Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine saopštila je danas da je počela isplata subvencija za regresirano đubrivo.

Prva isplata za 28.680 poljoprivrednika koji su ostvarili pravo na subvencije na osnovu Pravilnika o uslovima, načinu i obrascu zahteva za ostvarivanje prava na regres za đubrivo, izvršena je 22. maja, u iznosu od 549.338.883 dinara.

Druga tranša u iznosu od 510.229.655 dinara za 36.367 korisnika, biće isplaćena 30. maja.

Isplatom druge tranše, biće realizovano ukupno 1.059.568.538,40 dinara za 65.047 korisnika.

Preostalih 7.774 korisnika sa zahtevima u vrednosti od 106.199.087 dinara, kao i svi oni korisnici koji zahtev podnesu do 31. maja tekuće godine, biće isplaćeni u trećoj tranši do 8. juna.

Podnošenje zahteva za regresiranje đubriva počelo je 3. maja, i do danas podneto je 72.821 zahteva u ukupnoj vrednosti od 1.165.767.625,40 dinara.

Isplata regresa nastaviće se nedeljnom dinamikom do zaključenja roka za podnošenje zahteva, odnosno do 30. septembra.

Izvor: www.naslov.net

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović najavila je donošenje uredbe kojom će Zlatibor postati prirodno dobro, a cilj je da se kontroliše nelegalna gradnja na toj planini. 

"Ministarstvo poljoprivrede je tu uredbu završilo i očekujemo da ćemo sledeće nedelje o tome razgovarati na sednici Vlade Srbije. Na taj način država će kontrolisano dozvoljavati izgradnju na Zlatiboru", rekla je Mihajlović.

Prema njenim rečima, sada će biti doneta uredba o Zlatiboru kao prirodnom dobru, kao što već postoji za Kopaonik, Taru i za druge planine. Mihajlović je rekla da se radi na izmenama i dopunama zakona o pranju novca i dodala da se na Zlatiboru novac pere upravo u sektoru građevinarstva.

"Tim izmenama i dopunama posebno ćemo se baviti resorom građevinarstva. Očekujemo da u narednih mesec dana bude na sednici vlade", rekla je ona. Mihajlović je ponovila da se za svaki infrastrukturni projekat u Srbiji izdaju građevinske dozvole.

"Ministarstvo već dve godine pokušava da sačuva Zlatibor, jer ima nekontrolisane gradnje na jednoj od najlepših planina", rekla je ona.

Podsetila je da je Ministarstvo pre dve godine podnelo krivičnu prijavu Tužilaštvu za organizovani kriminal, upravo zbog toga što se mnoge dozvole ili nisu davale ili su se nekontrolisano davale.

"Država će da zaštiti Zlatibor, jer to nije ni moja dedovina, ni Stamatovićeva, to je planina koja treba da se čuva za budućnost", istakla je Mihajlović.

Izvor: www.naslovi.net

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije Branislav Nedimović rekao je danas u Beogradu da će osam proizvoda koji su dobili državnu oznaku "Srpskog kvaliteta" biti "inicijalna kapisla" za druge da ponude tržištu robu takvog kvaliteta, a da su za to već zainteresovani i proizvođači meda. 

On je na konferenciji za novinare povodom predstavljanja prvih proizvoda s oznakom "Srpski kvalitet" rekao da je u planu kampanja da bi se potrošačima objasnilo da "nije reč o floskuli, već da su tp proizvodi sa garancijom kvaliteta".

"Istraživanja pokazuju da ljudi vole da kupuju proizvode sa oznakom domaćeg kvaliteta", a taj kvalitet će "dvostruko proveravati nezavisne ovlašćene institucije", rekao je Nedimović.

Državnu oznaku "Srpski kvalitet" dobilo je osam proizvoda: "Karneksova" domaća mesnata slanina, pašteta s komadićima mesa "Selekšn" i pašteta "Selekšn" sa dimljenom slaninom, Industrija mesa "Topola" ima dva proizvoda s tom oznakom - ljuti kulen i "izletničku salamu", a Industrija mesa "Zlatiborac" "kraljevsku salamu" i "pileću delikates salamu".

