Ministarstvo poljoprivrede je od početka ove godine isplatilo subvencije u vrednosti od 28,5 milijardi dinara. Time je realizovano 428.787 zahteva, što za ovogodišnje podsticaje, što za one zaostale iz prethodnih godina. U resornom ministarstvu ističu da su veći deo sredstava i opredeljeni budžet ostvareni u procentu od 93 odsto. Ipak, pojedini poljoprivrednici u Srbiji smatraju da su podsticaji u poljoprivredi izuzetno mali, naročito u biljnoj proizvodnji.Kako su nam rekli u Ministarstvu poljoprivrede, broj zahteva se godišnje uvećava u proseku za 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Uprava za agrarna plaćanja radi na unapređenju procesa, kako bi se ubrzale obrade.- Ove godine je, samo u okviru Uprave, uvećana produkcija izdavanja rešenja za oko 60 odsto u odnosu na 2018. godinu - govore u Ministarstvu poljoprivrede. - Rezultat toga bila je obrada svih ispravnih zahteva iz 2017. i 2018. godine. S obzirom na to da podnošenje zahteva za određeni broj podsticaja još traje, precizne podatke o iznosu koji će biti prenet u narednu budžetsku godinu imaćemo krajem ove godine.

Prema rečima Miroslava Kiša, predsednika Asocijacije poljoprivrednika Vojvodine, ima poljoprivrednika koji nisu sve dobili ili im nešto od podsticaja kasni. Nadležni im, kaže on, govore da ili nije dobra dokumentacija, ili da im nedostaju kadrovi, pa je potrebno vreme da se sve to obradi.

- Agrarni budžet mogao bi da bude mnogo veći - ističe Kiš. - To je nešto što već godinama i decenijama pričamo, ali ovo sada je naša realnost. Država, očigledno, ne vidi poljoprivredu kao šansu, kao nešto u šta treba ulagati. Posedi su mali i usitnjeni, a ljudi iscrpljeni. Problema ima u mlečnom govedarstvu, stočarstvu, a i žitarice imaju nisku otkupnu cenu. Uvek apelujemo i tražimo više novca, ali ništa od toga. I tom poljoprivredniku, koji nije dobio subvencije, ili mu kasne, za njega je to sve.

Inače, prema podacima Uprave za poljoprivredno zemljište, ova godina je rekordna po površinama državnog zemljišta koje je dato u zakup. Najveću arendu ubiraju u Babušnici, Golupcu, Kniću, Kuršumliji, Medveđi, Prijepolju, Prokuplju, Raškoj...ZA novac iz IPARD programa Evropske unije namenjen za ulaganje u proizvodnju mleka, mesa, voća i povrća poljoprivrednici mogu da se prijave do kraja nedelje. Prerađivači imaju rok do februara. Najveće interesovanje poljoprivrednici su pokazali za kupovinu mehanizacije, odnosno traktora. Za kupovinu traktora uz pomoć evropskog novca, stiglo je 437 zahteva.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:836438-Poljoprivredi-do-sada-isplaceno-285-milijardi-dinara-subvencija-podsticaje-prenose-u-2020

Pšenica ovodišnjeg roda u Srbiji nije zaražena mikotoksinom, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, i ističu da postoji stalni inspekcijski nadzor nad pšenicom od trenutka žetve.Komentarišući informaciju koja se pojavila u pojedinim medijima da je pšenicu ovogodišnjeg roda u Srbiji zahvatilo gljivično oboljenje čija posledica je previše deoksinivalenola (DON), supstance iz grupe mikotoksina, direktor Uprave za zaštitu bilja u okviru Ministarstva poljoprivrede Nebojša Milosavljević naglašava da pšenica nije zaražena.

– Nije pšenica zaražena, nego je to produkt rada nekih gljiva koje se javljaju na pšenici, zbog izuzetno kišnog perioda, pogotovo u toku proleća na pojedinim parcelama koje nisu dovoljno štićene – rekao je on Tanjugu.

Milosavljević je istakao da ima više razloga za to što pojedine parcele nisu dovoljno štićene – negde zbog vremenskih uslova, a u nekim slučajevima što proizvođači nisu naviknuti na klimatske promene i na stalnu potrebu da slušaju preporuke stručnih lica, kao i zbog pojave fusarija i fuzarioza na pšenici (fuzarioze pšenice obuhvataju kompleks oboljenja od gljivica roda Fusarium).

