Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović otvorio je jednu od najvećih i najmodernijih farmi svinja u regionu. U pitanju je farma Milovana Ivankovića iz Zasavice kod Mačvanske Mitrovice, u kojoj se tovi 2.400 komada svinja. Uzgojom svinja Ivanković se sa porodicom bavi više od 20 godina, a ovu farmu otvorio je zahvaljujući finasijskoj pomoći Ministarstva poljoprivrde koje pomoglo sa osam miliona dinara od 40 miliona koliko je vlasnik uložio u farmu. Međutim, ministar veruje da će mu se uloženo brzo vratiti jer su se cene mesa na tržištu stabilizovale.

- Poslednje dve godine cena tovljenika se stabilizovala, što je dokaz da na tržištu postoji neko ko je sposoban da kupi tu robu radi plasmana i dalje proizvodnje. Nama kao državi sada predstoji da potpuno osavremenimo sistem i da dajemo podršku spram kvaliteta mesa. Mi ćemo doneti novi pravilnik za kontrolu kvaliteta mesa, u kojem će biti preciziran procenat mesnatosti na liniji klanja - istakao je Nedimović i dodao da u toku ove godine očekuje da će prosečna cena svinja iznositi od 180 do 185 dinara.

Da je tradiciju svinjarstva zadržao Srem i Mačva, pored ministra saglasan je i vlasnik farme Milovan koji na godišnjem nivo tovi do 10.500 tovljenika.

- Malo ima ovakvih ljudi u Srbiji, kao što sam ja bio spreman ovoliko da uložim. Sutra može da se pojavi afrička kuga, samo farme zatvorenog tipa moći će da rade, dok će se ostale sve zatvarati. U naše objekte sa spoljne strane ni mušica ne može da se provuče - smatra Ivanković.

Ministar ističe da je važno da srpski stočari znaju koliko je bitno osavremeniti proizvodnju i da će im država u tome pomoći.

- Mi smo prošle godine oko 400 objekata finansirala u svinjarstvu, govedarstvu, ovčarstvu, ove godine poljoprivrednicima stoji podrša od IPARD-a za izgradnju ovih objekata - naglasio je Nedimović i najavio promenu poljoprivredne politike u okviru zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, kako bi poljoprivrednici mogli dugoročno nešto da planiraju.

Farma svinja u Zasavici opremljena je najmodernijim sredstvima. U objektu je automatizovan sistem hranjenja ali i ventilacija, a sama ishrana tovljenika vrši se kompjuterski preko kontaktnih senzora i u tečnom je stanju. Ventilacija omogućava rashlađen i filtriran vazduh, što doprinosi držanju životinje u humanim uslovima, takođe se smanjuje i mogućnost prehlade i preterane upotrebe antibiotika.

- Hvala ministru poljoprivrede i Vladi Srbije što su vratili Mitros u pogon jer to nama osigurava, ali i olakšava plasman. A ostali farmeri bi trebalo da slede moj primer, svi da se uozbiljimo, kako bismo imali ovakve rezultate -  kaže Ivanković.

 

 

 

Izvor:https://www.srbijadanas.com/vesti/info/ministar-nedimovic-porucio-vise-cene-svinja-zbog-rasta-preradivacke-industrije-2018-07-15

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:738443-Svetski-nivo-tova-u-Zasavici