Oznaka "Srpski kvalitet" garantuje da je proizvod napravljen od dobrih sirovina, isključivo iz Srbije ili da je napravljen na tradicionalan način.

Nedimović je istakao da je i do sada bilo mnogo tržišnih utakmica kojima se promovisao domaći kvalitet, ali uglavnom su se proizvodi takmičili izgledom, a nisu imali nikakvu garanciju kvaliteta.

"Oznaka 'Srpski kvalitet' iza koje stoje državne institucije koje to kontrolišu, obezbediće veću konkurentnost srpskih proizvoda na domaćem i inostranom tržištu i uticaće da se poboljša imidž hrane i zemlje u celini", rekao je Nedimović.

Dodao je da ta oznaka neće podići cene tih proizvoda, već će oni postati traženiji.

Rukovodilac Grupe za kvalitet, deklarisanje i oznake hrane Branislav Raketić rekao je da licenca za kvalitet traje godinu dana i da se posle toga može obnoviti.

"Inspekcija će i u toku godine vanredno kontrolisati proizvođače da li održavaju standarde utvrđenog kvaliteta", rekao je Raketić.

Rekao je da cena kontrole za dobijanje dozvole za oznaku "srpskog kvaliteta" nije velika, a da će Ministarstvo pljoprivrede za te namene davati subvencije od 50 do 65 odsto, zavisno od područja s kojeg je proizvod.

Predstavnik Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (UN FAO) Emanuel Hidler istakao je da je Srbija brzo spremila proizvode sa nacionalnom oznakom.

Predstavnik Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Milan Ždrale rekao je da je Srbija toj banci prioritet i nalazi se u prvih deset zemalja gde je najveće investirano, a posebna pažnja se poklanja poljoprivredi.

"Srbiji su potrebni poljoprivredni infrastrukturni projekti jer ta grana uprkos problemima izvozom ostvaruje dobre rezultate", rekao je Miljan Ždrale.

Izvor: www.naslovi.net

Oznaku „Srpski kvalitet“

Konferencija za novinare, povodom promocije nacionalne oznake „Srpski kvalitet“, održana je danas, 22. maja 2017. godine, u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, na kojoj je istaknuto da su proizvodi koji nose ovaj logo, potpuno srpski proizvod od sirovina koje su poreklom iz Srbije.

Oznaku „Srpski kvalitet“ dobilo je danas osam srpskih proizvoda iz mesne i prerađivačke industrije, a u narednih nekoliko nedelja ovi proizvodi će se naći na rafovima svih trgovačkih lanaca i malih prodavnica u Srbiji, rekao je ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović.

„Naš osnovni cilj je bio pre svega konkurentnost i kvalitet proizvoda. Upravo ova oznaka srpskog kvaliteta treba da doprinese tome, da se i država uključi i da da konačnu potvrdu da je nešto, što je napisano na deklaraciji baš tako. Da je ono što je proizvedeno u Srbiji, baš iz Srbije“, naglasio je ministar Nedimović.

Oznaku „Srpski kvalitet“ od danas nosi osam proizvoda tri kompanije: Industrija mesa Carnex sa „Domaćom mesnatom slaninom“, „Selection pašteta sa komadićima mesa“, „Selection pašteta sa dimljenom slaninom“ i „Domaća sarma“, zatim, Industrija mesa Topola sa „Ljutim kulenom“ i „Izletničkom salamom“, kao i kompanija Zlatiborac sa „Kraljevskom salamom“ i „Pilećom delikates salamom“.

Emanuel Hidier iz Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), koja je zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) pomogla uvođenje oznake kvaliteta, istakao je da Srbija želi da bude konkurentna, a na ovaj način će se, kako je rekao, obezbediti sigurnost da potrošači dobijaju premijum kvalitet.

