Prema informacijama koje su dospele do Udruženja "Agroprofit", Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodopivrede privodi kraju izradu modela za pomoć gazdinstvima koja su doživela zastoj u prodaji utovljene junadi.

Ministarstvo očekuje da će sa dva miliona evra podstaći prodaju junadi uvođenjem dodatnih premija za isporučena grla. To je bio i predlog farmera okupljenih u Proizvodnu grupu pri udruženju. Problemi su započeli još u februaru kada je stao i simboličan izvoz junetine iz Srbije, a sve se dodatno komplikovalo u vreme pandemije i gubljenja turističke sezone u mnogim zemljama sveta.

Kako nam je pojasnio Čedomir Keco ispred ovog Udruženja, država odobrava dva miliona evra da se između otkupne cene od 1,65 ili 1,7 premijama po svakom grlu 30.000 ili 35.000 dinara da gazdinstvu što u zbiru može da bude više od 2,10 evra po kilogramu."Iz našeg prvog predloga koju su oni prihvatili, kupac mora odmah da plati svoj iznos i država vanrednu premiju. Država diktira osnovnu cenu koju mora da plati kupac i takav će verovatno raspisati poziv preko Uprave za agrarna plaćanja ko su klanice izvoznice da se prijave. Ide se na to da država reši pitanje pritiska na tržište od 10.000 do 15.000 junadi", kaže Keco za Agroklub.O intervenciji sa dodatnim sredstvima, što predlaže resorno Ministarstvo uvažavajući zahteve stočara, Vlada će razgovarati najverovatnije u sledeći četvrtak. Izdvajanjem od dva miliona evra u potpunosti će otvoriti novu deonicu u razvoju tovnog govedarstva, jer bi u suprotnom sva dosadašnja ulaganja izgubila vrednost, predviđanja su Agroprofita. Ministarstvo poljoprivrede u sektoru tovnog govedarstva već više godina ima predvidljiva i očekivana podsticajna sredstva, što je doprinelo da se u Srbiji gaje i najkvalitetnije tovne rase.Pomenuti model podsticaja u smanjenju pritiska na tržište ozbiljno će na ispit staviti klaničare i izvoznike od kojih se očekuje da se uključe u najavljeni posao.

U Srbiji trenutno za isporuku utovljene junadi ima oko 12.000, a možda čak i 15.000 grla, s tim što vlasnici najmanje 8.000 utovljene junadi ne mogu više čekati na kupce, jer njihova grla prevazilaze težinu od 550 - 600 kg, kažu u Agroprofitu.

Udruženje među svojim članovima Proizvodne grupe ima evidentirano oko 3.000 komada junadi u manjim gazdinstvima, a na dve velike farme još toliko.

Izvor:https://www.agroklub.rs/stocarstvo/ministarstvo-odobrilo-dva-miliona-evra-za-otkup-junadi/62529/

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije pokrenulo je akciju besplatne agrohemijske analize zemljišta i na taj način omogućilo poljoprivrednicima da bez ikakve naknade urade analizu zemljišta za tri uzorka.

Poljoprivrednici koji žele da iskoriste ovu mogućnost potrebno je da odu u Upravu za trezor i uzmu potvrdu o aktivnom statusu Registracije poljoprivrednih gazdinstava sa podacima o strukturi biljne proizvodnje. Sa ovako pripremljenom dokumentcijom potrebno je da se jave savetodavcima vranjske Poljoprivredno savetodvne i stručne službe koji imaju obavezu da izađu na teren, uzmu uzorke i daju svoje mišljenje o tipu i strukturi zemljišta. Od ove godine, prema odluci ministarstva, analiza zemljišta će se obavljati u za to akreditovanim laboratorijama.Nada Lazović Đoković, savetodavac za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi, poziva sve ratare da sada kada skidaju letinu sa svojih njiva obavezno odrade i agrohemijsku analizu zemljišta i vide koliko u njemu ima hraniva. Ovu priliku, prema njenim rečima, treba da iskoriste i proizvođači grožđa, ali i malinari.

