Beograd -- Predsednik Asocijacije malinara Dobrivoje Radović kaže da će predstavnici proizvođača malina razgovarati sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem.

 

Malinari će u četvrtak razgovarati sa ministrom o otkupnim i izvoznim cenama tog voća.

 

"Predložićemo ministru Nedimoviću da se ove godine u vreme berbe zabrani uvoz malina, a posle toga se uvedu prelevmani jer je prošlogodišnji uvoz od 11.000 tona poremetio prodaju domaćih malina", rekao je danas Radović agenciji Beta. 



Dodao je da će predstavnici proizvođača malina zatražiti od Ministarstva poljoprivrede da razmotri mogućnost za pomoć proizvođačima malina i kupina zbog prošlogodišnjeg mraza i suše koji su oštetili to voće.

 

izvor : b92.net

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže za RTS da će Ministarstvo poljoprivrede izdvojiti dodatnih 200 do 300 miliona dinara direktne podrške poljoprivrednicima na Kosovu i Metohiji za nabavku mehanizacije, sadnog materijala, za stočni fond.

 

Dodaje da će specijalni timovi za voćarstvo, povrtarstvo i poljoprivredu otići u Orahovac i Štrpce da izvrše procenu kako bi se napravio paket pomoći.

 

Branislav Nedimović rekao je gostujući u Dnevniku RTS-a da je na sednici Vlade donet poseban program za poljoprivredu na Kosmetu.

„Taj program obuhvata nabavku materijala, a zajedno sa Kancelarijom za KiM, na osnovu aktivnosti koje je predsednik imao tokom vikenda, napravićemo dodatni paket podrške gde će se Ministarstvo uključiti sa finansijskim sredstvima“, kaže Nedimović.

 

Dodaje da će Ministarstvo poljoprivrede, preko Kancelarije za KiM, pomoći sa sumom između 200 i 300 miliona dinara.

 

„Specijalni timovi za voćarstvo, povrtarstvo i poljoprivredu, otići će u Orahovac, u Štrpce da izvrše procenu, a poslaćemo i tim za plasman robe kako bismo napravili paket“, dodaje ministar.

 

Kaže da postoje dve vrste podrške Srbima na KiM.

 

„Imamo konkretne zahteve iz prethodnih dana, a timovi će videti koje zahteve možemo da ispoštujemo s obzirom na regulativu, a imamo i donacije – stočni fond, traktori, mehanizacija i to je posebna vrsta podrške koja ne ulazi u finansijsku pomoć Ministarstva“, objašnjava Nedimović.

 

Napominje da ljudi na Kosmetu žele da ostanu i da se bave poljoprivredom.

 

„Naš posao je da im pomognemo. Nema pitanja kako ćemo mi taj zadatak da realizujemo, jer ako im ne pomognemo, biće prepušteni sami sebi“, dodaje ministar.

 

Kaže da postoji potreba da se pomoć višestruko uveća.

 

„Pokazala se snaga i želja tih ljudi da rade i ostanu tamo, a sredstva su postojala i plasirala se preko Kancelarije za KiM i 2016. i 2017. godine“, napominje Nedimović.

 

Objašnjava da zbog formiranja novog paketa pomoći za KiM neće biti umanjena sredstva za neke druge projekte, jer je država konsolidovala svoje finansije i ima dovoljno sredstava za sve.

 

Ističe da ima dosta mladih koji žele da se bave poljoprivredom osnivanjem startapova.

 

„Imali smo više od 750 zahteva, 667 zahteva je odobreno. Jedan projekat država pomogne sa 75 odsto, a poljoprivrednik sa 25. Država daje maksimalni grant od 10.000 evra, a sa tim novcem mogu da se podignu voćnjaci višanja, plastenici, nabave grla stoke, zasadi lešnik“, kaže ministar.

