Ministarstvo poljoprivrede će pokrenuti kampanju kako bi se osiguralo što više gazdinstava u Srbiji, najavio je ministar Branislav Nedimović.

"Mi ćemo raditi jednu kampanju u narednim danima, u narednom periodu, kako bi se što više ljudi opredelilo za taj sistem. Menjamo i pravilnik kako bismo afirmisali tu metodu zaštite", rekao je Nedimović za RTS.

Da su njive, pašnjaci i voćnjaci bolje osigurani i država bi manje intervenisala.

"Mi ćemo i fizički sa protivgradnim raketama da zaštitimo prostor kako ne bismo imali nove vrste elementarnih nepogoda", kazao je Nedimović.

Sneg, mraz i kiša u aprilu ponovo su iznenadili poljoprivrednike i oštetili malinjake, voćnjake i useve.

U tom ministarstvu kažu da imaju plan kako da različite vrste voćarskih kultura brzo oporave i da će se krenuti za sedam dana, pošto procene koliku su štetu napravili prolećni sneg i mraz.

Izvor: www.rtv.rs

Ispred Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u Beogradu, formirao se red poljoprivrednika koji žele da podnesu zahtev i dobiju obaveštenja o subvencijama države za kupovinu novih traktora, piše Tanjug, a prenosi današnja Politika. Prvog dana podnošenja zahteva za odobravanje podsticaja za nabavku novog traktora u 2017. godini, resorniministar Branislav Nedimović poručuje poljoprivrednicima da ne brinu, jer su za to obezbeđena dovoljna sredstva. „Što čekate braćo? Biće, nema potrebe da čekate tako… Ima dovoljno novca, ne brinite, ima još mesec dana, ozbiljno vam kažem”, rekao je ministar Nedimović. On je poljoprivrednicima rekao da ima još mesec dana za prijavu, te da je opredeljeno još 500 do 600 miliona dinara. Na navode poljoprivrednika da je malo novca za traktore, ministar kaže da ima dovoljno sredstava. „Ostavili smo mi dosta para, ostavili smo još 500 do 600 miliona dinara. Ima para, ne brinite ništa”, rekao je Nedimović. Ministarstvo je ranije raspisalo javni poziv za podnošenje zahteva za odobravanje podsticaja za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku novog traktora u ovoj godini, a zahtev za odobravanje prava na podsticaje podnosi se od 10. aprila do 19.maja.

Izvor: naslovi.net

Uredbom Evropske komisije (EK), br. 607/2009 i Uredbom (EU), br. 1308/2013 u zemljama članicama Evropske unije je promenjen način deklarisanja i predstavljanja vina. Na osnovu Zakona o vinu („Sl. glasnik RS“, br. 41/09 i 93/12), Republika Srbija je Pravilnikom o načinu pakovanja, deklarisanja i obeležavanja mirnog vina, nekih specijalnih vina i drugih proizvoda u proizvodnji i prometu („Sl. glasnik RS“, br. 31/12 i 50/15) uskladila deklarisanje i predstavljanje vina, uključujući i označavanje i obeležavanje vina, sa zahtevima Evropske unije.

Način deklarisanja i predstavljanja vina i drugih vinskih proizvoda po osnovu nove gore pomenute EU i domaće zakonske regulative se u velikoj meri razlikuje od ranijeg načina deklarisanja, pa je u cilju pravilnog deklarisanja vina i pomoći proizvođačima i uvoznicima vina u tom procesu bilo neophodno uvesti mehanizam odobravanja deklaracija kroz dodelu kontrolnih brojeva domaćim i uvoznim vinima.

S obzirom da su nakon više od tri godine proizvođači i uvoznici stekli određena znanja vezana za deklarisanje vina i drugih vinskih proizvoda po osnovu nove EU i domaće zakonske regulative, kao i iskustva u njihovom deklarisanju i predstavljanju na način koji ne dovodi potrošače u zabludu, ne postoji više potreba za postojanjem ovakvog sistema provere deklaracija, odnosno dodele kontrolnih brojeva. Na osnovu navedenog, a u cilju smanjenja procedura prilikom puštanja vina u promet, Pravilnikom o izmenama pravilnika o načinu pakovanja, deklarisanja i obeležavanja mirnog vina, nekih specijalnih vina i drugih proizvoda u proizvodnji i prometu („Sl. glasnik RS“, br. 62/16) koji stupa na snagu 21.07.2016. godine, odobravanje deklaracija se više neće vršiti kroz proceduru dodele kontrolnih brojeva (http://www.mpzzs.gov.rs/download/Pravilnici/4827016.0142.5-1.pdf).