 

„Potrošači su zainteresovani da kupe proizvod koji ima jasnu oznaku kvaliteta i geografskog porekla. U Francuskoj je, na primer, ceo proces označavanja proizvoda sa posebnim logoom i uspostavljanje sistema, trajao 20 godina“, kazao je Hidier.

Od momenta podnošenja zahteva za dobijanje oznake „Srpski kvalitet“, prođe maksimalno 3 meseca, a država iz budžeta refundira oko 50 odsto sredstava za kontrolu kvaliteta.

Miljan Ždrale ispred EBRD-a, rekao je da sa aspekta ove banke veoma važno da se investira i unapredi kvalitet poljoprivrednih prehrambenih proizvoda, te da će kompanije koje ulaze u proces označavanja sigurno imati, kako je istakao, novi talas investicija.

Ministar Nedimović je rekao i da je ova akcija, „savršen primer javno-privatnog partnerstva između proizvođača i države, gde imamo potpuno nezavisnu kontrolu kvaliteta. „Nadam se da su prvih osam proizvoda koji su ušli u sistem, samo inicijalna kapisla. Ovaj sistem će se i dalje razvijati, a za početak reč je o tri kompanije koje su jedni od lidera u preradi mesa u Srbiji“, izjavio je ministar Nedimović.

Kako je ministar rekao, pored toga što su proizvodi iz Srbije, na ovaj način, označavanjem robe, dovešće se do jasne razlike, kako među srpskim proizvođačima u zemlji, tako i među inostranim proizvodima u svetu.

„Dogovorili smo još nekoliko važnih stvari za naredni period. Sad smo koncentrisani na proizvode od mesa, ali smo otvorili ceo proces za sve vrste poljoprivrednih proizvoda“, rekao je ministar i dodao da su i proizvođači meda zainteresovani da uđu u proceduru i dobiju oznaku „Srpski kvalitet“.

 



Ministar je objasnio da ovi proizvodi neće biti skuplji, te da će se u narednim nedeljama naći na rafovima svih prodavnica u zemlji.

Istaknuto je i da iza garancije kvaliteta stoji Ministarstvo poljoprivrede, kao i brojne sertifikacione kuće za proveru kvaliteta, te udrženja potrošača i privredne asocijacije.

„Komisija koju čine brojni stručnjaci iz oblasti bezbednosti i kvaliteta hrane daje predlog ministru poljoprivrede da li neki proizvod treba da dobije oznaku. Sertifikat traje jednu godinu, a kontrole obavljaju ovlašćene službe države, esnafska udruženja i nadležne inspekcijske službe. Nema ograničenja u tome koji će se proizvodi moći naći na spisku, a prvi na listi nakon mesnih prerađevina će verovatno biti medari kao i proizvođači mlevene paprike“, rekao je Branislav Raketić, rukovodilac grupe za kvalitet proizvoda u Ministarstvu poljoprivrede.

Oznaka je namenjena za poljoprivredne i prehrambene proizvode u sektoru proizvodnje i prerade mleka, mesa, voća, povrća, žitarica, uljarica, grožđa i meda, (osim jakih alkoholnih pića, vina i aromatizovanih proizvoda od vina).

Ova oznaka je dobrovoljni standard kvaliteta, regulisan Uredbom o označavanju poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda nacionalnom oznakom višeg kvaliteta „Srpski kvalitet“. Podršku u razvoju Oznake „Srpski kvalitet“ Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine pružila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), u okviru višegodišnjeg projekta koji se realizuje u Srbiji “Unapređenje kvaliteta i bezbednosti hrane u sektoru proizvodnje mesa”.

Prvobitni rok za predaju zahteva za odobravanje prava na podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku novog traktora u 2017. godini bio je 19. maj.

Rok za predaju zahteva za subvencionisanu nabavku novih traktora je produžen do 31. maja, saopštilo je danas Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Podnošenje zahteva je počelo 10. aprila, a informacije o raspisanom javnom pozivu su dostupne na telefon Info-centra Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine: 011/260-79-60 ili 011/260-79-61, kao i Kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja 011/30-20-100; 011/30-20-101 i 011/30-20-118, svakog radnog dana od 7.30 do 15.30 časova.

