Vađenje mladog krompira na maloj površini obavljamo motikom i plugom, a pri većoj proizvodnji vadilicom i kombajnom, koji može biti samopogonski ili vučen traktorom. Neposredno nakon vađenja probiranjem se odvajaju stare, oštećene, bolesne i nagnječene krtole. Krompir se čuva u podrumima, ostavama i specijalnim podnim skladištima sa boksovima na optimalnoj temperaturi skladištenja.

Tokom skladištenja potrebna je stalna kontrola krtola i provetravanje spoljnim toplim vazduhom na 12-18 °C, uz visoku relativnu vlagu vazduha 85-95 %. Zbog mogućnosti širenja bolesti, nije preporučljivo dizati temperaturu iznad 22 °C. Postupak «lečenja» krtola izvodi se celo vreme tokom punjenja skladišta, koje obično traje 2-3 nedelje. Nakon ‘lečenja’, krompir bi trebalo ohladiti na temperaturu čuvanja i to prema nameni krompira. Temperaturu spuštamo postepeno 1 do 2 °C na dan. Semenski krompir se ohladi i čuva na 2-4 °C, industrijski na 7-10 °C, stoni krompir do tri meseca na 5-7 °C, a do šest meseci skladištenja na 3-4 °C. Idealni uslovi za dugo čuvanje stolnog (konzumnog) krompira su temperatura 4-5 °C i relativna vlažnost vazduha od 92-95 %. Ako se dogodi da se temperatura jestivog krompira zbog loše izolacije skladišta spusti na 2-3 °C, krompir će postati sladak. Nastalog, nepoželjnog šećera u krtolama možemo se rešiti grejanjem i držanjem na temperaturi 15-20 °C tokom 14 dana. Krtole će intenzivnim disanjem potrošiti šećer i krompir će opet biti dobar za jelo. Čuvanjem krompir gubi masu, naročito na početku, u periodu zarašćivanja rana. Prvi mesec zrele uskladištene krtole izgube 1-3 %, a nedozrele krtole 3-5 % od svoje mase. Osim spomenutog gubitka, masa se smanjuje isparavanjem vode kao i pojačanim disanjem krompira. Proklijale krtole imaju i gubitak mase klica kao i gubitke uzrokovane bolestima, a to na kraju perioda čuvanja može iznositi od 7-10 % od ukupne uskladištene količine krompira.

 

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/06/19/povrtarstvo/kako-vaditi-mlad-krompir/

U Jablaničkom okrugu pod plastenicima se nalazi 2.300 hektara. Iz godine u godinu sve veći broj povrtara Južnog pomoravlja se odlučuje za sadnju mladog krompira. Zbog vremenskih uslova rod će ove sezone biti niži za oko 30 procenata ali je cena zadovoljavajuća.Kada se vadi mladi krompir onda su na tom poslu u porodici Stamenković iz Donjeg Stopanja kod Leskovca angažovani svi od najmlađeg do najstarijeg člana. Stamenkovići obrađuju hektar zemlje i uglavnom se bave plasteničkom proizvodnjom. Poslednjih godina sve više sade krompir jer je kažu zarada bolja.

"Radim mlad krompir, nekad ima dobar prinos, neku lepu cenu, počinjem sa mladim krompirom a završavam sa kornišonima", kaže Slavoljub Stamenković selo Donje Stopanje.

Pod krompirom ove godine u Jablaničkom okrugu je zasađeno oko 350 hektara. Zbog nepovoljnih vremenskih uslova proizvođači ističu da će prinosi ove sezone biti nešto niži između 15 i 20 tona po hektaru.

"Minus četiri stepena ujutru, preko dana je 20, u baraci je 40 stepeni, onda je taj stresni uslov uslovio slabiji rod", kaže Jovica Stamenković iz sela Donje Stopanje.

U selu Donje Stopanje povrtari se trude da osavremene proizvodnju. Za prodaju je važno da krompir bude opran i spakovan u male džakove jer vrlo brzo izgubi svežinu. Mašinu za pranje krompira Stojan Zdravković je video na internetu i zatim je uz pomoć majstora konstruisao i napravio.

"Šest radnika mašina zamenjuje. U početku je malo veća investicija da se napravi, ali to je za 20 godina da koristimo", kaže Stojan Zdravković.

Ponuda povrća na leskovačkim zelenim pijacama i velikoj kvantaškoj je velika. Da bi dobili što bolju cenu proizvođači se trude da što pre iznesu svoju robu na tržište mada cene variraju u toku godine.

"Početna cena je bila negde oko 180 dinara, evo danas cena krompira na kvantaškoj pijaci u Leskovcu je od 30 do 140 dinara", kaže Dalibor Cvetanović direktor PSSS Leskovac.

U svakom slučaju povratari Južnog Pomoravlja imaju pune ruke posla. Znači im pomoć koju preko različitih projekata dobijaju od države. To im omoućava da proizvedu kvalitetan i zdrav krompir, krastavac, paradajz, papriku jer su svesni da kupci u Srbiji mogu da biraju između domaćeg i povrća uvezenog iz Makedonije, Turske i Albanije koje je nekad jeftinije, ali za kupovinu cena nije uvek presudna.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3504819/sve-vise-proizvodjaca-mladog-krompira-u-juznom-pomoravlju.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30