Deklarisanje i predstavljanje vina je u potpunosti na odgovornosti proizvođača i uvoznika, a isti su i dalje u obavezi da primenjuju odredbe gore navedenog zakona i pravilnika po pitanju deklarisanja i predstavljanja vina, odnosno vin. proizvoda, a pre svega da poštuju zabrane deklarisanja određenih podataka kako se potrošači ne bi dovodili u zabludu (zabrana neovlašćenog korišćenja oznaka geografskog porekla, zabrana deklarisanja geografskih odrednica na vinima bez geografskog porekla, zabrana deklarisanja izraza kojima se ističe kvalitet, izraza od istorijskog nacionalnog i lokalnog značaja kod vina koja nisu kvalitetna vina sa geografskim poreklom i drugo). Prilikom deklarisanja uvoznih vina na srpskom jeziku, uvoznici imaju obavezu da ne prevode oznake geografskog porekla i tradicionalne izraze (deklarišu se na jeziku zemlje gde je vino proizvedeno).

Kontrolu deklarisanja i predstavljanja vina vrše nadležne inspekcijske službe, a u cilju dobijanja informacija oko usklađenosti predloga deklaracija (etiketa) sa važećom zakonskom regulativom, proizvođači i uvoznici vina (pre svega oni koji prvi put vrše deklarisanje i predstavljanje vina) mogu poslati elektronske krajnje verzije predloga deklaracija (etiketa) na, za tu svrhu posebno otverenu e-mail adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. (u CC Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.) i informisati se preko WEB stranice Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine (http://www.mpzzs.gov.rs/),  baneri: Ministarstvo, Sektori, Sektor za poljoprivrednu politiku, Grupa za vinogradarstvo i vinarstvo, Deklarisanje vina. Takođe, stručnu pomoć proizvođačima / uvoznicima može biti pružena od strane zaposlenih Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u Grupi za vinogradarstvo i vinarstvo i u Odeljenju poljoprivrede inspekcije za vino, rakiju, alkoholna i bezalkoholna pića i u drugim nadležnim inspekcijskim službama, a planirano je osnivanje stručne Radne grupe za deklarisanje vina čiji bi članovi analizirali podatke i prikaze na deklaracijama i pakovanjima vina, kao i na reklamnim materijalima i davali sugestije, preporuke i savete proizvođačima i uvoznicima, a sve u cilju pravilnog deklarisanja i predstavljanja vina / vin. proizvoda.

Propisi kojima se uređuje deklarisanje, predstavljanje i oglašavanje

Propisi kojima se uređuje oblast deklarisanja i predstavljanja vina / vin. proizvoda se mogu preuzeti na sledećim WEB linkovima:

– Zakon o vinu:

http://www.mpzzs.gov.rs/download/Zakoni/vino1.pdf i http://www.mpzzs.gov.rs/download/Zakoni/Zakon%20o%20vinu.pdf; 

– Pravilnik o načinu pakovanja, deklarisanja i obeležavanja mirnog vina, nekih specijalnih vina i drugih proizvoda u proizvodnji i prometu:

http://www.mpzzs.gov.rs/download/Pravilnici/4827012.0065.11-1.pdf, 

http://www.mpzzs.gov.rs/download/Pravilnici/PRAVILNIK%20O%20NA%C4%8CINU%20DEKLARISANJA%20doc%2029.%20%D0%BC%D0%B0%D1%98%20%D0%B7%D0%B0%20%D0%BE%D0%B1%D1%98%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5.pdf  i 

http://www.mpzzs.gov.rs/download/Pravilnici/4827016.0142.5-1.pdf 

Ostali propisi vezani za deklarisanje, predstavljanje i oglašavanje proizvoda (uključujući i vino i druge vin. proizvode) i drugi bitni propisi se mogu preuzeti na sledećim WEB linkovima:

– Zakon o bezbednosti hrane:

http://www.mpzzs.gov.rs/download/Pravilnici/4827012.0065.11-1.pdf, 

– Pravilnik o deklariranju označavanju i reklamiranju hrane:

http://www.kombeg.org.rs/Slike/UdrTrgovina/2014/april/PRAVILNIK.pdf 

– Zakon o zaštiti potrošača:

http://mtt.gov.rs/download/1(2)/ZZP.pdf; 

– Zakon o trgovini:

http://mtt.gov.rs/download/1(2)/zakon_o_trgovini.pdf, http://mtt.gov.rs/download/1(2)/Zakon%20o%20izmenama%20i%20dopunama%20Zakona%20o%20trgovini.pdf; 

– Zakon o oglašavanju:

http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_oglasavanju.html

Dostavljanje podataka putem elektronske pošte

Počevši od 21.07.2016. godine, u cilju informisanja Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, u roku od 10 dana od dana deklarisanja vina/vinskih proizvoda proizvođači / uvoznici šalju podatke o deklarisanim vinima / vinskim proizvodima na e-mail adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

 

Ove godine, Međunarodni poljoprivredni sajam biće održan 84. put, od 13. do 19. maja. Zemlja partner je Bosna i Hercegovina, koja će kolektivnim nastupom firmi, kompanija i komora predstaviti ponudu i dostignuća u oblasti agro-biznisa.

Očekuje se nastup oko 1.500 izlagača, koji dolaze iz 60 zemalja. Ponudu i proizvodnju kolektivnim nastupom, kako je do sada potvrđeno, predstaviće 11 zemalja: Austrija, Bosna i Hercegovina, Česka, Holandija, Indonezija, Izrael, Italija, Kina, Mađarska, Španija i Turska.

Poslednjih nekoliko godina broj stranih izlagača je u porastu, što najznačajniju priredbu Novosadskog sajma, potvrđuje kao mesto susreta ponude i potražnje, domaćih i stranih firmi, kao i priliku za saradnju između izlagača iz udaljenih krajeva sveta sa kompanijama iz celog regiona. Trend rasta izlagača iz inostranstva nastavlja se i ove godine, a više u odnosu na prethodne godine biće onih koji dolaze iz Češke, Izraela, Španije, Bosne i Hercegovine.

Pripremaju se izložbe poljoprivredne mehanizacije, organske proizvodnje i  proizvoda sa oznakom geografskog porekla. Nacionalna izložba stoke, kako se očekuje, biće bogatija nego prošle godine, a priprema se uz podršku Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Agropoligon će i ove godine izlagačima omogućiti da posetiocima prezentuju rad poljoprivredne mehanizacije i mašina. Na Sajmu će biti i italijanski proizvođači mehanizacije.

Učesnici Sajma biće i resorna ministarstva iz zemlje i inostranstva, privredne komore, državne institucije, pokrajinski sekretarijati, poslovne banke i brojna udruženja i asocijacije koje deluju u oblasti agrobiznisa.  

Saradnja preduzetnika i institucija sa različitih krajeva sveta na Poljoprivrednom sajmu se uspostavlja i na Međunarodnim poslovnim susretima AgroB2B@NSFair, koji će biti održani u ponedeljak, 15. maja, a prijavljivanje za učešće je u toku.

U Kongresnom centru Novosadskog sajma, koji obezbeđuje modernu infrastrukturu biće organizovani stučni skupovi, predavanja, promocije, prezentacije, kao i drugi poslovni događaji. 

Za posetioce sa kupljenim ulaznicama organizuje se Poklon-igra, a premija je traktor belarus 82.1, koji daruje Agropanonka.

Roditelji s decom do 16 godina, moći će da uđu na Sajam, kupovinom jedne ulaznicu za 600 dinara, u nedelja, 14. maj, kada je Porodični dan.