“U opštinama na jugu Srbije su u toku aktuelni konkursi za podizanje novih zasada. Oni voćari koji žele da konkurišu za ova sredstva to neće moći da urade bez analize zemljišta”, naglašava lazović Đoković.

Ona dodaje da je agrohemijska analiza zemljišta veoma bitna i za povrtare koji uzgajaju povrće u zaštićenom prostoru zbog suviška hranjivih materija u zemljištu.“Zbog specifičnosti plasteničke proizvodnje povrtari koriste više đubriva nego što biljke mogu da usvoje. Samim tim zemljište se zaslanjuje tako da se agrohemijskom analizom obavlja korekcija kiselosti.Uzorak za analizu se u plasteničkoj proizvodnji uzima na dubini od 30 centimetara, a u voćarstvu na dve dubine 30 i 60 centimetara.”, kaže Lazović Đoković.

Akcija besplatne agrohemijske analize zemljišta će biti zvršena krajem septemra.

Izvor:https://jugmedia.rs/besplatna-analiza-zemljista-za-poljoprivrednike/

Oko 20 farmi u Srbiji nabavilo je "robote" za mužu uz pomoć državnih subvencija, a u Ministarstvu poljoprivrede poručuju da nastavljaju da daju snažnu podršku stočarstvu kroz podsticaje i najavljuju početak isplate premija za mleko po kvalitetu.
U Savezu udruženja odgajivača goveda Srbije kažu da je nabavka robota za mužu skupa investicija koja olakšava proizvodnju mleka, ali i život poljoprivrednika.Prosečna cena robota za mužu sa dodatnom opremom iznosi 120.000 evra, uz 65 odsto subvencije, a Sanja Bugarski iz Saveza udruženja odgajivača goveda Srbije rekla je za Tanjug da farmeri moraju da investiraju i u objekat koji mora adekvatno da se pripremi za automatizovani i robotizovani sistem za mužu.

Navela je da je država prvi put prošle godine počela da subvencioniše nabavku robota za mužu, te da su pre toga bili subvencionisani sistemi za mužu niže rangirane opreme.

Ispričala je da roboti za mužu postoje već decenijama u svetu, da u Holandiji imaju petu generaciju takvih robota i jednu od najvećih kompanija za njihovu proizvodnju.

Srpski farmeri nabavljaju one proizvedene u Nemačkoj, Švedskoj i Velikoj Britaniji, a Bugarski kaže da ima najava da će im biti dostupni i oni iz Holandije.

Objasnila je da subvencionisanje podrazumeva da mogu da se kupe maksimalno dva robota po gazdinstvu, a da jedan robot može da opslužuje 65 krava po ceo dan, svaki dan.

Bugarski je rekla da je mera podrške države namenjena isključivo porodičnim gazdinstvima sa najviše 200 krava, ali da se ta investicija ne isplati farmerima koji imaju 20 ili 30 krava.

Objasnila je da farmer koji ima robota za mužu ne mora da fizički bude u štali, niti se on bavi pripremom krava za mužu, jer je sve programirano, i vreme muže, priprema za mužu, kao i to koliko puta dnevno se muzu.

Uz pomoć ogrlice oko vrata krava očitava se kada je vreme za mužu, a Bugarski kaže da je mamac za njih da dođu kod "robota" hrana.

U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kažu za Tanjug da je u ovoj godini planirana izmena i dopuna Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koja će se odnositi i na sektor stočarstva i koja će omogućiti da se premija za mleko isplaćuje u odnosu na kvalitet predatog mleka, a ne kao sada svima isto u iznosu od sedam dinara po litru.

Navode da je Srbija lider u proizvodnji mleka u regionu, i najveći izvoznik, te da se ukupna proizvodnja mleka u Srbiji kreće oko 1,5 milijardi litara na godišnjem nivou.

