Poljoprivrednicima mlađim od 40 godina od sredine juna biće ponuđeni krediti za kupovinu oranica na 20 godina, uz povoljne kamate koje će najverovatnije iznositi 1,9 do 1,95 odsto, izjavio je ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović.

On je rekao da bi na predstojećem Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu trebalo da bude potpisan memorandum s Poštanskom štedionicom i da će se tada znati svi detalji oko kreditiranja.Prema njegovim rečima, maksimalni iznos pozajmice najverovatnije će između 50.000 do 60.000 evra.

"Prioritet će imati mladi poljoprivrednici, a ako bude viška novca, moći će da konkurišu i ostali", rekao je Nedimović u intervjuu za današnju "Politiku".

Te pozajmice najverovatnije će biti odobravane bez učešća dok će garancija biti hipoteka na kupljenu parcelu.

"Na ovaj način poljoprivrednici će, za sada, moći da kupuju zemljište samo u privatnoj svojini. Posle izmena zakona o zemljištu, isti aranžman mogao bi da bude ponuđen i za kupovinu državnih organica", istakao je Nedimović.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/krediti-za-mlade-poljoprivrednike-kamate-manje-od-dva-odsto/86354nj

Srbija svake godine gubi 25.000 hektara plodnog zemljišta zarad infrastrukture i industrije. Ovaj trend zahvatio je čitav svet pa i našu zemlju, ali stručnjaci upozoravaju da je za Srbiju to veliki gubitak, pišu Novosti. Uz prenamenu plodnih oranica, veliki problem je i maksimalno iskorišćavanje humusa i smanjenja plodnosti sa oko četiri - na dva odsto. Usevi nekada mesto ustupaju novim fabrikama, naročito ako su na dobroj lokaciji.

Prema rečima agroekonomskog analitičara Branislava Gulana najviše se gubi državnog zemljišta. U Srbiji je i oko 200.000 hektara državnih oranica koje se ne obrađuju i stoje zaparložene."Postoji inicijativa države da se zemlja koja se ne obrađuje podeli mladim poljoprivrednicima na korišćenje",objašnjava Gulan.

Kako kaže, od ukupno 4,1 milion hektara obradivih površina u Srbiji, obrađuje se 3,4 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta. Gazdinstva prosečno koriste 6,1 hektar zemlje, dok kompanije poseduju 304 hektara u proseku. "Nije normalno da gubimo toliko plodnih oranica svake godine. Kako koja vlast dođe tako daju placeve da se grade naselja, a za to dobijaju glasove. Strašno je i koliko malo zemlje navodnjavamo", ističe Gulan.

Agroekonomistu Milana Prostrana najviše zabrinjava neodgovorno ponašanje prema plodnom poljoprivrednom zemljištu. Zakonom je uređeno da se poljoprivredno zemljište pretvara u industrijsko i građevinsko, ukoliko za to postoje potrebe. Svuda se poljoprivredno zemljište smanjuje zbog infrastrukturnih i drugih objekata. Problem je ukoliko se to dešava najplodnijem zemljištu."Više me brine neodgovoran odnos prema poljoprivrednom zemljištu, jer čak ni država nije uredila da zakupac mora da vrati isti ili bolji kvalitet zemljišta. Eksploatiše ga do te mere da ono postaje neplodno". upozorava Prostran.

Tako, kako kaže, uzmu zemlju u zakup i pet godina zaredom seju pšenicu, a to je, recimo, pogubno. Humusni deo smanjen je sa 4,5 odsto na dva. Potrebno je raditi na opštem odnosu i očuvanju plodnosti obradivog zemljišta.

Država ima oko 500.000 hektara zemlje i mnogo loše gazduje time. Rade po principu plena", upozorava Prostran i ističe da je zbog toga bitno da se novi Zakon o poljoprivrednom zemljištu ili bar njegove izmene, donesu što pre.Idealno bi bilo da novi investitori koriste stare napuštene lokacije i industrijske zone. U Razvojnoj agenciji Srbije, međutim, objašnjavaju da je čitav niz faktora koji utiču na njihovu odluku. Među njima su infrastrukturna opremljenost lokacije i tehničko rešenje samog objekta.