Komisija Ministarstva poljoprivrede odobrila je dugoročni zakup oko 8.700 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta na ime 22 odobrena investiciona projekta. Spisak investitora koji će u narednih 30 godina upravljati državnim zemljištem, novinarima Insajdera dostavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović posle učešća u emisiji Insajder debata, a nakon što je njegovo ministarstvo u nekoliko navrata odbilo da te podatke učini javnim. Osim kompanije Tenis kojoj je odobren zakup oko 5.000 hektara, zemljište su na upravljanje dobile i novosonovane firme, čak i one čiji su računi do nedavno bili u blokadi. Pravo prvenstva zakupa zemljišta je novina koja je uvedena Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, usvojenim krajem 2015 godine. Tim zakonom omogućeno je pravnim licima koja imaju „investicioni plan“ da bez licitacija uzmu u zakup na 30 godina poljoprivredno zemljište u državnoj svojini. U izveštaju Ministarstva poljoprivrede navodi se da je od 205 razmotrenih zahteva, komisija Ministarstva dala saglasnost za 22 investicije, ukupne vrednosti ulaganja oko 66 miliona evra. Planirano je zapošljavanje 516 radnika u stalni radni odnos i više od 2.000 sezonskih radnika. Prema analizi Insajdera, među investitorima kojima su odobreni projekti ulaganja u poljoprivredu, nalaze se i kompanije koje su poslovale sa gubitkom ili su im računi do nedavno bili u blokadi. Zanimljivo je i da je, prema navodima Ministarstva, za državu jedna od najisplativijih investicija ona koju će realizovati kruševačka firma Forest food. Planirano je da ova kompanija zaposli čak 93 radnika i da država ima direktnu korist od izdatog zemljišta pet puta veću od planiranog proseka. Ovo je, inače, kompanija koja je, prema javno dostupnim informacijama, za poslednje tri godine bila u blokadi ukupno 225 dana. Tokom 2017. kada je Komisija Ministarstva razmatrala investicione planove, računi Forest fooda su bili blokirani u kontinuitetu puna tri meseca. Izvor: https://insajder.net

Ministarstvo poljoprivrede objavilo je javni poziv za ostvarivanje prava na podsticaje za nabavku nove mehanizacije, opreme i priplodnih grla i unapređenje proizvodnje. Ali, od ove godine samo poljopriverdnici koji nemaju dugovanja prema državi moći će da konkurišu. Prvi uslov za dobijanje novca za nabavku nove mehanizacije, opreme, priplodnih grla i unapređenje proizvodnje je registrovano aktivno poljoprivedno gazdinstvo.Međutim, novina koja brine šabačke proizvođače je da za povaćaj sredstava mogu da konkurišu samo poljopriverdnici koji nemaju dugovanja prema državi, uključujući penziono i zdravstveno osiguranje.

To je prethodnih godina bio uslov samo za neke podsticaje, a sada je za sve.

Novost je i da se subvencije za nabavku mehanizacije i opreme, dobijaju se na osnovu računa, a ne predračuna, kako je bilo do sada.

Ratari, stočari, voćari, bez pomoći države proizvodnju ne mogu da zamisle, ali negoduju zbog komplikovane procedure, i dugog čekanja na novac.

,,Nikad se ne zna unapred šta nam je potrebno, evo sad sam uradio, sad tražim papire, vitlam, šta mi je potrebno, ne znam ni sam šta mi treba, ni šta da tražim. Problem je što subvencije kasne, nisam dobio ni sve subvencije ni iz 2017. - te, kad bi moglo malo brže da se odrađuje, to bi značilo za sve,'' kaže Saša Uladžić iz Bogatića.

,, Mogu da pohvalim što država daje posticaj 50%, ali je loše što se traži taj dug za penziono i socijalno. Mislim da država mora naći neko zgodno rešenje, da se oko toga nešto reši, da bi se poljopivednicima olakšalo,'' smatra Marko Tovarović iz Bukora.Novi pravilnici donose izmene u nabavci kvalitetnih priplodnih grla. Za sredstva kod države mogu da konkurišu samo manji proizvođači.

,,Krajem prošle godine počela je primena IPARD programa u našoj zemlji, veći proizvođači u svim oblastima proizvodnje, sada će biti upućivani na tu dodelu sredstava iz pretpristupnih fondova. Danas je bio proizvođač koji se interesuje za nabavku opreme za proizvodnju mleka, on ima veći broj muznih krava u svom vlasništvu, i on neće moći po ovom pravilniku, jer je maksimalan broj krava koje može imati proizvođač 19. Tako i za druge vidove proizvodnje, tako kad se radi o tovu svinja, maksimalan broj tovnih svinja može biti hiljadu koje proizvođač ima na svom gazdinstvu,' navodi Zoran Kozlina iz Poljoprivredne stručne službe.

Vrednost investicije s kojom poljoprivrednik konkuriše mora biti najmanje stotinu hiljada dinara.

