Specijalno za posetioce sajta AGROPRESS-a prenosimo deo intervjua Žarka Radata, direktora Uprave za agrana plaćanja koji će biti objavljen u Agrobiznis magazinu od 15. jula 2017. godine

Koliko sada u upravi ima zaposlenih? A koliko treba da ih bude do početka primene realizacije sredstava iz IPARD fondova?

Uprava od osnivanja sukcesivno zapošljava i obučava ljude. Trenutno imamo 200 zaposlenih i taj broj zadovoljava uslove za sprovođenje nacionalnih i međunarodnih programa podsticaja u poljoprivredi i u skladu je sa analizom radne opterećenosti. U narednim godinama je u planu je da se broj zaposlenih i broj poslovnih jedinica poveća. To predstavlja neophodnost na putu ka EU. Treba podsetiti da su sredstva iz IPARD-a i nacionalnog budžeta simbolična u odnosu na sredstva koja će Srbija imati na raspolaganju kroz evropske fondove za ruralni razvoj. Dakle, rad treba prilagođavati obimu posla koji nas u budućnosti očekuje.


Koja je osnovna uloga institucije na čijem ste čelu?

Uprava za agrarna plaćanja predstavlja svojevrsni „trezor” poljoprivrede, tehničko telo Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede, koje je u najbližem kontaktu sa poprivrednim proizvođačima - korisnicima podsticaja. Naime, mi u delo sprovodimo poljoprivrednu politiku koju donosi Ministarstvo, tako što omogućavamo poljoprivrednim proizvođačima da ostvare subvencije na koje imaju pravo i obezbeđujemo efikasnu i brzu isplatu sredstava gazdinstvima.
Uprava za agrarna plaćanja vodi evidenciju o isplatama gazdinstvima po osnovu subvencija, brine o registru poljoprivrednih gazdinstava, upravlja podsticajnim sredstvima za poljoprivredu iz međunarodnih izvora i brine se o tome da ona stignu do krajnjih korisnika.


Formiranje Uprave je jedan od institucionalnih uslova da srpska poljoprivredna gazdinstva koriste sredstva iz pretpristupnih fondova Evropske unije. Kada postanemo članica EU, biće nam dostupna i mnogo veća sredstava iz Evropskog garantnog fonda i Evropskog fonda za ruralni razvoj.

Koliko je do sada plasirano novca kroz Upravu za agrarna plaćanja?

Ukoliko pričamo o plasmanu sredstava od osnivanja Uprave 2010. godine, veoma uspešno, sa gotovo maksimalnom realizacijom, sprovedeno je 8 agrarnih budžeta. Svaka godina je bila sve zahtevnija i u broju mera, pravilnnika, uredbi, kao i u broju podnetih zahteva. Međutim, to jeste jedana od uloga Uprave – da poljoprivrednim proizvođačima približi ideju o korišćenju subvencija. Zato i jesmo zadovoljni sve većim brojem korisnika iako to za nas predstavlja sve veći posao. Kao i do sada, mi ćemo ga uspešno završiti.
Što se tiče 2017. godine, UAP je od početka godine do sada na ime podsticaja u poljoprivredi isplatila blizu 40.000 rešenja i za te namene je izdvojeno oko 10 milijardi dinara.


Imajući u vidu da je Srbiji dostupan novac EU za podsticaje koji će ići preko Uprave, kako teku pripreme za ovaj posao? Da li su počeli radovi na novoj lokaciji? Kada očekujete da će biti završeni? I šta je još preostalo da se uradi?

Evropska Komisija sprovela je prvu IPARD revizorsku misiju povodom Zahteva za poveravanje budžetskih ovlašćenja krajem maja prošle godine. Proveravali su spremnost sistema odgovornog za implemetaciju IPARD-a u Republici Srbiji – od postojanja adekvatnog pravnog osnova, preko tehničkih uslova, sve do spremnosti administracije za proces koji predstoji. U izveštaju revizora je bilo nekoliko nalaza koji imaju blokirajući karakter za implementaciju IPARD programa u Srbiji. Do današnjeg dana uspeli smo da ispravimo gotovo sve nedostatke najvišeg rizika. Poslednje što je ostalo da se reši, odnosno nalaz koji još ne može da bude u potpunosti zatvoren, ali se ide u tom pravcu, jesu prostorije UAP. Radovi teku po planu i realno je da se sredimnom avgusta zatvori i taj blokirajući nalaz.