"Neke od prepreka su i te što su postojeći objekti stari i nisu u dobrom stanju, pa su potrebni veliki radovi na adaptaciji i rekonstrukciji. Oni nisu usklađeni ni sa ekološkim standardima, o kojima danas ozbiljan investitor vodi računa. Pri odabiru lokacije, investitor gleda da bude blizu tržištu na kojem će plasirati robu, da bude tu i auto-put, ali vodi i računa o dostupnosti radne snage. Pa tako, ukoliko je reč o visokotehnološkim projektima, gleda se da lokacija bude blizu univerzitetskim centrima", navode.

Među industrijskim zonama koje su trenutno aktuelne jesu one u Subotici, Pančevu, Inđiji, Staroj Pazovi, Novom Sadu i Nišu.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/srbija-gubi-25000-hektara-plodne-zemlje-godisnje/fke24p7

Poljoprivreda nije u vrhu lestvice kada je reč o popularnim delatnostima, o čemu svedoči podatak da u Srbiji ima svega 3% mladih poljoprivrednika. Ovaj trend je prisutan i u Evropskoj uniji, gde je isti prosek duplo veći. Ipak, oni koji se odluče da ostanu na selu najčešće biraju poljoprivredu kao izvor prihoda, ali i kao prostor u kojem mogu da se usavršavaju. Sve je više mladih, školovanih proizvođača, koji imaju viziju kako bi ova proizvodnja u budućnosti trebalo da izgleda.

U tome im pomaže Mreža mladih profesionalaca u poljoprivredi (Young professionals for agricultural development) ili YPARD. Radi se o neprofitnoj organizaciji, sa sedištem u Rimu, koja broji preko 15.000 članova. Njen zadatak je da pomogne mladima tokom školovanja da steknu više znanja o poljoprivredi, ali i da pomogne mladim poljoprivrednicima da pronađu resurse i informacije. Srbija u ovoj organizaciji ima svoju predstavnicu - Julijanu El Omari, koja i sama živi na selu, u Orašcu.

Predstavnica Srbije u Ypardu postala je sasvim slučajno. Pošto je poljoprivredni novinar po struci, prethodna prestavnica čitala je njene tekstove o mladim poljoprivrednicima i kontaktirala je putem društvenih mreža kako bi joj ponudila mesto nove predstavnice. Kako kaže, ona je neko ko je ceo život na selu, pa joj poslovi u bašti, štali i na njivi nisu bili nepoznati, kao ni problemi starijih i mlađih proizvođača u poljoprivredi.

- Nažalost, zbog opšte situacije, mnogi mladi ne vide svoju budućnost na selu i u svojoj državi. Zbog toga sam želela da dam svoj lični doprinos tome da mladi uvide da prirodno pripadaju selu, da se poljoprivreda sa njima razvija i unapređuje i da svi treba da shvatimo da je proizvodnja hrane, uz brigu o prirodnoj okolini, naša najvažnija misija - kaže El Omari za eKapiju.

Otkrila nam je da mlade poljoprivrednike u Evropi i Srbiji muče isti problemi - od niskih ili neprilagođenih subvencija njihovim potrebama, visokih cena zemlje, sadnog materijala, zaštite, goriva, do nedovoljnog obrazovanja i informisanosti o proizvodnji, dostupnim finansijskim sredstvima i što je najvažniji problem - pristup tržištu.

- U razgovoru sa mnogim mladim poljoprivrednicima u Srbiji, shvatila sam da naši mladi čak na prvo mesto ne stavljaju novac, kao najveću potrebu u svojoj proizvodnji, već pristup tržištu i stabilnost cena. Zašto? Zato, što žele da zaokruže svoju proizvodnju i osiguraju obrt novca. Isto to žele i mladi poljoprivrednici Evrope, ali i svi proizvođači bez obzira na godine. Moramo se složiti da je stabilno tržište nešto na šta sami mladi poljoprivrednici ne mogu da utiču i da je tu uticaj državnih institucija presudan - govori Julijana.