Kako je rekao, u toku vegetacije, kao i u fazi žetve, na parcelama i u skladištima sprovodila se stalna kontrola na prisustvo mikotoksina, a posebno na prisustvo DON-a.

– Kod onih parcela i količina pšenice koje su bile zatečene prilikom skladištenja, a imali su povećanu koncentraciju DON-a, preduzete su mere, a to je zabrana korišćenja takve pšenice za ljudsku ishranu, tako da se koristila samo za stočnu hranu – rekao je Milosavljević.Dodao je da je kontrola, zajedno s Poljoprivrednom inspekcijom, nastavljena u mlinovima.

Po njegovim rečima, sva pšenica koja je dolazila u mlinove je bila pod stalnom kontrolom Fitosanitarne i Poljoprivredne inspekcije, kao i pšenica u skladištima.

– To se odnosilo i na brašno koje se dalje koristilo za proizvodnju hleba – dodao je on.

Pomoćnik ministra za sektor poljoprivredne inspekcije Nenad Vujović je rekao da nema razloga za brigu.

– Poljoprivredni inspektoru su na terenu u redovnim kontrolama, ima sporadičnih slučajeva da utvrđujemo određene nepravilnosti i, kao i u svim drugim slučajevima, reagujemo na način da taj proizvod bude bezbedan za krajnje potrošače – kazao je Vujović Tanjugu.

Napomenuo je da količine koje izlaze iz granica dozvoljenih za hranu za ljude i dalje ostaju u granicama dozvoljenim za hranu za životinje.

– Tako da trenutno imamo redovne kontrole i dobru komunikaciju s proizvođačima, koji, sa svoje strane, vode računa. Do sada nismo imali neki problem u bilo kojoj varijanti što se tiče potrošača. Čuo sam neke priče da li je situacija alarmantna ili nije… U svakom slučaju, situacija je pod kontrolom. Takođe, ima dovoljno pšenice – naglasio je on.Vujović je dodao da svake godine postoji neki razlog da kvalitet odudara, zbog stenica, vlažnog zrna ili nekog drugog razloga.

Kaže da suove godine razlog vremenski uslovi u toku rasta pšenice, ali da treba reći i da seme koje se koristi za sadnju u većini slučajeva nije ono koje treba već proizvođači koriste seme koje čuvaju.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/ministarstvo-poloprivrede-psenica-nije-zarazena-mikotoksinom-05-12-2019

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je Odluku o raspisivanju javnog oglasa za javno nadmetanje za davanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta u drugom krugu za teritoriju grada Pirota. Zemljište je oglašeno na period zakupa od 10 godina. Javno nadmetanje će se održati 4. decembra 2019. godine.

Imajući u vidu da se u prethodnom periodu državno poljoprivredno zemljište davalo u zakup na kraći period, najčešće na godinu dana, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je donelo odluku da se državno zemljište daje u zakup na duži vremenski period. Ovo je važno zbog toga što ubuduće poljoprivrednici planiraju poljoprivrednu proizvodnju na duži rok, ali i da se očuva i unapredi kvalitet državnog poljoprivrednog zemljišta i smanji mogućnost uzurpacije.

Sve informacije o državnom poljoprivrednom zemljištu u Godišnjim programima zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta (podaci o katastarskim parcelama, površinama, jedinicama javnog nadmetanja i drugo) i u Odlukama o raspisivanju javnog oglasa (početna cena, period zakupa, datum obilaska zemljišta, potrebna dokumentacija, rok i mesto za dostavljanje dokumentacije, datum javnog nadmetanja, jedinice javnog nadmetanja označene za investiciono ulaganje i davanje na korišćenje po početnoj ceni od 0 dinara i drugo) svih jedinica lokalnih samouprava, kao i drugi podaci, nalaze se na veb prezentaciji Uprave za poljoprivredno zemljište na sledećem linku: http://upz.minpolj.gov.rs/sadrzaj/

 

Izvor:http://www.plusonline.rs/zakup-drzavnog-poljoprivrednog-zemljista-na-deset-godina/

Svinjsko meso koje se nalazi u prometu u prodavnicma u Srbiji je bezbedno za upotrebu, rečeno je Televiziji Kragujevac iz resornog ministarstva poljoprivrede.

Zbog sumnje na moguću pojavu svinjske kuge koja se širi zemljama regiona na osnovu prijavljenog uginuća jedne svinje u opštini Mladenovac, nadležne službe Uprave za veterinu poslale su uzorke na laboratorijsku analizu.

