odnosno 90% od vrednosti opreme i mehanizacije za koju su podneli prijavu. Maja Đurovka zahvalila se Gradu Novom Sadu na velikoj podršci.

- Ovo je podstrek nama, mladim ljudima, da ostanemo u našoj zemlji i da još marljivije radimo. Sredstva su nam bila od pomoći već u ovoj sezoni, jer smo iskoristili prikolicu i ubrzali proces proizvodnje. Kako naš obim proizvodnje raste, tako se i potreba za novom mehanizacijom povećava, a ovaj vid pomoći olakšava sam proces i tok rada – rekla je Đurovka.

Član Gradskog veća za privredu Milorad Radojević je podsetio da je ta mera realizovana u i 2019. godini kada je 20 mladih poljoprivrednika dobilo ukupno 19 miliona dinara za nabavku mehanizacije, sistema za navodnjavanje i podizanje plastenika. On je naglasio da Gradska uprava za privredu razmatra nove načine za pomoć poljoprivrednicima, posebno nakon što je usvojen novi Pravilnik o preradi sirovina na gazdinstvima.

Izvor:https://www.alo.rs/vesti/politika/vucevic-ukupno-23-miliona-dinara-ove-godine-smo-opredelili-za-mlade-poljoprivrednike/350061/vest

U medijima, i generalno u javnosti najviše se pričalo o tome kako mladi odlaze sa sela i da ostaju puste kuće. Međutim, mnogima je promakla činjenica da ima i onih, koji su se vratili na svoju dedovinu, ili da su se preselili iz grada u selo, i zasnovali svoju porodicu i proizvodnju. Jedan takav primer je Maden Minić, Jagodinac, koji se vratio na svoju dedovinu u selo Sekurič, i danas je uspešan farmer, sa stadom koje broji trenutno preko 130 ovaca. On je svoj stan u Jagodini prodao i u Sekuriču započeo svoj agrobiznis, a od nedavno mu se priključila i buduća životna saputnica, koja je Mladena spazila gledajući emisiju „ZNANJE IMANJE“. Tako je sve počelo, a gde i kako će dalje biti Mladen nam kaže: „Planiramo proširenje farme, ove godine smo značajno proširili
površine pod pašnjacima jer smo kupili još nekoliko hektara zemlje i uzeli u zakup neke površine. Do sada sam sakupio oko 4000 bala sena, što će mi omogućiti da povećavam proizvodnju“.
Tokom posete farmi ovaca MINIĆ, imali smo priliku da upoznamo i mladog Bogdana iz Despotovca, koji nam je rekao da je došao kod Mladena da bi se dogovorio oko kupovine ovaca i započinjanja sopstvene proizvodnje.
„Roditelji su u Švedskoj i verovatno se neće vraćati u Srbiju. Ja sam odlučio daipak pokušam ovde, jer se i moj deda bavio ovčarstvom. Mislim da treba prvo
ovde pokušati, ako ne uspem uvek mogu da se odem kod roditeljima. Planiram da osnujem farmu ovaca poput svog dede, i da nastavim time da se bavim. Mladen mi je puno pomogao sa savetima, kako mogu da koristim subvencije Ministarstva poljoprivrede i kako da budem što uspešniji. Upoznao me je sa radom Udruženja mladih poljoprivrednika Srbije, gde ću se takođe aktivirati i pokušati da ja kasnije drugima pomognem“.
Mladen Minić, je osnivač i predsednik Udruženja mladih poljoprivrednika Srbije. I pored velike energije koju ulaže na svoju proizvodnju, on se bavi i organizovanjem rada ovog Udruženja, i aktivno učestvuje u svim programima. Uprkos pandemiji, kaže nam da oni intenzivno rade na svom zacrtanom programu:
„Osnovali smo prvu usko specijalizovanu stočarsku zadrugu, koja ima deset osnivača članova našeg Udruženja. Mi imamo preko 70 članova koji se bave stočarstvom i videli smo veliku potrebu da se oni udruže kroz zadrugu. U planu nam je da do kraja godine formiramo još dve zadruge, jednu voćarsku i jednu ratarsku“.
Pored velikog stada ovaca Minići se bave i proizvodnjom kupine, koju jednim delom prerađuju u kupinovo vino. Planiraju i proširenje delatnosti u pravcu seoskog turizma:
„Planiram da izgradim nekoliko objekata poput vajata, gde bi gosti mogli da prespavaju i jednu prostoriju gde bi mogli da uživaju u našim specijalitetima, posebno onim od jagnjećeg mesa. Netaknuta priroda, ambijent koji opušta i ukusna hrana, je ono što posetioci vole, a to je ono što mi možemo da ponudimo u svakom trenutku. Već smo osmislili sve, samo treba da krenemo u opremanje i izgradnju. Obratićemo se i državi za podršku“ dodaje Mladen.
Sa Mladenom smo posetili još jednog uspešnog domaćina, Slađana Radojevića, iz Dragova kod Rekovca, člana Udruženja mladih poljoprivrednika Srbije, koji se bavi proizvodnjom kupine na preko 3 hektara, i planira dalje da se širi zasad. Pored toga ima i ratarsku i stočarsku proizvodnju. Na farmi ima ovce, krave i junad.
