Paradajz uvezen u Srbiju iz Turske je bezbedan za ljudsku upotrebu, pokazale su sve analize, rečeno je Beti u Ministarstvu poljoprivrede. Kako je objašnjeno, na osnovu kontrole utvrđeno je da je došlo do tehničke greške prilikom štampanja deklaracije.

Tako je na deklaraciji koja se koristi za limun i pomorandžu ostao donji tekst deklaracije, gde se navode podaci o uvozniku, zemlja porekla, pri čemu ispod zemlje porekla nije izbrisana napomena da kora nije za ljudsku ishranu, navodi Ministarstvo.

Da je paradajz apsolutno bezbedan za ishranu potvrdio je nešto ranije i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.  On je najavio i da će zbog greške u deklaraciji odgovorni biti kažnjeni.

 

izvor : http://studiob.rs 

Kompanija Mercator S moraće da obustavi reklamiranje “hrane bez GMO”, iako su navodi u njoj tačni. Merkator u reklami ističu da su jaja njihove robne marke “K plus”, bez GMO, ali im je to sada Veterinarska inspekcija zbranila. Veterinarski inspektori bili su u kontroli i doneli odluku da se povuče reklamiranje putem sredstava javnog informisanja kao i sa bilborda, rečeno je za “Večernje novosti” u Ministarstvu poljoprivrede. Ta reakcija inspektora usledila je pošto se nedavno pojavila reklama da su to prva jaja na našem tržištu sa sertifikatom “Dunav soje” () koji garantuje da je proizvod bez GMO.

Kako u Srbiji zakon o GMO predviđa da nijedan modifikovani živi organizam kao ni proizvod od GMO ne može da se prodaje, odnosno gaji u komercijalne svrhe, podrazumeva se da je sva roba u našoj zemlji bez GMO, pišu “Novosti”.Znači, nije netačno da su jaja bez GMO, kao i da prva imaju taj sertifikat, već je to “zabranjeno naglašavati”. U Ministarstvu poljoprivrede smatraju da se reklamiranjem “kupci mogu dovesti u zabludu da svi drugi proizvodi koji su iste sadržine mogu da sadrže GMO”, jer nije naznačeno drugačije. Oni tu oznaku ne mogu da koriste kao svoju prednost jer, kako kažu u Ministarstvu, deklarisanje hrane mora da se obavlja na način kojim se ne obmanjuje kupac, mada se ovde laički ne vidi da obmana zaista i postoji. Više nam izgleda kao kad bi proizvođaču cipela zabranili da ih reklamira kao udobne, jer bi to moglo da znači da postoje i neudobne cipele drugih proizvođača. Ovakvom odlukom dovodi se u pitanje i smisao postojanja sertifikata “BEZ GMO” u Srbiji, kakav je i sertifikat međunarodnog udruženja Dunav Soja.

Da stvar bude besmislenija, “Dunav Soja” označavanje zvanično je podržalo Ministarstvo poljoprivrede, i to je od maja 2015. bila prva i jedina oznaka kontrolisanog GM free kvaliteta. Rad “Dunav Soje” podržan je i od strane Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ i projekta “Kvalitetna soja bez GMO-a iz Dunavske regije”.

Dunav Soja

BEZ GMO Dunav Soja je jedan od gmo-free sertifikata koji je, na inicijativu potrošača i prehrambene industrije širom Evrope, koji postoje već dve decenije, kada su Ausrtrijanci, Nemci i Švajcarci počeli da kreiraju dobrovoljne standarde kvaliteta za proizvodnju i označavanje BEZ GMO prehrambenih proizvoda. Ovi sertifikati garantuju da u procesu proizvodnje (od njive do trpeze) nisu korišćeni genetski modifikovani sastojci. Danas je više od 10.000 proizvoda u Evropi sertifikovano i označeno kao BEZ GMO, a na primer sva jaja u Austriji su “BEZ GMO” Dunav Soja sertifikovana, čime se garantuje da životinje nisu hranjene GM stočnom hranom kao i da u celom procesu proizvodnje i krajnjem proizvodu nema GMO sastojaka.

Izvor: Mondo

Ministarstvo poljoprivrede potvrdno se izjasnilo o predloženom Programu subveniconisanja poljoprivredne proizvodnje Grada Pirota za 2018. godinu pa će, po rečima pomoćnika gradonačelnika zaduženog za poljoprivredu Gorana Popovića, javni poziv svim zainteresovanih poljoprivrednicima u Pirotu biti objavljen odmah posle Uskrsa. 