Po dobijanju rezultata biće preduzete sve potrebne mere u skladu sa utvrđenim procedurama.

Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je ranije Tanjugu da je isplaćena novčana nadoknada vlasnicima.

Svinjska kuga je visokozarazna bolest od koje mogu da obole domaće i divlje svinje, ali ne i ljudi.

Izvor:http://rtk.co.rs/svinjsko-meso-u-srbiji-bezbedno-za-upotrebu/

U agroekonomskoj 2018/19. godini u 56 opština i gradova ostvaren je rekordan zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Pored devet jedinica lokalnih samouprava na području AP Vojvodine, najveće površine pod zakupom u agroekonomskoj 2018/19. godini ostvarene su i u 47 opština i gradova u centralnoj Srbiji.

U odnosu na površine date u zakup i na korišćenje prethodnih godina, ove godine rekord beležimo u: Aleksandrovcu, Aleksincu, Arilju, Babušnici, Beogradu, Boljevcu, Boru, Bosilegradu, Brusu, Čačku, Čajetini, Crnoj Travi, Ćupriji, Dimitrovgradu, Ivanjici, Kniću, Koceljevi, Kosjeriću, Krupnju, Leskovcu, Ljuboviji, Malom Zvorniku, Malom Crniću, Medveđi, Mionici, Novoj Varoši, Novom Pazaru, Osečini, Preševu, Prijepolju, Raški, Ražnju, Sjenici, Smederevskoj Palanci, Surdulici, Svilajncu, Topoli, Tutinu, Ubu, Užicu, Valjevu, Varvarinu, Velikoj Plani, Vlasotincu, Vrnjačkoj Banji, Zaječaru i Žitorađi.

Od 2006. godine i usvajanja Zakona o poljoprivrednom zemljištu, u pojedinim opštinama u agroekonomskoj 2018/19. godini po prvi put ostvaren zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.

To su Aleksandrovac, Bor, Bosilegrad, Koceljeva, Mali Zvornik, Osečina, Preševo, Prijepolje i Raška, navedeno je u saopštenju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2508804/u-56-opstina-i-gradova-pod-zakupom-rekordna-povrsina-drzavnog-poljoprivrednog-zemljista

U vreme nastupajućih uskršnjih i prvomajskih praznika usled povećanog prometa hrane životinjskog porekla veterinarski inspektori Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, pored redovnih, sprovode i pojačane, takozvane, akcijske kontrole na teritoriji Republike Srbije.

Pojačane kontrole rade se u skladu sa analizom rizika i na mestima gde se u praznične dane očekuje veća ponuda, ali i potražnja.

Veterinarska inspekcija obavlja stalni nadzor u objektima koji proizvode, skladište i izlažu u promet hranu životinjskog porekla. Kontrole bezbednosti i kvaliteta hrane u prometu sprovode se kontinuirano, kroz samostalne, organizovane i kontrole po prijavama potrošača. Kontrolišu se svi subjekti koji stavljaju hranu životinjskog porekla u promet – specijalizovani maloprodajni objekti (mesare, ribarnice, prodavnice mlečnih proizvoda), prodavnice delikatesa, samoposluge, megamarketi, restorani, kiosci brze hrane i zelene pijace.

Apelujemo na potrošače da se ponašaju sa „pažnjom dobrog kupca“ odnosno da se upoznaju sa svim svojstvima hrane pre odluke o kupovini i da hranu koja je propisno deklarisana kupuju na mestima koja su za to registrovana.

Svaku sumnju na bezbednost ili kvalitativnu ispravnost hrane, građani bez odlaganja mogu prijaviti nadležnoj veterinarskoj inspekciji, kako bi inspektori u toku vanrednog nadzora mogli preduzeti zakonom propisane korektivne mere kao i sankcionisati subjekte u poslovanju hranom koji nesavesno posluju.