 

1. Koje su ključne izmene nastale u novom pravilniku o deklarisanju hrane koji je objavljen na sajtu Ministarstva?
Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane koji je objavljen u ,,Službenom glasniku RS”, broj 19/17 donosi glavne novine koje se pre svega odnose na nadogradnju postojećeg zakonodavnog okvira u ovoj oblasti, odnosno da se odgovori svim zahtevima savremenog potrošača. Te novine se pre svega odnose na tzv. praksu poštenog informisanja, odnosno da se krajnji potrošač ne obmanjuje u pogledu karakterističnih osobina hrane, da se hrani ne pripisuju osobine i svojstava koje ne poseduje, kao i da se ne ukazuje na posebna svojstva hrane ako slična hrana ima ista takva svojstva, a naročito isticanjem prisustva ili odsustva određenih sastojaka i/ili hranljivih materija. Treba napomenuti da se odredbe pravilnika ne odnose samo na obavezne informacije koje se navode na deklaraciji proizvoda, već se one primenjuju i na oglašavanje, reklamiranje, odnosno prezentovanje hrane.
Takođe ovaj pravilnik je uredio oblast prodaje hrane na daljinu, koja postaje sve značajniji vid prodaje. Kada je hrana ponuđena na prodaju sredstvima komunikacije na daljinu, jasno je definisano ko je odgovoran za davanje obaveznih informacija o hrani potrošačima pre same prodaje, bilo da se radi o upakovanoj ili neupakovanoj hrani.
Pravilnikom su takođe definisani slučajevi kada se pored naziva hrane ili u njegovoj neposrednoj blizini navode određeni podaci, npr. u slučaju hrane koja je zamrznuta pre prodaje, a koja se prodaje u odmrznutom stanju, uz naziv hrane treba navesti: „odmrznuto“ ili npr. navod o dodatim proteinima animalnog porekla za proizvode od mesa i poluproizvode od mesa ako potiču od različite životinje.
I na kraju, jedna velika novina je obavezno navođenje nutritivne deklaracije koja sadrži informacije o pristutnosti energije i određenih hranjivih materija u hrani. Obavezno navođenje podataka o hrannjivoj vrednosti na ambalaži proizvoda daće podršku u području ishrane ljudi u okviru politike zaštite javnog zdravlja.
2. Koji su rokovi za njegovu primenu od strane proizvođača?
Kako bi subjekti u poslovanju sa hranom mogli da prilagode deklaricije na svojim proizvodima sa novim zahtevima definisanim ovim pravilnikom, predviđen je odgovarajući prelazni period za njegovu primenu i to do 15. juna 2018. godine.


3. U javnosti se dosta pričalo o mleku kompanije Dukat koja nije isticala količinu i procenat mlečne masti sa prednje strane boce uz naziv već na poleđini o čemu smo ranije pisali i poslali vam fotografije. Da li su oni sada u obavezi da izmene deklaraciju ili su to bili u obavezi i ranije kao što nam je to rečeno u Ministarstvu trgovine?
Pravilnikom je definisano da se pod vidnim poljem podrazumevaju sve površine koje se mogu videti sa jedne tačke gledanja, što podrazumeva sve površine ambalaže na kojima se tekst može pročitati sa jedne tačke gledanja. Uobičajno je da ambalaža upakovanog proizvoda ima više vidnih polja, te proizvođač, odnosno subjekt u poslovanju hranom koji je odgovoran za deklarisanje hrane, sam određuje najmanje jedno vidno polje na kome se moraju nalaziti podaci o nazivu hrane; neto količini; roku trajanja hrane ili naznaci mesta gde se on nalazi, kao i stvaran sadržaj alkohola kod pića koja sadrže više od 1,2% vol alkohola.
Propis kojim se uređuje kvalitet proizvoda od mleka i starter kultura definiše da procenat mlečne masti mora da bude jasno čitljiv i označen sa jednim decimalnim mestom na deklaraciji proizvoda, ali isti ne propisuje da taj podatak mora da bude u istom vidnom polju sa podacima koji su zahtevani pravilnikom. S tim u vezi, subjekat u poslovanju hranom koji je odgovoran za deklarisanje predmetnih proizvoda može podatak o procentu mlečne masti da navede u bilo kom delu deklaracije proizvoda.