Od toga, 56 odsto, odnosno oko 850 miliona litara se preradi u mlekarama, a ostatak se preradi u mlečne proizvode na gazdinstvu, kao što su sir i kajmak, potom se oni prodaju na zelenim pijacama i utroše za ishranu u domaćinstvima.

U Srbiji je aktivno oko 150 mlekara, većinom su manje mlekare koje prerađuju nekoliko tona mleka dnevno, a deset mlekara prerađuje oko 80 odsto od ukupno otkupljenog mleka u Srbiji.

Najveći broj mlekara je u domaćem vlasništvu, dok je u manjem broju mlekara prisutan strani kapital. Mali proizvođači mleka, regularno snabdevaju mlekare u Srbiji, kao i veliki proizvođači.

U Ministarstvu napominju da manji proizvođači uglavnom snabdevaju lokalne mlekare, koje sa njima imaju saradnju, a koje su ključ razvoja malih lokalnih mlekara.

Srbija već 10 godina beleži pozitivan spoljnotrgovinski bilans u razmeni mleka i mlečnih proizvoda, navode u Ministarstvu i dodaju da je u 2019. godini izvezeno skoro 100.000 tona mleka i mlečnih proizvoda, što je za 85 odsto više nego u 2018. godini.

Uvoz je u 2018. godini bio 85.000 tona, tako da je suficit iznosio 15.000 tona mleka i mlečnih proizvoda.

U 2019. godini za podršku za direktne podsticaje u stočarstvu namenjeno je oko 13,7 milijardi dinara, a stočari su mogli da podnesu zahteve i po ostalim merama.

Odobreno je 1.104 kredita za nabavku stočne hrane i životinja, od ukupno 5.398 zahteva (8,2 milijardi dinara), a u Ministartsvu poručuju da nastoje da dodatno ohrabre i podrže one proizvođače koji se bave tovnim govedarstvom.

Za direktne podsticaje u stočarstvu u 2020. godini je opredeljeno 14,7 milijardi dinara, i u to spadaju podsticaji za tov, za priplodna grla, premije za mleko, kao i podsticaji po košnici pčela....

Za mere ruralnog razvoja u koje spadaju investicijske mere u izgradnju i opremanje objekata, nabavka mehanizacije i kvalitetnih priplodnih grla, i podizanje višegodišnjih zasada, izdvojeno je 8,4 milijardi dinara.

Subvencionisanjem kamatne stope za kredite u poljoprivredi Ministarstvo poljoprivrede obezbediće realizaciju kredita u vrednosti od oko 16 milijardi dinara.

Izvor: http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/na-20-farmi-roboti-za-muzu-premije-za-mleko-po-kvalitetu_1151441.html

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) i Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) započelo je realizaciju zajedničkog projekta izrade nacionalne Strategije navodnjavanja i petogodišnjeg Akcionog plana i Investicionog plana.Osnovni cilj projekta je unapređenje poljoprivredne proizvodnje povećanjem kapaciteta za navodnjavanje, identifikacijom i mapiranjem prioritetnih investicija u narednih deset godina.

Srbija je jedan od vodećih poljoprivrednih proizvođača i izvoznika žitarica i uljarica u regionu, međutim, klimatske promene i sve učestaliji sušni periodi se odražavaju izuzetno negativno na prinose i prihode s obzirom da se trenutno u našoj zemlji navodnjava manje od dva odsto obradivog zemljišta. Sanacija i modernizacija sistema za navodnjavanje u Srbiji pojačaće otpornost sektora na ekstremne klimatske uslove i diverzifikovati poljoprivrednu proizvodnju, jer će navodnjavanje omogućiti uzgajanje useva veće dodate vrednosti, ali i povećati prinos postojećih.