Izvor:http://www.minpolj.gov.rs/pojacane-kontrole-veterinarske-inspekcije-pred-praznike/?script=lat

Poljoprivrednici u Srbiji će od 1. marta moći da računaju na subvencije na dizel gorivo, za šta su izdvojene dodatne dve milijarde dinara, izjavio je danas ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Ministar je objasnio da će 60 litara dizel goriva po hektaru biti subvencinisano sa po 20 dinara, a maksimalan iznos poljoprivrednog zemljišta je 20 hektara. “Ovo će se odnositi  na ratare,  povrtare,  voćare, na sve vrste poljoprivredne proizvodnje”, rekao je Nedimović novinarima nakon sto je obišao gazdinstvo Ignjata Stošića u Crvenoj Crkvi. Ministar je naveo da poljoprivrednicima za subvencije za gorivo neće biti potrebni nikakvi fiskalni računi, već će im država automatski na bazi prijave hektara trezoru od 1. marta do 30. aprila isplaćivati i tu podršku za dizel gorivo, “Ko podnese zahtev u roku od pet dana na njegovom računu će biti novac. Biće prosta metodologija”, dodao je ministar. Kako je rekao, Vlada je pripremila kompletna akta neophodna da se posle nekoliko godina ponovo krene sa subvencionisanjem dizel goriva u poljoprivredi.

“Ovo je posledica finansijske discipline i dobrih finansijskih rezultata koje je Srbija postigla u prethodne tri godine”, poručio je Nedimović i naglasio da će iznos ove podrške biti još veći ukoliko i u 2019. budu postignuti dobri finansijski rezultati. Ministar je naveo da je sa dodatne dve milijarde za subvencije za gorivo budžet Ministarstva poljoprivrede veći od pet odsto. “U ovom trenutku imamo 53,7 milijardi dinara na raspolaganju na podelu  Ministarstva poljoprivrede”, kaže Nedimović i dodaje da podatak da je budžet Pokrajinskog sekretarijarta za poljoprivredu oko 1,2 milijardi dinara govori o tome koliko je veliki iznos od dve milijarde dinara za subvencije samo za gorivo.

Izvor: Tanjug

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede poslednjih godina prepoznalo je pčelarstvo kao granu poljoprivrede koja daje veliki doprinos srpskoj poljoprivredi i stoga posredstvom Uprave za Agrarna plaćanja dodeljuje različite vrste podsticaja pčelarima, navodi se na sajtu Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).

Reč je o različitim vrstama podsticaja, od onih po košnici pčela i subvencijama za kupovinu opreme i pčelinjih matica, preko podsticaja za organsku proizvodnju, preradu i marketing, pa do ulaganja u male proljoprivrednike.

Podsticaji po košnici pčela

Podsticaji po košnici pčela dodeljuju se u iznosu od 720 dinara po registrovanoj košnici. Podnosi se samo obrazac zahteva za podsticaje po košnici pčela za tekuću godinu, i to u terminu od 15. aprila do 31. maja. Preporuka je da se zahtev podnese što ranije, budući da se sredstva dodeljuju prema redosledu prijava.

Prema trenutno važećem Pravilniku, podsticaji po košnici pčela se dodeljuju za najmanje 30, a najviše 200 registrovanih košnica pčela. Međutim, prema postignutom dogovoru sa ministrom poljoprivrede, očekuje se izmena ovog Pravilnika, pa će raspon za dodelu podsticaja biti u 2019. godini od 20 do 1.000 registrovanih košnica pčela. 



Podsticaji za kupovinu opreme 

Prema trenutno važećem Pravilniku, podsticaji za kupovinu opreme za pčelarstvo se mogu dobiti za:

1) Košnice i delove košnica;
2) Satne osnove proizvedene od pčelinjeg voska (maksimalno 0,75 kg po obeleženoj košnici);
3) Centrifuge;
4) Električni otklapač saća;
5) Kade za otklapanje saća;
6) Električne pumpe i punilice za med;
7) Prohromsku ambalažu za med;
8) Topionike za vosak;
9) Električne dekristalizatore;
10) Automatski sto za pakovanje meda;
11) Sušaru za polen;
12) Stresač pčela i izduvač pčela (tzv. ručni duvač za lišće);
13) Pčelarske vage za merenje košnica;
14) Kontejnere za držanje i transport pčela;
15) Duplikatore za med, sa ili bez mešača;
16) Kontejnere i platforme za držanje i transport pčela;
17) Sve vrste prikolica za motorna vozila za prevoz košnica, kontejnera i platformi;
18) Mlin za šećer i mašine za izradu testa (pogača) za dohranu pčela;
19) Ručne prese za satne osnove;

Potrebno je da gazdinstvo koje podnosi zahtev ima između pet i 500 registrovanih košnica. Prema trenutno važećem Pravilniku, pravo na podsticaje se ostvaruje i ukoliko je vrednost investicija u opremu minimum 100.000 dinara, a iznos pojedinačnog računa za opremu minimum 50.000 dinara. U Pravilniku za 2019. godinu koji bi trebalo da bude objavljen narednih dana, minimalna vrednost investicija biće 50.000 dinara, a iznos pojedinačnog računa za opremu najmanje 20.000 dinara, pri čemu će oprema moći da se kombinuje. 