Kako kaže, najveća razlika između mladih poljoprivrednika Evrope i Srbije jeste u ceni zemljišta, koje su u Evropi nekad nepojmljivo visoke, kako se poljoprivreda poslednjih godina prepoznaje kao isplativ biznis, dok je kupiti parcelu u Srbiji i dalje dostupno.

Navodi i da poljoprivreda Evrope "stari", pa Evropska unija radi na strategiji koja će privući mlade da se bave poljoprivredom. Ideja je da se za podršku mladim poljoprivrednicima izdvoji bar 2% novca odobrenog za direktna plaćanja. Međutim, određene institucije smatraju da je to nedovoljno.

- Kod nas, od 2017. godine imate poseban program subvencija namenjen mladim poljoprivrednicima na republičkom nivou, ali u odnosu na ukupan broj mladih poljoprivrednika u Srbiji, veoma mali broj pošalje zahteve, a to sigurno nešto govori - napominje predstavnica Srbije u YPARD-u.

Smatra da će Srbija, kao i Evropa, morati najpre da pažljivo oslušne potrebe mladih poljoprivrednika i da im pomogne na pravi način. Na pitanje koliko mladi u Srbiji, a koliko u svetu, poljoprivredu vide kao svoju poslovnu šansu i kao isplativu delatnost, El Omari kaže da postoji veliki broj malih srpskih poljoprivrednika, koji žele da proizvode hranu za sebe i za svoju porodicu, pa tek onda za prodaju.

- Mladi danas vide poljoprivredu kao posao koji mogu obavljati bez stresa i u prirodi. Smatraju da im može doneti i zadovoljavajuću zaradu, kako bi njihova proizvodnja bila održiva, a oni srećni i ispunjeni. U svetu, mladi poljoprivrednici dosta se okreću organskoj proizvodnji, a pošto postoji vrlo stabilno tržište organskih proizvoda, uspevaju dobro i da zarade, iako proizvodnja potpuno organskog proizvoda zahteva mnogo više energije i mnogo više rizika - objašnjava sagovornica.

Ističe i da su mnogi mladi u Srbiji odgovorni kada je u pitanju bezbednost proizvoda, jer su više osvešćeni o važnosti zaštite životne sredine od starijih. Vode računa o pravilnoj primeni hemijskih preparata, poštuju uputstva stručnjaka, dosta istražuju i uče i unose mnogo svog znanja i fizičke energije da stvore proizvod koji nema konkurenciju.

- Danas možete čuti dosta priča o mladima koji su vrednim radom uspeli da se probiju na tržište i opstanu. Na primer, mladi poljoprivrednik sa svojom suprugom i tri mala deteta u selu Saranovo kod Rače bavi se ratarskom, stočarskom, povrtarskom i voćarskom proizvodnjom. Obrađuje oko 30 ha zemlje, a u zimskoj sezoni uslužno se bavi sečenjem drva i njihovom prodajom. Deo zarade ulaže u nove mašine i koristi bio gorivo za ogrev. Sa druge strane, tu je domaćinstvo Organela u Valjevskoj Kamenici, gde nekoliko mladih inženjera poljoprivrede i drugih nauka, proizvode organska jaja, maline, kupine, džemove i druge proizvode i sve plasiraju na beogradsko tržište - kaže Julijana El Omari.