Danas je održan prvi sastanak radne grupe, koju čine predstavnici svih relevatnih zainteresovanih strana, za izradu Strategije navodnjavanja. Direktorka Republičke direkcije za vode Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Nataša Milić, ovim povodom je izjavila: „Izuzetno nam je drago što počinje izrada Strategije navodnjavanja Srbije. U naredne dve godine identifikovaćemo konkretne prioritete za ulaganja, koji će povećati poljoprivrednu produktivnost, održivost proizvodnje uz zaštitu životne sredine i otpornost na klimatske promene kroz poboljšane postojeće i razvijanje nove mreže za navodnjavanje. “

Miljan Ždrale, Regionalni direktor agrobiznis sektora EBRD za Centralnu i Jugoistočnu Evropu, izjavio je: „Ovim projektom želimo da omogućimo uključivanje i učešće svih relevantnih institucija, vladinih agencija, naučnih instituta, privatnog sektora, poljoprivrednika i njihovih organizacija u rešavanje jednog od najvećih izazova u poljoprivredi Srbije - strateškog poboljšanja i modernizacije sistema za navodnjavanje, zasnovanog na prikupljanju i analizi relevantnih podataka. "

Prema rečima Emanuela Hidiera, Višeg ekonomiste FAO koji je na čelu ovog projekta, FAO ima veliko globalno iskustvo i ekspertizu u upravljanju vodama u poljoprivredi i izradi investicionih planova za navodnjavanje, tako da će moći da pruži adekvatnu tehničku pomoć u izradi i primeni Strategije i Akcionog plana navodnjavanja u Srbiji.

“Fokusiramo se na inovativna rešenja i tehnologije tzv. ‘klimatski-pametnog’ pristupa navodnjavanju i razvoju kapaciteta”, zaključuje Hidier.

Projekat putem EBRD finansira i Vlada Izraela i Centralnoevropska inicijativa sa sedištem u Italiji.

EBRD i FAO sarađuju sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u oblasti strateških investicija u sisteme navodnjavanja od 2018. godine. FAO je učestvovao u zajedničkoj proceni prioriteta za navodnjavanje, što je pomoglo da se definiše opseg prvih kredita EBRD-a u iznosu od 15 miliona evra odobrenih za jačanje sistema navodnjavanja u decembru prošle godine.

Izvor:http://novimagazin.rs/ekonomija/ministarstvo-poljoprivrede-u-saradnji-sa-ebrd-i-un-fao-razvija-nacionalnu-strategiju-navodnjavanja

Ministarstvo poljoprivrede Srbije je od početka ove godine isplatilo subvencije poljoprivrednim proizvodjačima u vrednosti od 28,5 milijardi dinara.Time je, kako se navodi, realizovano 428.787 zahteva, što za ovogodišnje podsticaje, što za one zaostale iz prethodnih godina.

U resornom ministarstvu ističu da su veći deo sredstava i opredeljeni budžet ostvareni u procentu od 93 odsto.

Kako su rekli u Ministarstvu poljoprivrede, broj zahteva se godišnje uvećava u proseku za 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Uprava za agrarna plaćanja radi na unapredjenju procesa, kako bi se obrade ubrzale, a ove godine je, samo u okviru Uprave, izdavanje rešenja povećano za oko 60 odsto u odnosu na 2018. godinu.

U Ministarstvu poljoprivrede navode da je rezultat toga i obrada svih ispravnih zahteva iz 2017. i 2018. godine.-S obzirom na to da podnošenje zahteva za odredjeni broj podsticaja još traje, precizne podatke o iznosu koji će biti prenet u narednu budžetsku godinu imaćemo krajem ove godine, dodaju u ministarstvu.

Izvor:https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/poljoprivrednicima-do-sada-isplaceno-285-milijardi-dinara-realizovano-preko-90-odsto-agrarnog-2020-07-16

ŠIROM Republike Srpske se proveravaju prijavljene parcele sa zasejanom pšenicom. Posao vodi Ministarstvo poljoprivrede RS, a cilj provere je da se utvrdi da li je sva prijavljena površina za sejanje pšenice, a to je oko 15.600 hektara, i obrađena. Ovom akcijom želimo na terenu da utvrdimo da li su podsticaji koji poljoprivrednici dobijaju za pšenicu opravdani ili se zloupotrebljavaju budžetska sredstva, kaže, za "Novosti", Predrag Sladojević, v. d. direktora Agencije za agrarna plaćanja RS.