Zahtevi za podsticaje za nabavku opreme se ne podnose u unapred definisanom roku, kao što je to bio slučaj prethodnih godina, već tek nakon raspisivanja javnog poziva od strane Ministarstva, jednom ili više puta u toku kalendarske godine, do utroška raspoloživih sredstava. Podsticaji za nabavku opreme u pčelarstvu iznose 50-65% od iznosa cene bez PDV-a, a iznos zavisi od toga da li se korisnik podsticaja nalazi u marginalnom području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, gde je iznos podsticaja 65% od iznosa cene bez PDV-a, dok u suprotnom podsticaji iznose 50% iznosa cene bez PDV-a. 

Najviši ukupni iznos podsticaja za nabavku opreme u pčelarstvu koji korisnik može ostvariti u jednoj kalendarskoj godini je 1.500.000 dinara.
 

 


Podsticaji za kupovinu pčelinjih matica

Podsticaji za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava za nabavku kvalitetnih priplodnih grla za unapređenje primarne stočarske poljoprivredne proizvodnje, između ostalog obuhvataju i pčelinje matice. Pravo na podsticaje se ostvaruje ukoliko gazdinstvo ima najmanje 5 a najviše 500 košnica pčela, iznos na računu za kupovinu pčelinjih matica je najmanje 20.000 dinara i ukoliko je realizovana u periodu od 16. oktobra prethodne kalendarske godine, a najkasnije do dana podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje. Zahtev se podnosi u periodu od 1. jula do 15. oktobra tekuće godine.

Podsticaji se utvrđuju u procentualnom iznosu, i to u iznosu od 50% od vrednosti realizovane prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime PDV-a, odnosno u iznosu od 65% od ove vrednosti u području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, pri čemu maksimalni iznos podsticaja po pčelinjoj matici ne može biti veći od 600 dinara. Maksimalni iznos koji korisnik može da ostvari za kupovinu kvalitetnih priplodnih grla u jednoj kalendarskoj godini je 3.000.000 dinara.
 


Podsticaji za organsku proizvodnju

Zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje u organskoj stočarskoj proizvodnji po košnici pčela, podnosi se za svaku kalendarsku godinu, jedanput godišnje i to od 3. maja do 30. juna tekuće godine. Pravo na ove podsticaje može da ostvari lice sa najmanje deset košnica pčela. Iznos podsticaja je za 40% veći u odnosu na konvencionalno pčelarstvo, pa podsticaji po košnici pčela za organsko pčelarstvo iznose 1.008 dinara po košnici.

U okviru ove vrste podsticaja, korisnik može ostvariti maksimalno 55.000.000 dinara u toku jedne godine.

Podsticaji za preradu i marketing 

Ova vrsta podsticaja predstavlja program podrške za investicije u preradu i marketing pčelinjih proizvoda, kroz sedam vrsta investicija. To su:

1) izgradnja objekata za preradu, pakovanje i skladištenje pčelinjih proizvoda sa pripadajućom unutrašnjom i spoljnom infrastrukturom;
2) nabavka opreme i uređaja za preradu pčelinjih proizvoda;
3) nabavka opreme i uređaja za pakovanje i skladištenje pčelinjih proizvoda;
4) nabavka opreme za čišćenje, pranje i dezinfekciju (sterilizaciju) objekata, opreme, alata, uređaja i mašina, uključujući i opremu za garderobe i sanitarne prostorije;
5) nabavka opreme za dezinfekciju radnika;
6) nabavka laboratorijske opreme (bez staklenog pribora) za internu upotrebu, kao deo prerađivačkog pogona;
7) marketing proizvoda.

Zahtev se podnosi za svaku kalendarsku godinu u periodu do 1. novembra tekuće godine. U okviru ove vrste podsticaja, korisnik može ostvariti maksimalno 3.500.000 dinara.


Podsticaji za mlade poljoprivrednike

Pravilnik o podsticajima programima za diversifikaciju dohotka i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima kroz podršku mladim poljoprivrednicima obuhvata kupovinu nove opreme i mašina za pčelarstvo i nabavku selekcionisanih pčelinjih matica.