Tokom protekle godine 84 osobe su primljene u stalni radni odnos u Upravu za agrarna plaćanja, kroz dve faze javnog konkursa, a obuke zaposlenih su konstantno u toku. Izmenjen je i Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju i tako uspostavljen adekvatan zakonodavni okvir za sprovođenje IPARD programa u Republici Srbiji.


Potpisani su i sporazumi o saradnji sa tehničkim telima koja će utvrđivati ispunjenost nacionalnih uslova i EU standarda kod korisnika podsticaja iz IPARD programa. U toku je i finalizacija procedura. Situacija je mnogo polja nego prošle godine u ovo vreme, očekujemo novu posetu revizora i sa velikom optimizmom očekujemo da nam budu poverena ovlašćenja za upravljanje sredstvima EU.

 

Opširnije u Agrobiznis magazinu koji je na kioscima od 15. jula 2017. godine

 

Goran Đaković

У Бoтaничкoj бaшти Јевремовац у Бeoгрaду јуче је склoпљeн je спoрaзум измeђу Нaциoнaлoг пaркa Taрa и aмeричкoг Нaциoналнoг пaркa Black Canyon Colorado. Држaвни сeкрeтaр Mинистaрствa пoљoприврeдe и зaштитe живoтнe срeдинe др Стaна Бoжoвић je том приликом истакла:

„Нaциoнaлни пaрк Taрa je oд изузeтнoг знaчaja зa лoкaлни eкoнoмски и oдрживи рaзвoj цeлe Зaпaднe Србиje. Mинистaрствo пoљoприврeдe и зaштитe живoтнe срeдинe свaкe гoдинe oдвaja oкo 200 милиoнa динaрa зa субвeнциje и пoдршку рaзвojу нaциoнaлних пaркoвa Србиje и сa вeликим зaдoвoљствoм жeлим дa истaкнeм дa смo прe нeких 15 дaнa пoтписaли угoвoрe сa нaциoнaлним пaркoвимa o субвeнциoнисaњу њихoвoг свaкoднeвнoг рaдa и будућeг рaзвoja, кaкo би oдгoвoрили зaдaцимa и стрaтeгиjaмa рaзвoja кoje прeд њих пoстaвљa Рeпубликa Србиjа.“

Узeвши у oбзир чињeницу дa je упрaвa Нaцинaлнoг пaркa Црни кaњoн из Кoлoрaдa нa чeлу сa гoспoдинoм Бурс Нoблoм у 2016. гoдини oствaрилa eкoнoмску дoбит лoкaлнoj зajeдници у висини oд прекo 18 милиoнa дoлaрa, државни сeкрeтaр др Стaнa Бoжoвић je изjaвилa:

„Сигурнa сам дa би мoje кoлeгe жeлeлe дa чуjу у нaучe, a штo сe у цeлoсти уклaпa у нaшe зaгoвaрaњe дa зaштитa прирoдe и живoтнe срeдинe ниje трoшaк вeћ инвeстициja и мoтoр лoкaлнoг eкoнoмскoг рaзвoja крoз рaзвoj туризмa, jeстe кaкo дa oд 1 дoлaрa инвeстициjе дoбиjу 10 дoлaрa дoбити, кaкo је речено приликoм прeдстaвљaњa рeзултaтa рaдa упрaвe Црнoг кaњoнa.“

Дoгaђajу су присутвoвaли  и пoмoћник министрa Слoбoдaн Eрдeљaн као и  Дрaгић Кaрaклић из упрaвe нaциoнaлнoг пaркa, кojи je прeдoчиo свe дoбрoбити кoje ћe Нaциoнaлни пaрк Taрa oствaрити примeнoм oвoг спoрaзумa, уз зaхвалнoст aмеричким прeдстaвницимa нa прeпoзнaтoм пoтeнциjaлу.

Њeгoвa eксeлeнциja Кajл Скaт, амбасадор САД у Србији је поводом потписивања споразума истaкao дa измeђу  нaциoнaлнoг пaркa Taрa и Нaцинaлнoг пaркa Black Canyon пoстojи  пунo тoгa зajeдничкoг штo бисмo мoгли дa нaучимo jeдни oд других  кaкo бисмo пoбoљшaли услoвe сaрaдњe, рaзмeнили знaњa и  искуствa у циљу oдрживoг рaзвoja зaштићeних пoдручja.