 On pojašnjava da poljoprivrednici u svojim zahtevim za podsticaje navode kolike parcele će zasejati pšenice, a na resornom ministartstvu je da utvrdi da li je to tačno i urađeno na terenu.

 - Provera se sada radi i uz pomoć satelitskog praćenja zasejanih površina odnosno programa Etfarm. Ovo je prva godina primene ovog programa u Srpskoj. Etfarmom, odnosno satelitskim snimcima, pokriveno je oko oko 9.600 hektara u RS i jasno se vidi gde je zasejana pšenica a gde nije. Te podatke smo već dobili, ali smo kontrolom na terenu još jednom proverili podatke i videli da je sistem tačan. Oko 6.000 hektara, koje nisu pokrivene stalitima, obilazimo i detaljno proveravamo. Posao ćemo završiti do žetve - ističe Sladojević.

 On kaže da je za već proverenih 9.600 hektara utvrđena nepravilnost kod četvrtine, odnosno u 20 do 25 odsto slučajeva, i već su jasne sankcije za one koji su obmanuli resorno ministarstvo i nisu uopšte obradili parcele za koje su tražili podsticaje.

Kako kaže, radi se o milion maraka podsticaja koji su mogli biti uzalud potrošeni da nije urađena detaljna analiza na terenu.
- Za one koji su se prijavili za podsticaje, a na parcelama nisu ništa zasejali, sledi kazna da se dve godine ne mogu prijavljivati za podsticaje propisane pravilnicima. Oni poljoprivrednici koji su deo prijavljenih parcela zasejali, a deo nisu, dobiće podsticaj, ali će im se deo koji nije zasejan odbiti - pojašnjava Sladojević.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/republika_srpska/aktuelno.655.html:871797-Na-proveri-rod-pod-psenicom-Ratari-uzeli-podsticaje-a-nista-nisu-zasejali

Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) našao se među 50 udruženja koja su dobila sredstva Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za podršku projektima za razvoj poljoprivrede i ruralnih područja u 2020. godini.

Naime, SPOS je konkurisao sa projektom unapređenja Standarda kvaliteta "Dobra pčelarska praksa", po kome će se obaviti obuka svih predsednika udruženja u sali Pogona za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a "Naš med" doo u Rači, navodi se na sajtu SPOS-a.

Još 2015. godine Savez pčelarskih organizacija Srbije je kroz projekat "Reka meda" izradio sopstveni standard kvaliteta "Dobra pčelarska praksa" i on se od te godine primenjuje. Standard kvaliteta je prvi i jedini standard kvaliteta na području Srbije koji je osnovan od strane jednog udruženja.

- Svrha standarda je primena adekvatnog stručnog rada sa pčelama od strane pčelara, koji se prati od strane SPOS-a i izložen je u potpunosti uvidu javnosti, kako bi potrošači koji kupe med iz standarda bili sigurni da je pčelar preduzeo sve neophodne mere kako bi zaštitio bezbednost proizvoda i sprečio svako moguće zagađenje, hemijsko, biološko ili fizičko. Tako se proizvodu daje dodatna vrednost i stvara se sigurnost kod potrošača da su kupili zaista vrhunski i visokovredan proizvod - navode iz SPOS-a.

Do sada je standardu pristupilo 1.162 pčelara, a iz SPOS-a poručuju da je neophodno nastaviti sa promocijom standarda i daljom edukacijom ljudi koji ga sprovode i kontrolišu, kako bi na što bolji način preneli stečena znanja pčelarima na terenu i animirali ih da uđu u standard kvaliteta.

- Standard ima još jednu važnu misiju, a to je da ponudi tržištu med vrhunskog kvaliteta i bezbednosti, praćenog apsolutnom vidljivošću, i bude zdrava konkurencija ogromnom procentu falsifikovanog meda na srpskom tržištu, te na taj način pomogne državi da suzbije ovu negativnu pojavu - ističu u SPOS-u.

