1. Koje su ključne izmene nastale u novom pravilniku o deklarisanju hrane koji je objavljen na sajtu Ministarstva?
Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane koji je objavljen u ,,Službenom glasniku RS”, broj 19/17 donosi glavne novine koje se pre svega odnose na nadogradnju postojećeg zakonodavnog okvira u ovoj oblasti, odnosno da se odgovori svim zahtevima savremenog potrošača. Te novine se pre svega odnose na tzv. praksu poštenog informisanja, odnosno da se krajnji potrošač ne obmanjuje u pogledu karakterističnih osobina hrane, da se hrani ne pripisuju osobine i svojstava koje ne poseduje, kao i da se ne ukazuje na posebna svojstva hrane ako slična hrana ima ista takva svojstva, a naročito isticanjem prisustva ili odsustva određenih sastojaka i/ili hranljivih materija. Treba napomenuti da se odredbe pravilnika ne odnose samo na obavezne informacije koje se navode na deklaraciji proizvoda, već se one primenjuju i na oglašavanje, reklamiranje, odnosno prezentovanje hrane.
Takođe ovaj pravilnik je uredio oblast prodaje hrane na daljinu, koja postaje sve značajniji vid prodaje. Kada je hrana ponuđena na prodaju sredstvima komunikacije na daljinu, jasno je definisano ko je odgovoran za davanje obaveznih informacija o hrani potrošačima pre same prodaje, bilo da se radi o upakovanoj ili neupakovanoj hrani.
Pravilnikom su takođe definisani slučajevi kada se pored naziva hrane ili u njegovoj neposrednoj blizini navode određeni podaci, npr. u slučaju hrane koja je zamrznuta pre prodaje, a koja se prodaje u odmrznutom stanju, uz naziv hrane treba navesti: „odmrznuto“ ili npr. navod o dodatim proteinima animalnog porekla za proizvode od mesa i poluproizvode od mesa ako potiču od različite životinje.
I na kraju, jedna velika novina je obavezno navođenje nutritivne deklaracije koja sadrži informacije o pristutnosti energije i određenih hranjivih materija u hrani. Obavezno navođenje podataka o hrannjivoj vrednosti na ambalaži proizvoda daće podršku u području ishrane ljudi u okviru politike zaštite javnog zdravlja.
2. Koji su rokovi za njegovu primenu od strane proizvođača?
Kako bi subjekti u poslovanju sa hranom mogli da prilagode deklaricije na svojim proizvodima sa novim zahtevima definisanim ovim pravilnikom, predviđen je odgovarajući prelazni period za njegovu primenu i to do 15. juna 2018. godine.


3. U javnosti se dosta pričalo o mleku kompanije Dukat koja nije isticala količinu i procenat mlečne masti sa prednje strane boce uz naziv već na poleđini o čemu smo ranije pisali i poslali vam fotografije. Da li su oni sada u obavezi da izmene deklaraciju ili su to bili u obavezi i ranije kao što nam je to rečeno u Ministarstvu trgovine?
Pravilnikom je definisano da se pod vidnim poljem podrazumevaju sve površine koje se mogu videti sa jedne tačke gledanja, što podrazumeva sve površine ambalaže na kojima se tekst može pročitati sa jedne tačke gledanja. Uobičajno je da ambalaža upakovanog proizvoda ima više vidnih polja, te proizvođač, odnosno subjekt u poslovanju hranom koji je odgovoran za deklarisanje hrane, sam određuje najmanje jedno vidno polje na kome se moraju nalaziti podaci o nazivu hrane; neto količini; roku trajanja hrane ili naznaci mesta gde se on nalazi, kao i stvaran sadržaj alkohola kod pića koja sadrže više od 1,2% vol alkohola.
Propis kojim se uređuje kvalitet proizvoda od mleka i starter kultura definiše da procenat mlečne masti mora da bude jasno čitljiv i označen sa jednim decimalnim mestom na deklaraciji proizvoda, ali isti ne propisuje da taj podatak mora da bude u istom vidnom polju sa podacima koji su zahtevani pravilnikom. S tim u vezi, subjekat u poslovanju hranom koji je odgovoran za deklarisanje predmetnih proizvoda može podatak o procentu mlečne masti da navede u bilo kom delu deklaracije proizvoda.

O ovoj temi smo pisali ranije, možete čitati na linku http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/1874-skandalozno-ponasanje-ministra-nedimovica-obecava-investicije-a-stiti-hrvatski-dukat

Međutim odluka nadležnih u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine je takva da je praktično legalizovano ponašanje pojedinih proizvođača na tržištu što će verovatno iskoristiti i ostali.


