Laboratorija za ispitivanje i kontrolu kvaliteta mleka počela je sa radom i to kroz monitoring proizvodnje mleka na celoj teritoriji Republike Srbije. Cilj monitoringa, kao obaveznog dela procesa akreditacije, će biti utvrđivanje kvaliteta kod primarnih proizvođača kako bi se uz dodatne edukacije i rad sa njima unapredila proizvodnja mleka u Republici Srbiji. Monitoring mleka koji se realizuje, biće potpuno besplatan. Direkcija za nacionalne referentne laboratorije (DNRL) očekuje dobijanje akreditacije za laboratoriju do kraja godine, zahvaljujući čemu će od 2019. godine visina iznosa premija za litar mleka biti isplaćivana prema klasi kvaliteta.

 

Ovo kratko sapštenje je zapravo najava velikih promena kada je u pitanju proizvodnja mleka u Srbiji. Već u januaru biće prvih rezultata kontrole mleka dok se 2019. godine očekuje  da će premije biti određivane prema kvalitetu mleka. Za 2018. godinu premija ostaje ista dakle 7 dinara po litru. Ono što je interesantno je da prema informacijama kojima raspolaže Agrobiznis magazin, cena mleka blago raste na tržištu zbog velike potražnje koja je nastala kao posledica smanjenja proizvodnje nakon velikog pada cene i nepovoljne situacije koja se desila pre dve godine u celoj Evropi pa i našem regionu kada su brojnim proizvođačima otkazivani otkupi mleka. Danas se situacija preokrenula i postoji sve jača tražnja za sirovim mlekom.

Poslednji raspoloživi podaci pokazuju da ima 140 aktivnih mlekara, ali je iskorišćenost kapaciteta oko 60%. Male mlekare čine oko 90% ukupnog broja i prerađuju samo 15% mleka, dok velike, industrijske mlekare, poseduju većinu prerađivačkih kapaciteta. Najvažniji prerađivaći, ondnosno, otkupljivači mleka su IMLEK a.d;  Dukat (Somboled/Lactalis); i Meggle.

 

U Srbiji ima 300.000 muznih krava od čega polovina farmi je tržišno orjentisana i u sistemu otkupa. 

Godišnje se proizvede oko 1,5 milijardi litara mleka. Od toga, čak 98 odsto zauzima proizvodnja kravljeg mleka, 0,8 odsto ovčijeg, dok je oko 1,6 odsto proizvodnja kozjeg mleka. Vrednost proizvodnje na nivou gazdinstava iznosi oko 300 miliona evra, što čini oko 7,6 odsto ukupnog poljoprivrednog bruto proizvoda.  Ukupni prosečni prinos mleka je 3.500 litara po kravi – u rasponu od 2.050 l mleka po jednom grlu koje nije u sistemu otkupa i pripada malim farmama, do savremenih farmi poput PKB farme gde je prosek 8.200 l , takvi rezultati beleže se na svim većim farmama od 1.000 krava.

Sa ovakvom prosečnim mlečnošću krava, Republika Srbija se nalazi ispred drugih zemalja kandidata za članstvo u EU, dok je produktivnost, u poređenju sa zemljama članicama EU, znatno niža. Očekuje se da će ozbiljne reforme u ovom sektoru rešiti institucionalne probleme.

Sastav mleka zavisi od mnogih faktora kao što su vrsta, rasa, period laktacije, ishrana i dr. Ovo je prosečan hemijski sastav mleka domaćeg govečeta:

  • voda – 87,5 %,
  • proteini (kazein, proteini surutke) – 3,13 %,
  • ugljeni hidrati (laktoza) – 4,84 %,
  • masti 3,76 %,
  • mineralne materije (mikro i makro elementi) – 0,8 %,
  • gasovi (CO2, O2, N2),
  • ostali sastojci (vitamini, enzimi, ostale azotne materije).

 

Evropska komisija je 20. januara 2015. godine, donela odluku o usvajanju predloga IPARD II programa pretpristupne pomoći EU za ruralni razvoj Republike Srbije za period 2014-2020. Odobrena sredstva za realizaciju IPARD programa iznose 175 miliona evra.