-U Fondu raspolaženo sa 58 miliona dinara. Od tog iznosa 40 miliona dinara je namenjeno za direktne subvencije i po tom iznosu spadamo u gradove u Srbiji koji izdvajaju ozbiljna sredstva za razvoj poljoprivredne proizvodnje. Konkurs se razlikuje u odnosu na prethodne godine jer će određene grupe proizvođača biti upućene na korišćenje subvencija iz IPARD programa i od Ministarstva poljoprivrede.

I dalje će na vodećem mestu biti sufinansiranje kupovine priplodnih kvalitetnih grla u stočarskoj proizvodnji, a ove godine je novina da će moći da se kupuju i druge kategorije goveda osim junadi, što je ranije bio slučaj. Tu su i bogati paketi subvencija za voćarsku, pčelarsku proizvodnju a pokušaćemo da pomognemo poljoprivrednim gazdinstvima da registruju proizvodnju proizvoda od mesa, mleka, jer imamo veliki broj proizvođača peglane kobasice kojim bi pomogli da kupe opremu, a kako ne bi kasnije imali problema sa Veterinarskom inspekcijom-kazao je pomoćnik Popović Pirotskim vestima.

 

izvor : http://www.pirotskevesti.rs 

Komasacija, elektrifikacija i navodnjavanje osnov su razvoja poljoprivrede, rekao je ministar Branislav Nedimović koji je posetio poljoprivrednike u leskovačkom kraju. On je rekao da će ove godine projekat elektrifikacije u leskovačkom kraju Ministarstvo poljoprivrede podržati sa stotinu miliona dinara.

Snežna mećava dočekala je ministra poljoprivrede u Leskovcu ali zemljoradnicima ovoga kraja doneo je vesti koje su ih sigurno zagrejale. Leskovačka lokalna samouprava do sada je u ovaj projekat uložila 65,6 miliona a ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je rekao da će projekat elektrifikacije ovo ministarstvo podržati sa još 100 miliona.

"Pored Leskovca namera nam ja da nastavimo sa elektrifikacijom i ako bude dovoljno sluha podržaćemo još jednu opštinu u Srbiji. Da li će biti Grocka ili Smederevo, videćemo", kaže Nedimović.

"Jedna od mera koje pružamo su subvencije koje samo počeli 2013. godine i do sada je grad Leskovac uložio 127 miliona dinara, a 3.320 poljoprivrednika je dobilo subvencije od našeg grada", objašnjava gradonačelnik Goran Cvetanović.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović obišao je i nekoliko domaćinstava u leskovačkom kraju koje imaju zaokružen proces proizvodnje i tom prilikom rekao da su komasacija elektrifikacija i vodosnabdevanje osnovne poluge razvoja poljoprivrede. Subvencijama ministarstva 15 poljoprivrednih proizvođača iz okoline Leskovca dobilo je nove traktore.

 

izvor : http://www.rts.rs 

 

Na pašnjacima u Kolubarskom okrugu trenutno pase oko 120.000 grla ovaca, od čega je oko 5.000 grla u matičnom zapatu. Najviše se gaji sjenička oplemenjena pramenka koja se praktično odomaćila u ovom kraju Srbije.


Na farmi Sretena Vasiljevića iz valjevskog sela Suvodanja je 70 grla, od čega je 50 umatičenih ovaca. Planira da širi proizvodnju jer je, kako kaže, ovčarstvo isplativo zbog subvencija koje dobija od Ministarstva poljoprivrede.

„Mislim da od subvencija koje dobijamo može lepo da se živi. Ja imam 12 hektara pašnjaka i sve je zagrađeno, tako da bi mogao da držim i do 200 ovaca. Međutim u mom kraju nema mnogo mladih jer su većinom napustili selo“, kaže Sreten.

„Za ovu proizvodnju ključne su subvencije koje u odnosu na podsticaje u biljnoj proizvodnji nisu male. One održavaju ovčarstvo i ako budu ukinute, doći će do kolapsa i prekida u gajenju ovaca“, potvrđuje i Milovan Stepanović iz Suvodanja, čije stado ovaca broji 120 grla.

„Pošto živim u brdsko-planinskom kraju, gde ima dosta pašnjaka, a i posao nije težak, ja sam rešio da se oprobam u proizvodnji ovčijeg mesa, mada sam ranije tovio bikove. Ovde je najbitnije odabrati kvalitetnu rasu, a to je trenutno sjenička pramenka, a uz to važna je dobra ispaša, vredni čobani i domaćini koji će da rade“, priča Milovan.