Naglašava da ono što mladi imaju jeste znanje i volja i zato su veoma potrebni poljoprivredi. To sve više uviđaju i opštine u Srbiji, koje raspisuju sopstvene konkurse, a posebne pohvale usmerene su ka Nišu. Tu su i sajmovi u našoj zemlji i regionu posvećeni proizvodima mladih poljoprivrednika, koji imaju za cilj da podignu svest kupaca da cene i više kupuju proizvode koji su stvorili baš mladi u agraru.- Posle dosta istraživanja i uviđanja kakav je položaj mladih poljoprivrednika u Srbiji, YPARD Srbija je u fazi sprovođenja raznih projekata i sklapanja partnerstava. Radimo na tome da podignemo svest ljudi i državnih institucija o značaju mladih u poljoprivredi i na selu, objavljivanjem raznih tekstova koji govore o položaju mladih u agraru, zagovaranjem bolje podrške za mlade. Prijatelji smo sa Divac Fondacijom, koja u saradnji sa raznim opštinama raspisuje konkurse namenjene mladim poljoprivrednicima, pa delimo informacije o potrebama mladih u poljoprivredi. Zatim, spajamo mlade proizvođače sa raznim udruženjima koja mogu da im omoguće koliko-toliko lakši pristup tržištu. Od pre dva meseca imamo i sajt Mladi u agraru, koji objavljuje tekstove o poljoprivrednoj proizvodnji, novim načinima i tehnologijama, vestima o položaju mladih poljoprivrednika tamo i ovde, pozitivne priče mladih i njihovoj proizvodnji, takođe i priče o njihovim problemima, zatim o seminarima i aktuelnim konkursima koji su namenjeni njima. Pozivamo i mlade da podele sa nama svoju priču, da se pohvale ili daju savet, ili da se požale – kako bi znali kako možemo na što bolji način da im pomognemo. Radimo na tome i dajemo sve od sebe sa resursima koje imamo da pomognemo i poboljšamo položaj mladih u poljoprivredi - zaključuje Julijana El Omari.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2484335/kako-mreza-mladih-profesionalaca-u-poljoprivredi-pomaze-podmlatku-srpskog-sela-jeftina-zemlja

Našem domaćinu voćarstvo nije bilo ni hobi ni profesija kada se upustio u proizvodnju kruške a zatim višnje i šljive. Sa samo 24 godine Dragomir Tulović kupio je prve sadnice kruške sorte SANTA MARIA a danas kada ima 30 godina i kada nas je ugostio u svom domu i zasadimakaže da se nijednog trenutka nije pokajao i da je napravio odličan izbor. „Sada imam pet hektara voća, od čega je na tri hektara kruška a na po jednom hektaru su šljiva i višnja. Prvo što sam nabavio od opreme i mehanizacije jeste maska za primenu pesticida u voćnjaku a potom traktor, prskalicu, tarup i ostalo“.

Za podizanje zasada Tulovići su iskoristili nešto od podsticaja kako lokalnih tako i državnih. Naravno, većinu troškova su sami snosili. Dragomir je zaposlen u firmi Foka iz Gornjeg Milanovca tako da mu ovo nije glavni posao, ali uprkos toj činjenici on svoje zasade sam orezuje uz podršku porodice, bere i prodaje uglavnom na lokalnom tržištu. Da bi obezbedio dovoljnu količinu vode u zasadu je napravio bazen kapaciteta 20 kubika vode i to je uradio sam kao i kompletan sistem za navodnjavanje a upravo privodi kraju i izradu platforme za berbu za koju je potrošio svega dvadeset hiljada dinara.

Uprkos činjenici da u njegovim zasadima dominira kruška on kaže da je višnja Šumadinka mnogo bolja i lakša za proizvodnju. „Što se tiče višnje izuzetno je laka zaštita a nisam imao problema ni sa prodajom. Kada je u pitanju kruška takođe plasman nije problem ali je zaštita izuzetno komplikovana i zahtevna. Tokom cele godine zasad mora da se prati, toliko uredno da sam ja dan uoči svadbe morao da prskam jer sam primetio pojavu patogena na listovima. Svi su se tada čudili, da li baš moram uoči sopstvene svadbe da radim ali mora da se razume da samo zaštita u pravom momentu koja izuzetno kratko traje može dati očekivani rezultat„.