Бурс Нoбл, упрaвник нaциoнaлнoг пaркa Black Canyon пoсeтиће Нaциoнaлни пaрк Taрa гдe ћe имaти прилику дa сe упoзнa сa нaчинoм рукoвoђeнa и тeхничким aктивнoстимa али и дa прeнeсe свoja вишeгoдишњa искуствa у упрaвљaњу националним парком.

Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Kako objavljuje POLITIKA Fudbalski klub Sloga u mačvanskom selu Zasavici, koje pripada gradu Sremska Mitrovica, u svojim redovima ima fudbalera koji je trenutno na dužnosti ministra u Vladi Republike Srbije.

To je Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, diplomirani pravnik, bivši poslanik  i gradonačelnik Sremske Mitorvice, čija familija, uglavnom, živi u sremskom selu Velikim Radincima, a on u centralnom gradu Srema.

Branislav Nedimović je počeo da igra fudbal kao đak osnovac u sremskomitrovačkom drugoligašu Sremu i prošao fudbalsku školu od petlića do omladinca.

 

Izvor: http://www.politika.rs 

Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine saopštila je danas da je počela isplata subvencija za regresirano đubrivo.

Prva isplata za 28.680 poljoprivrednika koji su ostvarili pravo na subvencije na osnovu Pravilnika o uslovima, načinu i obrascu zahteva za ostvarivanje prava na regres za đubrivo, izvršena je 22. maja, u iznosu od 549.338.883 dinara.

Druga tranša u iznosu od 510.229.655 dinara za 36.367 korisnika, biće isplaćena 30. maja.

Isplatom druge tranše, biće realizovano ukupno 1.059.568.538,40 dinara za 65.047 korisnika.

Preostalih 7.774 korisnika sa zahtevima u vrednosti od 106.199.087 dinara, kao i svi oni korisnici koji zahtev podnesu do 31. maja tekuće godine, biće isplaćeni u trećoj tranši do 8. juna.

Podnošenje zahteva za regresiranje đubriva počelo je 3. maja, i do danas podneto je 72.821 zahteva u ukupnoj vrednosti od 1.165.767.625,40 dinara.

Isplata regresa nastaviće se nedeljnom dinamikom do zaključenja roka za podnošenje zahteva, odnosno do 30. septembra.

Izvor: www.naslov.net

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović najavila je donošenje uredbe kojom će Zlatibor postati prirodno dobro, a cilj je da se kontroliše nelegalna gradnja na toj planini. 

"Ministarstvo poljoprivrede je tu uredbu završilo i očekujemo da ćemo sledeće nedelje o tome razgovarati na sednici Vlade Srbije. Na taj način država će kontrolisano dozvoljavati izgradnju na Zlatiboru", rekla je Mihajlović.

Prema njenim rečima, sada će biti doneta uredba o Zlatiboru kao prirodnom dobru, kao što već postoji za Kopaonik, Taru i za druge planine. Mihajlović je rekla da se radi na izmenama i dopunama zakona o pranju novca i dodala da se na Zlatiboru novac pere upravo u sektoru građevinarstva.

"Tim izmenama i dopunama posebno ćemo se baviti resorom građevinarstva. Očekujemo da u narednih mesec dana bude na sednici vlade", rekla je ona. Mihajlović je ponovila da se za svaki infrastrukturni projekat u Srbiji izdaju građevinske dozvole.

"Ministarstvo već dve godine pokušava da sačuva Zlatibor, jer ima nekontrolisane gradnje na jednoj od najlepših planina", rekla je ona.

Podsetila je da je Ministarstvo pre dve godine podnelo krivičnu prijavu Tužilaštvu za organizovani kriminal, upravo zbog toga što se mnoge dozvole ili nisu davale ili su se nekontrolisano davale.

"Država će da zaštiti Zlatibor, jer to nije ni moja dedovina, ni Stamatovićeva, to je planina koja treba da se čuva za budućnost", istakla je Mihajlović.

Izvor: www.naslovi.net

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije Branislav Nedimović rekao je danas u Beogradu da će osam proizvoda koji su dobili državnu oznaku "Srpskog kvaliteta" biti "inicijalna kapisla" za druge da ponude tržištu robu takvog kvaliteta, a da su za to već zainteresovani i proizvođači meda. 

On je na konferenciji za novinare povodom predstavljanja prvih proizvoda s oznakom "Srpski kvalitet" rekao da je u planu kampanja da bi se potrošačima objasnilo da "nije reč o floskuli, već da su tp proizvodi sa garancijom kvaliteta".