Razvoj ovčarske proizvodnje više od jedne decenije podstiče i Grad Valjevo. Poljoprivrednici sa valjevskog područja, zainteresovani za ovčarsku proizvodnju, imaju mogućnost da sa preduzećem „Agrorazvoj - valjevske doline“ sklope ugovore na tri godine. Držaoci u proseku dobijaju po 30 jagnjadi.

Tokom prošle godine preduzeće je od držalaca „Stočnog fonda“ preuzelo 398 grla jagnjadi, odnosno 13.276 kilograma žive vage i naplatilo u novcu 16.956 kilograma.

Iz sredstava koja su držaoci u 2016. godini uplatili, preduzeće je prošle godine kupilo 360 grla umatičenih jagnjadi koja su preuzela 43 nova držaoca.

Jedan od njih je i Vladimir Rešković iz Brankovine.

„Ovom proizvodnjom se bavim pre svega iz ljubavi. Ja sam zadovoljan. Isplati se, jer u proleće cena jagnjadi uvek bude dobra. Međutim, malo je mlađih proizvođača koji žele da drže ovce. U mom selu skoro da nema ovaca. Jagnjad koju sam uzeo preko 'Agrorazvoja' su umatičena i ovo je najbrži način da se dođe do njih“, kaže dvadesetdevetogodišnji Vladimir.

Obaveza držalaca je da nakon grejs perioda od godinu do godinu i po dana, u zavisnosti da li su grla umatičena ili ne, svake godine „Agrorazvoju“ vraćaju u grlima trećinu jagnjadi uvećanu za prirast od 10 odsto na godišnjem nivou. Ukoliko držalac uzme 30 jagnjadi za tri godine, treba da vrati 39 jagnjadi.

„Ove godine planiram nabavku umatičenih grla stoke u vrednosti od pet miliona dinara. Sredstva su obezbeđena od naplate potraživanja od držalaca, zanavljača, u novcu u toku prethodne godine. Pored toga, od postojećih držalaca biće preuzeto 1.000 grla jagnjadi i 80 grla teladi za tov, delom u živoj stoci, a delom u novčanim uplatama po tržišnim cenama na dan uplate. Na ovaj način se očekuje naplata u iznosu od četiri miliona dinara. Za preuzetu stoku biće potpisani ugovori sa novim držaocima. Realizacijom ovog posla povećaće se broj a ujedno i poboljšati rasni sastav grla na teritoriji Valjeva. Velika je potražnja za jagnjadima pre svega zato što su u selima pretežno staračka domaćinstva, pa nema ko da čuva krupnu stoku a drugi je taj što ima dosta zaparloženih livada i pašnjaka, pa mnogi drže ovce kako ne bi morali da kose livade. Treći i možda najvažniji razlog je taj što se za umatičena grla dobijaju subvencije koje su značajne. Cilj svega je povećanje stočnog fonda u vlasništvu grada i da se u ovom kraju napravi jedan proizvođački centar sjeničke ovce. Da nakon prve faze spojimo najveće proizvođače u jedno udruženje i da im pomognemo oko plasmana“, objašnjava Bojan Bošković, direktor preduzeća „Agrorazvoj – valjevske doline“.

Ove godine za subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje u budžetu grada planirano je 30 miliona dinara.

 

izvor : https://www.agromedia.rs 

Predstavnici Ministarstva poljoprivrede su u Kovačici južnobanatskim poljoprivrednicima i prerađivačima predstavili uslove i kriterijume po kojima mogu da koriste IPARD fond za finansiranje svojih investicija. Bilo je takođe reči i o programima subvencija koje se daju iz republičkog i pokrajinskog budžeta.
Predstavnici ovog ministarstva detaljno su proizvođačima i prerađivačima predstavili kriterijume, uslove i neophodnu dokumentaciju da bi konkurisali za novac iz EU, jer se radi o priličnim novinama.

Za početak, na sredstva neće moći da računaju mali proizvođači, već samo oni koji recimo imaju od 20 do 300 krava. Zato su prisutni reagovali uzdržano uz mnoštvo pitanja.

"Možda još uvek nisu pristupili analizi svih uslova i potrebne dokumentacije, a čini nam se da pojedini proizvođači možda čekaju da vide da li će njihov komšija podneti zahtev i dobiti sredstva iz ovog programa. Verujemo da će kada se tako nešto desi i ostali brže reagovati", kaže Slobodan Živanović, Ministarstvo poljoprivrede.

Onima koji ne mogu da zadovolje kriterijume za IPARD ostaju republički i pokrajinski budžeti.