Detaljno u Agrobiznis magazinu od 15. februara 2019. godine

Informacije o pretplati na: 0692211049

Na okruglom stolu o podršci mladim poljoprivrednicima u Srbiji predstavljeni su primeri dobre prakse u okviru projekta Osnaživanje mladih preduzetnika u okviru poljoprivrede. Slobodan Živanović iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede rekao je da se radi na Pravilniku za mlade u skladu sa IPA programom 2018-2020. godine u koji su uključeni i mladi u seoskim područjima i dodao da je najveće interesovanje na konkursima za sredstva za stočarsku proizvodnju - oko 80 odsto mladih na ruralu želi da se bavi ovom delatnošću. "Istraživanje o zapošljavanju mladih koje smo sproveli pokazuje da su tri najperspektivnije oblasti za preduzetništvo i zapošljavanje: kreativne industrije, IT i usluge u poljoprivredi. Imajući u vidu da su mladi na ruralu ugroženiji od svojih vršanjaka iz gradova, Ministarstvo omladine i sporta radi na tome da podrži biznise mladih na selu", izjavila je Zorica Lutovac iz Ministarstva omladine i sporta. Tokom 2018. godine, u saradnji fondacije Ana i Vlade Divac i projekta nemačke razvojne saradnje Podsticanje zapošljavanja mladih, realizovan je pilot projekat pod nazivom "Osnaživanje mladih preduzetnika u okviru poljoprivrede", čiji je cilj bio da podrži učenike završnih godina srednjih poljoprivrednih škola, projekat su pomogle i opštine Požega i Ruma. Marija Radovanović iz Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ rekla je da su ključne reči okruglog stola umrežavanje različitih sektora, kako na lokalnom, tako i na nacionalnom nivou, edukacija, razmena iskustava i znanja i sagledavanje potreba i mogućnosti uključivanja mladih u odlučivanju. Uroš Delić iz Fondacije Ana i Vlade Divac je rekao da je pilot projekat uspešno završen te da se on nastavlja u narednoj godini uz nove partnere "koji će nam omogućiti da podržimo još više mladih koji žele da se bave poljoprivredom". On je naveo da se projekat za sledeću godinu nastavlja u saradnji sa gradovima Požarevac i Prokuplje, kao i opštinama Požega, Gornji Milanovac i Arilje. Mladen Petković iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu rekao je da taj Sekretarijat u svojim programima intenzivno podržava mlade i žene na selu, ali i upotrebu savremenih tehnologija u poljoprivrednoj proizvodnji uz najavu da u sledećoj godini izdvajaju još veći budžet za ovu oblast. Na Okruglom stolu su učestovali i predstavnici udruženja poljoprivrednika, mladih i žena sa sela, kao i poljoprivredni preduzetnici i nastavnici poljoprivrednih škola.

Izvor: Tanjug

Tradicionalni izbor za farmera godine u organizaciji BANCA INTESA završen je proglašenjem pobednika u konkurenciji 450 poljoprivrednika iz cele Srbije. Vredne novčane nagrade dobila su tri poljoprivrednika a ukupna vrednost nagradnog fonda iznosi preko 20 000 evra. Titula Intesa Farmer ove godine je dodeljena Pavlu Tatiću iz Turije kod Srbobrana, kao i novčana nagrada u visini 1.200.000 dinara, dok je Jeno Kaposta iz Palića kod Subotice izabran za Intesa farmer Inovatora, dobivši 600.000 dinara. Za najboljeg Intesa mladog farmera proglašen je Vladimir Mitrović iz Pepeljevca kod Lajkovca, koji se na svoje imanje vratio sa 600.000 dinara podsticaja da nastavi sa izvanrednim rezultatima i da na taj način pokaže da se i mladi ljudi dobro snalaze u vođenju gazdinstva.