O ovoj temi smo pisali ranije, možete čitati na linku http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/1874-skandalozno-ponasanje-ministra-nedimovica-obecava-investicije-a-stiti-hrvatski-dukat

Međutim odluka nadležnih u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine je takva da je praktično legalizovano ponašanje pojedinih proizvođača na tržištu što će verovatno iskoristiti i ostali.


4. Šta potrošači dobijaju novim pravilnikom?
Osnovni razlozi donošenja novog propisa kojim se uređuje oblast deklarisanja, označavanja i reklamiranja hrane su, da se obezbedi visok nivo zaštite potrošača preko obezbeđivanja prava potrošaču da dobije ispravnu i jasnu (neobmanjujuću) informaciju o hrani koju konzumira, dok je drugi razlog usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa relevantnim propisima EU, a u cilju osiguranja nesmetanog funkcionisanja tržišta, odnosno osiguranju nesmetanog kretanja robe, tj. hrane.
5. Da li ovaj pravilnik iziskuje dodatne troškove kod proizvođača i da li to može imati uticaja na cene proizvoda?
Primena odredbi pravilnika imaće za posledicu dopunjavanja postojećih deklaracija sa obaveznim navodima poput npr. navođenja nutritivne deklaracije.U cilju da ove novine ne uzrokuju značajna opterećenja subjekata u poslovanju hranom, dat je prelazni period od skoro godinu i po dana, kako bi subjekti u poslovanju hranom mogli da utroše svu proizvedenu ambalažu, pri čemu hrana upakovana u takvu ambalažu može da se nalazi u prometu do isteka roka trajanja, te smo mišljenja da se ovo neće odraziti na cenu koštanja proizvoda.
6. Koliko artikala će biti obuhvaćeno izmenama (navedite nam neke ključne primere u smislu proizvodi koji su najviše u upotrebi i šta se kod njih menja).
Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane primenjuje se na svu hranu koja je namenjena krajnjem potrošaču bilo da se radi o upakovanoj ili neupakovanoj hrani, kao i na hranu namenjenu za snadbevanje objekata javne ishrane.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine

Centar za organsku proizvodnju Privredne komore Srbije uz podršku Nemačko – srpske razvojne saradnje koju sprovodi GIZ organizuje 27. i 28. marta međunarodnu konferenciju na temu organske proizvodnje u Srbiji.

Prvog dana učesnicima konferencije obratiće se: Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine u Vladi Srbije, Veljko Jovanović, rukovodilac Centra za organsku proizvodnju Privredne komore Srbije, Jirgen Šmid, predstavnik ambasade Nemačke u Beogradu.

Cilj konferencije jeste da se domaća iskustva uporede sa praksom i iskustvom u regionu i Evropskoj uniji i da se organska proizvodnja i dalje razvija na dobrim i zdravim temeljima. Teme konferencije su: zakonski okvir u organskoj proizvodnji, mere podrške, sistem kontrole i tržište.

Predavači dolaze iz renomiranih instituta koji rade na pravnoj regulativi i unapređenju organske proizvodnje širom sveta. Među predavačima su: Konrad Hauptflajš, menadžer sektora edukacije IFOAM-a (Međunarodne federacije pokreta organske poljoprivrede), Beate Huber, upravnik odseka za međunarodnu saradnju FiBL –a (Institut za istraživanje u organskoj poljoprivredi) iz Austrije, Sonja Karoglan Todorović, konsultant za održivu proizvodnju i ruralni razvoj iz Hrvatske.