Pravo na podsticaje ostvaruje nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva ako je kao nosilac, odnosno član komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva prvi put upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava počev od 1. januara godine koja prethodi godini u kojoj podnosi prijavu na konkurs i nalazi se u aktivnom statusu - na dan podnošenja zahteva ima navršenih najmanje 18, a najviše 40 godina života u toj kalendarskoj godini i ima najmanje pet, a najviše 500 prijavljenih košnica.

Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje pokreće se podnošenjem prijave na konkurs, koji raspisuje Uprava za agrarna plaćanja, za svaku kalendarsku godinu. Maksimalni iznos podsticaja za nabavku selekcionisane pčelinje matice je 600 dinara, dok je maksimalni iznos koji pčelar može da ostvari po ovoj vrsti podsticaja 1.500.000 dinara. 

Izvor: www.ekapija.com, SPOS 

U Beogradu je danas održan okrugli sto o kvalitetu hrane koji je organzovala agencija za odnose sa javnošću PRISTOP, a pod nazivom  „Bez kvalitetnih sirovina nema kvalitetnih proizvoda“.

Sjajno zamišljena tema  i dobri govornici barem kada je u pitanju prehrambena industrija i zaštita potrošača ipak su bačeni u senku jer na skup nisu pozvani oni koji se bave proizvodnjom sirovina – poljoprivrednici zbog čega su pojedini novinari oštro reagovali, a naročito nakon izjava govornika  da nemaju da kupe dovoljnu količinu kvalitetne robe na domaćem tržištu, a da za uvoznu moraju da plate carine. Skup je trajao puna dva sata tokom kojeg su panelisti  izneli niz  primera dobre prakse, ali i probleme  koje imaju u poslovanju koji su se bez prisustva udruženja poljoprivrednika svela što naš narod rekao na ogovaranje. Kako organizator nije predvideo pitanja za novinare predsednik AGROPRESS-a i urednik Agrobiznis magazina Goran Đaković reagovao je i protestvovao jer na skup nisu pozvani predstavnici udruženja poljoprivrednika da iznesu svoj stav i nije dozvoljeno novinarima da postavljaju pitanja uprkos činjenici da su oni jedini bili pozvani! On je ovom prilikom podsetio da svako ima mogućnost da sam proizvodi sirovine i pozvao kompanije da zasnuju partnerske odnose sa poljoprivrednicima te da i oni ulažu u proizvodnju pa će svi biti na dobitku. Na momenat svi u prehrabenom sektoru izgleda zaboravljaju da je u Srbiji tržište slobodno, a da se kvalitet mora platiti skuplje.

Nenad Dolovac, savetnik za bezbednost hrane ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (levo) i Andrej Bele, generalni direktor Strateškog poslovnog područja kafa Atlantic Grupe (desno)

Nenad Dolovac, savetnik za bezbednost hrane ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede rekao je da je obaveza subjekta i inspekcijske službe da kontroliše proizvode, u skladu sa pravilnicima. Pravilnici su doneti na osnovu Zakona o bezbednosti hrane, a ima oko 25 pravilnika koji  uređuju kvalitet proizvoda koji se plasiraju. Proizvodi su usklađeni sa tim pravilnicima. Za ono što nije usklađeno, daje se nalog za usklađivanje ili, ako je to nemoguće, sledi apsolutno povlačenje  iz proizvodnje. Pravilnici  su usklađeni sa zakonskim propisima koji važe na teritoriji EU. Često se dopunjavaju na godišnjem nivou i često imaju izmene, pa zato i mi obavljamo ta usklađivanja.  Na osnovu Zakona o bezbednosti hrane, svi subjekti u poslovanju su odgovorni za hranu koju iznose na tržište, a država pomoću različitih alata kontroliše  i ispituje zdravstvenu ispravnost, tj. bezbednosti i kvaliteta hrane na tržištu.“ On je ovom prlikom najavio da se uskoro može očekivati da Nacionalna referentna laboratorije za kontrolu mleka dobije akreditaciju za rad.

Nameće se zaključak da pojedinim frimama nije bilo dovoljno to što su od srpskih seljaka godinama kupovali jeftinu robu i da samo njima sirovina ne valja. A treba podsetiti da kada se neki stranac nađe u Srbiji prvo na šta ukazuje jeste da je kvalitet hrane kod nas neverovatan i kao nekada!

