Ministarstvo poljoprivrede saglasilo se sa predlogom Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), da se u Srbiju uvede nešto slično hrvatskom modelu registracije pčelarskih vozila.
 
Na osnovu tog predloga, ministar poljoprivrede će određivati uslove registracije posebnim Pravilnikom u okviru Ministarstva poljoprivrede, a uz saglasnost Ministra unutrašnjih poslova i Ministra saobraćaja, objavljeno je na sajtu SPOS-a.
 
Navodi se i da je Ministarstvo poljoprivrede odavno pripremilo amandman na Zakon o bezbednosti saobraćaja koji će to omogućiti, kao i da su trenutne izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja usmerene isključivo na kaznenu politiku, te neće obuhvatati nikakve druge izmene zakona.
 
MUP je već formirao Radnu grupu koja će u narednih mesec dana analizirati sve predloge za suštinsku izmenu zakona, jer ih ima dosta, te će naredna izmena zakona u dogledno vreme da se nađe u skupštinskoj proceduri, i obuhvatiće i izmenu vezanu za registraciju pčelarskih vozila, dodaje se na sajtu SPOS-a.
 
Kako navodi SPOS, rešenje ovog pitanja i pčelarima i državi doneće veliku korist, jer će značajan porast broja selećih pčelara, koji će uslediti nakon izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja, značajno doprineti značajno većoj proizvodnji meda sa istim brojem košnica, većem izvozu meda i većem deviznom prilivu za državu.
 
 
Ovo je najskuplji pčelinji proizvod
 
 
 

Najnoviji rezultati kontrole proizvodnje kafe koju je sprovelo Ministarstvo poljoprivrede u protekla dva meseca pokazuju da je kvalitet i bezbednost omiljenog napitka u Srbiji na veoma visokom nivou.

Od 30 uzoraka, jedan proizvođač kafe "sladio" je ovaj napitak sa dodacima, odnosno dodavao je surogat.

Međutim, u Ministarstvu poljoprivrede rekli su Tanjugu da taj dodatak nije opasan, te da je bezbedan za upotrebu, ali da mu nije mestu u pravoj kafi.

Objašnjavaju da se najveći broj nepravilnosti koji je utvrđen odnosi na nepotpunu dokumentaciju i poštovanje standarda proizvodnje (HASSP).

"Zdravstvena bezbednost svih proizvoda, ako se izuzme ovaj neozbiljan gest po pitanju surogata, je zadovoljavajući. Obišli smo 65 objekata, i u 25 objekata smo utvrdili određene nepravilnosti. Sve te nepravilnosti se odnose na dokumentaciju, a ne na bezbednost", kaže za Tanjug pomoćnik ministra poljoprivrede Nenad Vujović.

On kaže da je ranijih godina bilo znatno više lažne kafe, te da je u ovakvim kontrolama uglavnom bilo i do šest otkrivenih "kafe prevaranata".

"Informacije ranijih godina govorile su da je kafa bila često nebezbedna, da je bio veliki broj proizvođača koji su u kafu dodavali surogate. Rezultati pokazuju da su sada stvari znatno bolje", navodi Vujović i kaže da su proizvođači koji su u kafu stavljali dodatke kažnjeni.

Takođe, drugi deo "snimanja" tržišta Srbije, pokazao je da u sektoru proizvodnje biljnih ulja i margarina, jedan proizvođač nije ispoštovao sva pravila.

"Samo jedan uzorak od 20, koji su uzeti, bio je neispravan. Odnosno, visina slova na deklaraciji nije bila u skladu sa propisima", objašnjava Vujović.

Što se tiče bezbednosti i kvaliteta margarina i ulja koji građani koriste, Vujović tvrdi - "rezultati su iznad svih očekivanja".

Ono što navodi kao trenutni problem na kojem inspekcija Ministarstva poljoprivrede radi je da mali proizvođači počnu više da primenjuju HASSP standard.