4. Šta potrošači dobijaju novim pravilnikom?
Osnovni razlozi donošenja novog propisa kojim se uređuje oblast deklarisanja, označavanja i reklamiranja hrane su, da se obezbedi visok nivo zaštite potrošača preko obezbeđivanja prava potrošaču da dobije ispravnu i jasnu (neobmanjujuću) informaciju o hrani koju konzumira, dok je drugi razlog usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa relevantnim propisima EU, a u cilju osiguranja nesmetanog funkcionisanja tržišta, odnosno osiguranju nesmetanog kretanja robe, tj. hrane.
5. Da li ovaj pravilnik iziskuje dodatne troškove kod proizvođača i da li to može imati uticaja na cene proizvoda?
Primena odredbi pravilnika imaće za posledicu dopunjavanja postojećih deklaracija sa obaveznim navodima poput npr. navođenja nutritivne deklaracije.U cilju da ove novine ne uzrokuju značajna opterećenja subjekata u poslovanju hranom, dat je prelazni period od skoro godinu i po dana, kako bi subjekti u poslovanju hranom mogli da utroše svu proizvedenu ambalažu, pri čemu hrana upakovana u takvu ambalažu može da se nalazi u prometu do isteka roka trajanja, te smo mišljenja da se ovo neće odraziti na cenu koštanja proizvoda.
6. Koliko artikala će biti obuhvaćeno izmenama (navedite nam neke ključne primere u smislu proizvodi koji su najviše u upotrebi i šta se kod njih menja).
Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane primenjuje se na svu hranu koja je namenjena krajnjem potrošaču bilo da se radi o upakovanoj ili neupakovanoj hrani, kao i na hranu namenjenu za snadbevanje objekata javne ishrane.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine

Centar za organsku proizvodnju Privredne komore Srbije uz podršku Nemačko – srpske razvojne saradnje koju sprovodi GIZ organizuje 27. i 28. marta međunarodnu konferenciju na temu organske proizvodnje u Srbiji.

Prvog dana učesnicima konferencije obratiće se: Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine u Vladi Srbije, Veljko Jovanović, rukovodilac Centra za organsku proizvodnju Privredne komore Srbije, Jirgen Šmid, predstavnik ambasade Nemačke u Beogradu.

Cilj konferencije jeste da se domaća iskustva uporede sa praksom i iskustvom u regionu i Evropskoj uniji i da se organska proizvodnja i dalje razvija na dobrim i zdravim temeljima. Teme konferencije su: zakonski okvir u organskoj proizvodnji, mere podrške, sistem kontrole i tržište.

Predavači dolaze iz renomiranih instituta koji rade na pravnoj regulativi i unapređenju organske proizvodnje širom sveta. Među predavačima su: Konrad Hauptflajš, menadžer sektora edukacije IFOAM-a (Međunarodne federacije pokreta organske poljoprivrede), Beate Huber, upravnik odseka za međunarodnu saradnju FiBL –a (Institut za istraživanje u organskoj poljoprivredi) iz Austrije, Sonja Karoglan Todorović, konsultant za održivu proizvodnju i ruralni razvoj iz Hrvatske.

 

27. mart 2017, 10:00 časova, PKS, Resavska 15, sala 1, prizemlje

ATINA - Grčki poljoprivrednici sukobili su se danas sa policijom u centru Atine tokom protesta protiv poreskih i penzionih reformi, kada su neki demonstranti pokušali da uđu u Ministarstvo poljoprivrede i razbili prozore policijskih autobusa, na šta je policija odgovorila suzavcem rasteravši demonstrante. Mašući pastirskim štapovima, oko 1.300 poljoprivrednika, koji su u grčku prestonicu tokom noći stigli sa Krita, uputilo se ka zgradi Ministarstva poljoprivrede, oko koje su policijski autobusi napravili obruč, prenosi Rojters. Demonstranti su se razjarili kada su se među njima raširile glasine da zvaničnici odbijaju da prime delegaciju poljoprivrednika, navode očevici. Poljoprivrednici su odavno u sporu sa grčkim vlastima zbog zakona o socijalnoj bezbednosti koji su uvedeni polovinom 2016, a koji ih primoravaju na veće penzione doprinose, povrh toga što su već pogođeni skokom proizvodnih troškova, objašnjava britanska agencija.

Izvor: TANJUG/http://www.bktvnews.com 

Proizvođači "praške šunke" u Srbiji moći će samo tri godine posle registracije te robe kao Tradicionalnog garantovanog specijaliteta da koriste tu oznaku, saopštilo je danas Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije.
 