„Kada dvadeset godina kontinuirano ulažete u kvalitet, što podrazumeva ulaganja u svaki segment poslovanja, od nabavke, proizvodnje, razvoja, istraživanja tržišta, do komunikacije sa našim potrošačima, mogu slobodno da kažem da je Grand kafa  postala brend koji je danas, sam po sebi, garancija kvaliteta“, izjavio je Andrej Bele, generalni direktor Strateškog poslovnog područja kafa Atlantic Grupe. On je govorivši o novom trgovinskom lancu na našem tržištu kompaniji LIDL rekao da su oni zastupljeni kod njih ali da mu deluje neverovatno da se cena kafe drugog proizvođača u pakovanju od 200 grama nalazi na rafu za 119,90 dinara dok je kafa GRAND iznad 200 dinara. On je ovom prilikom izrazio i sumnju u tačnost navedenih podataka na deklaraciji proizvoda uz konstataciju da naravno sve najbolje želi konkurenciji.  

Andrej Bele, generalni direktor Strateškog poslovnog područja kafa Atlantic Grupa, ne slaže se sa ocenom da su svi proizvodi na rafovima u Srbiji bezbedni zbog toga što mnogi proizvođači ne mogu da dokažu poreklo sirovine od koje prave namirnice, pa nije moguće ni tvrditi da je krajnji proizvod bezbedan. On kaže da proizvođači kafe u Srbiji moraju da poštuju 16 različitih pravilnika i da kada je reč o njegovoj kompaniji, kontrola kreće na samoj plantaži kafe, na primer u Brazilu i da se "put kafe" prati do pakovanja i isporuke. 

Miloš Marković, direktor marktinga kompanije Don Don 

Miloš Marković, direktor marktinga kompanije Don Don ovom prilikom izneo je  stav da Uredba Vlade Srbije za hleb tipa SAVA nije dobra i da je treba ukinuti, jer se ovoj kompaniji ne isplati da tu vrstu hleba proizvodi. On se ovom prilikom začudio kako taj hleb neke pekare plasiraju po ceni nižoj od 30 dinara. Međutim DON DON-u se sve drugo isplati očigledno jer je u Kragujevcu napravio veliku fabriku hleba sa produženim rokom trajanja – tosta koji izvozi štirom Evrope. On je zatražio od džave podršku i razumevanje za uvoz sirovina za pekarsku industriju tako da bi DON DON izgleda da uvozi bez carine ali bi da ne mora da se proizvodi jeftiniji hleb.

 

Vera Vida, predsednica Centra za zaštitu potrošača 

Vera Vida, predsednica Centra za zaštitu potrošača se posebno osvrnula na ulogu udruženja potrošača i istakla da »zakon o bezbednosti proizvoda ima sve elemente za sledljivost proizvoda, a potrošači imaju zahtev za doslednošću kvaliteta. Potrošači ne menjaju proizvod koji imaju kontinuirani kvalitet. Proizvod koji ima deklaraciju jeste kvalitetan proizvod. Na žalost, u Srbiji nisu rađene analize o tome kakvog su kvaliteta proizvodi na tržištu, već samo da su bezbedni za upotrebu. Takođe, ne postoji dobar ili loš kvalitet, već postoje kvalitetni i nekvalitetni proizvodi. Najveći problem u deklarisanju hrane udruženje vidi u nutritivnim tablicama. Potrošači ih retko čitaju ili ih ne razumeju. Jedino im posebnu pažnju posvećuju osobe sa nekim vidom zdravstvenog problema.«

 

Predrag Nenin, spec. mikrobiolog, menadžer upravljanja kvalitetom i zaštite životne sredine kompanije Dijamant

„Kompanija Dijamant, kao lider u proizvodnji jestivih ulja, margarina, majoneza i preliva, posebnu pažnju posvećuje kvalitetu i bezbednosti svojih proizvoda. Tradicija duga 80 godina, kao i liderska pozicija na tržištu potvrđuje našu posvećenost i istrajnost po tom pitanju. Razvoj asortimana i inovativna rešenja doprinose poziciji naših brendova, ali ključ je u kvalitetu sirovina. Dijamant ima prednost u odnosu na konkurenciju, ne samo zbog svog znanja i iskustva, već i zbog toga što se naša proizvodnja nalazi u Banatu gde se proizvodi 70% suncekreta koju koristimo u proizvodnji“,  izjavio je Predrag Nenin, spec. mikrobiolog, menadžer upravljanja kvalitetom i zaštite životne sredine kompanije Dijamant.