 

izvor : studiob.rs

Razvoj sistema za navodnjavanje, iz kredita Fonda za razvoj Abu Dabija, nastavlja se i u 2018. godini. Kako je direktorka Republičke direkcije za vode Nataša Milić izjavila 17. januara na sednici Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije, iz takozvanog Abu Dabi fonda u oblasti sistema za navodnjavanje započeto je 14 projekata, od čega 11 u Vojvodini i tri u centralnoj Srbiji. Takođe, u okviru ovog fonda u pripremi su i novi projekti koji će dodatno unaprediti poljoprivrednu proizvodnju. Cilj projekta "Razvoj sistema za navodnjavanje - prva faza" je povećanje produktivnosti i efikasnosti u sektoru poljoprivrede kroz proširivanje sistema za navodnjavanje, i to: regionalnih hidrosistema za navodnjavanje i dvonamenskih sistema na području Bačke i Banata, kao i hidromelioracionih sistema na području Šapca i Čačka. Iz Republičke direkcije za vode za eKapiju podsećaju da se saradnja između Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata u oblasti vodoprivrede realizuje kroz Ugovor o zajmu koji je stupio na snagu 24. jula 2014. godine. - U 2017. godini na teritoriji Vojvodine su, nakon sprovedenih postupaka javnih nabavki, počeli radovi na pojačanom održavanju kanala – dvonamenskih sistema Rečej, Međa, Itebej, Jankov most I i II, kao i izgradnja crpnih stanica Jegrička, Pesir i Kaloča. Sprovedene su i javne nabavke za izvođače radova na podsistemu Nova Crnja – Žitište, Tisa – Palić, Kikinda – CS Mokrinska II i Mali Iđoš - navode iz Republičke direkcije za vode. Ukupna ugovorena vrednost ovih radova iznosi nešto više od 11 mil EUR bez PDV-a, a njima će se obezbediti navodnjavanje oko 23.854 ha dodatnih površina poljoprivrednog zemljišta. - Realizacija projekta "Razvoj sistema za navodnjavanje - prva faza" nastaviće se i u 2018. i 2019. godini, s obzirom na to da će ove godine biti realizovani ugovoreni radovi, ali i ugovoren nastavak na podsistemu Mali Iđoš. Njihov završetak planiran je za ovu i narednu godinu, čime će biti obezbeđeno navodnjavanje svih 11.500 ha površina poljoprivrednog zemljišta ovog podsistema. Procenjena vrednost radova je oko 4,7 mil EUR - objašnjavaju iz Republičke direkcije za vode. Takođe, u toku je tender za izgradnju i rekonstrukciju sistema za navodnjavanje Mačva, kao i priprema tehničke dokumentacije za nove predloge projekata koji će biti realizovani. Time će se povećati površina pod sistemima za navodnjavanje i omogućiti efikasna borba protiv suše, navode iz Direkcije. Izvor: eKapija

Laboratorija za ispitivanje i kontrolu kvaliteta mleka počela je sa radom i to kroz monitoring proizvodnje mleka na celoj teritoriji Republike Srbije. Cilj monitoringa, kao obaveznog dela procesa akreditacije, će biti utvrđivanje kvaliteta kod primarnih proizvođača kako bi se uz dodatne edukacije i rad sa njima unapredila proizvodnja mleka u Republici Srbiji. Monitoring mleka koji se realizuje, biće potpuno besplatan. Direkcija za nacionalne referentne laboratorije (DNRL) očekuje dobijanje akreditacije za laboratoriju do kraja godine, zahvaljujući čemu će od 2019. godine visina iznosa premija za litar mleka biti isplaćivana prema klasi kvaliteta.

 

Ovo kratko sapštenje je zapravo najava velikih promena kada je u pitanju proizvodnja mleka u Srbiji. Već u januaru biće prvih rezultata kontrole mleka dok se 2019. godine očekuje  da će premije biti određivane prema kvalitetu mleka. Za 2018. godinu premija ostaje ista dakle 7 dinara po litru. Ono što je interesantno je da prema informacijama kojima raspolaže Agrobiznis magazin, cena mleka blago raste na tržištu zbog velike potražnje koja je nastala kao posledica smanjenja proizvodnje nakon velikog pada cene i nepovoljne situacije koja se desila pre dve godine u celoj Evropi pa i našem regionu kada su brojnim proizvođačima otkazivani otkupi mleka. Danas se situacija preokrenula i postoji sve jača tražnja za sirovim mlekom.