Izvor: www.rtv.rs

U Kongresnom centru Master u četvrtak, 18. maja sa početkom u 11.00. časova, u saradnji sa Italijanskom agencijom za spoljnu trgovinu (ICE) i Privrednom komorom Srbije održaće se konferencija pod nazivom: ”Prednosti udruživanja i stvaranje proizvoda sa dodatom vrednošću u sektoru mleka” u cilju podrške udruživanju i kreiranju proizvoda sa dodatom vrednošću u sektoru mleka.

Na štandu MPZŽS svakodnevno će se u periodu od 10:00-13:00 časova predstavljati predstavnici poljoprivrednih savetodavnih službi. Cilj je povećanje vidljivosti savetodavnih službi kao i upoznavanje proizvođača sa uslugama koje mogu da očekuju od poljoprivrednih savetodavaca.

Četvrtak, 18. maj u terminu od 10:00-14:00 časova rezervisan je za EU dan na štandu MPZŽS i predstavljanje zajedničkih projekata u oblasti poljoprivrede, a koji se realizuju uz podršku EU.

Pored svega navedenog, svakog dana održavanja sajma, na svom štandu, predstavnici Ministarstva, biće na raspolaganju poljoprivrednicima i posetiocima, informišući ih o radu i aktivnostima ministarstva.

 

 

Predsednik Asocijacije proizvođača mleka u Vojvodini Sanja Bugarski o trenutnom stanju u mlekarstvu. Od Ministarstva poljoprivrede traže da gotov proizvod poskupi, kako bi se zaštitili stočari.

Proizvodnja mleka u Srbiji već godinama je na "klimavim nogama", a stočari kažu da je njihov opstanak više nego ugrožen. Niska otkupna cena glavni je razlog što domaći proizvođači mleka preživljavaju, a zahvaljujući "kreditima" uspevaju da održavaju svoje farme.

Ne očekujemo povećanje mleka do kraja godine, a sa prosečnom cenom od 31 do 32 dinara po litru, ne možemo više da izdržimo - govori Sanja Bugarski, predsednik Asocijacije mlekara Vojvodine. - Naša proizvodnja definitivno je doživela tešku ugroženost, pre svega zbog niske otkupne cene i nestabilnosti u EU prethodne dve godine. Od viškova evropskog mleka, štitili su nas prelevmani, koje je država uvela kada nam je to bilo najpotrebnije. Sada imamo čvrsta obećanja da će ukoliko dođe opet do poremećaja, država uvesti nove prelevmane, koje je ukinula početkom ove godine.

Kada je reč o ljudima koji žive od ovog posla, kako priča Bugarski, u proteklom periodu svi su u prevelikim dugovima. Neko se zadužio kod banaka, neko kod mlekara, a pojedinci i kod dobavljača.

U stalnom smo kašnjenju, sve većem i većem i ne možemo da izmirimo ni osnovne obaveze, kako bismo plaćali blagovremeno dobavljače - ističe Bugarski. Nedavno smo imali sastanak sa mlekarama na tu temu, ali oni kažu da nemaju prostora da bi otkupne cene mleka porasle, jer je i u Evropi ta cena. Došli smo onda na zajedničku ideju, da ugovorimo sastanak sa ministarstvom poljoprivrede i trgovine, da se podigne cena gotovog proizvoda i da to ide direktno stočarima. To su radile mnoge evropske zemlje, pa bismo mogli i mi. Da se, recimo, cena mleka, pavlake i drugih mlečnih proizvoda podigne za dva dinara, i da te pare idu direktno farmerima. To bi bila akcija za spas stočara u Srbiji, a kupac bi znao gde idu te pare. Ovako, zarađuju samo prerađivači i trgovci. To nam je trenutno jedini spas.

Kako objašnjava Bugarski, ova akcija državu ne bi ništa koštala, ali su problem trgovci, jer ne žele da izađu u susret. To su sve strani trgovinski lanci i ne vode mnogo računa o srpskim proizvođačima mleka.