Ministarstvo je u ime proizvođača "praške šunke" u Srbiji podnelo obrazložen prigovor na zahtev za registraciju "praške šunke" kao Tradicionalnog garantovanog specijaliteta (TSG), koji je podnela Češka. Zahtev Češke je objavljen u Službenom glasniku Evropske unije u maju prošle godine. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine je, da bi pribavilo argumente za prigovor, organizovalo brojne sastanke sa predstavnicima proizvođača i stručnih institucija iz oblasti proizvodnje i prerade mesa.
 
Češka strana se složila sa zahtevima tog ministarstva da se proizvođačima "praške šunke" u Srbiji odobri trogodišnji prelazni period da mogu da proizvode i stavljaju u promet proizvod pod tim nazivom koji ne odgovara uslovima navedenim u specifikaciji proizvoda kao TSG, kao i mogućnost korišćenja ćiriličnog pisma za njegovo označavanje. Prelazni period počinje da teče od trenutka kada "praška šunka" bude registrovana kao Tradicionalni garantovani specijalitet.
 

RAĐANI Srbije moći će od maja, kako je potvrđeno "Novostima", daleko bezbrižnije da kupuju prehrambene proizvode. Tada bi, naime, trebalo da počne da radi Savet za bezbednost hrane, a uskoro se očekuje i dugo najavljivani početak rada Nacionalne referentne laboratorije.
I pored toga, međutim, stručnjaci upozoravaju kako je potrebno mnogo toga da se uradi, jer je sam Zakon o bezbednosti hrane, još iz 2009. godine, prepun nedostataka, a s vremenom su stroga pravila koja su važila menjana u skladu sa uvoznicima i domaćim proizvođačima, kojima je na prvom mestu bio profit, a ne kvalitet i bezbednost.

Kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede, uprkos dosadašnjim zakonskim obavezama, predviđena stručna tela do sada nisu formirana kako bi sistem bezbednosti hrane bio u potpunosti funkcionalan i zaokružen. Krajem prošle godine, formirana je Radna grupa koja će stvoriti Savet za bezbednost hrane.

- Baviće se, na nacionalnom nivou, procenom rizika i utvrđivanjem standarda bezbednosti hrane u Srbiji - ističu u resornom ministarstvu. - Cilj je da ovu izuzetno važnu oblast prepustimo našim najeminentnijim naučnicima, koji su članovi Evropske agencije za bezbednost hrane i drugih priznatih međunarodnih organizacija u ovoj oblasti. Okvirni rok za formiranje Saveta jeste april ove godine. Namera je bila da formiranjem Saveta građani u isto vreme dobiju dodatnu sigurnost u pogledu zdravstvene ispravnosti hrane.

Sam proces osnivanja Saveta, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, nije direktno povezan s početkom rada Nacionalne referentne laboratorije.

- Intenzivno se radi i na polju Nacionalne laboratorije - objašnjavaju u Ministarstvu. - Posebna radna grupa će u kratkom roku doneti Akcioni plan za uspostavljanje sistema nezavisne kontrole sirovog mleka.

- OVAKAV savet već imaju sve zemlje EU i on je neka vrsta vrhovnog autoriteta u ovoj oblasti - jasan je Cvetković. - Glavni zadatak saveta, po mom mišljenju, trebalo bi da bude da upozori, predupredi i da edukuje, odnosno, da se zahvaljujući njihovim upozorenjima, preduprede situacije kao što je, pre par godina, bila ona sa povećanim nivoom aflatoksina...

I Marijan Rističević, predsednik skupštinskog Odbora za poljoprivredu, navodi da bi planska dokumenta kada je reč o bezbednosti hrane trebalo već da postoje.

- Njih, nažalost, i dalje nema - ističe Rističević. - Ima dosta zastarelih pravilnika koji se primenjuju, a mogu da ugroze zdravlje ljudi i proizvodnju. Tema bezbednosti hrane je široka i podložna raznim uvozničkim i proizvođačkim interesima, a interes treba da bude zdravlje stanovništva, životinja i biljaka.

Kako priča Rističević, jedan od problema jeste i to što su stručnjaci često u vezi sa kompanijama koje se bave proizvodnjom ili uvozom hrane. Na njihovim platnim spiskovima su, a nekad je to i teško dokazivo.