Od 2011. godine, od kada se u Srbiji primenjuje ovaj pravilnik, koji utvrđuje pravila proizvodnje prehrambenih namirnica, 100 odsto velikih kompanija ga poštuje, kaže Vujović.

Međutim, objašnjava, takva situacija nije kod manjih proizvođača kao što su pekari ili male pržionice kafe.

"Kod manjih proizvođača, kao što su pekare ili proizvođači kafe, procenat uvedenih funkcionalnih sistema u okviru HASSP standarda je 25 odsto", objašnjava on i naglašava da će male firme, koje ne budu potpuno uspostavili HASSP standard, biti zatvorene.

Rezultati rada inspektora u protekla dva meseca, pokazali su da od 65 objekata u kojima se pravi kafa, četiri nisu obezbedili adekvatnu higijenu u skladu sa propisima, 25 nije radilo po pravilima HASSP-a, 13 njih nije bilo upisano u Centralni registar, 12 nije poštovalo pravila i procedure proizvodnje, a 14 firmi nije imalo usklađenu deklaraciju sa propisima.

Izvor: www.naslovi.net

Umanjenje proizvodnje ratarskih kultura izazvano sušom neće uticati na prehrambenu sigurnost građana, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede. "Manji prinosi suncokreta i soje u ovoj sušnoj godini biće nadoknađeni većim zasejanim površinama, dok će manji prinosi kukuruza biti nadoknađeni relativno visokim prelaznim zalihama od oko 1,3 miliona tona", rečeno je agenciji Beta u ministarstvu. Kako je istaknuto, tačan procenat umanjenja roda biće poznat nakon što prođu tropske vrućine. Umanjenje prinos zavisiće i od rasporeda lokalnih padavina u prethodnom periodu, rečeno je u Ministarstvu poljoprivrede. Stručnjaci istovremeno već procenjuju da će domaća poljoprivreda zbog suše pretrpeti štetu od najmanje pola milijarde evra. Direktor udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković kazao je agenciji Beta da je suša katastrofalno umanjila rod kukuruza, za čak 40 odsto, pa će ove godine biti oko 4,4 miliona tona, što je za 3,5 miliona tona manje nego lane. "Samo na kukuruzu šteta iznosi 525 miliona evra koje poljoprivrednici neće dobiti", rekao je on i dodao da je šteta i veća, jer pored ostalih gube izvoznici, prevoznici i drugi u lancu. Izvor: Beta

Specijalno za posetioce sajta AGROPRESS-a prenosimo deo intervjua Žarka Radata, direktora Uprave za agrana plaćanja koji će biti objavljen u Agrobiznis magazinu od 15. jula 2017. godine

Koliko sada u upravi ima zaposlenih? A koliko treba da ih bude do početka primene realizacije sredstava iz IPARD fondova?

Uprava od osnivanja sukcesivno zapošljava i obučava ljude. Trenutno imamo 200 zaposlenih i taj broj zadovoljava uslove za sprovođenje nacionalnih i međunarodnih programa podsticaja u poljoprivredi i u skladu je sa analizom radne opterećenosti. U narednim godinama je u planu je da se broj zaposlenih i broj poslovnih jedinica poveća. To predstavlja neophodnost na putu ka EU. Treba podsetiti da su sredstva iz IPARD-a i nacionalnog budžeta simbolična u odnosu na sredstva koja će Srbija imati na raspolaganju kroz evropske fondove za ruralni razvoj. Dakle, rad treba prilagođavati obimu posla koji nas u budućnosti očekuje.


Koja je osnovna uloga institucije na čijem ste čelu?

Uprava za agrarna plaćanja predstavlja svojevrsni „trezor” poljoprivrede, tehničko telo Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede, koje je u najbližem kontaktu sa poprivrednim proizvođačima - korisnicima podsticaja. Naime, mi u delo sprovodimo poljoprivrednu politiku koju donosi Ministarstvo, tako što omogućavamo poljoprivrednim proizvođačima da ostvare subvencije na koje imaju pravo i obezbeđujemo efikasnu i brzu isplatu sredstava gazdinstvima.
Uprava za agrarna plaćanja vodi evidenciju o isplatama gazdinstvima po osnovu subvencija, brine o registru poljoprivrednih gazdinstava, upravlja podsticajnim sredstvima za poljoprivredu iz međunarodnih izvora i brine se o tome da ona stignu do krajnjih korisnika.