U jednoj kalendarskoj godini, na osnovu podsticaja, poljoprivredni proizvođač maksimalno može da dobije milion i po dinara.

 

Izvor: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3190136/subvncije-samo-za-poljoprivrednike-bez-dugova.html

Paradajz uvezen u Srbiju iz Turske je bezbedan za ljudsku upotrebu, pokazale su sve analize, rečeno je Beti u Ministarstvu poljoprivrede. Kako je objašnjeno, na osnovu kontrole utvrđeno je da je došlo do tehničke greške prilikom štampanja deklaracije.

Tako je na deklaraciji koja se koristi za limun i pomorandžu ostao donji tekst deklaracije, gde se navode podaci o uvozniku, zemlja porekla, pri čemu ispod zemlje porekla nije izbrisana napomena da kora nije za ljudsku ishranu, navodi Ministarstvo.

Da je paradajz apsolutno bezbedan za ishranu potvrdio je nešto ranije i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.  On je najavio i da će zbog greške u deklaraciji odgovorni biti kažnjeni.

 

izvor : http://studiob.rs 

Kompanija Mercator S moraće da obustavi reklamiranje “hrane bez GMO”, iako su navodi u njoj tačni. Merkator u reklami ističu da su jaja njihove robne marke “K plus”, bez GMO, ali im je to sada Veterinarska inspekcija zbranila. Veterinarski inspektori bili su u kontroli i doneli odluku da se povuče reklamiranje putem sredstava javnog informisanja kao i sa bilborda, rečeno je za “Večernje novosti” u Ministarstvu poljoprivrede. Ta reakcija inspektora usledila je pošto se nedavno pojavila reklama da su to prva jaja na našem tržištu sa sertifikatom “Dunav soje” () koji garantuje da je proizvod bez GMO.

Kako u Srbiji zakon o GMO predviđa da nijedan modifikovani živi organizam kao ni proizvod od GMO ne može da se prodaje, odnosno gaji u komercijalne svrhe, podrazumeva se da je sva roba u našoj zemlji bez GMO, pišu “Novosti”.Znači, nije netačno da su jaja bez GMO, kao i da prva imaju taj sertifikat, već je to “zabranjeno naglašavati”. U Ministarstvu poljoprivrede smatraju da se reklamiranjem “kupci mogu dovesti u zabludu da svi drugi proizvodi koji su iste sadržine mogu da sadrže GMO”, jer nije naznačeno drugačije. Oni tu oznaku ne mogu da koriste kao svoju prednost jer, kako kažu u Ministarstvu, deklarisanje hrane mora da se obavlja na način kojim se ne obmanjuje kupac, mada se ovde laički ne vidi da obmana zaista i postoji. Više nam izgleda kao kad bi proizvođaču cipela zabranili da ih reklamira kao udobne, jer bi to moglo da znači da postoje i neudobne cipele drugih proizvođača. Ovakvom odlukom dovodi se u pitanje i smisao postojanja sertifikata “BEZ GMO” u Srbiji, kakav je i sertifikat međunarodnog udruženja Dunav Soja.

Da stvar bude besmislenija, “Dunav Soja” označavanje zvanično je podržalo Ministarstvo poljoprivrede, i to je od maja 2015. bila prva i jedina oznaka kontrolisanog GM free kvaliteta. Rad “Dunav Soje” podržan je i od strane Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ i projekta “Kvalitetna soja bez GMO-a iz Dunavske regije”.

Dunav Soja

BEZ GMO Dunav Soja je jedan od gmo-free sertifikata koji je, na inicijativu potrošača i prehrambene industrije širom Evrope, koji postoje već dve decenije, kada su Ausrtrijanci, Nemci i Švajcarci počeli da kreiraju dobrovoljne standarde kvaliteta za proizvodnju i označavanje BEZ GMO prehrambenih proizvoda. Ovi sertifikati garantuju da u procesu proizvodnje (od njive do trpeze) nisu korišćeni genetski modifikovani sastojci. Danas je više od 10.000 proizvoda u Evropi sertifikovano i označeno kao BEZ GMO, a na primer sva jaja u Austriji su “BEZ GMO” Dunav Soja sertifikovana, čime se garantuje da životinje nisu hranjene GM stočnom hranom kao i da u celom procesu proizvodnje i krajnjem proizvodu nema GMO sastojaka.