"Istraživanja pokazuju da ljudi vole da kupuju proizvode sa oznakom domaćeg kvaliteta", a taj kvalitet će "dvostruko proveravati nezavisne ovlašćene institucije", rekao je Nedimović.

Državnu oznaku "Srpski kvalitet" dobilo je osam proizvoda: "Karneksova" domaća mesnata slanina, pašteta s komadićima mesa "Selekšn" i pašteta "Selekšn" sa dimljenom slaninom, Industrija mesa "Topola" ima dva proizvoda s tom oznakom - ljuti kulen i "izletničku salamu", a Industrija mesa "Zlatiborac" "kraljevsku salamu" i "pileću delikates salamu".

Oznaka "Srpski kvalitet" garantuje da je proizvod napravljen od dobrih sirovina, isključivo iz Srbije ili da je napravljen na tradicionalan način.

Nedimović je istakao da je i do sada bilo mnogo tržišnih utakmica kojima se promovisao domaći kvalitet, ali uglavnom su se proizvodi takmičili izgledom, a nisu imali nikakvu garanciju kvaliteta.

"Oznaka 'Srpski kvalitet' iza koje stoje državne institucije koje to kontrolišu, obezbediće veću konkurentnost srpskih proizvoda na domaćem i inostranom tržištu i uticaće da se poboljša imidž hrane i zemlje u celini", rekao je Nedimović.

Dodao je da ta oznaka neće podići cene tih proizvoda, već će oni postati traženiji.

Rukovodilac Grupe za kvalitet, deklarisanje i oznake hrane Branislav Raketić rekao je da licenca za kvalitet traje godinu dana i da se posle toga može obnoviti.

"Inspekcija će i u toku godine vanredno kontrolisati proizvođače da li održavaju standarde utvrđenog kvaliteta", rekao je Raketić.

Rekao je da cena kontrole za dobijanje dozvole za oznaku "srpskog kvaliteta" nije velika, a da će Ministarstvo pljoprivrede za te namene davati subvencije od 50 do 65 odsto, zavisno od područja s kojeg je proizvod.

Predstavnik Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (UN FAO) Emanuel Hidler istakao je da je Srbija brzo spremila proizvode sa nacionalnom oznakom.

Predstavnik Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Milan Ždrale rekao je da je Srbija toj banci prioritet i nalazi se u prvih deset zemalja gde je najveće investirano, a posebna pažnja se poklanja poljoprivredi.

"Srbiji su potrebni poljoprivredni infrastrukturni projekti jer ta grana uprkos problemima izvozom ostvaruje dobre rezultate", rekao je Miljan Ždrale.

Izvor: www.naslovi.net

Oznaku „Srpski kvalitet“

Konferencija za novinare, povodom promocije nacionalne oznake „Srpski kvalitet“, održana je danas, 22. maja 2017. godine, u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, na kojoj je istaknuto da su proizvodi koji nose ovaj logo, potpuno srpski proizvod od sirovina koje su poreklom iz Srbije.

Oznaku „Srpski kvalitet“ dobilo je danas osam srpskih proizvoda iz mesne i prerađivačke industrije, a u narednih nekoliko nedelja ovi proizvodi će se naći na rafovima svih trgovačkih lanaca i malih prodavnica u Srbiji, rekao je ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović.

„Naš osnovni cilj je bio pre svega konkurentnost i kvalitet proizvoda. Upravo ova oznaka srpskog kvaliteta treba da doprinese tome, da se i država uključi i da da konačnu potvrdu da je nešto, što je napisano na deklaraciji baš tako. Da je ono što je proizvedeno u Srbiji, baš iz Srbije“, naglasio je ministar Nedimović.

Oznaku „Srpski kvalitet“ od danas nosi osam proizvoda tri kompanije: Industrija mesa Carnex sa „Domaćom mesnatom slaninom“, „Selection pašteta sa komadićima mesa“, „Selection pašteta sa dimljenom slaninom“ i „Domaća sarma“, zatim, Industrija mesa Topola sa „Ljutim kulenom“ i „Izletničkom salamom“, kao i kompanija Zlatiborac sa „Kraljevskom salamom“ i „Pilećom delikates salamom“.

Emanuel Hidier iz Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), koja je zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) pomogla uvođenje oznake kvaliteta, istakao je da Srbija želi da bude konkurentna, a na ovaj način će se, kako je rekao, obezbediti sigurnost da potrošači dobijaju premijum kvalitet.