Prema najavama iz Ministarstva poljoprivrede krajem ove i početkom 2018. godine, biće raspisani prvi konkursi za dodelu sredstava iz pretpristupnih fondova Evropske unije za ruralni razvoj (IPARD).

Konkursi će se odnositi na dodelu sredstava za investicije u opremu i mehanizaciju za prerađivačku industriju i primarnu proizvodnju. U cilju uspešnog korišćenja odobrenih sredstava na najavljenim konkursima ključna će biti pravilna priprema projekata od strane poljoprivrednih proizvođača.

Iz iskustva zemalja koje su imale priliku da koriste sredstva pretpristupne pomoći za podršku ruralnom razvoju problemi koji su se najčešće javljali prilikom korišćenja tih sredstava od strane korisnika se odnose na nedostatak informacija i znanja za pripremu projekata na lokalnom nivou, nedostatak finansijskih sredstava za kofinansiranje i nezainteresovanost bankarskog sektora da podrži ovaj tip investicija kao i nerešeno stanje u imovinsko pravnim odnosima poljoprivrednih proizvođača na terenu. Pravovremeno otklanjanje navedenih problema i sistematska podrška budućim korisnicima IPARD sredstava u pripremi projektnih aplikacija bi osigurali da se dostupna sredstva iskoriste u potpunosti i na najbolji način.

Važno je napomenuti da je IPARD program važan i za pripremu zemalja kandidata za članstvo u EU, ali i korisnika sredstava na terenu, za mnogo veća sredstva dostupna poljoprivrednim proizvođačima kroz strukturne fondove kada zemlja postane članica EU. Imajući u vidu zahteve za izgradnju sistema za sprovođenje i kontrolu realizacije programa, podrška kroz IPARD pomaže zemlji u procesu pristupanja da bude spremna da u potpunosti primeni pravila koja važe za članice EU nakon stupanja u članstvo. To potvrđuju i iskustva susedne Hrvatske koja je dobila odobrenje za korišćenje IPARD programa još 2008. godine.

Hrvatska je kao zemlja kandidat pre članstva u EU imala na raspolaganju oko 25 miliona evra godišnje za projekte namenjene ruralnom razvoju. Tako Hrvatska, kao članica EU, danas na raspolaganju iz Evropskog fonda za razvoj poljoprivrede (EARDF) ima 330 miliona evra godišnje što je desetostruko više od godišnje alokacije iz IPARD programa u periodu kada je bila zemlja kandidat za članstvo u EU.

Sličan rast fondova beleži na primer Mađarska, koja umesto 39,5  miliona iz pretpristupnih fondova (prema odluci EK iz 1999. godine), danas u periodu 2014-2020. ima na raspolaganju preko 490 miliona EUR godišnje, dok Slovenija beleži rast sa 6,6 miliona EUR (prema odluci EK iz 1999. godine) na 120 miliona EUR godišnje u periodu 2014-2020. što je skoro dvadesetostruko povećanje sredstava.

Izvor: www.blic.rs

 

Ministarstvo poljoprivrede spremno da pomogne poljoprivrednicima

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3421-ministarstvo-poljoprivrede-spremno-da-pomogne-poljoprivrednicima

 

U protekloj godini u oblasti poljoprivrede ostvareni su vredni rezultati, i stvoreni su uslovi koji ulivaju optimizam da se može ostvariti još više. Vredni domaćini i preduzetnici mogu očekivati još izdašniju podršku Vlade i ministarstva, naših međunarodnih partnera, uz podršku i sa lokalnog nivoa, i uz učešće stručne i naučne zajednice i civilnog sektora.

Ovo je u ponedeljak kazao potpredsednik Vlade Crne Gore i ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja Milutin Simović, govoreći na otvaranju Konferencije o poljoprivredi i ruralnom razvoju koja se, u organizaciji Mreže za ruralni razvoj Crne Gore, održava u Nikšiću.

