Centar za organsku proizvodnju Privredne komore Srbije uz podršku Nemačko – srpske razvojne saradnje koju sprovodi GIZ organizuje 27. i 28. marta međunarodnu konferenciju na temu organske proizvodnje u Srbiji.

Prvog dana učesnicima konferencije obratiće se: Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine u Vladi Srbije, Veljko Jovanović, rukovodilac Centra za organsku proizvodnju Privredne komore Srbije, Jirgen Šmid, predstavnik ambasade Nemačke u Beogradu.

Cilj konferencije jeste da se domaća iskustva uporede sa praksom i iskustvom u regionu i Evropskoj uniji i da se organska proizvodnja i dalje razvija na dobrim i zdravim temeljima. Teme konferencije su: zakonski okvir u organskoj proizvodnji, mere podrške, sistem kontrole i tržište.

Predavači dolaze iz renomiranih instituta koji rade na pravnoj regulativi i unapređenju organske proizvodnje širom sveta. Među predavačima su: Konrad Hauptflajš, menadžer sektora edukacije IFOAM-a (Međunarodne federacije pokreta organske poljoprivrede), Beate Huber, upravnik odseka za međunarodnu saradnju FiBL –a (Institut za istraživanje u organskoj poljoprivredi) iz Austrije, Sonja Karoglan Todorović, konsultant za održivu proizvodnju i ruralni razvoj iz Hrvatske.

 

27. mart 2017, 10:00 časova, PKS, Resavska 15, sala 1, prizemlje

Da se ovako nešto dešava kod naših suseda gde se još nije slegla bura oko „problematične srbijanske čokoladice“ koju je hrvatska Predsednica Kolinda Graber Kitarović, između ostalih, darivala svojim građanima, verovatno bi javnost i institucije bili na nogamoa. Ali to kod nas nije tako, čak ni kada se radi o poštovanju Zakona i propisa. Sada se  pred Srbijom nalazi iskušenje da li je sposobna da poštuje sopstvene propise i institucije kada su u pitanju proizvođači iz Hrvatske isto onako kao i ostali proizvođači odakle god da su. Naime, kada je u pitanju bila čokoladica, jedino sporno je bilo to što je u pitanju proizvod iz Srbije. Tako nešto šizofreno, nije zabeleženo u novijoj istoriji EU. Međutim, koliko je to loše, u toliko je gore što srpski ministar poljoprivrede već četiri meseca odbija da se izjasni da li je hrvatski proizvođač mleka, kompanija DUKAT prekršila pravilnik o deklarisanju mleka. Naime mi smo ministra Nedimovića odmah obavestili o spornoj deklaraciji na proizvodu sveže mleko, uz ilustraciju fotografijama, ali se ministar Nedimović uz brojna obećanja ipak nije izjasnio. On je novinaru Agrobiznis magazina u niz navrata obećao da će se pozbaviti lično ovim sličajem, za šta je našoj redakciji obezbeđen i kontakt sa šefom kabineta ministra, ali nakon nekoliko nedelja odgovora nema. U petak smo zamoljeni da sačekamo ponedeljak i da ćemo dobiti kompletno mišljenje nadležnih ali se to nije desilo. 

Podsećanja radi, odgovor našoj redakciji ranije je dalo Ministarstvo trgovine koje je nedvosmisleno potvrdilo da se radi o prekršaju i da deklaracija nije u skladu sa pravilnikom, ali da mere zaštite po pravilniku sprovodi Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine na kojem se nalazi upravo ministar Nedimović koji je nasledio Snežanu Bogosavljević Bošković koja se po ovom pitanju takođe nije mešala u svoj posao, kao po drugim brojnim pitanjima....

Opšte je poznata činjenica da je ministar Nedimović sklon davanju obećanja, ali da se ona teško ispunjavaju. Samo jedno u nizu je bilo ono da će do kraja tekuće godine početi sa radom Nezavisna laboratorija za kontrolu mleka koja treba domaćim stočarima da omogući fer kontrolu i vrednovanje kvaliteta mleka. On je u razgovoru za Agrobiznis rekao da će uzimanje uzoraka biti moguće na više mesta i da će biti obezbeđena specijalna vozila za tu namenu. Ipak od toga za sada nema ništa, a to je i sam ministar Nedimović potvrdio na nedavnoj koferenciji za novinare u Vladi Srbije kada je najavio da će posao oko otvaranja laboratorije biti obavljen „narednih meseci“ . Izgleda da smo dobili zaista ministra poljoprivrede koji „obećava“. Šteta što nadležni ministar nije proaktivan kao hrvatska predsednica, ali nema ljutnje nju su izabrali građani, a ministra Nedimovića Skupština Srbije pa se nadamo da će tamo biti reči o ovom problemu.