Poslednji raspoloživi podaci pokazuju da ima 140 aktivnih mlekara, ali je iskorišćenost kapaciteta oko 60%. Male mlekare čine oko 90% ukupnog broja i prerađuju samo 15% mleka, dok velike, industrijske mlekare, poseduju većinu prerađivačkih kapaciteta. Najvažniji prerađivaći, ondnosno, otkupljivači mleka su IMLEK a.d;  Dukat (Somboled/Lactalis); i Meggle.

 

U Srbiji ima 300.000 muznih krava od čega polovina farmi je tržišno orjentisana i u sistemu otkupa. 

Godišnje se proizvede oko 1,5 milijardi litara mleka. Od toga, čak 98 odsto zauzima proizvodnja kravljeg mleka, 0,8 odsto ovčijeg, dok je oko 1,6 odsto proizvodnja kozjeg mleka. Vrednost proizvodnje na nivou gazdinstava iznosi oko 300 miliona evra, što čini oko 7,6 odsto ukupnog poljoprivrednog bruto proizvoda.  Ukupni prosečni prinos mleka je 3.500 litara po kravi – u rasponu od 2.050 l mleka po jednom grlu koje nije u sistemu otkupa i pripada malim farmama, do savremenih farmi poput PKB farme gde je prosek 8.200 l , takvi rezultati beleže se na svim većim farmama od 1.000 krava.

Sa ovakvom prosečnim mlečnošću krava, Republika Srbija se nalazi ispred drugih zemalja kandidata za članstvo u EU, dok je produktivnost, u poređenju sa zemljama članicama EU, znatno niža. Očekuje se da će ozbiljne reforme u ovom sektoru rešiti institucionalne probleme.

Sastav mleka zavisi od mnogih faktora kao što su vrsta, rasa, period laktacije, ishrana i dr. Ovo je prosečan hemijski sastav mleka domaćeg govečeta:

  • voda – 87,5 %,
  • proteini (kazein, proteini surutke) – 3,13 %,
  • ugljeni hidrati (laktoza) – 4,84 %,
  • masti 3,76 %,
  • mineralne materije (mikro i makro elementi) – 0,8 %,
  • gasovi (CO2, O2, N2),
  • ostali sastojci (vitamini, enzimi, ostale azotne materije).

 

Evropska komisija je 20. januara 2015. godine, donela odluku o usvajanju predloga IPARD II programa pretpristupne pomoći EU za ruralni razvoj Republike Srbije za period 2014-2020. Odobrena sredstva za realizaciju IPARD programa iznose 175 miliona evra.

Prema najavama iz Ministarstva poljoprivrede krajem ove i početkom 2018. godine, biće raspisani prvi konkursi za dodelu sredstava iz pretpristupnih fondova Evropske unije za ruralni razvoj (IPARD).

Konkursi će se odnositi na dodelu sredstava za investicije u opremu i mehanizaciju za prerađivačku industriju i primarnu proizvodnju. U cilju uspešnog korišćenja odobrenih sredstava na najavljenim konkursima ključna će biti pravilna priprema projekata od strane poljoprivrednih proizvođača.

Iz iskustva zemalja koje su imale priliku da koriste sredstva pretpristupne pomoći za podršku ruralnom razvoju problemi koji su se najčešće javljali prilikom korišćenja tih sredstava od strane korisnika se odnose na nedostatak informacija i znanja za pripremu projekata na lokalnom nivou, nedostatak finansijskih sredstava za kofinansiranje i nezainteresovanost bankarskog sektora da podrži ovaj tip investicija kao i nerešeno stanje u imovinsko pravnim odnosima poljoprivrednih proizvođača na terenu. Pravovremeno otklanjanje navedenih problema i sistematska podrška budućim korisnicima IPARD sredstava u pripremi projektnih aplikacija bi osigurali da se dostupna sredstva iskoriste u potpunosti i na najbolji način.

Važno je napomenuti da je IPARD program važan i za pripremu zemalja kandidata za članstvo u EU, ali i korisnika sredstava na terenu, za mnogo veća sredstva dostupna poljoprivrednim proizvođačima kroz strukturne fondove kada zemlja postane članica EU. Imajući u vidu zahteve za izgradnju sistema za sprovođenje i kontrolu realizacije programa, podrška kroz IPARD pomaže zemlji u procesu pristupanja da bude spremna da u potpunosti primeni pravila koja važe za članice EU nakon stupanja u članstvo. To potvrđuju i iskustva susedne Hrvatske koja je dobila odobrenje za korišćenje IPARD programa još 2008. godine.