Formiranje Uprave je jedan od institucionalnih uslova da srpska poljoprivredna gazdinstva koriste sredstva iz pretpristupnih fondova Evropske unije. Kada postanemo članica EU, biće nam dostupna i mnogo veća sredstava iz Evropskog garantnog fonda i Evropskog fonda za ruralni razvoj.

Koliko je do sada plasirano novca kroz Upravu za agrarna plaćanja?

Ukoliko pričamo o plasmanu sredstava od osnivanja Uprave 2010. godine, veoma uspešno, sa gotovo maksimalnom realizacijom, sprovedeno je 8 agrarnih budžeta. Svaka godina je bila sve zahtevnija i u broju mera, pravilnnika, uredbi, kao i u broju podnetih zahteva. Međutim, to jeste jedana od uloga Uprave – da poljoprivrednim proizvođačima približi ideju o korišćenju subvencija. Zato i jesmo zadovoljni sve većim brojem korisnika iako to za nas predstavlja sve veći posao. Kao i do sada, mi ćemo ga uspešno završiti.
Što se tiče 2017. godine, UAP je od početka godine do sada na ime podsticaja u poljoprivredi isplatila blizu 40.000 rešenja i za te namene je izdvojeno oko 10 milijardi dinara.


Imajući u vidu da je Srbiji dostupan novac EU za podsticaje koji će ići preko Uprave, kako teku pripreme za ovaj posao? Da li su počeli radovi na novoj lokaciji? Kada očekujete da će biti završeni? I šta je još preostalo da se uradi?

Evropska Komisija sprovela je prvu IPARD revizorsku misiju povodom Zahteva za poveravanje budžetskih ovlašćenja krajem maja prošle godine. Proveravali su spremnost sistema odgovornog za implemetaciju IPARD-a u Republici Srbiji – od postojanja adekvatnog pravnog osnova, preko tehničkih uslova, sve do spremnosti administracije za proces koji predstoji. U izveštaju revizora je bilo nekoliko nalaza koji imaju blokirajući karakter za implementaciju IPARD programa u Srbiji. Do današnjeg dana uspeli smo da ispravimo gotovo sve nedostatke najvišeg rizika. Poslednje što je ostalo da se reši, odnosno nalaz koji još ne može da bude u potpunosti zatvoren, ali se ide u tom pravcu, jesu prostorije UAP. Radovi teku po planu i realno je da se sredimnom avgusta zatvori i taj blokirajući nalaz.


Tokom protekle godine 84 osobe su primljene u stalni radni odnos u Upravu za agrarna plaćanja, kroz dve faze javnog konkursa, a obuke zaposlenih su konstantno u toku. Izmenjen je i Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju i tako uspostavljen adekvatan zakonodavni okvir za sprovođenje IPARD programa u Republici Srbiji.


Potpisani su i sporazumi o saradnji sa tehničkim telima koja će utvrđivati ispunjenost nacionalnih uslova i EU standarda kod korisnika podsticaja iz IPARD programa. U toku je i finalizacija procedura. Situacija je mnogo polja nego prošle godine u ovo vreme, očekujemo novu posetu revizora i sa velikom optimizmom očekujemo da nam budu poverena ovlašćenja za upravljanje sredstvima EU.