Pobednik kategorije Intesa farmer godine je izabran na osnovu ostvarenih godišnjih rezultatata u poljoprivrednoj proizvodnji, uključenosti cele njegove porodice, u kojoj svi podjednako odgovorno doprinose ostvarenim rezultatima, zatim na osnovu realizovanih investicija, posedovanja sopstvenih prostora za skladištenje, mehanizacije, obradivih površina, proširenja delatnosti u pravcu seoskog turizma, kao i drugog. O Intesa farmer inovatoru se odlučivalo na osnovu ostvarenih godišnjih rezultata, upotrebe inovativnih rešenja u proizvodnji i plasmanu, primeni online prodaje sopstvenih proizvoda, korišćenja modernih tehnologija u proizvodnom procesu, kao i preradi i plasmanu inovativnih proizvoda na domaćem tržištu. Intesa mladi farmer je bilo potrebno da ima do 40 godina starosti i da je najmanje tri godine samostalni nosilac gazdinstava, a u obzir su uzeti i ostvareni godišnji rezultati.

 „Već šesti put zaredom Banca Intesa nagrađuje dobre rezultate u segmentu agrara promovišući primere odličnog upravljanja gazdinstvima i primene savremenih tehnologija, kako bi podstakla mlade da ostanu na selu. Banka kontinuirano radi na unapređenju svoje ponude registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, te je tako ove godine otvoren Intesa Farmer centar, čiji je cilj pružanje usluge najvišeg kvaliteta u skladu sa stvarnim potrebama poljoprivrednika. Verujem da je širok spektar proizvoda, personalizovana usluga, kao i učešće u programu subvencionisanog kreditiranja model koji je omogućio da za 20 odsto uvećamo broj gazdinstava kojima smo pružili podršku u 2018.  godini sa 54 miliona evra plasmana, čime je Banca Intesa ostvarila rast od čak 24 odsto u odnosu na prošlu godinu.“, izjavio je Darko Popović, član Izvršnog odbora i direktor Divizije za poslovanje sa fizičkim licima i malim biznisom Banca Intesa.

 

Darko Popović, član Izvršnog odbora i

direktor Divizije za poslovanje sa fizičkim licima i malim biznisom Banca Intesa

Najbolje poljoprivrednike je odabrao stručni žiri u sastavu Maja Andonov, direktor Sektora za poslovanje sa malim biznisom Banca Intesa, Đorđe Radulović, direktor Odeljenja za upravljanje prodajom registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima Banca Intesa, Vojislav Živanović, menadžer za sponzorstva, donacije i događaje Banca Intesa, Milan Prostran, agroekonomski analitičar i Goran Đaković, glavni urednik časopisa Agrobiznis magazin.

Banca Intesa je od 2008. godine, od kada posluje u oblasti agrara, registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima pružila kreditnu podršku od čak 304 miliona evra, dok je u 2018. godini svoje tržišno učešće u segmentu poljoprivrede povećala na čak na 14,3 odsto.

 

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović bio je u radnoj poseti u selu Rtari i tom prilikom obišao farmu muznih krava i tovnih grla porodice Mirković. On je tom prilikom u razgovoru sa domaćinima i kooperantima predstavio planove ministarstva za sledeću godinu koji se odnose pre svega na povećanje subvencija za tov junadi, akreditaciju laboratorije za kontrolu kvaliteta mleka na koju se čekalo 20 godina, kao i o subvencijama za muzna grla.

“Budžet je najviše okrenut stočarstvu, voćarstvu i povrtarstvu, onim granama poljoprivrede koje nose veću dodatnu vrednost. Ljudi su zainteresovani ali potrebna je dodatna sinergija između ministarstva i opštine, a to znači da zahteve više neće morati da podnose u Beogradu, već će moći to da urade ovde u opštini Lučani. To će biti završeno iduće godine, radi se softver koji bi podržao takvu mogućnost, nešto poput elektronskih građevinskih dozvola. U svakom trenutku poljoprivrednici će moći da vide svoj predmet, šta se sa njim dešava i sve će biti transparentno”, najavio je Nedimović.

On je istakao da će povećanje budžeta za poljoprivredu biti veoma značajno a najviše ulaganja biće u centralnu Srbiju, jer su to prostori koji nisu bili obuhvaćeni atraktivnim merama u poslednjih 10 godina.