Hrvatska je kao zemlja kandidat pre članstva u EU imala na raspolaganju oko 25 miliona evra godišnje za projekte namenjene ruralnom razvoju. Tako Hrvatska, kao članica EU, danas na raspolaganju iz Evropskog fonda za razvoj poljoprivrede (EARDF) ima 330 miliona evra godišnje što je desetostruko više od godišnje alokacije iz IPARD programa u periodu kada je bila zemlja kandidat za članstvo u EU.

Sličan rast fondova beleži na primer Mađarska, koja umesto 39,5  miliona iz pretpristupnih fondova (prema odluci EK iz 1999. godine), danas u periodu 2014-2020. ima na raspolaganju preko 490 miliona EUR godišnje, dok Slovenija beleži rast sa 6,6 miliona EUR (prema odluci EK iz 1999. godine) na 120 miliona EUR godišnje u periodu 2014-2020. što je skoro dvadesetostruko povećanje sredstava.

Izvor: www.blic.rs

 

Ministarstvo poljoprivrede spremno da pomogne poljoprivrednicima

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3421-ministarstvo-poljoprivrede-spremno-da-pomogne-poljoprivrednicima

 

U protekloj godini u oblasti poljoprivrede ostvareni su vredni rezultati, i stvoreni su uslovi koji ulivaju optimizam da se može ostvariti još više. Vredni domaćini i preduzetnici mogu očekivati još izdašniju podršku Vlade i ministarstva, naših međunarodnih partnera, uz podršku i sa lokalnog nivoa, i uz učešće stručne i naučne zajednice i civilnog sektora.

Ovo je u ponedeljak kazao potpredsednik Vlade Crne Gore i ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja Milutin Simović, govoreći na otvaranju Konferencije o poljoprivredi i ruralnom razvoju koja se, u organizaciji Mreže za ruralni razvoj Crne Gore, održava u Nikšiću.

Rezultatima i iskoracima koje zajedničkim naporima ostvarujemo, poljoprivreda i ruralni razvoj će biti sve važniji i biće predmet sve izdašnije brige i podrške i sa lokalnog i državnog nivoa, uz sve veću podršku pristupnih fondova EU.

- I sve to, kao put do podrške, koju će nakon pristupanja Crne Gore EU naši proizvođači i naše ruralne sredine imati od evropskog budžeta. Da bismo taj put ubrzali moramo zajedno da radimo: Vlada, lokalne samouprave, poljoprivredni proizvođači i prerađivači, stručna i naučna zajednica i civilni sektor - kazao je Simović. 

BLIŽE EU

SIMOVIĆ je istakao da se državna politika u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja postepeno, pažljivo i odgovorno prilagođavala evropskoj poljoprivrednoj politici.

Izvor: www.novosti.rs

 

Konkurišite za subvencije na poljoprivrednu mehanizaciju!

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3396-konkurisite-za-subvencije-na-poljoprivrednu-mehanizaciju

 

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je da će prvi poziv za poljoprivrednike u okviru IPARD programa biti objavljen 20. decembra - za nabavku traktora i mehanizacije.

- Posle osam godina ćemo pokrenuti taj proces - rekao je Nedimović. Tako će početi realizacija dugo očekivanih pretpristupnih sredstava EU-IPARD namenjenih poljoprivredi u iznosu od 175 miliona evra, koja su predviđena bespovratno za period do 2020. godine.

Srbija je za 2015. godinu iz IPARD programa dobila bespovratnih 15 miliona evra, koje mora da iskoristi do kraja 2018. godine. Sredstva su namenjena unapređenju konkurentnosti poljoprivrednih i prerađivačkih kapaciteta i unapređenju bezbednosti hrane u Srbiji, a sve u cilju usaglašavanja poljoprivrede Srbije sa standardima EU.