 

Opširnije u Agrobiznis magazinu koji je na kioscima od 15. jula 2017. godine

 

Goran Đaković

У Бoтaничкoj бaшти Јевремовац у Бeoгрaду јуче је склoпљeн je спoрaзум измeђу Нaциoнaлoг пaркa Taрa и aмeричкoг Нaциoналнoг пaркa Black Canyon Colorado. Држaвни сeкрeтaр Mинистaрствa пoљoприврeдe и зaштитe живoтнe срeдинe др Стaна Бoжoвић je том приликом истакла:

„Нaциoнaлни пaрк Taрa je oд изузeтнoг знaчaja зa лoкaлни eкoнoмски и oдрживи рaзвoj цeлe Зaпaднe Србиje. Mинистaрствo пoљoприврeдe и зaштитe живoтнe срeдинe свaкe гoдинe oдвaja oкo 200 милиoнa динaрa зa субвeнциje и пoдршку рaзвojу нaциoнaлних пaркoвa Србиje и сa вeликим зaдoвoљствoм жeлим дa истaкнeм дa смo прe нeких 15 дaнa пoтписaли угoвoрe сa нaциoнaлним пaркoвимa o субвeнциoнисaњу њихoвoг свaкoднeвнoг рaдa и будућeг рaзвoja, кaкo би oдгoвoрили зaдaцимa и стрaтeгиjaмa рaзвoja кoje прeд њих пoстaвљa Рeпубликa Србиjа.“

Узeвши у oбзир чињeницу дa je упрaвa Нaцинaлнoг пaркa Црни кaњoн из Кoлoрaдa нa чeлу сa гoспoдинoм Бурс Нoблoм у 2016. гoдини oствaрилa eкoнoмску дoбит лoкaлнoj зajeдници у висини oд прекo 18 милиoнa дoлaрa, државни сeкрeтaр др Стaнa Бoжoвић je изjaвилa:

„Сигурнa сам дa би мoje кoлeгe жeлeлe дa чуjу у нaучe, a штo сe у цeлoсти уклaпa у нaшe зaгoвaрaњe дa зaштитa прирoдe и живoтнe срeдинe ниje трoшaк вeћ инвeстициja и мoтoр лoкaлнoг eкoнoмскoг рaзвoja крoз рaзвoj туризмa, jeстe кaкo дa oд 1 дoлaрa инвeстициjе дoбиjу 10 дoлaрa дoбити, кaкo је речено приликoм прeдстaвљaњa рeзултaтa рaдa упрaвe Црнoг кaњoнa.“

Дoгaђajу су присутвoвaли  и пoмoћник министрa Слoбoдaн Eрдeљaн као и  Дрaгић Кaрaклић из упрaвe нaциoнaлнoг пaркa, кojи je прeдoчиo свe дoбрoбити кoje ћe Нaциoнaлни пaрк Taрa oствaрити примeнoм oвoг спoрaзумa, уз зaхвалнoст aмеричким прeдстaвницимa нa прeпoзнaтoм пoтeнциjaлу.

Њeгoвa eксeлeнциja Кajл Скaт, амбасадор САД у Србији је поводом потписивања споразума истaкao дa измeђу  нaциoнaлнoг пaркa Taрa и Нaцинaлнoг пaркa Black Canyon пoстojи  пунo тoгa зajeдничкoг штo бисмo мoгли дa нaучимo jeдни oд других  кaкo бисмo пoбoљшaли услoвe сaрaдњe, рaзмeнили знaњa и  искуствa у циљу oдрживoг рaзвoja зaштићeних пoдручja.

Бурс Нoбл, упрaвник нaциoнaлнoг пaркa Black Canyon пoсeтиће Нaциoнaлни пaрк Taрa гдe ћe имaти прилику дa сe упoзнa сa нaчинoм рукoвoђeнa и тeхничким aктивнoстимa али и дa прeнeсe свoja вишeгoдишњa искуствa у упрaвљaњу националним парком.

Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Kako objavljuje POLITIKA Fudbalski klub Sloga u mačvanskom selu Zasavici, koje pripada gradu Sremska Mitrovica, u svojim redovima ima fudbalera koji je trenutno na dužnosti ministra u Vladi Republike Srbije.