Kada bismo dobili povećanje od dva dinara, to bi bilo dovoljno da budemo na nuli i da plaćamo troškove - tvrdi Bugarski.  Zasada jedina dobra stvar je pravilnik koji je donela država, da se stočarima daje zemlja u zakup na minimum 10 godina, pa bar tu imamo neku sigurnost, a ne da lokalne samouprave izdaju zemlju kako hoće.

MAKSIMALNA otkupna cena mleka, koje daju velike mlekare, jeste 36 dinara po litru, objašnjava Bugarski.

Te pare gotovo i da ne vidimo - kaže Bugarski. - Stočari prosečno dobijaju između 31 i 32 dinara, dok oni manji, koji nose mleko na otkup, u zavisnosti od kvaliteta, ne dobiju više od 28 dinara. To je sve premalo novca.

Izvor: www.naslovi.net

Ambasada Japana je juče organizovala kraću promociju japanske kuhinje na štandu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine na 84. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu.

Ovu kratku prezentaciju je vodio Haruki Morito, lični kuvar japanskog ambasadora u Republici Srbiji, koji je posetiocima štanda otkrio neke od tajni pripremanja čuvenih japanskih specijaliteta.

Cilj ovog događaja bio je promovisanje bogate i raznolike japanske kuhinje poznate kao vašoku.

Vašoku (washoku) je reč koja označava tradicionalnu japansku kuhinju, koja se nalazi na UNESCO listi nematerijalne kulturne baštine.

Promociju je organizovala Ambasada Japana u Republici Srbiji i Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije.

Izvor: www.naslovi.net

Agrobiznis magazin je u saradnji sa Udruženjem novinara za poljoprivredu AGROPRESS organizovao konferenciju na temu “Trgovina poljoprivrednim proizvodima na pijacama - izazovi i mogućnosti”.

Goran Đaković, predsednik udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS je istakao da prema nekim podacima, trgovina na pijacama je opala čak za trećinu, međutim ima nagoveštaja da se situacija ponovo menja, uprkos tome što pijace imaju veliku konkurenciju. Dolazak profesionalnog menadžmenta, modernizacije objekata i tržišna borba samo su neki od mogućnosti za unapređenje poslovanja.

Konferenciju je otvorio Velimir Stanojević, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine koji je tom prilikom istakao da će se u skorije vreme doneti Zakon o bezbednosti hrane, omogućiti prodaja preađenih poljhoprivrednih proizvoda na pijacama, kao i sertifikacija tih proizvoda. Ministarstvo će učiniti sve da jedemo bezbednu hranu i da proizvođači mogu da izlažu njihove proizvode direktno na pijacama, bez prisustva posrednika.

Dejan Jednak, direktor analitike u JP "Beogradske pijace" je na konferenciji o perspektivama pijačne prodaje u Srbiji rekao da ovo preduzeće sprovodi velike investicione poduhvate u 2017. godini. On je ovom prilikom rekao da se nastavljaju investicije u obnovu "Kalenić pijace" gde će biti izgradjen i podzemni logistički centar. Takođe će se raditi i na rekonstrukciji ostalih pijaca u gradu a među njima su Paliluska, pijaca na Senjaku, Skadarlija i druge. 

Milena Jerosimović, koordinatorka za poljoprivredu PKS za Južnobački upravni okrug istakla je da je u 2016. godini ukupna robna razmena agrara Srbije sa svetom iznosila 4,6 milijardi dolara, od čega se na izvoz odnosi 3,2 milijarde USD, a na uvoz 1,4 milijarde dolara. Na osnovu ovih podataka iz prethodne godine agrar je ostvario suficit u prometu sa svetom od 1,8 milijardi dolara, što je za 39,7% veše nego u 2015. godini. U odnosu na isti period 2015. godine, izvoz agrara je bio veći za 11,9% dok je uvoz smanjen za 10,7%. U ovom periodu je došlo do blagog porasta udela izvoza agrara u ukupnom robnom izvozu sa 21,4% na 21,6% ali je porastao i saldo razmene za oko 175 miliona dolara.