Miodrag Jelić,  generalni direktor kompanije Lesaffre za za Srbiju, Rumuniju, Moldaviju i Bugarsku

 

Miodrag Jelić,  generalni direktor kompanije Lesaffre za za Srbiju, Rumuniju, Moldaviju i Bugarsku, koja je jedan od lidera u oblasti pekarstva, ovom prilikom istakao je da je cilj udovoljiti lokalnom tržištu i da je upravo to uz poštovanje standarda kvaliteta najbolje merilo uspeha. “Ulaganje u kvalitet nije samo obaveza, već i potreba. Mi smo kao vodeći dobavljač svežeg pekarskog kvasca u Srbiji, od 2013. pa naredne 3 godine uložili u evoluciju hladnog lanca i snabdeli naše distributere vozilima sa rashladnim uređajima, što se pokazalo kao potez koji je umnogome doprineo da se kvalitet našeg proizvoda održi do krajnjih korisnika.” On se ovom prilikom osvrnuo i na to da svaku kompaniju čine ljudi i da odnosi sa poslovnim partnerima, kvalitet usluge i podrške prema korisnicima mogu biti faktor koji će  napraviti razliku.

Novinari su pratili dvočasovnu konferenciju na kojoj se diskutovalo o sirovinama

Opširnije u Agrobiznis magazinu za novembar 2018.

(15. novembra na kioscima i on line)

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović otvorio je jednu od najvećih i najmodernijih farmi svinja u regionu. U pitanju je farma Milovana Ivankovića iz Zasavice kod Mačvanske Mitrovice, u kojoj se tovi 2.400 komada svinja. Uzgojom svinja Ivanković se sa porodicom bavi više od 20 godina, a ovu farmu otvorio je zahvaljujući finasijskoj pomoći Ministarstva poljoprivrde koje pomoglo sa osam miliona dinara od 40 miliona koliko je vlasnik uložio u farmu. Međutim, ministar veruje da će mu se uloženo brzo vratiti jer su se cene mesa na tržištu stabilizovale.

- Poslednje dve godine cena tovljenika se stabilizovala, što je dokaz da na tržištu postoji neko ko je sposoban da kupi tu robu radi plasmana i dalje proizvodnje. Nama kao državi sada predstoji da potpuno osavremenimo sistem i da dajemo podršku spram kvaliteta mesa. Mi ćemo doneti novi pravilnik za kontrolu kvaliteta mesa, u kojem će biti preciziran procenat mesnatosti na liniji klanja - istakao je Nedimović i dodao da u toku ove godine očekuje da će prosečna cena svinja iznositi od 180 do 185 dinara.

Da je tradiciju svinjarstva zadržao Srem i Mačva, pored ministra saglasan je i vlasnik farme Milovan koji na godišnjem nivo tovi do 10.500 tovljenika.

- Malo ima ovakvih ljudi u Srbiji, kao što sam ja bio spreman ovoliko da uložim. Sutra može da se pojavi afrička kuga, samo farme zatvorenog tipa moći će da rade, dok će se ostale sve zatvarati. U naše objekte sa spoljne strane ni mušica ne može da se provuče - smatra Ivanković.

Ministar ističe da je važno da srpski stočari znaju koliko je bitno osavremeniti proizvodnju i da će im država u tome pomoći.

- Mi smo prošle godine oko 400 objekata finansirala u svinjarstvu, govedarstvu, ovčarstvu, ove godine poljoprivrednicima stoji podrša od IPARD-a za izgradnju ovih objekata - naglasio je Nedimović i najavio promenu poljoprivredne politike u okviru zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, kako bi poljoprivrednici mogli dugoročno nešto da planiraju.

Farma svinja u Zasavici opremljena je najmodernijim sredstvima. U objektu je automatizovan sistem hranjenja ali i ventilacija, a sama ishrana tovljenika vrši se kompjuterski preko kontaktnih senzora i u tečnom je stanju. Ventilacija omogućava rashlađen i filtriran vazduh, što doprinosi držanju životinje u humanim uslovima, takođe se smanjuje i mogućnost prehlade i preterane upotrebe antibiotika.

- Hvala ministru poljoprivrede i Vladi Srbije što su vratili Mitros u pogon jer to nama osigurava, ali i olakšava plasman. A ostali farmeri bi trebalo da slede moj primer, svi da se uozbiljimo, kako bismo imali ovakve rezultate -  kaže Ivanković.

 

 

 

Izvor:https://www.srbijadanas.com/vesti/info/ministar-nedimovic-porucio-vise-cene-svinja-zbog-rasta-preradivacke-industrije-2018-07-15

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:738443-Svetski-nivo-tova-u-Zasavici

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31