To je Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, diplomirani pravnik, bivši poslanik  i gradonačelnik Sremske Mitorvice, čija familija, uglavnom, živi u sremskom selu Velikim Radincima, a on u centralnom gradu Srema.

Branislav Nedimović je počeo da igra fudbal kao đak osnovac u sremskomitrovačkom drugoligašu Sremu i prošao fudbalsku školu od petlića do omladinca.

 

Izvor: http://www.politika.rs 

Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine saopštila je danas da je počela isplata subvencija za regresirano đubrivo.

Prva isplata za 28.680 poljoprivrednika koji su ostvarili pravo na subvencije na osnovu Pravilnika o uslovima, načinu i obrascu zahteva za ostvarivanje prava na regres za đubrivo, izvršena je 22. maja, u iznosu od 549.338.883 dinara.

Druga tranša u iznosu od 510.229.655 dinara za 36.367 korisnika, biće isplaćena 30. maja.

Isplatom druge tranše, biće realizovano ukupno 1.059.568.538,40 dinara za 65.047 korisnika.

Preostalih 7.774 korisnika sa zahtevima u vrednosti od 106.199.087 dinara, kao i svi oni korisnici koji zahtev podnesu do 31. maja tekuće godine, biće isplaćeni u trećoj tranši do 8. juna.

Podnošenje zahteva za regresiranje đubriva počelo je 3. maja, i do danas podneto je 72.821 zahteva u ukupnoj vrednosti od 1.165.767.625,40 dinara.

Isplata regresa nastaviće se nedeljnom dinamikom do zaključenja roka za podnošenje zahteva, odnosno do 30. septembra.

Izvor: www.naslov.net

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović najavila je donošenje uredbe kojom će Zlatibor postati prirodno dobro, a cilj je da se kontroliše nelegalna gradnja na toj planini. 

"Ministarstvo poljoprivrede je tu uredbu završilo i očekujemo da ćemo sledeće nedelje o tome razgovarati na sednici Vlade Srbije. Na taj način država će kontrolisano dozvoljavati izgradnju na Zlatiboru", rekla je Mihajlović.

Prema njenim rečima, sada će biti doneta uredba o Zlatiboru kao prirodnom dobru, kao što već postoji za Kopaonik, Taru i za druge planine. Mihajlović je rekla da se radi na izmenama i dopunama zakona o pranju novca i dodala da se na Zlatiboru novac pere upravo u sektoru građevinarstva.

"Tim izmenama i dopunama posebno ćemo se baviti resorom građevinarstva. Očekujemo da u narednih mesec dana bude na sednici vlade", rekla je ona. Mihajlović je ponovila da se za svaki infrastrukturni projekat u Srbiji izdaju građevinske dozvole.

"Ministarstvo već dve godine pokušava da sačuva Zlatibor, jer ima nekontrolisane gradnje na jednoj od najlepših planina", rekla je ona.

Podsetila je da je Ministarstvo pre dve godine podnelo krivičnu prijavu Tužilaštvu za organizovani kriminal, upravo zbog toga što se mnoge dozvole ili nisu davale ili su se nekontrolisano davale.

"Država će da zaštiti Zlatibor, jer to nije ni moja dedovina, ni Stamatovićeva, to je planina koja treba da se čuva za budućnost", istakla je Mihajlović.

Izvor: www.naslovi.net

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije Branislav Nedimović rekao je danas u Beogradu da će osam proizvoda koji su dobili državnu oznaku "Srpskog kvaliteta" biti "inicijalna kapisla" za druge da ponude tržištu robu takvog kvaliteta, a da su za to već zainteresovani i proizvođači meda. 

On je na konferenciji za novinare povodom predstavljanja prvih proizvoda s oznakom "Srpski kvalitet" rekao da je u planu kampanja da bi se potrošačima objasnilo da "nije reč o floskuli, već da su tp proizvodi sa garancijom kvaliteta".

"Istraživanja pokazuju da ljudi vole da kupuju proizvode sa oznakom domaćeg kvaliteta", a taj kvalitet će "dvostruko proveravati nezavisne ovlašćene institucije", rekao je Nedimović.