Rezultatima i iskoracima koje zajedničkim naporima ostvarujemo, poljoprivreda i ruralni razvoj će biti sve važniji i biće predmet sve izdašnije brige i podrške i sa lokalnog i državnog nivoa, uz sve veću podršku pristupnih fondova EU.

- I sve to, kao put do podrške, koju će nakon pristupanja Crne Gore EU naši proizvođači i naše ruralne sredine imati od evropskog budžeta. Da bismo taj put ubrzali moramo zajedno da radimo: Vlada, lokalne samouprave, poljoprivredni proizvođači i prerađivači, stručna i naučna zajednica i civilni sektor - kazao je Simović. 

BLIŽE EU

SIMOVIĆ je istakao da se državna politika u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja postepeno, pažljivo i odgovorno prilagođavala evropskoj poljoprivrednoj politici.

Izvor: www.novosti.rs

 

Konkurišite za subvencije na poljoprivrednu mehanizaciju!

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3396-konkurisite-za-subvencije-na-poljoprivrednu-mehanizaciju

 

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je da će prvi poziv za poljoprivrednike u okviru IPARD programa biti objavljen 20. decembra - za nabavku traktora i mehanizacije.

- Posle osam godina ćemo pokrenuti taj proces - rekao je Nedimović. Tako će početi realizacija dugo očekivanih pretpristupnih sredstava EU-IPARD namenjenih poljoprivredi u iznosu od 175 miliona evra, koja su predviđena bespovratno za period do 2020. godine.

Srbija je za 2015. godinu iz IPARD programa dobila bespovratnih 15 miliona evra, koje mora da iskoristi do kraja 2018. godine. Sredstva su namenjena unapređenju konkurentnosti poljoprivrednih i prerađivačkih kapaciteta i unapređenju bezbednosti hrane u Srbiji, a sve u cilju usaglašavanja poljoprivrede Srbije sa standardima EU.

Inače, budžetom za 2018. Ministarstvu poljoprivrede dodeljeno je 44,1 milijardu dinara, od čega je za subvencije ukupno namenjeno 34,3 milijarde, što je za 2,4 milijarde dinara više nego 2017.

Izvor: www.naslovi.net

 

Ko će u narednoj godini dobiti najviše novca?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/agrarni-budzet/item/3391-ko-ce-u-narednoj-godini-dobiti-najvise-novca

 

Na spisku ovlašćenih kontrolnih organizacija za obavljanje kontrole i sertifikacije organske proizvodnje u 2018. godini, koji je utvrdilo Ministarstvo poljoprivrede, u odnosu na 2017. nalazi se jedna organizacija manje.

Tako će ove delatnosti u narednoj godini obavljati Centar za ispitivanje namirnica Beograd, Ecocert Balkan Beograd, Organic control system Subotica, Ecovivendi Beograd i TMS CEE Beograd.
 
Spisak ovlašćenih organizacija objavljen je, osim na sajtu Ministarstva poljoprivrede, i u Službenom glasniku broj 106/2017 od 24. novembra 2017. godine.
 
 

Svečana sala Beogradskog sajma bila je prepuna zadrugara i onih koji to tek treba da budu. Razlog je velika konferencija koju su organizovali Zadružni savez Srbije i AGROPRESS uz podršku FAO, EBRD i Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vidoprivrede Republkike Srbije.

Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije 

Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović je otvorivši konferenciju pozdravio Mihajla Avramovića, praunuka istoimenog osnivača prve zadruge, davne 1894. godine, a koji je već sledeće godine osnovao i prvi Zemljoradnički zadružni savez. Mihailović je u svom obraćanju istakao da je saradnja Zadružnog saveza Srbije sa zadrugarima na visokom nivou. Srbija raspolaže značajnim potencijalima u oblasti poljoprivrede, koji će se u narednom periodu razvijati, kroz sistem zadružnog udruživanja i stvaranja konkurentnih proizvoda. Od velikog značaja su i nove tehnologije, osvajanja novih tržišta, proizvodnja zajedničkog proizvoda, učešća na međunarodnim projektima u oblasti poljoprivrede i zadrugarstva nagalasio je prvi čovek Zadrugarstva Srbije.