KOORDINACIJA


VAŽNOST referentne laboratorije, kako kaže Cvetković, ogleda se u tome da bude supervizor akreditovanim laboratorijama. - Oni bi trebalo, pre svega, da se bave uvođenjem novih metoda u radu - objašnjava Cvetković. - Uz to, trebalo bi da bude autoritet, i da radi superanalize, ako se ukaže potreba, kada se razlikuju nalazi dve ili više laboratorija.
Prof. dr Dragoljub Cvetković, sa novosadskog Tehnološkog fakulteta, objašnjava kako su ovaj savet i laboratorija izuzetno značajni, jer se njima, praktično, zaokružuje kompletan sistem kontrole hrane


UKLjUČENE I ORGANIZACIJE POTROŠAČA

DO SADA smo imali dva sastanka, a svi su imali zadatak da daju predloge šta i kako treba da se radi, rekao nam je Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

- Da bi se osnovala Agencija za bezbednost hrane, potrebno je dosta para - kaže Papović. - Prava analiza rizika određene vrste proizvoda biće prvo konkretno što će da se uradi. Tražićemo i obavezne izveštaje inspekcijskih organa, kao što smo nedavno radili analizu mleka. Rezultate vanredne kontrole Ministarstva poljoprivrede još nismo dobili, iako su rekli da će biti gotovi za dan-dva. Inspekcije će morati da dostavljaju izveštaje šta rade i kakvi su rezultati tih ispitivanja. Transparentnost u radu je najbitnija. Kod nas inspekcije stalno ispituju neke parametre koji ne postoje.

J. Subin - N. Subotić

http://www.novosti.rs/ 

U propaloj klanici Agroživa u Žitištu, posle duže pauze, pokrenuta je proizvodnja. Zahvaljujući angažovanju lokalne samouprave Žitište, a uz pomoć Ministarstva poljoprivrede, u klanicu su, kako saznaju Novosti, privremeno uselila niška industrija mesa Biftek. Ova privatna kompanija, vlasnika Miloša Radojevća, sve je značajniji igrač u domaćoj prehrambenoj industriji. Zapošljava 700 radnika,a sa stotinak maloprodajnih objekata među vodećim je snabdevačima mesom i mesnim prerađevinama gradova u jugoistočnoj Srbiji. Biftek je najavio izgradnju živinarske farme vrednosti milion evra, gde bi posao našlo 100 ljudi, ali bi još nekoliko hiljada domaćinstava moglo da se uključi u gajenje živine, čime bi oživela sela. Na tom putu, niška firma rešila je da se oproba u klanju i preradi živine. Priliku joj je pružila Opština Žitište i ponudila napuštenu klanicu bankrotiranog Agroživa. U potrazi za partnerom koji bi ovde oživeo proizvodnju i preradu živine, lokalna samouprava opredelila se za Biftek. Pregovore su podržali nadležni državni organi i obećali pomoć, uvažavajući ekonomski značaj obnavljanja rada klanice za ovu nerazvijenu opštinu. Nišlije su na adresi klanice u Žitištu privremeno registrovale pogon za preradu i konzervisanje živinskog mesa. Nadležna komisija Veterinarske uprave pri Ministarstvu poljoprivrede, odobrila im je da do 30. marta 2017. godine u Agroživu mogu dnevno da zakolju 24.000 pilića, odnosno da dnevni kapacitet prerade iznosi najviše 22 tona živnskog mesa.

eKapija

Poljoprivrednici koji se bave stočarstvom moći će od 1. januara 2017. da računaju na podsticaje za proizvodnju junećeg mesa, kako bi se i ova vrsta stočarske proizvodnje unapredila s obzirom na veliku tražnju na tržištu.

Istovremeno, mladi poljoprivrednici imaće pravo da koriste i bespovratna sredstva za osnivanje svoje poljoprivredne proizvodnje, a po posebnim programima moći će da koriste i kredite za početnike u poljoprivrednoj proizvodnji, bez obzira da li je reč o primarnoj poljoprivrednoj ili preradijivačkoj proizvodnji.

To je utvrđeno izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju koje će stupiti na snagu od 1. januara 2017, a koje inače, predviđaju širi obuhvat onih koji će moći da ostvaruju podsticaje, dok je posebna pažnja usmerena na one koji se bave stočarskom proizvodnjom.

Predviđeno je da poljoprivrednici koji se bave stočarstvom mogu da računaju na podsticaje za uzgoj krava, pored drugih podsticaja koji su već predviđeni za druge grane poljoprivrede.

Naime, podsticaji za uzgoj teladi za tov su od 5.000 dinara po grlu, za tov junadi minimalno 10.000 dinara po grlu, dok su podsticaji za krave dojilje od 20.000 dinara po grlu.

Precizirano je da poljoprivrednik koji ostvari pravo na podsticaje za tov junadi ne može da računa na podsticaje za premiju za mleko prozvedenog od podsticaja za krave dojilje.

Podsticaji za tov junadi ostvaruju se ako je tovno grlo namenjeno za proizvodnju mesa bilo u vlasništvu poljoprivrednika najmanje 185 dana, nakon cega je predato klanici ili je namenjeno izvozu.