"Ja lično smatram da onim velikima koji imaju preko 100 hektara zemlje nije potrebna tolika pomoć kao ovim malim poljoprivrednicima koji treba da prežive ovo vreme i naprave neki kapital kako bi mogli da uđu spremni u tržišnu utakmicu", kaže Dragan Jovanov, član Opštinskog veća Crepaje.

Takvi proizvođači su međutim ostali najskeptičniji.

"Što se tiče IPARD-a sve je to u redu, samo mislim da je dosta komplikovano, i da mnogi srednji poljoprivrednici neće moći da ispoštuju uslove. A i zbog straha da će morati da vrate sredstva ako nešto pogreše mislim da će se malo ljudi odluči za to. Što se tiče domaćih programa, mislim da su interesantniji, samo nisu trebali da ukinu kupovinu na predračun", kaže Jan Mikulaš, poljoprivrednik iz Padine.

Rok za konkurisanje na prva dva IPARD poziva ističe 26. februara. Ministarstvo će u martu raspisati konkurs za sredstva iz EU za nabavku opreme za prerađivače, a tokom leta za primarne proizvođače koji žele da izgrade objekte ili nabave traktore, opremu i mehanizaciju.

 

izvor : http://www.rtv.rs

Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović kaže da će ove godine biti rešen problem zapošljavanja radnika u poljoprivredi i najavio donošenje zakona o sezonskim radnicima.

On je na konferenciji "Izlaz iz sive ekonomije" rekao da je zapošljavanje sezonskih radnika u poljoprivredi veliki problem i da se novi zakon priprema zajedno sa Ministarstvom rada. Po rečima ministra potrebno je doneti celovit propis koji će regulisati status poljoprivednih gazdinstava.

"Problem su i kapaciteti inspekcija, naročito u Upravi za zaštitu bilja, Upravi za veterinu i Poljoprivrednoj inspekciji", rekao je Nedimović i dodao da će i to biti rešeno ove godine.

Najavio je i izmene Zakona o bezbednosti hrane čije se usvajanje očekuje u prvoj polovini ove godine.

Ministar za rad Zoran Đorđević rekao je da su izmene Zakona o radu koje su usvojene krajem prošle godine obezbedile da radnik mora da bude prijavljen i pre nego što počne da radi, što je, kako je ocenio, dobro i za poslodavce i za zaposlene.

On je kazao da su od 1. januara ove godine uvedene rigorozne kontrole rada na crno i da inspekcija radi 24 sata dnevno.

 

izvor : http://rs.n1info.com 

Razvojna agencija Srbije i Privredna komora Srbije organizuju nastup srpskih privrednika u okviru nacionalnog štanda Srbije na predstojećem međunarodnom sajmu prehrambenih proizvoda „GULFOOD“ koji će se održati u Dubaiju, UAE, u periodu od 18. do 22. februara 2018. godine. „GULFOOD“ (www.gulfood.com) je jedna od najvećih i najznačajnijih specijalizovanih izložbi prehrambene industrije u UAE i regionu Golfa, u okviru koje se organizuju susreti proizvođača/izvoznika i distributeri i predstavnika vodećih maloprodajnih lanaca. Sajam se prostire na 100.000m², a godišnje ga poseti preko 95.000 posetilaca iz oko 100 zemalja koji imaju priliku da se upoznaju sa proizvodnim programom više od 5.000 izlagača u 8 sektora. Na sajmu „GULFOOD“ 2018. godine, Srbija će se prvi put predstaviti sa svojim proizvodima u jednoj od glavih hala Trade Centre Arena & Sheikh Saeed Halls, na nacionalnom štandu površine 60m2. Delegaciju Ministarstva poljoprivrede i Privredne komore Srbije na jednom od najznačajnijih prehrambenih sajmova u Ujedinjenim arapskim emiratima, Gulfood, predvodi državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Senad Mahmutović, pomoćnik ministra Nenad Katanič i ambasador Miloš Perišić. Senad Mahmutović se u Dubaiju sastao i sa direktorom državne organizacije za kvalitet, standardizaciju i akreditaciju nadležnim za priznanje i odobravanje halal sertifikata iz naše zemlje Abdulahom al Maeijem.Štand Srbije koja se prvi put predstavlja sa proizvodima u okviru nacionalnog štanda posetio je ministar finansija i vicepremijer šeik Humaid bin Rašid al Nuami. Tokom borava u Dubaiju Mahmutović je sa tamošnjim ministrom resorno zaduženim za poljoprivredu Taijem al Zayediem razgovarao o saradnji u oblasti poljoprivrede, a pokrenuta je i inicijativa za potpisivanje međudržavnog memoranduma o saradnji u toj oblasti. Njima je upućen poziv da posete Srbiju i ovdašnji Međunarodni poljoprivredni sajam koji će u Novom Sadu biti organizovan u maju. Podsećamo, da se pomenuti sajam prostire na 100.000 kvadratnih metara a poseti ga preko 95.000 ljudi iz oko 130 zemalja koji imaju priliku da se upoznaju sa proizvodnim programom preko 5.000 izlagača u 8 sektora. U okviru Nacionalnog štanda Srbije na sajmu „GULFOOD 2018“, u jednoj od glavih hala Trade Centre Arena & Sheikh Saeed Halls, nastupaju: YUMIS – Niš, JAFFA – Crvenka, BAHUS – Paraćin, AGRANELA – Valjevo, AGROPARTNER – Lučani, ITN GROUP i MASTER FRUITS – Beograd, JUGPROM – Leskovac, PIK BEČEJ – Bečej, Basket Zdravija Hrana Made By Hand – Golubinci. Osim izlagača, PKS organizovala je posetu Sajmu šest domaćih kompanija: FRUEKO, SENSA, ML FURIT FARM, ZLATIBORAC, ŽITOPRERADA i FRIKOM.