Pitali smo ga kako sve postiže: „Potrebno je dosta truda i rada. Uz to angažujemo i dodatnu radnu snagu na različtim poslovima. Mislim da kroz naše imanje prođe preko 200 radnika tokom godine. Mi za svakog od njih obezbedimo ručak od naših proizvoda. Iskreno lakše mi je da utovim koju svinju, zakoljem prase i jagnje, nego da idemo u grad da kupujemo hranu svaki dan. Ipak je to veliki broj ljudi. Na primer sada nam je aktuelna berba kupine, kada je beremo budei preko 20 berača“.
Na pitanje kolika je dnevnica berbe i da li imaju dovoljno radnika Slađan kaže: „Kod nas uvek ima dovoljno radnika, nekada i više nego što nam je potrebno.
Mi se korektno odnosimo prema svakome. Berbu kupine plaćamo 20 dinara po kilogramu. Tako da, koliko naberu toliko pomnožimo sa dvadeset dinara, i to
uvek bude preko prosečne dnevnice. Neki su mnogo iskusniji i brži u berbi pa naberu preko 200 kg kupina. Takođe, ovim smo olakšali organizaciju same berbe, jer neko na primer ne može ostati ceo dan. Kada bi plaćali dnevnicom on bi zbog dva tri sata svojih obaveza morao taj dan da izostane.
Na ovaj način on može doći kasnije, ili otići recimo ranije, ali da ipak zaradi novca onoliko koliko nabere“.
Kupina je kod Radojevića rodila dobro, grozdovi plodova su nanizani i u momentu kada smo ih posetili brali su već tri puta i ubrali četiri tone. Cena nije poznata, ali se pričalo od 60 do 70 dinara za kilogram, što je kažu relativno dobra cena, mada bi optimalno bilo da bude 80 dinara, naročito za vrhunski kvalitet koji imaju:
„Mi našu proizvodnju radimo na najbolji mogući način. Imamo zaštitara konsultanta, koji nas savetuje kada i čime da tretiramo zasade protiv bolesti i štetočina. Ne radimo ništa napamet , već samo onda kada treba i koliko treba. Takođe, kupini smo obezbedili dovoljno vode, sistemom kap po kap. Voda dolazi iz bunara od naše kuće koja je udaljena malo više od jednog kilometra. Sve smo sami povezali cevima i obezbedili dovoljnu količinu vode“ kaže
ovaj domaćin.Naš dobri domaćin pored svega stigne da ide i u lov, a njegov trud nadamo se da neće ostati bez nagrade. Želimo mu uspešnu proizvodnju, i tri vredna zeta jer je ponosni tata tri ćerke!
Inače, Ministarstvo poljoprivrede u svojim merama i podsticajima ima subvenciju za mlade poljoprivrednike koja iznosi do 1,5 miliona dinara. Mladen Minić je predsednik Udruženja mladih poljoprivrednika Srbije i kaže nam da ima preko 5000 prijavljenih kandidata, od čega veliki broj čine članovi ovog Udurženja, koje im je pomoglo da pripreme dokumentaciju. Isplata se očekuje na jesen u septembru, ili oktobru kako je nedavno najavio ministar Branislav Nedimović.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Šumadijska opština Knić već drugu godinu za redom daje bespovratna sredstva mladim porodicama, bračnim parovima koji su ostali na selu i žive od poljoprivredne proizvodnje. Ove godine 31 porodica koju čine mladi ljudi dobila je novac u iznosu od 100 do 400 hiljada dinara za proširenje svoje proizvodnje i kupovinu opreme i mašina.
Andrija Jovanović sa svojom porodicom živi u selu Grivac kod Knića. Obrađuje 20 hektara zemlje, bavi se proizvodnjom pšenice, soje i kupusa. Najveću zaradu donosi mu prodaja kupusa kojeg gaji na tri hektara a prosečan prinos po hektaru iznosi između 80 i 90 tona. Za dodatna sredstva konkurisao je u opštini Knić i od toga kupio tanjiraču."Konkurisali smo prvi put ove godine, dobili smo maksimalni iznos koji je opština davala, to je 400 000 dinara i uzeli smo vučnu tanjiraču za obradu zemlje i mislim da je to najbolji potez što se opštine same tičem, da daju te neke subvencije i da pomaže pri kupovini opreme, mašina i nabavke tih sredstava jer je to najbolji način da se pomogne poljoprivrednicima da dođu do nove opreme. Kupus je dobar izvor prihoda, radimo veću površinu i tu su prinosi dosta veći i imamo ugovoren otkup koji je siguran. Kupus zahteva dosta navodnjavanja i opreme za navodnjavanje tako da ko ima uslova da može da zaliva taj kupus može da se bavi time", rekao je Andrija Jovanović, poljoprivrednik, selo Grivac, opština Knić.