Izvor: Mondo

Ministarstvo poljoprivrede potvrdno se izjasnilo o predloženom Programu subveniconisanja poljoprivredne proizvodnje Grada Pirota za 2018. godinu pa će, po rečima pomoćnika gradonačelnika zaduženog za poljoprivredu Gorana Popovića, javni poziv svim zainteresovanih poljoprivrednicima u Pirotu biti objavljen odmah posle Uskrsa. 

-U Fondu raspolaženo sa 58 miliona dinara. Od tog iznosa 40 miliona dinara je namenjeno za direktne subvencije i po tom iznosu spadamo u gradove u Srbiji koji izdvajaju ozbiljna sredstva za razvoj poljoprivredne proizvodnje. Konkurs se razlikuje u odnosu na prethodne godine jer će određene grupe proizvođača biti upućene na korišćenje subvencija iz IPARD programa i od Ministarstva poljoprivrede.

I dalje će na vodećem mestu biti sufinansiranje kupovine priplodnih kvalitetnih grla u stočarskoj proizvodnji, a ove godine je novina da će moći da se kupuju i druge kategorije goveda osim junadi, što je ranije bio slučaj. Tu su i bogati paketi subvencija za voćarsku, pčelarsku proizvodnju a pokušaćemo da pomognemo poljoprivrednim gazdinstvima da registruju proizvodnju proizvoda od mesa, mleka, jer imamo veliki broj proizvođača peglane kobasice kojim bi pomogli da kupe opremu, a kako ne bi kasnije imali problema sa Veterinarskom inspekcijom-kazao je pomoćnik Popović Pirotskim vestima.

 

izvor : http://www.pirotskevesti.rs 

Komasacija, elektrifikacija i navodnjavanje osnov su razvoja poljoprivrede, rekao je ministar Branislav Nedimović koji je posetio poljoprivrednike u leskovačkom kraju. On je rekao da će ove godine projekat elektrifikacije u leskovačkom kraju Ministarstvo poljoprivrede podržati sa stotinu miliona dinara.

Snežna mećava dočekala je ministra poljoprivrede u Leskovcu ali zemljoradnicima ovoga kraja doneo je vesti koje su ih sigurno zagrejale. Leskovačka lokalna samouprava do sada je u ovaj projekat uložila 65,6 miliona a ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je rekao da će projekat elektrifikacije ovo ministarstvo podržati sa još 100 miliona.

"Pored Leskovca namera nam ja da nastavimo sa elektrifikacijom i ako bude dovoljno sluha podržaćemo još jednu opštinu u Srbiji. Da li će biti Grocka ili Smederevo, videćemo", kaže Nedimović.

"Jedna od mera koje pružamo su subvencije koje samo počeli 2013. godine i do sada je grad Leskovac uložio 127 miliona dinara, a 3.320 poljoprivrednika je dobilo subvencije od našeg grada", objašnjava gradonačelnik Goran Cvetanović.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović obišao je i nekoliko domaćinstava u leskovačkom kraju koje imaju zaokružen proces proizvodnje i tom prilikom rekao da su komasacija elektrifikacija i vodosnabdevanje osnovne poluge razvoja poljoprivrede. Subvencijama ministarstva 15 poljoprivrednih proizvođača iz okoline Leskovca dobilo je nove traktore.

 

izvor : http://www.rts.rs 

 

Na pašnjacima u Kolubarskom okrugu trenutno pase oko 120.000 grla ovaca, od čega je oko 5.000 grla u matičnom zapatu. Najviše se gaji sjenička oplemenjena pramenka koja se praktično odomaćila u ovom kraju Srbije.


Na farmi Sretena Vasiljevića iz valjevskog sela Suvodanja je 70 grla, od čega je 50 umatičenih ovaca. Planira da širi proizvodnju jer je, kako kaže, ovčarstvo isplativo zbog subvencija koje dobija od Ministarstva poljoprivrede.