Trovanje pčela

Standard obezbeđuje rešavanje još jednog problema, a to je česta pojava nebezbedne i neodgovorne primene veterinarskih lekova i nepravilnog odlaganja ambalaže.

Naime, pčelari Srbije nemaju odgovarajuću izvesnost proizvodnje i ekonomičnost proizvodnje, a standard kvaliteta će čitav posao učiniti znatno izvesnijim i sigurnijim, uz realno podizanje dohotka pčelara usled stvaranja nove dodate vrednosti pčelinjih proizvoda.

- Trenutno se u Srbiji svake godine javlja veliki broj slučajeva trovanja pčela nepravilnom i nestručnom upotrebom pesticida u poljoprivredi, kao i tretmanom komaraca iz aviona sredstvima otrovnim za pčele, te bi pčelare trebalo obučiti kako da preveniraju ove pojave i na koji način da postupe kada do njih dođe, a sve to ne samo u svrhu zaštite pčela od trovanja, već i zaštite životne sredine - navodi SPOS.

Procenjuje se da trenutni sistem edukacije pčelara Srbije nije svestrano i andragoški isplaniran, te transfer znanja nije odgovarajućeg obima, te će se ovim projektom učiniti mnogo toga na obuci pčelara.

Kontrolori standarda

Inače, ciljna grupa kome je namenjen ovaj projekat su predsednici pčelarskih udruženja Saveza pčelarskih organizacija Srbije, tj. 238 učesnika iz različitih delova Srbije, koji su po službenoj dužnosti zaduženi da budu kontrolori standarda kvaliteta "Dobra pčelarska praksa".

- Kriterijuma odabira nema, kontrolori standarda su po funkciji predsednici lokalnih udruženja ili osobe koje oni odrede, ako su sprečeni da se bave tom aktivnošću - poručuju iz SPOS-a.

Trajanje projekta je 8 meseci. Lokacija sprovođenja projekta je mesto Rača. Svi učesnici projekta biće pravovremeno obavešteni o datumima realizacije.

 

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2903053/ministarstvo-poljoprivrede-odobrilo-spos-u-projekat-obuke-predsednika-pcelarskih-udruzenja-vredan-800000

Ministarstvo poljoprivrede donelo je pravilnik o izmenama pravilnika o podsticajima za nabavku novog traktora. Reč je o domaćim traktorima, proizvedenim u Srbiji ili modelima koji dobavljač uvozi u rastavljenom stanju i sklapa na svojim proizvodnim linijama u našoj zemlji.

Ovaj konkurs otvoren je 6. januara i traje do 29. maja ove godine. U izmenjenom pravilniku definisani su pojmovi proizvođača i dobavljača: proizvođač je pravno lice koje proizvodi traktor u Republici Srbiji ili koje traktor uvozi u rastavljenom stanju i sklapa na svojim proizvodnim linijama u Republici Srbiji, a dobavljač jes pravno lice ili preduzetnik koje ima svojstvo trgovca u skladu sa zakonom kojim se uređuje trgovina i koje podnosicu zahteva izdaje račun za nabavku predmeta investicije. Dodato je i to da proizvođač i podnosilac zahteva ne mogu da predstavljaju povezana lica. Podsetimo, država daje podsticaje od 50% vrednosti traktora, s tim da se PDV ne računa. Ako je investicija u području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, povraćaj je 65%. Može se nabaviti nov traktor snage motora do 60 kilovata (kW), sa standardnim delovima, uređajima i opremom uključujući pripadajuću traktorsku kabinu, koji se prvi put upotrebljava za izvođenje poljoprivrednih radova u primarnoj biljnoj i stočarskoj proizvodnji.