 

„Potrošači su zainteresovani da kupe proizvod koji ima jasnu oznaku kvaliteta i geografskog porekla. U Francuskoj je, na primer, ceo proces označavanja proizvoda sa posebnim logoom i uspostavljanje sistema, trajao 20 godina“, kazao je Hidier.

Od momenta podnošenja zahteva za dobijanje oznake „Srpski kvalitet“, prođe maksimalno 3 meseca, a država iz budžeta refundira oko 50 odsto sredstava za kontrolu kvaliteta.

Miljan Ždrale ispred EBRD-a, rekao je da sa aspekta ove banke veoma važno da se investira i unapredi kvalitet poljoprivrednih prehrambenih proizvoda, te da će kompanije koje ulaze u proces označavanja sigurno imati, kako je istakao, novi talas investicija.

Ministar Nedimović je rekao i da je ova akcija, „savršen primer javno-privatnog partnerstva između proizvođača i države, gde imamo potpuno nezavisnu kontrolu kvaliteta. „Nadam se da su prvih osam proizvoda koji su ušli u sistem, samo inicijalna kapisla. Ovaj sistem će se i dalje razvijati, a za početak reč je o tri kompanije koje su jedni od lidera u preradi mesa u Srbiji“, izjavio je ministar Nedimović.

Kako je ministar rekao, pored toga što su proizvodi iz Srbije, na ovaj način, označavanjem robe, dovešće se do jasne razlike, kako među srpskim proizvođačima u zemlji, tako i među inostranim proizvodima u svetu.

„Dogovorili smo još nekoliko važnih stvari za naredni period. Sad smo koncentrisani na proizvode od mesa, ali smo otvorili ceo proces za sve vrste poljoprivrednih proizvoda“, rekao je ministar i dodao da su i proizvođači meda zainteresovani da uđu u proceduru i dobiju oznaku „Srpski kvalitet“.

 



Ministar je objasnio da ovi proizvodi neće biti skuplji, te da će se u narednim nedeljama naći na rafovima svih prodavnica u zemlji.

Istaknuto je i da iza garancije kvaliteta stoji Ministarstvo poljoprivrede, kao i brojne sertifikacione kuće za proveru kvaliteta, te udrženja potrošača i privredne asocijacije.

„Komisija koju čine brojni stručnjaci iz oblasti bezbednosti i kvaliteta hrane daje predlog ministru poljoprivrede da li neki proizvod treba da dobije oznaku. Sertifikat traje jednu godinu, a kontrole obavljaju ovlašćene službe države, esnafska udruženja i nadležne inspekcijske službe. Nema ograničenja u tome koji će se proizvodi moći naći na spisku, a prvi na listi nakon mesnih prerađevina će verovatno biti medari kao i proizvođači mlevene paprike“, rekao je Branislav Raketić, rukovodilac grupe za kvalitet proizvoda u Ministarstvu poljoprivrede.

Oznaka je namenjena za poljoprivredne i prehrambene proizvode u sektoru proizvodnje i prerade mleka, mesa, voća, povrća, žitarica, uljarica, grožđa i meda, (osim jakih alkoholnih pića, vina i aromatizovanih proizvoda od vina).

Ova oznaka je dobrovoljni standard kvaliteta, regulisan Uredbom o označavanju poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda nacionalnom oznakom višeg kvaliteta „Srpski kvalitet“. Podršku u razvoju Oznake „Srpski kvalitet“ Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine pružila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), u okviru višegodišnjeg projekta koji se realizuje u Srbiji “Unapređenje kvaliteta i bezbednosti hrane u sektoru proizvodnje mesa”.

Prvobitni rok za predaju zahteva za odobravanje prava na podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku novog traktora u 2017. godini bio je 19. maj.

Rok za predaju zahteva za subvencionisanu nabavku novih traktora je produžen do 31. maja, saopštilo je danas Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Podnošenje zahteva je počelo 10. aprila, a informacije o raspisanom javnom pozivu su dostupne na telefon Info-centra Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine: 011/260-79-60 ili 011/260-79-61, kao i Kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja 011/30-20-100; 011/30-20-101 i 011/30-20-118, svakog radnog dana od 7.30 do 15.30 časova.

Izvor: www.rtv.rs

U Kongresnom centru Master u četvrtak, 18. maja sa početkom u 11.00. časova, u saradnji sa Italijanskom agencijom za spoljnu trgovinu (ICE) i Privrednom komorom Srbije održaće se konferencija pod nazivom: ”Prednosti udruživanja i stvaranje proizvoda sa dodatom vrednošću u sektoru mleka” u cilju podrške udruživanju i kreiranju proizvoda sa dodatom vrednošću u sektoru mleka.