Redakcija Agrobiznis magazina još jednom javno poziva resornog ministra i njegove saradnike da kažu građanima Srbije, da li kompanija DUKAT poštuje pravilnik o deklarisanju mleka? I zašto do sada nije bilo odgovora na ovo pitianje?

ODGOVOR MINISTARSTVA TRGOVINE I TELEKOMUNIKACIJA: Zakonom o bezbednosti proizvoda („Sl. glasnik RS", br. 41/09) regulisan je, između ostalog, način deklarisanja, označavanja i reklamiranja hrane koja se stavlja u promet na teritoriji Republike Srbije. Shodno članu 8. ovog zakona, subjekti u poslovanju hranom dužni su da potrošaču obezbede informacije koje daju mogućnost izbora proizvoda na način koji potrošača neće dovesti u zabludu u pogledu sastava, svojstava i namene proizvoda. Na osnovu navedenog zakona, donet je Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane („Sl. glasnik RS”, br. 85/2013 i 101/2013), kao i Pravilnik o kvalitetu proizvoda od mleka i starter kultura („Sl. glasnik RS”, br. 33/2010, 69/2010, 43/2013 – dr. pravilnik i 34/2014). Ovim propisima bliže su regulisani uslovi koji se moraju ispuniti deklarisanjem, označavanjem i reklamiranjem hrane, a u pogledu podataka sadržanih na deklaraciji, prezentacije podataka iz deklaracije, čitljivosti, vidnog polja, određivanja naziva hrane, neto količine i ostalih informacija za koje je propisano da se moraju nalaziti na deklaraciji hrane u prometu. Članom 11. stav 1. Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane propisano je da se kod deklarisanja upakovane hrane, u istom vidnom polju moraju nalaziti sledeći podaci: 1) naziv hrane; 2) neto količina; 3) rok trajanja hrane ili naznaka mesta gde se on nalazi; 4) stvarni sadržaj alkohola kod pića koja sadrže više od 1,2% vol alkohola.

Redakcija Agrobiznis magazina je obavestila i dve nadležne institucije koje se bave ovakvim slučajevima - Agenciju za borbu protiv korupcuje i kancelariju Zaštitnika građana  koji su nam potvrdili prijem dokumentacije i da su u skladu sa svojim nadležnostima započeli postupke provere. Očekujemo da će ova priča dobiti svoj adekvatan epilog koji će biti opomena svima da prevra građana i zloupotreba ovlašćenja neće proći nekažnjeno.

ODGOVOR MINISTARSTVA TRGOVINE I TELEKOMUNIKACIJA: Zakonom o bezbednosti proizvoda („Sl. glasnik RS", br. 41/09) regulisan je, između ostalog, način deklarisanja, označavanja i reklamiranja hrane koja se stavlja u promet na teritoriji Republike Srbije. Shodno članu 8. ovog zakona, subjekti u poslovanju hranom dužni su da potrošaču obezbede informacije koje daju mogućnost izbora proizvoda na način koji potrošača neće dovesti u zabludu u pogledu sastava, svojstava i namene proizvoda. Na osnovu navedenog zakona, donet je Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane („Sl. glasnik RS”, br. 85/2013 i 101/2013), kao i Pravilnik o kvalitetu proizvoda od mleka i starter kultura („Sl. glasnik RS”, br. 33/2010, 69/2010, 43/2013 – dr. pravilnik i 34/2014). Ovim propisima bliže su regulisani uslovi koji se moraju ispuniti deklarisanjem, označavanjem i reklamiranjem hrane, a u pogledu podataka sadržanih na deklaraciji, prezentacije podataka iz deklaracije, čitljivosti, vidnog polja, određivanja naziva hrane, neto količine i ostalih informacija za koje je propisano da se moraju nalaziti na deklaraciji hrane u prometu. Članom 11. stav 1. Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane propisano je da se kod deklarisanja upakovane hrane, u istom vidnom polju moraju nalaziti sledeći podaci: 1) naziv hrane; 2) neto količina; 3) rok trajanja hrane ili naznaka mesta gde se on nalazi; 4) stvarni sadržaj alkohola kod pića koja sadrže više od 1,2% vol alkohola.

O spornoj temi detaljnije na linkovima:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/1407-laktalis-obmanuo-potrosace-mleka 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/1409-laktalis-negira-svoju-gresku-i-saopstava-da-ulaze-u-proizvodnju-mleka 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/1385-dukat-krije-procenat-mlecne-masti-u-mleku-i-krsi-zakon 

Pred poslanicima Skupštine Srbije uskoro će se, po hitnom postupku, naći predlozi izmena i dopuna Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju i Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju da bi naredne godine poljoprivrednici dobijali veće podsticaje, pre svega u stočarstvu, ali i u drugim poljoprivrednim delatnostima.