Podsticaj mogu ostvariti upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava, čija su gazdinstva u aktivnom statusu i to: fizičko lice - nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva; preduzetnik; privredno društvo; zemljoradnička zadruga koja ima najmanje pet članova zadruge koji su upisani u Registar kao nosioci ili članovi pet različitih komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava u aktivnom statusu. Pored ovih opštih uslova neophodno je da podnosilac zahteva u Registru poljoprivrednih gazdinstava ima upisane površine zemljišta pod proizvodnjom odgovarajućih vrsta biljnih kultura, ili odgovarajući stočni fond.

Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari je 800.000 dinara. Uslov je i da podnosilac zahteva u trezoru ima upisano: 1) do 0,5 ha povrća, voća i cveća u zaštićenom prostoru;2) do 2 ha jagodastog voća, odnosno do 5 ha ostalog voća;3) do 2 ha grožđa, na parcelama koje su upisane i u Vinogradarski registar u skladu sa zakonomkoji uređuje vino;4) do 3 ha povrća (na otvorenom polju);5) od 0,1 do 50 ha cveća (na otvorenom polju);6) do 50 ha aromatičnog i lekovitog bilja;7) do 2 ha žitarica, industrijskog i krmnog bilja. Izvor: www.ekapija.com  

Detaljnije koje traktore i kako kupiti na linku: http://agropress.org.rs/lat/rubrike/poljoprivredna-mehanizacija/item/5982-ovo-su-svi-traktori-koje-mozete-kupiti-uz-subvenciju-drzave 

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović u skladu sa svojim ovlašćenjima potpisao je novi PRAVILNIK O PROIZVODNjI I PROMETU MALIH KOLIČINA HRANE BILjNOG POREKLA, PODRUČJU ZA OBAVLjANjE TIH DELATNOSTI, KAO I
ISKLjUČENjU, PRILAGOĐAVANjU ILI ODSTUPANjU OD ZAHTEVA HIGIJENE HRANE
Dokument je - Objavljen u „Službenom glasniku RS”, broj 13/20  od 14. februara 2020. godine .
Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi za stavljanje u promet malih količina hrane, koje se količine hrane smatraju malim količinama, vrsta hrane, mesto, odnosno područje na kome male količine hrane mogu da se stave u promet, obrazac potvrde i sadržinu evidencije, kao i isključenja, prilagođavanja ili odstupanja od zahteva o higijeni hrane koja se odnose na objekte: u kojima se proizvode male količine hrane; u kojima se primenjuju tradicionalne metode u određenim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane; u kojima se posluje hranom sa tradicionalnim karakteristikama, kao i u objektima koji se nalaze u područjima u kojima postoje posebna geografska ograničenja.

 

Prema ovom pravilniku u članu deset piše:


U objektu malog kapaciteta obezbeđuju se sledeći uslovi, i to da:


1) ako se objekat nalazi u dvorištu domaćinstva, da su prostor i oprema za proizvodnju smešteni odvojeno od objekata za držanje životinja u cilju sprečavanja rizika od kontaminacije iz okoline;


2) koristi isti ulaz/izlaz za sirovine, ambalažu, gotove proizvode, zaposlene i otpad od hrane i ostale otpatke, pod uslovom da su preduzete mere za sprečavanje unakrsne kontaminacije;


3) ima prostor i opremu za prijem sirovina;


4) različite tehnološke faze proizvodnje, odnosno proizvodnja različitih proizvoda može da se obavlja u istoj prostoriji, ako se primenjuje vremensko odvajanje i sprovodi čišćenje, pranje i dezinfekcija, između proizvodnih faza ili izrade različitih proizvoda;


5) u prostoriji iz tačke 4) ovog člana, mogu da se obavljaju i druge aktivnosti (npr. seckanje, mlevenje, omotavanje/vakumiranje i pakovanje), ako su vremenski odvojene od proizvodnog procesa i ako postoje i primenjuju se dokumentovane mere i postupci za sprečavanje unakrsne kontaminacije proizvoda;


6) proizvodi mogu da se čuvaju/skladište u istom prostoru za skladištenje, pod uslovom da su prostorno odvojeni i da su preduzete sve neophodne mere da se spreči moguća kontaminacija;