 

27. mart 2017, 10:00 časova, PKS, Resavska 15, sala 1, prizemlje

Da se ovako nešto dešava kod naših suseda gde se još nije slegla bura oko „problematične srbijanske čokoladice“ koju je hrvatska Predsednica Kolinda Graber Kitarović, između ostalih, darivala svojim građanima, verovatno bi javnost i institucije bili na nogamoa. Ali to kod nas nije tako, čak ni kada se radi o poštovanju Zakona i propisa. Sada se  pred Srbijom nalazi iskušenje da li je sposobna da poštuje sopstvene propise i institucije kada su u pitanju proizvođači iz Hrvatske isto onako kao i ostali proizvođači odakle god da su. Naime, kada je u pitanju bila čokoladica, jedino sporno je bilo to što je u pitanju proizvod iz Srbije. Tako nešto šizofreno, nije zabeleženo u novijoj istoriji EU. Međutim, koliko je to loše, u toliko je gore što srpski ministar poljoprivrede već četiri meseca odbija da se izjasni da li je hrvatski proizvođač mleka, kompanija DUKAT prekršila pravilnik o deklarisanju mleka. Naime mi smo ministra Nedimovića odmah obavestili o spornoj deklaraciji na proizvodu sveže mleko, uz ilustraciju fotografijama, ali se ministar Nedimović uz brojna obećanja ipak nije izjasnio. On je novinaru Agrobiznis magazina u niz navrata obećao da će se pozbaviti lično ovim sličajem, za šta je našoj redakciji obezbeđen i kontakt sa šefom kabineta ministra, ali nakon nekoliko nedelja odgovora nema. U petak smo zamoljeni da sačekamo ponedeljak i da ćemo dobiti kompletno mišljenje nadležnih ali se to nije desilo. 

Podsećanja radi, odgovor našoj redakciji ranije je dalo Ministarstvo trgovine koje je nedvosmisleno potvrdilo da se radi o prekršaju i da deklaracija nije u skladu sa pravilnikom, ali da mere zaštite po pravilniku sprovodi Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine na kojem se nalazi upravo ministar Nedimović koji je nasledio Snežanu Bogosavljević Bošković koja se po ovom pitanju takođe nije mešala u svoj posao, kao po drugim brojnim pitanjima....

Opšte je poznata činjenica da je ministar Nedimović sklon davanju obećanja, ali da se ona teško ispunjavaju. Samo jedno u nizu je bilo ono da će do kraja tekuće godine početi sa radom Nezavisna laboratorija za kontrolu mleka koja treba domaćim stočarima da omogući fer kontrolu i vrednovanje kvaliteta mleka. On je u razgovoru za Agrobiznis rekao da će uzimanje uzoraka biti moguće na više mesta i da će biti obezbeđena specijalna vozila za tu namenu. Ipak od toga za sada nema ništa, a to je i sam ministar Nedimović potvrdio na nedavnoj koferenciji za novinare u Vladi Srbije kada je najavio da će posao oko otvaranja laboratorije biti obavljen „narednih meseci“ . Izgleda da smo dobili zaista ministra poljoprivrede koji „obećava“. Šteta što nadležni ministar nije proaktivan kao hrvatska predsednica, ali nema ljutnje nju su izabrali građani, a ministra Nedimovića Skupština Srbije pa se nadamo da će tamo biti reči o ovom problemu.

Redakcija Agrobiznis magazina još jednom javno poziva resornog ministra i njegove saradnike da kažu građanima Srbije, da li kompanija DUKAT poštuje pravilnik o deklarisanju mleka? I zašto do sada nije bilo odgovora na ovo pitianje?

ODGOVOR MINISTARSTVA TRGOVINE I TELEKOMUNIKACIJA: Zakonom o bezbednosti proizvoda („Sl. glasnik RS", br. 41/09) regulisan je, između ostalog, način deklarisanja, označavanja i reklamiranja hrane koja se stavlja u promet na teritoriji Republike Srbije. Shodno članu 8. ovog zakona, subjekti u poslovanju hranom dužni su da potrošaču obezbede informacije koje daju mogućnost izbora proizvoda na način koji potrošača neće dovesti u zabludu u pogledu sastava, svojstava i namene proizvoda. Na osnovu navedenog zakona, donet je Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane („Sl. glasnik RS”, br. 85/2013 i 101/2013), kao i Pravilnik o kvalitetu proizvoda od mleka i starter kultura („Sl. glasnik RS”, br. 33/2010, 69/2010, 43/2013 – dr. pravilnik i 34/2014). Ovim propisima bliže su regulisani uslovi koji se moraju ispuniti deklarisanjem, označavanjem i reklamiranjem hrane, a u pogledu podataka sadržanih na deklaraciji, prezentacije podataka iz deklaracije, čitljivosti, vidnog polja, određivanja naziva hrane, neto količine i ostalih informacija za koje je propisano da se moraju nalaziti na deklaraciji hrane u prometu. Članom 11. stav 1. Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane propisano je da se kod deklarisanja upakovane hrane, u istom vidnom polju moraju nalaziti sledeći podaci: 1) naziv hrane; 2) neto količina; 3) rok trajanja hrane ili naznaka mesta gde se on nalazi; 4) stvarni sadržaj alkohola kod pića koja sadrže više od 1,2% vol alkohola.