Inače, budžetom za 2018. Ministarstvu poljoprivrede dodeljeno je 44,1 milijardu dinara, od čega je za subvencije ukupno namenjeno 34,3 milijarde, što je za 2,4 milijarde dinara više nego 2017.

Izvor: www.naslovi.net

 

Ko će u narednoj godini dobiti najviše novca?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/agrarni-budzet/item/3391-ko-ce-u-narednoj-godini-dobiti-najvise-novca

 

Na spisku ovlašćenih kontrolnih organizacija za obavljanje kontrole i sertifikacije organske proizvodnje u 2018. godini, koji je utvrdilo Ministarstvo poljoprivrede, u odnosu na 2017. nalazi se jedna organizacija manje.

Tako će ove delatnosti u narednoj godini obavljati Centar za ispitivanje namirnica Beograd, Ecocert Balkan Beograd, Organic control system Subotica, Ecovivendi Beograd i TMS CEE Beograd.
 
Spisak ovlašćenih organizacija objavljen je, osim na sajtu Ministarstva poljoprivrede, i u Službenom glasniku broj 106/2017 od 24. novembra 2017. godine.
 
 

Svečana sala Beogradskog sajma bila je prepuna zadrugara i onih koji to tek treba da budu. Razlog je velika konferencija koju su organizovali Zadružni savez Srbije i AGROPRESS uz podršku FAO, EBRD i Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vidoprivrede Republkike Srbije.

Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije 

Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović je otvorivši konferenciju pozdravio Mihajla Avramovića, praunuka istoimenog osnivača prve zadruge, davne 1894. godine, a koji je već sledeće godine osnovao i prvi Zemljoradnički zadružni savez. Mihailović je u svom obraćanju istakao da je saradnja Zadružnog saveza Srbije sa zadrugarima na visokom nivou. Srbija raspolaže značajnim potencijalima u oblasti poljoprivrede, koji će se u narednom periodu razvijati, kroz sistem zadružnog udruživanja i stvaranja konkurentnih proizvoda. Od velikog značaja su i nove tehnologije, osvajanja novih tržišta, proizvodnja zajedničkog proizvoda, učešća na međunarodnim projektima u oblasti poljoprivrede i zadrugarstva nagalasio je prvi čovek Zadrugarstva Srbije.

"Raspravljamo o budžetu u Skupštini i lokalnim opštinama i apelujem na sve da moraju da budu spremni za dodatna izdvajanja sredstava za poljoprivredu", kazao je ministar ovom prilikom Milan Krkobabić koji je takođe učestovao u radu ove konferencije. Kako je rekao, pitanje malinara, ratara i stočara može biti rešeno jedino formiranjem zadruga "podrazumeva se primerenih 21. veku, koje će biti specijalizovane". "Mi od zadruga tražimo da budu utemeljene i organizaciono, tehnološki, ekonomski zatvorene celine koje će biti i profitabilne", istakao je Krkobabić. On je rekao da zadruge treba da budu centar kulturnih, sportskih i svih drugih aktivnosti jednog mesta.

Krkobabić je ocenio da je zadrugarstvo osnov srpskog sela jer jedino objedinjeni posedi mogu male proizvođače da učine velikim robnim proizvođačima. "Hoćemo mladim ljudima da pružimo mogućnost izbora da ostanu ovde, a zadruge su jedan od načina", rekao je Krkobabić. "Obnova zadrugarstva nije posao za jednu vladu, za jednog ministra ili stručne ljude ove generacije, to je posao za više generacija, a mi smo uspeli samo zato što smo otvorili ovo pitanje", istakao je Krkobabić.

Milan Krkobabić, ministar u Vladi Republike Srbije

Na skupu kojem je prisustvovalo oko 200 učesnika bilo je oredstavnika svih Zadružnih svaevza bivše Jugoslavije kao i međunarodnih organizacija koji su preneli svoja iskustva.

Dr Miloš Milovanović, predstavnik Organizacije za hranu i poljoprivredu FAO, istakao je da u Srbiji realizuje projekat u vrednosti oko 3,5 miliona dolara, i nagalsio je da je ova organizacija angažovana u različitim sektorima proizvodnje, prerade i plasmana mesa, mleka, voća i povrća. Kako je naveo dr Milovanović, zadruge i zadrugarstvo su odličan odgovor izazovima globalizacije, sa čime se ne susreće samo poljoprivreda Srbije, nego i poljoprivreda mnogih zemalja sveta. Španija je odličan primer odgovora na izazove liberalizovanog tržiša  koje utiče na poljoprivrednog proizvođača.