“Nije prirodno da na prostoru Vojvodine imate pravo i na poljoprivredno zemljište po povlašćenoj ceni i subvenciju, a da ovi ljudi nemaju ništa od toga”, rekao je ministar poljoprivrede.

On je podsetio da ministarstvo daje grantove za mlade ljude do 40 godina, naročito za stočarstvo, voćarstvo i povrtarstvo.

“Oni dobiju grant od 1, 5 miliona dinara da realizuju svoju poslovnu ideju, dakle dobiju pare unapred da mogu da nabave opremu, podignu zasad ili kupe stočna grla. Za taj iznos može da se kupi nekoliko junica, plastenik od 600 kvadrata, da se podigne zasad od tri hektara oblačinske višnje ili dva hektara pod lešnikom sa kompletnim sistemom za navodnjavanje, da se nabavi oko 40 ovaca. Dakle mnogo opcija a suština je da su sredstva bespovratna”, istakao je ministar Nedimović.

Predsednica opštine Lučani Vesna Stambolić je podsetila da je ministar po treći put u Dragačevu i da posvećuje veliku pažnju problemima poljoprivrednih proizvođača.

“Što se tiče lokalnog budžeta u planu je da se za poljoprivredu izdvoji oko 20 miliona dinara kroz subvencije a plan i program pravi se na osnovu tražnji i zahteva naših poljoprivrednih proizvođača”, kazala je Stambolić.

Ona je naglasila da je ovom posetom, ministar pojasnio poljoprivrednim proizvođačima da je moguće ostvariti pravo na subvenciju i iz republičkog i iz lokalnog budžeta za pojedine mere koje su značajne kako državi tako i opštini.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest976356.html

Borovnica ima perspektivu, a interesovanje, naročito među mladima je veliko, zaključeno je na skupu o ovoj vrsti voća koji je organizovala mlada Zemljoradnička zadruga "Borovnica" iz Brestovika. Na ovoj konferenciji govorilo se o sortimentu, problemima uzgoja, plasmanu borovnice i brojnim pitanjima koja su zanimala početnike, ali i one koji već imaju zasade ovog voća. Gostujući predavač bio je Tadeuš Husibaba, koji se bavi proizvodnjom sadnog materijala u Poljskoj.

Profesor doktor Jasminka Milivojević sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu je istakla da je proizvodnja borovnice od 2013. godine uvećana pet puta. Računa se da danas ima oko 1.000 hektara zasada borovnice, a i dalje je dominantna sadnja borovnice u u zemljiše iako ima i onih koji se opredeljuju da ovu voćku gaje u saksijama. Koju tehnologiju će odabrati poljoprivrednici zavisi od uslova zemljišta.

Opširnije u Agrobiznis magazinu

Izvor.Agrobiznis magazin

Ministarstvo poljoprivrede produžilo je konkurs na još 40 dana u kojem zemljoradnici od 18 do 40 godina dobijaju podsticaje od skoro 10.000 evra, koje obično ulažu u novu mehanizaciju, biljnu i stočarsku proizvodnju, te unapređenje prerade mleka, voća i povrća.

Mladi paori s ovim novcem od države najčešće ulaze u poslove sadnje lešnika, što im je dovoljno za pokrivanje osnovnih troškova na početku ili za sadnju povrća i dizanje plastenika. Kako kaže povrtlar iz Srbobrana Borislav Kovač (31), na hektaru krompira može da se zaradi 2.000 evra, na paradajzu i više oko 5.000, ali ozbiljan posao dolazi tek s plastenicima.

- Podigao sam jedan plastenik gde uzgajam čeri paradajz i paprike. Uskoro planiram da napravim još jedan plastenik sa jagodama i zato sam konkurisao za subvencije Ministarstva. Želja mi je da na kraju zaokružim proizvodnju i pravim svoje umake, slatke i ljute, kao i pekmez - kaže Borislav Kovač, mladi povrtlar iz Srbobrana.

Kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede ukupan broj podnetih zahteva u ovoj godini do sada je 1.275, što je znatno više u odnosu na prošlogodišnjih 767. Dodaju da je najveće interesovanje, kao i prošle godine, pokazano za nabavku atomizera, prskalica, sejalica, drljača, sistema za navodnjavanje, opreme za plastenike, rasturivače stajnjaka, cisterne za osoku, plugove i setvospremače, ali i za nabavku kvalitetnih priplodnih grla. Država poljoprivrednike podstiče sa maksimalno 1,5 miliona dinara (12.600 evra). Uslov je da mladi zemljoradnik obezbedi petinu planiranog novca za buduća ulaganja. Država će mu unapred dati ostatak (9.450 evra). Ministarstvo će pratiti investiciju, a troškove kontrolisati preko računa.

Vojislav Stanković, agrarni analitičar, smatra da život u ruralnim područjima najviše komplikuju loša infrastruktura i zapuštenost sela.

- Nekoliko kultura prolazi, pšenica i kukuruz i nešto stoke. Poslednjih godina razvija se ovčarstvo jer je tražnja nešto veća. Popularna je i jabuka, ali nemamo organizovan nastup na tržištu. Tako da bih ovaj novac uložio u ovčarstvo ili kozarstvo, te u malu mini-mlekaru za sir i mleko. Ipak, mladima na selu je danas teže da prežive nego Robinzonu na pustom ostrvu – izjavio je Stanković.

Branislav Nedimović ministar poljoprivrede najavio je da će država nastaviti da deli podsticaje mladima na selu.

- Sve više mladih u poljoprivredi nam treba zbog povrtarstva. To je teška grana, jer zahteva fizički radi, to nije posao od 30 dana godišnje, već ovde moraš ozbiljno da radiš - rekao je Nedimović.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/produzena-akcija-podrske-od-drzave-skoro-10000-evra-za-mlade-poljoprivrednike/y1eq9v6

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, Željko Radošević, obišao je dragačevske poljoprivrednike i predstavio im sve pogodnosti podsticajnih sredstava koje država nudi.Radošević ističe da je prepoznat značaj subvencionih mera, jer u odnosu na prošlogodišnjih 760 zahteva, ove godine na adresu ministarstva stigao je čak 1271 zahtev.

„Raduje me što mladi pronalaze svoj interes da ostanu na selu i da se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Država kroz konkretne podsticaje želi da im pruži podršku i priliku, da što je moguće lakše otpočnu svoj biznis na selu. Ova godina bila je uspešna jer smo imali dobre rezultate u proizvodnji kukuruza, suncokreta, soje i šećerne repe, ali svakako nas čeka jedna borba za što više sredstava za 2019 godinu, kako bi stvorili još bolje uslove za naše poljoprivrednike. Više sredstava daće nam priliku da možda kreiramo neke nove mere, da što snažnije podržimo naše poljoprivrednike jer oni to zaslužuju. Ove godine počeli smo po prvi put da koristimo sredtsva predpristupnih fondova EU, imamo 20 ugovora i to je jak mehanizam kroz koje ćemo moći dodatno pomoći našu poljoprivredu“, izjavio je Radošević prilikom poseste dragečevskom selu Puhovo.Predsednica opštine Lučani, Vesna Stambolić kaže da su u razgovoru sa državnim sekretarom lokalni poljoprivrednici dobili veoma bitne informacije o svim merama subvencija za koje mogu da konkurišu i koje su im potrebne.

„Poljoprivrednici za svaku nedoumicu i za sve što nisu znali, mogu doći na šaltere opštinske uprave i zatražiti pomoć kako u smislu informacija tako i u popunjavanju formulara, koji su potrebni za konkurisanje za podsticajna sredstva. Svima apsolutno stojimo na raspolaganju. Raduje me ono što će se Minisatarstvo poljoprivrede boriti za veću količinu novca koji će biti stavljen na raspolaganje, kako bi se pružila što veća podrška onima koji su odlučila da ostanu i rade na selu“, istakla je Vesna Stambolić.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest815370.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30