Goran Malčić, stručnjak za trgovinu je istakao da je zbog dolaska velikih trgovinskih lanaca došlo do gašenja malih prodavnica, međutim zbog aktuelne ekonomske situacije došlo je do pada u prodaji u velikim trgovinskim lancima. On je naveo primer teglice kornišona koja je danas jeftinija u malim radnjama nego u hipermarketima. Malčić je naglasio da je najočigledniji primer problema kod velikih trgovaca primer Agrokora koji je u velikim dugovima o čemu se dosta govori u javnosti.  On je naglasio daSrbija nema dovoljno proizvoda koje traži samo nemačko tržište, tako da treba razmišljati o povećanju proizvodnje organskih proizvoda i bio proizvodnje. Koliko je potrebno razvijati proizvodnju naveo je primer kompota od trešnje koji je nemoguće naći, a postoji veliko interesovanje kupaca.

Tokom druge polovine godine očekuje se puštanje u rad Nacionalne laboratorije za kontrolu kvaliteta sirovog mleka, izjavio je danas savetnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine Nenad Dolovac.

On je na konferenciji o kvalitetu hrane u Srbiji "Šta jedemo", kazao da će se ta laboratorija nalaziti u okviru kompleksa Direkcije za nacionalne referentne laboratorije (DNRL) u Batajnici u kojoj već radi Fitosanitarna laboratorija.

"Otvaranjem Nacionalne laboratorije za kontrolu kvaliteta sirovog mleka počeće nezavisna kontrola sirovog mleka na teritoriji cele Srbije", rekao je Dolovac.

Prema njegovim rečima, za potrebe laboratorije za bezbednost hrane osnovana je radna grupa koja se intenzivno sastaje.

"Obzirom na kompleksnost te oblasti očekuje da će u proces kontrole biti uključeno još više institucija od nacionalnog značaja u cilju veće kompetentnosti, jer je nemoguće da bude jedna referentna laboratorija u tako širokoj oblasti", rekao je Dolovac.

On je podsetio da u zadnjih godinu dana došlo do značajnih poboljšanja i promena u Srbiji u načinu kontrole bezbednosti hrane prilikom uvoza, precizirajući da se kontrola uvoza primarnih poljoprivrednih proizvoda kontroliše na samim graničnim prelazima, čime se ubrzava protok robe, smanjuju troškovi, a povećava efikasnost inspekcije u cilju efikasnije zaštite od unosa hrane koja nije usaglašena.

Dolovac je naveo da su preduzete i mere pojačane kontrole izvoznih pošiljaka i proizvoda koji se stavljaju u promet u Srbiji.

"Analizom rizika za ovu godinu planirano je uzorkovanje preko 80 različitih proizvoda hrane biljnog i životinjskog porekla, kako bi praćenjem utvrdili koji su proizvodi više rizični, a sve u cilju sprečavanja njihovog prometa", kazao je on navodeći da prvi rezultati već pokazuju da je broj neusklađenih proizvoda u 2017.daleko manji nego prošle godine.

Dolovac je dodao da je 28.aprila stupio i pravilnik o podsticajima za sprovođenje aktivnosti u cilju podizanja konkurentnosti kroz uvođenje i sertifikaciju sistema kvaliteta hrane, kao i organskih i proizvoda sa oznakom geografskog porekla.

"Novina u odnosu na prethodni pravilnik je taj da se laboratorijske analize prihvataju kao troškovi prilikom sertifikacije", rekao je Dolovac dodajući da je proširena i lista standarda na osnovu koje se može steći uslov za dobijanje podsticaja.

Naveo je da postoji i novi pravilnik o deklarisanju i označavanju hrane čije su glavne novine pošteno informisanje i uređuje oblast prodaje hrane na daljinu ., kao i obavezno navođenje nutritivne deklaracije.

Taj pravilnik, kako je naglasio stupa na snagu 15.juna 2018, kako bi privredni subjekti mogli da usklade svoje poslovanje.

Izvor: naslovi.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31