"Raspravljamo o budžetu u Skupštini i lokalnim opštinama i apelujem na sve da moraju da budu spremni za dodatna izdvajanja sredstava za poljoprivredu", kazao je ministar ovom prilikom Milan Krkobabić koji je takođe učestovao u radu ove konferencije. Kako je rekao, pitanje malinara, ratara i stočara može biti rešeno jedino formiranjem zadruga "podrazumeva se primerenih 21. veku, koje će biti specijalizovane". "Mi od zadruga tražimo da budu utemeljene i organizaciono, tehnološki, ekonomski zatvorene celine koje će biti i profitabilne", istakao je Krkobabić. On je rekao da zadruge treba da budu centar kulturnih, sportskih i svih drugih aktivnosti jednog mesta.

Krkobabić je ocenio da je zadrugarstvo osnov srpskog sela jer jedino objedinjeni posedi mogu male proizvođače da učine velikim robnim proizvođačima. "Hoćemo mladim ljudima da pružimo mogućnost izbora da ostanu ovde, a zadruge su jedan od načina", rekao je Krkobabić. "Obnova zadrugarstva nije posao za jednu vladu, za jednog ministra ili stručne ljude ove generacije, to je posao za više generacija, a mi smo uspeli samo zato što smo otvorili ovo pitanje", istakao je Krkobabić.

Milan Krkobabić, ministar u Vladi Republike Srbije

Na skupu kojem je prisustvovalo oko 200 učesnika bilo je oredstavnika svih Zadružnih svaevza bivše Jugoslavije kao i međunarodnih organizacija koji su preneli svoja iskustva.

Dr Miloš Milovanović, predstavnik Organizacije za hranu i poljoprivredu FAO, istakao je da u Srbiji realizuje projekat u vrednosti oko 3,5 miliona dolara, i nagalsio je da je ova organizacija angažovana u različitim sektorima proizvodnje, prerade i plasmana mesa, mleka, voća i povrća. Kako je naveo dr Milovanović, zadruge i zadrugarstvo su odličan odgovor izazovima globalizacije, sa čime se ne susreće samo poljoprivreda Srbije, nego i poljoprivreda mnogih zemalja sveta. Španija je odličan primer odgovora na izazove liberalizovanog tržiša  koje utiče na poljoprivrednog proizvođača.

Dr Miloš Milovanović, FAO

Tržište poljoprivrednih proizvoda Srbije je u velikoj meri liberalizovano, a sa druge strane, Srbija se nalazi pred vratima Svetske trgovinske organizacije, što je, sasvim sigurno, još jedan vid pritiska na domaće proizvođače, na domaću poljoprivredno-prehrambenu industriju i konačno na zadrugarski sektor dodao je Milovanovilć. Brojni su izazovi sa kojima se poljoprivredni proizvođač susreće, ali je dobro što se kroz ovaj vid poslovanja može lakše proizvoditi i plasirati gotov proizvod zaključuje predstavnik Svetske organizacije za hranu FAO koja je podržala skup organizovan na Međuanrodnom sajmu etno hrane u Beogradu.

Velimir Stanojević, državni sekretar Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Učesnicima skupa obratio se i držvani sekretar mnistarstva poljoprivrede Velimir Stanojević koji je kao predstavnik resornog ministarstva potvrdio želju z aunapređenjem ovog sektora. Ministarstvo poljoprivrede, izdvaja značajna sredstva za subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje, bilo da je reč o individualnim proizvođačima ili zadrugama, a prepoznalo je značaj Sajma etno hrane i pića, jer naši poljoprivrednici ne mogu da idu na velike evropske sajmove, ali mogu zajedno na ovakvim manifestacijama da predstave svoje proizvode.