Za devastirana područja poput, Bele Palanke, Trgovišta, Svrljiga, Babušnice i slicnih lokalnih zajednica, u 2017. predviđeni su i veći iznosi subvencija nego za druga područja, a u cilju da ljudi ostaju da žive na tom području, ali i da u te krajeve dolaze i zasnivaju svoju poljoprivrednu proizvodnju.

Inače, budžet za poljoprivredu za 2017. veći je za 3,32 milijarde dinara u odnosu na 2016, a četiri puta više sredstava opredeljeno je za razvoj mera konkurentnosti, odnosno za subvencionisanje investicija.

Umesto 526 miliona koliko je bilo predviđeno 2016, u 2017. godini za to će biti namenjeno 2, 2 milijarde dinara.

Izvor: tanjug/Studio B

Devetnaestogodišnji mladić iz sela kod Topole ima 60 teladi i želi da ostane na porodičnom imanju. Ne sanja o poslu u gradu već o velikoj farmi, kao i njegov otac i deda, ali za ozbiljnija ulaganja i dalji razvoj potrebne su mu dodatne investicije.

On ispunjava sve uslove da se u februaru, naredne godine, prijavi na konkurs koje će raspisati Ministarstvo poljoprivrede. Pod uslovom da obezbedi petinu planiranog novca za buduća ulaganja.

– Ako želi da proširi proizvodnju, ima plan da uloži 10.000 evra, država će mu unapred dati 7.500 evra i pratiti u narednim godinama da li je uložen na način kako je predviđeno i može da se pravda računima – najavio je nedavno ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Kreatori agrarne politike uvode, kako kažu, prvi put novu kategoriju korisnika podsticaja, što je šansa za vlasnike poljoprivrednih gazdinstava, mlađih od 40 godina koji nameravaju da ostanu ili da se vrate na selo.

Uz unapred pripremljen biznis plan država će u 2017. godini bespovratno sufinansirati 75 odsto predviđenih ulaganja, a maksimalna pomoć, prema najavama, biće do 10.000 evra. Obaveza će biti da se prijave PIO fondu, ali još nije poznato koliki je ukupan fond predviđen za te namene.

Ovo baš i nije tako nova ideja, budući da je 2004. država iz budžeta za agrar takođe izdvajala 900 miliona dinara za sufinansiranje projekata mladih poljoprivrednika. Efekti ovih mera, međutim, nisu poznati.

Ovoga puta, po najavama, prednost će imati gazdinstva u ekonomski najmanje razvijenim opštinama, sa otežanim uslovima za poljoprivrednu proizvodnju. Kao i takozvanim devastiranim područjima (opštinama četvrte grupe) kakvih je najviše u istočnoj i južnoj Srbiji.

Prvenstvo će imati poslovi vezani za proizvodnju i preradu mesa, mleka, voća i povrća. Cilj je da se pomogne u oblastima koje mogu dobro da prođu na tržištu i u izvozu jer su zajedničke analize dosadašnje agrarne politike, rađene sa Svetskom bankom, pokazale da neke od ranijih državnih mera nisu davale nikakve rezultate.

– Država daje 5.000 evra za otvaranje novih radnih mesta, mi ćemo dati dvostruko više, računamo da je toliko dovoljno mladom bračnom paru da pokrene biznis – rekao je Radivoj Nadlački, savetnik ministra poljoprivrede.

Da li je moguće započeti posao u poljoprivredi sa 10.000 evra? Srpska asocijacija menadžera, „DNA komjunikejšns“ i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) objavile su prošle godine analizu koliko je novca potrebno za pokretanje vlastitog posla, između ostalog i u poljoprivredi. Plastenička proizvodnja povrća mogla bi se, po ovoj analizi, pokrenuti sa 2.000 do 4.000 evra.

U sektoru stočarstva najmanje početno ulaganje je za uzgoj svinja – 1.200 evra, za tov junadi potrebno je minimum 5.000 evra, a za podizanje male farme koza oko 4.500.

Analitičari međutim ističu da će efekti ovih mera, koji su doneti bez ozbiljne pripreme, biti skromni. Da bi mladi ostali na zemlji potrebno je mnogo više od jednokratne pomoći sektora za poljoprivredu. Smatraju da je bilo bolje sačekati da nam postanu dostupni IPARD fondovi, iz kojih najveći deo novca treba uložiti upravo u ovakve projekte.