„Mislim da od subvencija koje dobijamo može lepo da se živi. Ja imam 12 hektara pašnjaka i sve je zagrađeno, tako da bi mogao da držim i do 200 ovaca. Međutim u mom kraju nema mnogo mladih jer su većinom napustili selo“, kaže Sreten.

„Za ovu proizvodnju ključne su subvencije koje u odnosu na podsticaje u biljnoj proizvodnji nisu male. One održavaju ovčarstvo i ako budu ukinute, doći će do kolapsa i prekida u gajenju ovaca“, potvrđuje i Milovan Stepanović iz Suvodanja, čije stado ovaca broji 120 grla.

„Pošto živim u brdsko-planinskom kraju, gde ima dosta pašnjaka, a i posao nije težak, ja sam rešio da se oprobam u proizvodnji ovčijeg mesa, mada sam ranije tovio bikove. Ovde je najbitnije odabrati kvalitetnu rasu, a to je trenutno sjenička pramenka, a uz to važna je dobra ispaša, vredni čobani i domaćini koji će da rade“, priča Milovan.

Razvoj ovčarske proizvodnje više od jedne decenije podstiče i Grad Valjevo. Poljoprivrednici sa valjevskog područja, zainteresovani za ovčarsku proizvodnju, imaju mogućnost da sa preduzećem „Agrorazvoj - valjevske doline“ sklope ugovore na tri godine. Držaoci u proseku dobijaju po 30 jagnjadi.

Tokom prošle godine preduzeće je od držalaca „Stočnog fonda“ preuzelo 398 grla jagnjadi, odnosno 13.276 kilograma žive vage i naplatilo u novcu 16.956 kilograma.

Iz sredstava koja su držaoci u 2016. godini uplatili, preduzeće je prošle godine kupilo 360 grla umatičenih jagnjadi koja su preuzela 43 nova držaoca.

Jedan od njih je i Vladimir Rešković iz Brankovine.

„Ovom proizvodnjom se bavim pre svega iz ljubavi. Ja sam zadovoljan. Isplati se, jer u proleće cena jagnjadi uvek bude dobra. Međutim, malo je mlađih proizvođača koji žele da drže ovce. U mom selu skoro da nema ovaca. Jagnjad koju sam uzeo preko 'Agrorazvoja' su umatičena i ovo je najbrži način da se dođe do njih“, kaže dvadesetdevetogodišnji Vladimir.

Obaveza držalaca je da nakon grejs perioda od godinu do godinu i po dana, u zavisnosti da li su grla umatičena ili ne, svake godine „Agrorazvoju“ vraćaju u grlima trećinu jagnjadi uvećanu za prirast od 10 odsto na godišnjem nivou. Ukoliko držalac uzme 30 jagnjadi za tri godine, treba da vrati 39 jagnjadi.

„Ove godine planiram nabavku umatičenih grla stoke u vrednosti od pet miliona dinara. Sredstva su obezbeđena od naplate potraživanja od držalaca, zanavljača, u novcu u toku prethodne godine. Pored toga, od postojećih držalaca biće preuzeto 1.000 grla jagnjadi i 80 grla teladi za tov, delom u živoj stoci, a delom u novčanim uplatama po tržišnim cenama na dan uplate. Na ovaj način se očekuje naplata u iznosu od četiri miliona dinara. Za preuzetu stoku biće potpisani ugovori sa novim držaocima. Realizacijom ovog posla povećaće se broj a ujedno i poboljšati rasni sastav grla na teritoriji Valjeva. Velika je potražnja za jagnjadima pre svega zato što su u selima pretežno staračka domaćinstva, pa nema ko da čuva krupnu stoku a drugi je taj što ima dosta zaparloženih livada i pašnjaka, pa mnogi drže ovce kako ne bi morali da kose livade. Treći i možda najvažniji razlog je taj što se za umatičena grla dobijaju subvencije koje su značajne. Cilj svega je povećanje stočnog fonda u vlasništvu grada i da se u ovom kraju napravi jedan proizvođački centar sjeničke ovce. Da nakon prve faze spojimo najveće proizvođače u jedno udruženje i da im pomognemo oko plasmana“, objašnjava Bojan Bošković, direktor preduzeća „Agrorazvoj – valjevske doline“.