Branko Zlatić je takođe konkurisao za bespovratna sredstva opštine Knić. U selu Čestin se već pet godina bavi odgojem pilića. Kapacitet njegove farme iznosi oko 8 000 pilića a u planu mu je i proširenje proizvodnje na čak 14 000.

"Od opštine Knić smo dobili bespovratna sredstva u iznosu od 400 000 dinara i imamo u planu da napravimo još jedan objekat i uskoro krećemo sa njegovom izgradnjom. Pilići ovde stižu starosti od jednog dana i tu budu od 42 do 45 dana, u tovu su, automatski sistem hranjenja je i pojenja, automatsko je i hlađenje i sve uslove imaju koji su potrebni i odavde idu na klanje. Sva zarada se dobija tako što se pazi na detalje, svaka manja greška može dosta da košta i tu mogu biti i finansijski gubici em možete imati i gubitak u tovu", izjavio je Branko Zlatić, poljoprivrednik, selo Čestin, Opština Knić.Opština Knić već drugu godinu sprovodi programe bespovratnih sredstava za mlade bračne parove koji su izabrali da osnuju porodicu i žive na selu baveći se ozbiljnom poljoprivrednom proizvodnjom.

"Ono što je bitno za 2020. je da smo mi izdvojili ista sredstva, isti iznos kao i za prošlu godinu, dakle četiri miliona ali smo uz podršku Vlade Srbije i ministarstva za demografiju i populacionu politiku ta sredstva više nego duplirali i ukupan iznos za ovu godinu je devet i po miliona. Imali smo 107 zahteva što pokazuje ogromno interesovanje mladih ljudi da učestvuju na konkursu. Prema iznosu koji smo opredelili za ovu godinu 31 porodica je ostvarila to pravo. Mislim da je ovo neki pravac u kome mi treba dugoročno da idemo i da u težimo kako bi ojačali mlade porodice", izjavio je Srećko Ilić, član opštinskog veća za razvoj mesnih zajednica.