– Ideja je dobra. EU takvu agrarnu politiku vodi već 15 godina, ali se taj problem sagledava šire – radi se na podizanju tipskih gazdinstava, gradi se infrastruktura, putevi. Mladim bračnim parovima obezbeđena je zdravstvena zaštita, škole. Kakvu perspektivu imaju danas mladi u zabitima na jugu Srbije? Ovom problemu mora da se pristupi mnogo ozbiljnije – smatra Vojislav Stanković, agrarni analitičar. Prema njegovom mišljenju, država ne može da bude večni titular zemljišta već bi morala što pre da ponudi mladim bračnim parovima da otkupe posede, što bi im dalo sigurnost i trajnije ih vezalo za poljoprivredu.

http://www.politika.rs/ 

Oznaka geografskog porekla je pravo kojim se štite dve vrste oznaka: imena porekla i geografske oznake. Ime porekla je geografski naziv zemlje, regiona ili lokaliteta koji služi da označi proizvod koji odande potiče, čiji su kvalitet i posebna svojstva isključivo ili bitno uslovljena geografskom sredinom, koja obuhvata prirodne i ljudske faktore i čija se proizvodnja, prerada i priprema u celini odvijaju na određenom ograničenom području. Geografska oznaka je oznaka koja identifikuje određenu robu kao robu poreklom sa teritorije određene zemlje, regiona ili lokaliteta sa te teritorije, gde se određeni kvalitet, reputacija ili druge karakteristike robe suštinski mogu pripisati njenom geografskom poreklu.

Koji se proizvodi obeležavaju oznakama geografskog porekla? To su prirodni proizvodi (kamen, mermer, vuna, staklo i sl.), poljoprivredni proizvodi (paradajz, paprika, grašak i sl.), prehrambeni proizvodi (sir, kajmak, pršut i sl.), zanatski proizvodi (ćilim, opanak, i drugi slični proizvodi koji se proizvode zanatskim putem), industrijski proizvodi, kao i proizvodi domaće radinosti (proizvodi ručne izrade). Nameće se pitanje zašto treba da zaštitimo oznaku geografskog porekla? Zato što oznaka geografskog porekla može da bude, i najčešće jeste, značajno marketinško sredstvo koje svom korisniku garantuje prednost u odnosu na konkurenciju u privrednoj utakmici. Proizvod označen oznakom geografskog porekla (a posebno imenom porekla) potrošači doživljavaju kao proizvod posebnih kvaliteta, koje drugi proizvodi te vrste ne poseduju.

Sve ove činjenice navele su i crnogorce poput našiih proizvođača da krenu u proceuduru zaštite geografskog porekla, tako je Njeguški pršut prvi crnogorski proizvod koji je nacionalnim zakonodavstvom zaštićen kao oznaka kvaliteta.

Kako je saopšteno iz tamošnjeg Ministarstva poljoprivrede, prvi zaštićen proizvod za Crnu Goru predstavlja značajan korak na putu zaštite malih proizvođača i tradicionalne proizvodnje, kao i zaštite od zloupotreba i imitacija u sektoru proizvodnje hrane.

Proizvod koji će nositi zaštićen naziv „Njeguški pršut“ definisan je kao trajni suhomesnati proizvod od svinjskog buta bez nogice, sa kosti, kožom i potkožnim masnim tkivom, bez karličnih kostiju, suvo soljen morskom solju, dimljen sporim sagorijevanjem suvog bukovog drveta i podvrgnut procesu sušenja i zrenja u trajanju od najmanje devet meseci“, objašnjavaju u Ministarstvu.

Prema proizvođačkoj specifikaciji poizvod koji se može označiti kao „Njeguški pršut“ moguće je proizvoditi na teritoriji Njeguša.

Njeguški pršut ima dugu reputaciju na crnogorskom i drugim tržištima.

Izvor: B92 / AGROPRESS

 

 

Savez pčelarskih organizacija Srbije u saradnji sa Novosadskim sajmom, uz organizacionu podršku Društva pčelara „Jovan Živanović“ iz Novog Sada, organizovao je 10. decembra 2016. godine MEĐUNARODNU KONFERENCIJU „POMERAJMO GRANICE“ sa pratećom izložbom pčelarske opreme u Novom Sadu, koja je još jednom pokazala značaj pčelarstva i nivo organizovanosti pčelara Srbije.

Konferenciju je otvorio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, naglasivši dobru saradnju sa Savezom pčelarskih organizacija Srbije sa čijim radom je direktno bio upoznat mnogo pre nego je postao ministar. Pčelarima je preneo informacije o usaglašenim stavovima sa SPOS-om o podsticajima koje će država pružiti pčelarstvu u narednoj godini. Pre svega to je povećanje subvencije po košnici na 720 dinara, što će sumu za isplatu subvencija po košnici u 2017. godini podići na celih 4 miliona evra. Takođe, biće pojednostavljene procedure za nabavku pčelarske opreme, a suma za opremu koja će biti dostupna svim poljoprivrednicima Srbije biće uvećana 4 puta u odnosu na budžet koji je primarno bio planiran za ovu godinu, te će u 2017. biti izdvojeno oko 16 miliona evra. SPOS će u narednom periodu u časopisu „Srpski pčelar“ pravovremeno objaviti šta pčelari treba da urade, da bi dobili povraćaj sredstava od države u maksimalnom mogućem iznosu, jer 2017. godinu moramo iskoristiti za maksimalno zanavljanje pčelarske opreme, a da bi se u tome uspelo, neophodno je biti dobro i pravovremeno informisan. Pozivamo pčelare da najkasnije do srede 14. decembra dostave na mejl SPOS-a predlog za proširenje spiska opreme od prošle godine, ako ga imaju, kako bi SPOS Ministarstvu predložio dalje proširenje spiska, pošto je ministar prihvatio naš predlog da mu uručimo spisak nedostajuće opreme, kako bi primarni spisak bio proširen shodno potrebama pčelara na terenu. 