Ivana Đurović, savetnik u ambasadi Španije govorila je o iskustvima ove nama prijateljske zemlje

Na konferenciji u svečanoj sali Beogradskog sajma učestvovali su i Havijer Alvares, šef ekonomskog odseka ambasade Španije i i njegova saradnica Ivana Đurović koji su preneli iskustva o ovom temi u Španiji. Ovom prilikom saznali smo i to da se zaruge u Španiji ukrupnjavaju, da pored niže stope pdv-a znčajna sredstva koja se naplate kroz porez od rada zadruga budu ponovo uložena upravo u razvoj zadrugarstva. Posebno su uspešne španske zadruge voćara i vinogradara kao i proizvođača mesa i maslina istaknuto je u prrezentaciji koju su imali prilike da čuju zadrugari Srbije i njihovi gosti iz regiona.

Goran Đaković, urednik Agrobiznis magazina i predsednik AGROPRESS-a bio je moderator ovog skupa.

 

Ministarstvo poljoprivrede saglasilo se sa predlogom Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), da se u Srbiju uvede nešto slično hrvatskom modelu registracije pčelarskih vozila.
 
Na osnovu tog predloga, ministar poljoprivrede će određivati uslove registracije posebnim Pravilnikom u okviru Ministarstva poljoprivrede, a uz saglasnost Ministra unutrašnjih poslova i Ministra saobraćaja, objavljeno je na sajtu SPOS-a.
 
Navodi se i da je Ministarstvo poljoprivrede odavno pripremilo amandman na Zakon o bezbednosti saobraćaja koji će to omogućiti, kao i da su trenutne izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja usmerene isključivo na kaznenu politiku, te neće obuhvatati nikakve druge izmene zakona.
 
MUP je već formirao Radnu grupu koja će u narednih mesec dana analizirati sve predloge za suštinsku izmenu zakona, jer ih ima dosta, te će naredna izmena zakona u dogledno vreme da se nađe u skupštinskoj proceduri, i obuhvatiće i izmenu vezanu za registraciju pčelarskih vozila, dodaje se na sajtu SPOS-a.
 
Kako navodi SPOS, rešenje ovog pitanja i pčelarima i državi doneće veliku korist, jer će značajan porast broja selećih pčelara, koji će uslediti nakon izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja, značajno doprineti značajno većoj proizvodnji meda sa istim brojem košnica, većem izvozu meda i većem deviznom prilivu za državu.
 
 
Ovo je najskuplji pčelinji proizvod
 
 
 

Najnoviji rezultati kontrole proizvodnje kafe koju je sprovelo Ministarstvo poljoprivrede u protekla dva meseca pokazuju da je kvalitet i bezbednost omiljenog napitka u Srbiji na veoma visokom nivou.

Od 30 uzoraka, jedan proizvođač kafe "sladio" je ovaj napitak sa dodacima, odnosno dodavao je surogat.

Međutim, u Ministarstvu poljoprivrede rekli su Tanjugu da taj dodatak nije opasan, te da je bezbedan za upotrebu, ali da mu nije mestu u pravoj kafi.

Objašnjavaju da se najveći broj nepravilnosti koji je utvrđen odnosi na nepotpunu dokumentaciju i poštovanje standarda proizvodnje (HASSP).

"Zdravstvena bezbednost svih proizvoda, ako se izuzme ovaj neozbiljan gest po pitanju surogata, je zadovoljavajući. Obišli smo 65 objekata, i u 25 objekata smo utvrdili određene nepravilnosti. Sve te nepravilnosti se odnose na dokumentaciju, a ne na bezbednost", kaže za Tanjug pomoćnik ministra poljoprivrede Nenad Vujović.

On kaže da je ranijih godina bilo znatno više lažne kafe, te da je u ovakvim kontrolama uglavnom bilo i do šest otkrivenih "kafe prevaranata".

"Informacije ranijih godina govorile su da je kafa bila često nebezbedna, da je bio veliki broj proizvođača koji su u kafu dodavali surogate. Rezultati pokazuju da su sada stvari znatno bolje", navodi Vujović i kaže da su proizvođači koji su u kafu stavljali dodatke kažnjeni.

Takođe, drugi deo "snimanja" tržišta Srbije, pokazao je da u sektoru proizvodnje biljnih ulja i margarina, jedan proizvođač nije ispoštovao sva pravila.

"Samo jedan uzorak od 20, koji su uzeti, bio je neispravan. Odnosno, visina slova na deklaraciji nije bila u skladu sa propisima", objašnjava Vujović.