Državnu oznaku "Srpski kvalitet" dobilo je osam proizvoda: "Karneksova" domaća mesnata slanina, pašteta s komadićima mesa "Selekšn" i pašteta "Selekšn" sa dimljenom slaninom, Industrija mesa "Topola" ima dva proizvoda s tom oznakom - ljuti kulen i "izletničku salamu", a Industrija mesa "Zlatiborac" "kraljevsku salamu" i "pileću delikates salamu".

Oznaka "Srpski kvalitet" garantuje da je proizvod napravljen od dobrih sirovina, isključivo iz Srbije ili da je napravljen na tradicionalan način.

Nedimović je istakao da je i do sada bilo mnogo tržišnih utakmica kojima se promovisao domaći kvalitet, ali uglavnom su se proizvodi takmičili izgledom, a nisu imali nikakvu garanciju kvaliteta.

"Oznaka 'Srpski kvalitet' iza koje stoje državne institucije koje to kontrolišu, obezbediće veću konkurentnost srpskih proizvoda na domaćem i inostranom tržištu i uticaće da se poboljša imidž hrane i zemlje u celini", rekao je Nedimović.

Dodao je da ta oznaka neće podići cene tih proizvoda, već će oni postati traženiji.

Rukovodilac Grupe za kvalitet, deklarisanje i oznake hrane Branislav Raketić rekao je da licenca za kvalitet traje godinu dana i da se posle toga može obnoviti.

"Inspekcija će i u toku godine vanredno kontrolisati proizvođače da li održavaju standarde utvrđenog kvaliteta", rekao je Raketić.

Rekao je da cena kontrole za dobijanje dozvole za oznaku "srpskog kvaliteta" nije velika, a da će Ministarstvo pljoprivrede za te namene davati subvencije od 50 do 65 odsto, zavisno od područja s kojeg je proizvod.

Predstavnik Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (UN FAO) Emanuel Hidler istakao je da je Srbija brzo spremila proizvode sa nacionalnom oznakom.

Predstavnik Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Milan Ždrale rekao je da je Srbija toj banci prioritet i nalazi se u prvih deset zemalja gde je najveće investirano, a posebna pažnja se poklanja poljoprivredi.

"Srbiji su potrebni poljoprivredni infrastrukturni projekti jer ta grana uprkos problemima izvozom ostvaruje dobre rezultate", rekao je Miljan Ždrale.

Izvor: www.naslovi.net

Oznaku „Srpski kvalitet“

Konferencija za novinare, povodom promocije nacionalne oznake „Srpski kvalitet“, održana je danas, 22. maja 2017. godine, u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, na kojoj je istaknuto da su proizvodi koji nose ovaj logo, potpuno srpski proizvod od sirovina koje su poreklom iz Srbije.

Oznaku „Srpski kvalitet“ dobilo je danas osam srpskih proizvoda iz mesne i prerađivačke industrije, a u narednih nekoliko nedelja ovi proizvodi će se naći na rafovima svih trgovačkih lanaca i malih prodavnica u Srbiji, rekao je ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović.

„Naš osnovni cilj je bio pre svega konkurentnost i kvalitet proizvoda. Upravo ova oznaka srpskog kvaliteta treba da doprinese tome, da se i država uključi i da da konačnu potvrdu da je nešto, što je napisano na deklaraciji baš tako. Da je ono što je proizvedeno u Srbiji, baš iz Srbije“, naglasio je ministar Nedimović.

Oznaku „Srpski kvalitet“ od danas nosi osam proizvoda tri kompanije: Industrija mesa Carnex sa „Domaćom mesnatom slaninom“, „Selection pašteta sa komadićima mesa“, „Selection pašteta sa dimljenom slaninom“ i „Domaća sarma“, zatim, Industrija mesa Topola sa „Ljutim kulenom“ i „Izletničkom salamom“, kao i kompanija Zlatiborac sa „Kraljevskom salamom“ i „Pilećom delikates salamom“.