Ministar je najavio i podršku mladim poljoprivrednicima u vidu svojevrsnog pilot projekta, koji će obuhvatiti i pčelare, gde će se dodeljivati grantovi do 75% vrednosti investicije. SPOS ne očekuje shodno informacijama koje ima da će tu moći da bude uključen veliki broj pčelara, ali je ministar prihvatio da se i pčelari uključe u ovu novu meru, a sredstva će biti ograničena. 

Govoreći o inkorporiranju pčelarstva u IPARD, gde je već ranije obećao SPOS-u da će se uvrstiti i pčelarstvo (OVDE), sada je to i potvrdio, rekavši da ako sve bude išlo po planu, može se očekivati da će prvi poziv za IPARD biti objavljen u avgustu ili septembru 2017. godine. 

Izjavu ministra za medije možete pogledati OVDE

Kao što znate, nakon sastanka sa predsednikom SPOS-a, premijer Srbije Aleksandar Vučić obećao je da će Vlada formirati poseban Operativni štab koji će se baviti falsifikatima meda na tržištu Srbije. Obećanje je i ispunio 27. jula 2016. godine kada je štab i formiran, a u njegov sastav ušli su direktor Uprave za veterinu, specijalni savetnik premijera za poljoprivredu, direktorka Poreske uprave sa saradnicima, načelnica veterinarske inspekcije, načelnik poljoprivredne inspekcije, načelnik tržišne inspekcije, predstavnik Uprave kriminalističke policije, državni sekretari ministarstava poljoprivrede i trgovine, kao i predsednik SPOS-a. Savetnik premijera Srbije za poljoprivredu prof. dr Dragan Glamočić, koji je i predsednik pomenutog Operativnog štaba Vlade Republike Srbije za koordinaciju primene mera za suzbijanje nelegalne proizvodnje i prometa meda, preparata na bazi meda i drugih proizvoda pčela, rekao je da je najviše problema u dosadašnjem radu štaba bilo kod velikih pakera meda: “Kontrolisano je 8 objekata, od čega tri objekta još uvek ne rade s tim da je, u jednom objektu koji je najviše problema pravio na tržištu, zaustavljeno 20 tona meda, od čega je najveća količina meda sa gazdinstava koja uopšte ne poseduju pčele, što znači da taj med i nije pravi”. U akciji kontrole kvaliteta meda na tržištu, uništeno je, ili je u procesu uništavanja oko 19 tona meda. Komisija je pored pakera, kontrolisala i trgovinske lance i protiv pet lanaca hipermarketa su podnete prekršajne prijave i od strane veterinarske i tržišne inspekcije, jer je utvrđeno da su prodavali med koji nije odgovarajućeg kvaliteta. Kontrola meda izvršena je i na pčelarskoj izložbi na Tašmajdanu i od 84 uzorka, samo četiri nisu bila ispravna, što je više nego zadovoljavajuće, i predstavlja ponos pravih pčelara Srbije. Bilo je nepravilnosti vezanih za deklarisanje meda, najverovatnije iz razloga što pčelari nisu dovoljno upoznati sa time, ali očekujemo da nakon što dobiju prava uputstva i informacije tih nepravilnosti više neće biti, zato i objavljujemo u časopisu kako izgleda etiketa za NAŠ MED, a ona sadrži sve podatke koje po zakonu mora da sadrži. Profesor Glamočić je rekao da je kontrola pokazala da je med od pčelara bio odličnog kvaliteta za razliku od, kako je kazao, onog meda koji se nalazio u hipermarketima. Tržišna inspekcija ukupno je podnela 12 prijava od čega pet protiv lanaca hipermarketa, a sedam protiv fizičkih lica. Pored toga, kako je rekao, značajan posao je uradila i poreska uprava koja je utvrdila veliki broj nepravilnosti i oko dva miliona dinara obaveza prema državi koje su subjekti dužni da plate. Profesor Glamočić je rekao da će Komisija nastaviti sa radom, a sve u cilju stvaranja što boljih uslova za rad proizvođača meda i sprečavanja nelojalne konkurencije na tržištu. 