Redakcija Agrobiznis magazina je obavestila i dve nadležne institucije koje se bave ovakvim slučajevima - Agenciju za borbu protiv korupcuje i kancelariju Zaštitnika građana  koji su nam potvrdili prijem dokumentacije i da su u skladu sa svojim nadležnostima započeli postupke provere. Očekujemo da će ova priča dobiti svoj adekvatan epilog koji će biti opomena svima da prevra građana i zloupotreba ovlašćenja neće proći nekažnjeno.

ODGOVOR MINISTARSTVA TRGOVINE I TELEKOMUNIKACIJA: Zakonom o bezbednosti proizvoda („Sl. glasnik RS", br. 41/09) regulisan je, između ostalog, način deklarisanja, označavanja i reklamiranja hrane koja se stavlja u promet na teritoriji Republike Srbije. Shodno članu 8. ovog zakona, subjekti u poslovanju hranom dužni su da potrošaču obezbede informacije koje daju mogućnost izbora proizvoda na način koji potrošača neće dovesti u zabludu u pogledu sastava, svojstava i namene proizvoda. Na osnovu navedenog zakona, donet je Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane („Sl. glasnik RS”, br. 85/2013 i 101/2013), kao i Pravilnik o kvalitetu proizvoda od mleka i starter kultura („Sl. glasnik RS”, br. 33/2010, 69/2010, 43/2013 – dr. pravilnik i 34/2014). Ovim propisima bliže su regulisani uslovi koji se moraju ispuniti deklarisanjem, označavanjem i reklamiranjem hrane, a u pogledu podataka sadržanih na deklaraciji, prezentacije podataka iz deklaracije, čitljivosti, vidnog polja, određivanja naziva hrane, neto količine i ostalih informacija za koje je propisano da se moraju nalaziti na deklaraciji hrane u prometu. Članom 11. stav 1. Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane propisano je da se kod deklarisanja upakovane hrane, u istom vidnom polju moraju nalaziti sledeći podaci: 1) naziv hrane; 2) neto količina; 3) rok trajanja hrane ili naznaka mesta gde se on nalazi; 4) stvarni sadržaj alkohola kod pića koja sadrže više od 1,2% vol alkohola.

O spornoj temi detaljnije na linkovima:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/1407-laktalis-obmanuo-potrosace-mleka 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/1409-laktalis-negira-svoju-gresku-i-saopstava-da-ulaze-u-proizvodnju-mleka 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/1385-dukat-krije-procenat-mlecne-masti-u-mleku-i-krsi-zakon 

Pred poslanicima Skupštine Srbije uskoro će se, po hitnom postupku, naći predlozi izmena i dopuna Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju i Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju da bi naredne godine poljoprivrednici dobijali veće podsticaje, pre svega u stočarstvu, ali i u drugim poljoprivrednim delatnostima.

Naime, usvajanjem izmena i dopuna Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, između ostalog, stvoriće se uslovi za usmeravanje podsticaja u oblasti direktnih plaćanja za stočarsku proizvodnju na širi krug korisnika, s obzirom na to da predloženi akt uključuje nove kategorije korisnika kroz izmenu postojećih šema podrške u okviru direktnih plaćanja i uspostavljanje novih, i to podsticaja u stočarskoj proizvodnji, odnosno za krave za uzgoj teladi za tov. Od naredne godine podsticaji će se davati za kvalitetne priplodne mlečne krave, kvalitetne priplodne tovne krave i bikove, krave za uzgoj teladi za tov, krave dojilje, kvalitetne priplodne ovce i ovnove, koze i jarce, priplodne krmače i neraste, tov junadi, tov jagnjadi i tov svinja. Tu su i košnice pčela, kao i roditeljske kokoške teškog i lakog tipa, roditeljske ćurke, kvalitetne priplodne matice šarana i pastrmke i proizvodnja konzumne ribe.