Poljoprivrednicima u Srbiji od sredine decembra prošle godine na raspolaganju su sredstva IPARD programa EU, a do sada je pristigao 51 zahtev, pišu "Večernje novosti". Od toga 15 zahteva je za mašine i 36 za traktore, a rok za podnošenje dokumentacije je 26. februar.

"U martu će biti raspisan konkurs za preradu, gde će poljoprivrednici moći da konkurišu za sredstva koja sluze izgradnji objekata, ali i za nabavku mašina", rekao je za "Novosti" ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Prema njegovim rečima, do kraja godine biće još pet poziva, što će sa ova dva prethodna biti ukupno sedam za 2018. godinu. Tokom ove godine poljoprivrednicima je iz IPARD fonda namenjeno 50 miliona evra. Reč je o pretpristupnim sredstvima EU koja su namenjena poljoprivredi u iznosu od 175 miliona evra koja su predviđena bespovratno za period do 2020. godine, napominje list.

Kako je Ministarstvo poljoprivrede ranije saopštilo, visina podsticaja koji se obezbeđuju iz fondova EU iznose od 60 do 80 odsto vrednosti ulaganja u zavisnosti od starosti poljoprivrednika.

Novac može da se koristi u proizvodnji i preradi voća, povrća i ostalih useva i to od 5 000 do 7 000 evra dok se za proizvodnju i preradu mleka i mesa može računati na povraćaj od 5000 do milion evra.

Pravo na IPARD podsticaje mogu da ostvare oni koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu.

 

izvor : http://www.rtv.rs 

Nema prostora za povećanje cene maline jer je loša cena i na svetskom tržištu koje je već prezasićeno ovim voće. To je malinarima rečeno na sastanku sa hladnjačarima i ministrom poljoprivrede Branimirom Nedimovićem 25. januara.

Kako kaže Sanel Dizdarević iz Udruženja malinara "Limska dolina" od 7 glavnih izvoznika maline iz Srbije pojavila su se samo dva. "Nismo zadovoljni cenom maline, to je bio jedan od glavnih zahteva oko kojih smo hteli da razgovaramo", kaže Dizdarević. Otkupljivači su im rekli da nemaju prostora da podignu cenu maline jer je cena loša i na svetskom tržištu koje je prezasićeno. Rekli su im i da nam se najverovatnije isto tako piše i u ovoj godine.

"Svet je prezasićen, malinarstvom se bavi region, a i Evropa", ističe on. Smatraju da nije u redu da se malina iz Zlatiborskog okruga otkupljuje za 120, 130 dinara, a iz Arilja za 160 dinara.

Muaz Dedović podsetio je da je FAP bio gigant Srbije, a da su se pretežno radnici koji su tu radili okrenuli uzgoju maline. "A sada su im zavukli ruku u džep i uzeli koliko su hteli da uzmu", rekao je on.

Zaključili su i da je najveći problem što se gubi srpski identitet na svetskom tržištu, traži se samo malina, ne i vrsta.

"Ne može biti ista cena za malinu iz Poljske gde se bere kombajnima, koja je peta klasa i kod nas koja je prva klasa i koja se ručno obrađuje", dodaju.

 

 

izvor : https://www.b92.net

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31