Najčešće se mladi bračni parovi u Kniću opredeljuju za stočarsku, plasteničku i povrtarsku proizvodnju a zbog velikog interesovanja ovakav vid programa nastaviće se i narednih godina.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/drustvo/pomoc-za-poljoprivredna-domacinstva-u-opstini-knic-za-prosirenje-proizvodnje-i-kupovinu-oprema_1143209.html

Podrška mladim poljoprivrednicima u Opštini Inđija ne izostaje ni ove godine. Opština Inđija posredstvom Agencije za ruralni razvoj poljoprivrednicima nudi konkurse za podsticaj proizvodnje, kao i za kupovinu kuća na selu.
Različiti konkursi Opštine Inđija i Agencije za ruralni razvoj vetar su u leđa poljoprivrednicima sa teritorije inđijske opštine, posebno onima koji svoju poljoprivrednu proizvodnju tek počinju.Podršku za bavljenje pčelarstvom od Opštine Inđija dobila je i porodica Nikoline Crevar iz Ljukova,koja je registrovala gazdinstvo i razvila proizvodnju. Njihova opredeljenost da ostanu na selu biće podržana kroz programe iz Agrarnog budžeta Opštine Inđija.

Osim u pčelarstvu, stočarstvu i ratarstvu, posebno su zanimljivi programi podsticaja kupovine kuća na selu, za koje vlada veliko interesovanje. Ova mera predviđena je za mlade bračne parove, a opština učestvuje u iznosu od 50 odsto u vrednosti do milion dinara.

Agrarni budžet u inđijskoj opštini od 34 miliona dinara jedan je od najvećih u regionu, a programi za opstanak i ostanak mladih na selu biće aktuelni i u narednom periodu, rekao je predsednik Opštine Inđija, Vladimir Gak.

Razvoj sela jedan je od prioriteta Opštine Inđija, a oslonac poljoprivrednim proizvođačima, osim lokalne samouprave, u velikoj meri je i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/srem/indjija-konkursi-za-podsticaj-poljoprivredne-proizvodnje-i-kupovinu-kuca-na-selu_1134307.html

Kancelarija za mlade grada Kragujevca, jedna je od 15 drugih kancelarija iz cele Srbije, koja učestvuje u projektu ”Poljoprivreda je spremna za inovacije (AGRI): ka održivom sistemu podrške za mlade poljoprivrednike u Srbiji ”. Cilj pilot projekta je osnaživanje mladih da koriste poljoprivredu kao pokretač ekonomskog razvoja zajednice radi povećanja zapošljivosti i zapošljavanja mladih zaineteresovanih za poljoprivredu u ruralnim područjima. Projekat, koji traje 18 meseci, finansira Evropska unija, a kofinansira Vlade Republike Srbije.

Iako često nasleđuju zemljište ili već razvijenu farmu, mladi poljoprivrednici nemaju kompetencije relevantne za pokretanje sopstvenog ili profitabilno nastavljanje postojećeg posla u poljoprivredi. Zbog toga mladi iz ruralnih područja ostaju bez posla sa tendencijom dugotrajne nezaposlenosti koja ima posledice za celo društvo. Pored toga, nedostaju im, često, prenosive kompetencije (samoinicijativa, komunikacija, liderstvo, rešavanje problema) zbog činjenice da formalno obrazovanje još uvek ne podrazumeva izučavanje ovih veština, koje su ključne za pokretanje vlastitog posla i samozapošljavanje. Sa druge strane, poljoprivreda nudi brojne mogućnosti za otvaranje novih preduzeća ili za poboljšanje postojećih, gde mladi ljudi svojom kreativnošću i izgrađenim poljoprivrednim i preduzetničkim kompetencijama predstavljaju savršene resurse.

Ovim jedinstvenim programima izgradnje kapaciteta, kroz pilot projekat AGRI, mladi će steći tačne kompetencije koje su im potrebne za pokretanje novog posla ili poboljšanje postojećeg, a možda i zapošljavanje više mladih. U okviru Kancelarije za mlade grada Kragujevca, mladi poljoprivrednici će imati mogućnost da učestvuju u raznim aktivnostima iz svog programa kao što je: info dan o projektu, razne obuke i treninzi iz oblasti koje su od interesa ciljnoj grupi, realni susreti sa mladim poljoprivrednicima. Takođe, mladima će na raspolaganju biti i radni prostor kao i tehnička oprema i pomoć pri izradi biznis planova, pisanja projekata i apliciranja.

Sve potrebne informacije mogu se dobiti u Kancelariji za mlade Kragujevac.

Izvor:https://www.ikragujevac.com/vesti/63013-otvara-se-savetodavni-centar-za-mlade-poljoprivrednike-u-kancelariji-za-mlade-kragujevac.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31