Izmene i dopune Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju su nužne da bi se ispoštovala pravila i rokovi postavljeni sporazumom koji je Srbija potpisala s Evropskom komisijom u okviru Instrumenata za pretpristupnu pomoć. Sticanjem statusa kandidata 2012. godine, Srbija je dobila mogućnost da koristi komponente IPA fondova namenjene poljoprivredi i ruralnom razvoju, pri čemu je nužni uslov akreditovanje decentralizovanog sistema upravljanja, a deo operativne strukture tog sistema čini Uprava za agrarna plaćanja. Da bi se uredila procedura rada te uprave, neophodno je izmeniti postojeći zakon da procedure njenog rada ne bi bile u suprotonosti s njim. Zapravo se predloženim izmenama uređuje postupak rada Uprave u pogledu dodeljivanja novca iz IPARD fondova.

Tek kada se izmeni postojeći zakon, Uprava za agrarna plaćanja moći će da radi nesmetano i blagovremeno, što je osnovni preduslov za korišćenje IPARD fondova. Pošto će korišćenje tih para našim poljoprivrednicima biti omogućeno od naredne godine, potrebno je što pre izmeniti postojeći Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju jer će u suprotnom taj novac i dalje biti nedostupan.

Lj. Malešević

Najveća korist za poljoprivrednike

Od izmena Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, kojima se stvaraju pravne osnove za sprovođenje IPARD programa, najveću korist će imati srpski poljoprivrednici, koji će moći da koriste novac za razvoj. No, za primenu tog zakona potrebna su i buyetska sredstva koja se moraju obezbediti za kofinansiranje projekata iz IPARD programa.

 

dnevnik.rs

 

Srbija će na putu ka EU, uz sve druge standarde, morati da donese i pravilnik o takozvanoj "novoj hrani" poput čia semenki, godži bobica, ulju korijandera, spriruline, i mnogim drugim dadacima hrani koji se uveliko koriste i često su deo raznih dijeta.
 
 

Srbija će morati da donese pravilnik o

Sve te namirnice su se bez propisa odomaćile na našem tržištu, dok se potrošači istih proizvoda u Evropskoj uniji štite strogim standardima za deklarisanje i način upotrebe.
 
U EU "nova hrana" se definiše kao hrana koja se nije konzumirala u velikoj meri pre 1997. godine, kada su usvojeni prvi propisi o njoj. U tu grupu namirnica, osim nove, spada i inovativna hrana u čijoj se proizvodnji koriste nove tehnologije i proizvodni procesi.
 
Nedavno su, kao nova hrana, odobrene belančevine semenki uljane repice i ulje dobijeno iz semena korijandera, navodi "Politika". Odobrenje EU imaju i sve popularnije čia semenke i salatrim (mast smanjene energetske vrednosti).
 
U Srbiji, pravilnik o "novoj hrani" mogao bi da olakša upotrebu te hrane potrošačima, ali i kontrolu inspekcijama, kaže dr Danica Zarić, direktorka IHIS Nutricionizma.
 
"Ta hrana mora da bude bezbedna za potrošače, ali i adekvatno označena. Srbija bi tim pravilnikom prihvatila i EU Registar nove hrane i to bi znatno doprinelo uvođenju reda među proizvode upravo u prodavnicama zdrave hrane", kaže Zarićeva.
 
S obzirom na to da su prvi propisi u oblasti "nove hrane" stari već dve decenije, na nivou EU je postignut dogovor da se oni ažuriraju, ne samo zbog sve većeg broja zahteva, nego i zbog skraćivanja postupka dobijanja dozvole koje su do sada trajale oko tri i po godine.
 
U javnosti se postavilo i pitanje da li bi svaka država ponaosob mogla da odobri ove namirnice, ali je stav EU da to nije moguće.
 
Autor: Politika, 021
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31