Što se tiče bezbednosti i kvaliteta margarina i ulja koji građani koriste, Vujović tvrdi - "rezultati su iznad svih očekivanja".

Ono što navodi kao trenutni problem na kojem inspekcija Ministarstva poljoprivrede radi je da mali proizvođači počnu više da primenjuju HASSP standard.

Od 2011. godine, od kada se u Srbiji primenjuje ovaj pravilnik, koji utvrđuje pravila proizvodnje prehrambenih namirnica, 100 odsto velikih kompanija ga poštuje, kaže Vujović.

Međutim, objašnjava, takva situacija nije kod manjih proizvođača kao što su pekari ili male pržionice kafe.

"Kod manjih proizvođača, kao što su pekare ili proizvođači kafe, procenat uvedenih funkcionalnih sistema u okviru HASSP standarda je 25 odsto", objašnjava on i naglašava da će male firme, koje ne budu potpuno uspostavili HASSP standard, biti zatvorene.

Rezultati rada inspektora u protekla dva meseca, pokazali su da od 65 objekata u kojima se pravi kafa, četiri nisu obezbedili adekvatnu higijenu u skladu sa propisima, 25 nije radilo po pravilima HASSP-a, 13 njih nije bilo upisano u Centralni registar, 12 nije poštovalo pravila i procedure proizvodnje, a 14 firmi nije imalo usklađenu deklaraciju sa propisima.

Izvor: www.naslovi.net

Umanjenje proizvodnje ratarskih kultura izazvano sušom neće uticati na prehrambenu sigurnost građana, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede. "Manji prinosi suncokreta i soje u ovoj sušnoj godini biće nadoknađeni većim zasejanim površinama, dok će manji prinosi kukuruza biti nadoknađeni relativno visokim prelaznim zalihama od oko 1,3 miliona tona", rečeno je agenciji Beta u ministarstvu. Kako je istaknuto, tačan procenat umanjenja roda biće poznat nakon što prođu tropske vrućine. Umanjenje prinos zavisiće i od rasporeda lokalnih padavina u prethodnom periodu, rečeno je u Ministarstvu poljoprivrede. Stručnjaci istovremeno već procenjuju da će domaća poljoprivreda zbog suše pretrpeti štetu od najmanje pola milijarde evra. Direktor udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković kazao je agenciji Beta da je suša katastrofalno umanjila rod kukuruza, za čak 40 odsto, pa će ove godine biti oko 4,4 miliona tona, što je za 3,5 miliona tona manje nego lane. "Samo na kukuruzu šteta iznosi 525 miliona evra koje poljoprivrednici neće dobiti", rekao je on i dodao da je šteta i veća, jer pored ostalih gube izvoznici, prevoznici i drugi u lancu. Izvor: Beta

Specijalno za posetioce sajta AGROPRESS-a prenosimo deo intervjua Žarka Radata, direktora Uprave za agrana plaćanja koji će biti objavljen u Agrobiznis magazinu od 15. jula 2017. godine

Koliko sada u upravi ima zaposlenih? A koliko treba da ih bude do početka primene realizacije sredstava iz IPARD fondova?

Uprava od osnivanja sukcesivno zapošljava i obučava ljude. Trenutno imamo 200 zaposlenih i taj broj zadovoljava uslove za sprovođenje nacionalnih i međunarodnih programa podsticaja u poljoprivredi i u skladu je sa analizom radne opterećenosti. U narednim godinama je u planu je da se broj zaposlenih i broj poslovnih jedinica poveća. To predstavlja neophodnost na putu ka EU. Treba podsetiti da su sredstva iz IPARD-a i nacionalnog budžeta simbolična u odnosu na sredstva koja će Srbija imati na raspolaganju kroz evropske fondove za ruralni razvoj. Dakle, rad treba prilagođavati obimu posla koji nas u budućnosti očekuje.


Koja je osnovna uloga institucije na čijem ste čelu?