7) u prostoru iz tačke 6) ovog člana, mogu da se skladište i proizvodi koji nisu bezbedni za ishranu ljudi, pod uslovom da su upakovani, zatvoreni i jasno označeni;


8) posuđe, pribor i oprema može da se čisti, pere i dezinfikuje i čuva u proizvodnom prostoru, pod uslovom da postoje i primenjuju se odgovarajuće procedure za sprečavanje kontaminacije;


9) prostori za skladištenje dodataka, ambalaže i sredstava za čišćenje, pranje i dezinfekciju mogu da budu i van objekta za proizvodnju, ali unutar kruga objekta;


10) ima najmanje jednu garderobu za presvlačenje radnika;


11) ima najmanje jedan toalet za radnike sa opremom za pranje i dezinfekciju ruku.

 

 

 Ceo pravilnik je u nastavku.

 

 

 

 

 

 

 

Ministarstvo poljoprivrede je od početka ove godine isplatilo subvencije u vrednosti od 28,5 milijardi dinara. Time je realizovano 428.787 zahteva, što za ovogodišnje podsticaje, što za one zaostale iz prethodnih godina. U resornom ministarstvu ističu da su veći deo sredstava i opredeljeni budžet ostvareni u procentu od 93 odsto. Ipak, pojedini poljoprivrednici u Srbiji smatraju da su podsticaji u poljoprivredi izuzetno mali, naročito u biljnoj proizvodnji.Kako su nam rekli u Ministarstvu poljoprivrede, broj zahteva se godišnje uvećava u proseku za 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Uprava za agrarna plaćanja radi na unapređenju procesa, kako bi se ubrzale obrade.- Ove godine je, samo u okviru Uprave, uvećana produkcija izdavanja rešenja za oko 60 odsto u odnosu na 2018. godinu - govore u Ministarstvu poljoprivrede. - Rezultat toga bila je obrada svih ispravnih zahteva iz 2017. i 2018. godine. S obzirom na to da podnošenje zahteva za određeni broj podsticaja još traje, precizne podatke o iznosu koji će biti prenet u narednu budžetsku godinu imaćemo krajem ove godine.

Prema rečima Miroslava Kiša, predsednika Asocijacije poljoprivrednika Vojvodine, ima poljoprivrednika koji nisu sve dobili ili im nešto od podsticaja kasni. Nadležni im, kaže on, govore da ili nije dobra dokumentacija, ili da im nedostaju kadrovi, pa je potrebno vreme da se sve to obradi.

- Agrarni budžet mogao bi da bude mnogo veći - ističe Kiš. - To je nešto što već godinama i decenijama pričamo, ali ovo sada je naša realnost. Država, očigledno, ne vidi poljoprivredu kao šansu, kao nešto u šta treba ulagati. Posedi su mali i usitnjeni, a ljudi iscrpljeni. Problema ima u mlečnom govedarstvu, stočarstvu, a i žitarice imaju nisku otkupnu cenu. Uvek apelujemo i tražimo više novca, ali ništa od toga. I tom poljoprivredniku, koji nije dobio subvencije, ili mu kasne, za njega je to sve.

Inače, prema podacima Uprave za poljoprivredno zemljište, ova godina je rekordna po površinama državnog zemljišta koje je dato u zakup. Najveću arendu ubiraju u Babušnici, Golupcu, Kniću, Kuršumliji, Medveđi, Prijepolju, Prokuplju, Raškoj...ZA novac iz IPARD programa Evropske unije namenjen za ulaganje u proizvodnju mleka, mesa, voća i povrća poljoprivrednici mogu da se prijave do kraja nedelje. Prerađivači imaju rok do februara. Najveće interesovanje poljoprivrednici su pokazali za kupovinu mehanizacije, odnosno traktora. Za kupovinu traktora uz pomoć evropskog novca, stiglo je 437 zahteva.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:836438-Poljoprivredi-do-sada-isplaceno-285-milijardi-dinara-subvencija-podsticaje-prenose-u-2020

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30