Dr Miloš Milovanović, FAO

Tržište poljoprivrednih proizvoda Srbije je u velikoj meri liberalizovano, a sa druge strane, Srbija se nalazi pred vratima Svetske trgovinske organizacije, što je, sasvim sigurno, još jedan vid pritiska na domaće proizvođače, na domaću poljoprivredno-prehrambenu industriju i konačno na zadrugarski sektor dodao je Milovanovilć. Brojni su izazovi sa kojima se poljoprivredni proizvođač susreće, ali je dobro što se kroz ovaj vid poslovanja može lakše proizvoditi i plasirati gotov proizvod zaključuje predstavnik Svetske organizacije za hranu FAO koja je podržala skup organizovan na Međuanrodnom sajmu etno hrane u Beogradu.

Velimir Stanojević, državni sekretar Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Učesnicima skupa obratio se i držvani sekretar mnistarstva poljoprivrede Velimir Stanojević koji je kao predstavnik resornog ministarstva potvrdio želju z aunapređenjem ovog sektora. Ministarstvo poljoprivrede, izdvaja značajna sredstva za subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje, bilo da je reč o individualnim proizvođačima ili zadrugama, a prepoznalo je značaj Sajma etno hrane i pića, jer naši poljoprivrednici ne mogu da idu na velike evropske sajmove, ali mogu zajedno na ovakvim manifestacijama da predstave svoje proizvode.

Ivana Đurović, savetnik u ambasadi Španije govorila je o iskustvima ove nama prijateljske zemlje

Na konferenciji u svečanoj sali Beogradskog sajma učestvovali su i Havijer Alvares, šef ekonomskog odseka ambasade Španije i i njegova saradnica Ivana Đurović koji su preneli iskustva o ovom temi u Španiji. Ovom prilikom saznali smo i to da se zaruge u Španiji ukrupnjavaju, da pored niže stope pdv-a znčajna sredstva koja se naplate kroz porez od rada zadruga budu ponovo uložena upravo u razvoj zadrugarstva. Posebno su uspešne španske zadruge voćara i vinogradara kao i proizvođača mesa i maslina istaknuto je u prrezentaciji koju su imali prilike da čuju zadrugari Srbije i njihovi gosti iz regiona.

Goran Đaković, urednik Agrobiznis magazina i predsednik AGROPRESS-a bio je moderator ovog skupa.

 

Ministarstvo poljoprivrede saglasilo se sa predlogom Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), da se u Srbiju uvede nešto slično hrvatskom modelu registracije pčelarskih vozila.
 
Na osnovu tog predloga, ministar poljoprivrede će određivati uslove registracije posebnim Pravilnikom u okviru Ministarstva poljoprivrede, a uz saglasnost Ministra unutrašnjih poslova i Ministra saobraćaja, objavljeno je na sajtu SPOS-a.
 
Navodi se i da je Ministarstvo poljoprivrede odavno pripremilo amandman na Zakon o bezbednosti saobraćaja koji će to omogućiti, kao i da su trenutne izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja usmerene isključivo na kaznenu politiku, te neće obuhvatati nikakve druge izmene zakona.
 
MUP je već formirao Radnu grupu koja će u narednih mesec dana analizirati sve predloge za suštinsku izmenu zakona, jer ih ima dosta, te će naredna izmena zakona u dogledno vreme da se nađe u skupštinskoj proceduri, i obuhvatiće i izmenu vezanu za registraciju pčelarskih vozila, dodaje se na sajtu SPOS-a.
 
Kako navodi SPOS, rešenje ovog pitanja i pčelarima i državi doneće veliku korist, jer će značajan porast broja selećih pčelara, koji će uslediti nakon izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja, značajno doprineti značajno većoj proizvodnji meda sa istim brojem košnica, većem izvozu meda i većem deviznom prilivu za državu.
 
 
Ovo je najskuplji pčelinji proizvod
 
 
 
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31