Emanuel Hidier iz Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), koja je zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) pomogla uvođenje oznake kvaliteta, istakao je da Srbija želi da bude konkurentna, a na ovaj način će se, kako je rekao, obezbediti sigurnost da potrošači dobijaju premijum kvalitet.

 

„Potrošači su zainteresovani da kupe proizvod koji ima jasnu oznaku kvaliteta i geografskog porekla. U Francuskoj je, na primer, ceo proces označavanja proizvoda sa posebnim logoom i uspostavljanje sistema, trajao 20 godina“, kazao je Hidier.

Od momenta podnošenja zahteva za dobijanje oznake „Srpski kvalitet“, prođe maksimalno 3 meseca, a država iz budžeta refundira oko 50 odsto sredstava za kontrolu kvaliteta.

Miljan Ždrale ispred EBRD-a, rekao je da sa aspekta ove banke veoma važno da se investira i unapredi kvalitet poljoprivrednih prehrambenih proizvoda, te da će kompanije koje ulaze u proces označavanja sigurno imati, kako je istakao, novi talas investicija.

Ministar Nedimović je rekao i da je ova akcija, „savršen primer javno-privatnog partnerstva između proizvođača i države, gde imamo potpuno nezavisnu kontrolu kvaliteta. „Nadam se da su prvih osam proizvoda koji su ušli u sistem, samo inicijalna kapisla. Ovaj sistem će se i dalje razvijati, a za početak reč je o tri kompanije koje su jedni od lidera u preradi mesa u Srbiji“, izjavio je ministar Nedimović.

Kako je ministar rekao, pored toga što su proizvodi iz Srbije, na ovaj način, označavanjem robe, dovešće se do jasne razlike, kako među srpskim proizvođačima u zemlji, tako i među inostranim proizvodima u svetu.

„Dogovorili smo još nekoliko važnih stvari za naredni period. Sad smo koncentrisani na proizvode od mesa, ali smo otvorili ceo proces za sve vrste poljoprivrednih proizvoda“, rekao je ministar i dodao da su i proizvođači meda zainteresovani da uđu u proceduru i dobiju oznaku „Srpski kvalitet“.

 



Ministar je objasnio da ovi proizvodi neće biti skuplji, te da će se u narednim nedeljama naći na rafovima svih prodavnica u zemlji.

Istaknuto je i da iza garancije kvaliteta stoji Ministarstvo poljoprivrede, kao i brojne sertifikacione kuće za proveru kvaliteta, te udrženja potrošača i privredne asocijacije.

„Komisija koju čine brojni stručnjaci iz oblasti bezbednosti i kvaliteta hrane daje predlog ministru poljoprivrede da li neki proizvod treba da dobije oznaku. Sertifikat traje jednu godinu, a kontrole obavljaju ovlašćene službe države, esnafska udruženja i nadležne inspekcijske službe. Nema ograničenja u tome koji će se proizvodi moći naći na spisku, a prvi na listi nakon mesnih prerađevina će verovatno biti medari kao i proizvođači mlevene paprike“, rekao je Branislav Raketić, rukovodilac grupe za kvalitet proizvoda u Ministarstvu poljoprivrede.

Oznaka je namenjena za poljoprivredne i prehrambene proizvode u sektoru proizvodnje i prerade mleka, mesa, voća, povrća, žitarica, uljarica, grožđa i meda, (osim jakih alkoholnih pića, vina i aromatizovanih proizvoda od vina).

Ova oznaka je dobrovoljni standard kvaliteta, regulisan Uredbom o označavanju poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda nacionalnom oznakom višeg kvaliteta „Srpski kvalitet“. Podršku u razvoju Oznake „Srpski kvalitet“ Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine pružila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), u okviru višegodišnjeg projekta koji se realizuje u Srbiji “Unapređenje kvaliteta i bezbednosti hrane u sektoru proizvodnje mesa”.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30