Na štandu MPZŽS svakodnevno će se u periodu od 10:00-13:00 časova predstavljati predstavnici poljoprivrednih savetodavnih službi. Cilj je povećanje vidljivosti savetodavnih službi kao i upoznavanje proizvođača sa uslugama koje mogu da očekuju od poljoprivrednih savetodavaca.

Četvrtak, 18. maj u terminu od 10:00-14:00 časova rezervisan je za EU dan na štandu MPZŽS i predstavljanje zajedničkih projekata u oblasti poljoprivrede, a koji se realizuju uz podršku EU.

Pored svega navedenog, svakog dana održavanja sajma, na svom štandu, predstavnici Ministarstva, biće na raspolaganju poljoprivrednicima i posetiocima, informišući ih o radu i aktivnostima ministarstva.

 

 

Predsednik Asocijacije proizvođača mleka u Vojvodini Sanja Bugarski o trenutnom stanju u mlekarstvu. Od Ministarstva poljoprivrede traže da gotov proizvod poskupi, kako bi se zaštitili stočari.

Proizvodnja mleka u Srbiji već godinama je na "klimavim nogama", a stočari kažu da je njihov opstanak više nego ugrožen. Niska otkupna cena glavni je razlog što domaći proizvođači mleka preživljavaju, a zahvaljujući "kreditima" uspevaju da održavaju svoje farme.

Ne očekujemo povećanje mleka do kraja godine, a sa prosečnom cenom od 31 do 32 dinara po litru, ne možemo više da izdržimo - govori Sanja Bugarski, predsednik Asocijacije mlekara Vojvodine. - Naša proizvodnja definitivno je doživela tešku ugroženost, pre svega zbog niske otkupne cene i nestabilnosti u EU prethodne dve godine. Od viškova evropskog mleka, štitili su nas prelevmani, koje je država uvela kada nam je to bilo najpotrebnije. Sada imamo čvrsta obećanja da će ukoliko dođe opet do poremećaja, država uvesti nove prelevmane, koje je ukinula početkom ove godine.

Kada je reč o ljudima koji žive od ovog posla, kako priča Bugarski, u proteklom periodu svi su u prevelikim dugovima. Neko se zadužio kod banaka, neko kod mlekara, a pojedinci i kod dobavljača.

U stalnom smo kašnjenju, sve većem i većem i ne možemo da izmirimo ni osnovne obaveze, kako bismo plaćali blagovremeno dobavljače - ističe Bugarski. Nedavno smo imali sastanak sa mlekarama na tu temu, ali oni kažu da nemaju prostora da bi otkupne cene mleka porasle, jer je i u Evropi ta cena. Došli smo onda na zajedničku ideju, da ugovorimo sastanak sa ministarstvom poljoprivrede i trgovine, da se podigne cena gotovog proizvoda i da to ide direktno stočarima. To su radile mnoge evropske zemlje, pa bismo mogli i mi. Da se, recimo, cena mleka, pavlake i drugih mlečnih proizvoda podigne za dva dinara, i da te pare idu direktno farmerima. To bi bila akcija za spas stočara u Srbiji, a kupac bi znao gde idu te pare. Ovako, zarađuju samo prerađivači i trgovci. To nam je trenutno jedini spas.

Kako objašnjava Bugarski, ova akcija državu ne bi ništa koštala, ali su problem trgovci, jer ne žele da izađu u susret. To su sve strani trgovinski lanci i ne vode mnogo računa o srpskim proizvođačima mleka.

Kada bismo dobili povećanje od dva dinara, to bi bilo dovoljno da budemo na nuli i da plaćamo troškove - tvrdi Bugarski.  Zasada jedina dobra stvar je pravilnik koji je donela država, da se stočarima daje zemlja u zakup na minimum 10 godina, pa bar tu imamo neku sigurnost, a ne da lokalne samouprave izdaju zemlju kako hoće.

MAKSIMALNA otkupna cena mleka, koje daju velike mlekare, jeste 36 dinara po litru, objašnjava Bugarski.

Te pare gotovo i da ne vidimo - kaže Bugarski. - Stočari prosečno dobijaju između 31 i 32 dinara, dok oni manji, koji nose mleko na otkup, u zavisnosti od kvaliteta, ne dobiju više od 28 dinara. To je sve premalo novca.

Izvor: www.naslovi.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31