Ove godine za subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje u budžetu grada planirano je 30 miliona dinara.

 

izvor : https://www.agromedia.rs 

Predstavnici Ministarstva poljoprivrede su u Kovačici južnobanatskim poljoprivrednicima i prerađivačima predstavili uslove i kriterijume po kojima mogu da koriste IPARD fond za finansiranje svojih investicija. Bilo je takođe reči i o programima subvencija koje se daju iz republičkog i pokrajinskog budžeta.
Predstavnici ovog ministarstva detaljno su proizvođačima i prerađivačima predstavili kriterijume, uslove i neophodnu dokumentaciju da bi konkurisali za novac iz EU, jer se radi o priličnim novinama.

Za početak, na sredstva neće moći da računaju mali proizvođači, već samo oni koji recimo imaju od 20 do 300 krava. Zato su prisutni reagovali uzdržano uz mnoštvo pitanja.

"Možda još uvek nisu pristupili analizi svih uslova i potrebne dokumentacije, a čini nam se da pojedini proizvođači možda čekaju da vide da li će njihov komšija podneti zahtev i dobiti sredstva iz ovog programa. Verujemo da će kada se tako nešto desi i ostali brže reagovati", kaže Slobodan Živanović, Ministarstvo poljoprivrede.

Onima koji ne mogu da zadovolje kriterijume za IPARD ostaju republički i pokrajinski budžeti.

"Ja lično smatram da onim velikima koji imaju preko 100 hektara zemlje nije potrebna tolika pomoć kao ovim malim poljoprivrednicima koji treba da prežive ovo vreme i naprave neki kapital kako bi mogli da uđu spremni u tržišnu utakmicu", kaže Dragan Jovanov, član Opštinskog veća Crepaje.

Takvi proizvođači su međutim ostali najskeptičniji.

"Što se tiče IPARD-a sve je to u redu, samo mislim da je dosta komplikovano, i da mnogi srednji poljoprivrednici neće moći da ispoštuju uslove. A i zbog straha da će morati da vrate sredstva ako nešto pogreše mislim da će se malo ljudi odluči za to. Što se tiče domaćih programa, mislim da su interesantniji, samo nisu trebali da ukinu kupovinu na predračun", kaže Jan Mikulaš, poljoprivrednik iz Padine.

Rok za konkurisanje na prva dva IPARD poziva ističe 26. februara. Ministarstvo će u martu raspisati konkurs za sredstva iz EU za nabavku opreme za prerađivače, a tokom leta za primarne proizvođače koji žele da izgrade objekte ili nabave traktore, opremu i mehanizaciju.

 

izvor : http://www.rtv.rs

Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović kaže da će ove godine biti rešen problem zapošljavanja radnika u poljoprivredi i najavio donošenje zakona o sezonskim radnicima.

On je na konferenciji "Izlaz iz sive ekonomije" rekao da je zapošljavanje sezonskih radnika u poljoprivredi veliki problem i da se novi zakon priprema zajedno sa Ministarstvom rada. Po rečima ministra potrebno je doneti celovit propis koji će regulisati status poljoprivednih gazdinstava.

"Problem su i kapaciteti inspekcija, naročito u Upravi za zaštitu bilja, Upravi za veterinu i Poljoprivrednoj inspekciji", rekao je Nedimović i dodao da će i to biti rešeno ove godine.

Najavio je i izmene Zakona o bezbednosti hrane čije se usvajanje očekuje u prvoj polovini ove godine.

Ministar za rad Zoran Đorđević rekao je da su izmene Zakona o radu koje su usvojene krajem prošle godine obezbedile da radnik mora da bude prijavljen i pre nego što počne da radi, što je, kako je ocenio, dobro i za poslodavce i za zaposlene.

On je kazao da su od 1. januara ove godine uvedene rigorozne kontrole rada na crno i da inspekcija radi 24 sata dnevno.

 

izvor : http://rs.n1info.com 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31