Uprava za agrarna plaćanja predstavlja svojevrsni „trezor” poljoprivrede, tehničko telo Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede, koje je u najbližem kontaktu sa poprivrednim proizvođačima - korisnicima podsticaja. Naime, mi u delo sprovodimo poljoprivrednu politiku koju donosi Ministarstvo, tako što omogućavamo poljoprivrednim proizvođačima da ostvare subvencije na koje imaju pravo i obezbeđujemo efikasnu i brzu isplatu sredstava gazdinstvima.
Uprava za agrarna plaćanja vodi evidenciju o isplatama gazdinstvima po osnovu subvencija, brine o registru poljoprivrednih gazdinstava, upravlja podsticajnim sredstvima za poljoprivredu iz međunarodnih izvora i brine se o tome da ona stignu do krajnjih korisnika.


Formiranje Uprave je jedan od institucionalnih uslova da srpska poljoprivredna gazdinstva koriste sredstva iz pretpristupnih fondova Evropske unije. Kada postanemo članica EU, biće nam dostupna i mnogo veća sredstava iz Evropskog garantnog fonda i Evropskog fonda za ruralni razvoj.

Koliko je do sada plasirano novca kroz Upravu za agrarna plaćanja?

Ukoliko pričamo o plasmanu sredstava od osnivanja Uprave 2010. godine, veoma uspešno, sa gotovo maksimalnom realizacijom, sprovedeno je 8 agrarnih budžeta. Svaka godina je bila sve zahtevnija i u broju mera, pravilnnika, uredbi, kao i u broju podnetih zahteva. Međutim, to jeste jedana od uloga Uprave – da poljoprivrednim proizvođačima približi ideju o korišćenju subvencija. Zato i jesmo zadovoljni sve većim brojem korisnika iako to za nas predstavlja sve veći posao. Kao i do sada, mi ćemo ga uspešno završiti.
Što se tiče 2017. godine, UAP je od početka godine do sada na ime podsticaja u poljoprivredi isplatila blizu 40.000 rešenja i za te namene je izdvojeno oko 10 milijardi dinara.


Imajući u vidu da je Srbiji dostupan novac EU za podsticaje koji će ići preko Uprave, kako teku pripreme za ovaj posao? Da li su počeli radovi na novoj lokaciji? Kada očekujete da će biti završeni? I šta je još preostalo da se uradi?

Evropska Komisija sprovela je prvu IPARD revizorsku misiju povodom Zahteva za poveravanje budžetskih ovlašćenja krajem maja prošle godine. Proveravali su spremnost sistema odgovornog za implemetaciju IPARD-a u Republici Srbiji – od postojanja adekvatnog pravnog osnova, preko tehničkih uslova, sve do spremnosti administracije za proces koji predstoji. U izveštaju revizora je bilo nekoliko nalaza koji imaju blokirajući karakter za implementaciju IPARD programa u Srbiji. Do današnjeg dana uspeli smo da ispravimo gotovo sve nedostatke najvišeg rizika. Poslednje što je ostalo da se reši, odnosno nalaz koji još ne može da bude u potpunosti zatvoren, ali se ide u tom pravcu, jesu prostorije UAP. Radovi teku po planu i realno je da se sredimnom avgusta zatvori i taj blokirajući nalaz.


Tokom protekle godine 84 osobe su primljene u stalni radni odnos u Upravu za agrarna plaćanja, kroz dve faze javnog konkursa, a obuke zaposlenih su konstantno u toku. Izmenjen je i Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju i tako uspostavljen adekvatan zakonodavni okvir za sprovođenje IPARD programa u Republici Srbiji.


Potpisani su i sporazumi o saradnji sa tehničkim telima koja će utvrđivati ispunjenost nacionalnih uslova i EU standarda kod korisnika podsticaja iz IPARD programa. U toku je i finalizacija procedura. Situacija je mnogo polja nego prošle godine u ovo vreme, očekujemo novu posetu revizora i sa velikom optimizmom očekujemo da nam budu poverena ovlašćenja za upravljanje sredstvima EU.

 

Opširnije u Agrobiznis magazinu koji je na kioscima od 15. jula 2017. godine

 

Goran Đaković

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31