Naime, usvajanjem izmena i dopuna Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, između ostalog, stvoriće se uslovi za usmeravanje podsticaja u oblasti direktnih plaćanja za stočarsku proizvodnju na širi krug korisnika, s obzirom na to da predloženi akt uključuje nove kategorije korisnika kroz izmenu postojećih šema podrške u okviru direktnih plaćanja i uspostavljanje novih, i to podsticaja u stočarskoj proizvodnji, odnosno za krave za uzgoj teladi za tov. Od naredne godine podsticaji će se davati za kvalitetne priplodne mlečne krave, kvalitetne priplodne tovne krave i bikove, krave za uzgoj teladi za tov, krave dojilje, kvalitetne priplodne ovce i ovnove, koze i jarce, priplodne krmače i neraste, tov junadi, tov jagnjadi i tov svinja. Tu su i košnice pčela, kao i roditeljske kokoške teškog i lakog tipa, roditeljske ćurke, kvalitetne priplodne matice šarana i pastrmke i proizvodnja konzumne ribe.

Izmene i dopune Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju su nužne da bi se ispoštovala pravila i rokovi postavljeni sporazumom koji je Srbija potpisala s Evropskom komisijom u okviru Instrumenata za pretpristupnu pomoć. Sticanjem statusa kandidata 2012. godine, Srbija je dobila mogućnost da koristi komponente IPA fondova namenjene poljoprivredi i ruralnom razvoju, pri čemu je nužni uslov akreditovanje decentralizovanog sistema upravljanja, a deo operativne strukture tog sistema čini Uprava za agrarna plaćanja. Da bi se uredila procedura rada te uprave, neophodno je izmeniti postojeći zakon da procedure njenog rada ne bi bile u suprotonosti s njim. Zapravo se predloženim izmenama uređuje postupak rada Uprave u pogledu dodeljivanja novca iz IPARD fondova.

Tek kada se izmeni postojeći zakon, Uprava za agrarna plaćanja moći će da radi nesmetano i blagovremeno, što je osnovni preduslov za korišćenje IPARD fondova. Pošto će korišćenje tih para našim poljoprivrednicima biti omogućeno od naredne godine, potrebno je što pre izmeniti postojeći Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju jer će u suprotnom taj novac i dalje biti nedostupan.

Lj. Malešević

Najveća korist za poljoprivrednike

Od izmena Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, kojima se stvaraju pravne osnove za sprovođenje IPARD programa, najveću korist će imati srpski poljoprivrednici, koji će moći da koriste novac za razvoj. No, za primenu tog zakona potrebna su i buyetska sredstva koja se moraju obezbediti za kofinansiranje projekata iz IPARD programa.

 

dnevnik.rs

 

Srbija će na putu ka EU, uz sve druge standarde, morati da donese i pravilnik o takozvanoj "novoj hrani" poput čia semenki, godži bobica, ulju korijandera, spriruline, i mnogim drugim dadacima hrani koji se uveliko koriste i često su deo raznih dijeta.
 
 

Srbija će morati da donese pravilnik o

Sve te namirnice su se bez propisa odomaćile na našem tržištu, dok se potrošači istih proizvoda u Evropskoj uniji štite strogim standardima za deklarisanje i način upotrebe.
 
U EU "nova hrana" se definiše kao hrana koja se nije konzumirala u velikoj meri pre 1997. godine, kada su usvojeni prvi propisi o njoj. U tu grupu namirnica, osim nove, spada i inovativna hrana u čijoj se proizvodnji koriste nove tehnologije i proizvodni procesi.
 
Nedavno su, kao nova hrana, odobrene belančevine semenki uljane repice i ulje dobijeno iz semena korijandera, navodi "Politika". Odobrenje EU imaju i sve popularnije čia semenke i salatrim (mast smanjene energetske vrednosti).
 
U Srbiji, pravilnik o "novoj hrani" mogao bi da olakša upotrebu te hrane potrošačima, ali i kontrolu inspekcijama, kaže dr Danica Zarić, direktorka IHIS Nutricionizma.
 
"Ta hrana mora da bude bezbedna za potrošače, ali i adekvatno označena. Srbija bi tim pravilnikom prihvatila i EU Registar nove hrane i to bi znatno doprinelo uvođenju reda među proizvode upravo u prodavnicama zdrave hrane", kaže Zarićeva.
 
S obzirom na to da su prvi propisi u oblasti "nove hrane" stari već dve decenije, na nivou EU je postignut dogovor da se oni ažuriraju, ne samo zbog sve većeg broja zahteva, nego i zbog skraćivanja postupka dobijanja dozvole koje su do sada trajale oko tri i po godine.
 
U javnosti se postavilo i pitanje da li bi svaka država ponaosob mogla da odobri ove namirnice, ali je stav EU da to nije moguće.
 
Autor: Politika, 021
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31