Izjavu za medije savetnika premijera pogledajte OVDE

Predsednik SPOS-a izneo je plan SPOS-a za bolji status pčelara na tržištu Srbije. Rekao je da je jedan od najvažnijih koraka sklanjanje nelojalne konkurencije (falsifikatora meda) sa tržišta, jer oni ugrožavaju opstanak poštenih pčelara. Standard kvaliteta „Dobra pčelarska praksa“ sa pratećom jedinstvenom teglom SPOS-a posebnog dizajna, je osnova budućeg nastupa naših pčelara na tržištu, jer će na taj način biti prepoznatljivi i moći da dokažu da je med koji prodaju sa teritorije Srbije. Jer, kada falsifikatora meda više ne bude bilo, na tržištu će se pojaviti pravi med iz uvoza, a on je lojalna konkurencija. On je, kao što znate, često sumnjivog kvaliteta i enormno niskih cena, sa minimalnim parametrima kvaliteta koje zakon zahteva, tako da će oni koji ne budu mogli da dokažu da prodaju med sa teritorije Srbije, biti u velikom problemu. U tome će nam pomoći i razumevanje novog ministra poljoprivrede, koji je prihvatio zahtev SPOS-a da i med bude uvršten na spisak hrane koja će moći da dobije znak SRPSKI KVALITET, koji će biti druga garancija da je med sa teritorije Srbije (opširnije u decembarskom Srpskom pčelaru). Na kraju, tu je i pogon SPOS-a za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a, koji će nam pomoći da svoj med plasiramo na tržište i u malim pakovanjima, bez ucenjivanja od strane nesavesnih pakera. 

Pošto je pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević bio sprečen da prisustvuje Konferenciji, predsednik SPOS-a preneo je informaciju da će pokrajina iduće godine obezbediti 4 puta više sredstava za podršku investicijama u pčelarstvu (20 miliona dinara), nego što je prethodna Vlada Vojvodine planirala za 2016. godinu (5 miliona dinara), a nova Vlada već dopunila sa dodatnih 10 miliona koji su upravo i realizovani. 

Izjavu predsednika SPOS-a za medije možete pogledati OVDE

Mr Marijeta Lazor sa Novosadskog sajma izložila je izuzetno zanimljivu analizu kako pravilno nastupati na sajmovima i postići maksimalne efekte, a sve je bilo zasnovano na naučnim istraživanjima i bogatom ličnom iskustvu. 

Stručni predavači na seminaru, Pavel Zdešar iz Slovenije (izneo je veoma zanimljiv pogled na tehniku pčelarenja), i dr Antonio Nanetti iz Italije (prezentovao je najjeftiniji mogući način za suzbijanje varoe), svojim zanimljivim izlaganjima oduševili su prisutne, a časopis će u narednom periodu izdvojiti najzanimljivije detalje iz njihovih izlaganja i objaviti ih. 

SPOS je Konferenciju organizovao u saradnji sa Novosadskim sajmom i Društvom pčelara „Jovan Živanović“ iz Novog Sada. Moramo da pohvalimo saradnike, a posebno ističemo agilnost rukovodstva i poslenika Novosadskog sajma koji su sa posebnom ozbiljnošću profesionalno organizovali ceo protokol i izlaganje opreme, te im na tome čestitamo. Oduševljeni smo njihovim profesionalizmom, a sitni propusti koji nisu bili vidljivi za posetioce Konferencije, samo su potvrda toga da je Konferencija dobro organizovana jer nije bilo ni naznake velikih propusta, što je za prvi put u organizaciji ovakvog skupa više nego veliki uspeh. 

U sali za predavanja bilo je neprestano, zavisno od dela dana, od 400 do 500 pčelara, a procenjujemo da je Konferenciju ukupno posetilo najmanje 1200 ljudi. SPOS na teritoriji Vojvodine ima u članstvu 1709 pčelara, ali veliki broj pčelara stigao je i iz drugih delova Srbije, čak i iz veoma udaljenih mesta, što najbolje potvrđuje aktuelnost tema i interesovanje za pčelarstvo. 

Posebno se zahvaljujemo gostima iz organa vlasti Republike Srbije, koji su još jednom pokazali i dokazali da žele da podrže sve što je zdravo i ima perspektivu, a to pčelarstvo svakako jeste. Bez dobre saradnje sa njima, nema niti može biti napretka srpskog pčelarstva, a sa ponosom možemo reći da ta saradnja nikada nije bila bolja. 

Izvor: 

http://spos.info/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31