Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrde obaveštava zainteresovanu javnost da su na internet prezentaciji www.minpolj.gov.rs objavljena dokumenata koja su sastavni deo projektne dokumentacije „Projekata razvoja konkurentnosti poljoprivrde u Republici Srbiji“.

Objavljeni su sledeći dokumeti:

1. Okvir za upravljanje životnom sredinom i socijalni pitanjima
2. Sažetak Okvira za upravljanje životnom sredinom i socijalnim pitanjima
3. Plan angažovanja zainteresovanih strana
Navedeni projekat je rezultat saradnje Vlade Republike Srbije, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Svetske banke.

Molimo Vas da komentare na dokumente dostavite najkasnije do 23. oktobra 2019. godine.

Komentare dostaviti elektronskom poštom na: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili lično na pisarnicu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na naznakom „Komentari na projektnu dokumenaciju „Projekata razvoja konkurentnosti poljoprivrde u Republici Srbiji“.

Izvor:http://www.minpolj.gov.rs/obavestenje-2/?script=lat

U selima na Staroj planini zima je posebno težak period. Kad je usred mećave ostao bez hrane za stado i jagnjad, Danilo Krstić iz Štitarca zatražio je pomoć od Ministarstva poljoprivrede. Za dva dana, pred kuću je stigla hrana, koja će potrajati do proleća.Tročlana porodica Krstić, živi od tri stotine stabala šljiva, petnaest ari bašte i stada od dvadeset ovaca. Nemaju mehanizaciju, pa težim putem obrađuju zemlju i skupljaju letinu.Ova porodica je jedna od 25 koliko ih je ostalo u Štitarcu, selu u podnožju Stare planine. U sred januara ponestalo je hrane za ovce, pa je Danilo, ne videći drugi izlaz, zašražio pomoć od Ministarstva poljoprivrede.

Za samo dva dana pred kuću mu je stiglo 370 bala sena, 50 bala specijalne deteline za jagnjad i deset džakova kukuruza.

„Biće hrane do ispaše, biće hrane, sad je spaseno i stado, mnogo mi je olakšalo. Možda bih odustao, mnogo je teško ovde jer ja sam sam”, kaže Danilo Krstić.

Odustajanje bi značilo da se proda stado. Ovce za ovu porodicu, kako kažu, više su od opstanka, jer izuzetno vole svoje životinje.

„Puno mu hvala, mogu da mu zahvalim, ne malo nego sto puta više”, naglašava Zorica Krstić, Danilova majka, „ne bih mogla da podnesem da ih neko proda.”

Stado se sada skoro dupliralo, gotovo sve ovce su se ojagnjile. Nije uvek lako najmanju jagnjad sačuvati od studeni.

Na Svetog Savu, kad je došao na svet bilo je jako hladno i morali su da ga stave ovde u kuhinju pored „smederevca”. Ovde mu je toplo i uživa u svojoj korpi.

Renata ide u drugi razred tehničke škole, jedna od troje dece koliko ih je ostalo u selu i svakoga dana ovako putuje u Knjaževac. Za sva sela, ukupno ih je 84 u opštini Knjaževac, prevoz je besplatan. Štitarac je od nedavno dobio internet a čim grane proleće, dobiće i vodovod.

 

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3404311/efikasna-pomoc-stocaru-na-staroj-planini.html

Novi Sad, 17. 5. 2018 – Danas je na Novosadskom sajmu, u Kongresnom centru „Master“ u Sali 4, Kompanija „Dunav osiguranje“, u saradnji s Udruženjem novinara „Agropres“, organizovala prvu regionalnu konferenciju  pod nazivom „Žene u agrobiznisu“. Brojnim poljoprivrednicima, nosiocima poljoprivrednih gazdinstava, studentima Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i Novom Sadu, kao i velikom broju novinara, obratili su se Gojko Trkulja, savetnik ministarke u Vladi Republike Srbije zadužena za demografiju i populacionu politiku, Senad Mahmutović, državni sekretar ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede  u Vladi republike Srbije, mr Mirko Petrović, predsednik Izvršnog odbora Kompanije „Dunav osiguranje“, Jasmina Nikitović Stojičić, urednica emisije „Znanje imanje“, Biljana Petrović, direktorka Sektora za finansiranje poljoprivrede NLB Banke, dr Maja Timotijević, predsednica udruženja „Konoplja“, i Goran Đaković, predsednik „Agropresa“ i član Izvršnog odbora IFAJ-a.

U svom izlaganju na prvoj regionalnoj konferenciji predsednik IO Kompanije „Dunav osiguranje mr Mirko Petrović je istakao:

Kоmpаniја Dunаv оsigurаnjе u sаrаdnji sа Udružеnjеm nоvinаrа zа pоlјоprivrеdnu prоizvоdnju АGRОPRЕS, u оkviru prојеktа ŽЕNЕ U АGRО BIZNISU, rеаlizuје еdukаtivnе rаdiоnicе kоје sе tеmаtski bаvе i оsigurаnjеm pоlјоprivrеdnе prоizvоdnjе u Srbiјi.

Zа оvih оsаm gоdinа, Kоmpаniја је оdržаlа оkо 50 rаdiоnicа. Bilо је višе оd 1500 učеsnikа: individuаlnih pоlјоprivrеdnih prоizvоđаčа, pоlјоprivrеdnih gаzdinstаvа, prеdstаvnikа lоkаlnе sаmоuprаvе, stručnih udružеnjа, itd.

Sа glоbаlnоg stаnоvištа, pоlјоprivrеdnа prоizvоdnjа imа strаtеški znаčај, imајući u vidu brој stаnоvnikа kојi је sа 3 mlrd 1980. uvеćаn nа 6 mlrd 2011. gоdinе. Očеkuје sе dа ćе 2050. biti оkо 9 mlrd stаnоvnikа nа Zеmlјi, tаkо dа је nеоphоdnо pоvеćаnjе pоlјоprivrеdnе prоizvоdnjе zа 60%. U Srbiјi је pоlјоprivrеdа јеdnа оd strаtеških privrеdnih grаnа kоја imа izuzеtаn еkоnоmski i sоciјаlni znаčај, kаkо sа stаnоvištа brutо društvеnоg prоizvоdа, tаkо i sа stаnоvištа zаpоslеnоsti stаnоvništvа i nаrаvnо, pоdizаnjа živоtnоg stаndаrdа.

 

Pоlјоprivrеdа је izlоžеnа brојnim rizicimа:

  1. Prоizvоdni rizik (rizik smаnjеnjа kvаlitеtа ili kоličinе prоizvоdа);
  2. Оpеrаtivni rizik (pоžаr, nеzgоdа, kvаrоvi mеhаnizаciје, nеdоstаtаk rаdnе snаgе);
  3. Тržišni rizik;
  4. Finаnsiјski rizik, itd.

Јеdаn оd mеhаnizаmа zа uprаvlјаnjе rizicimа u pоlјоprivrеdi је оsigurаnjе, kоје оmоgućаvа zаštitu оd prirоdnih rizikа; brzu nаknаdu štеtе; оbеzbеđuје stаbilnоst pоslоvаnjа; smаnjuје izdvајаnjа držаvе, itd.

Svеtskа prеmiја оsigurаnjа pоlјоprivrеdе iz gоdinе u gоdinu rаstе zbоg klimаtskih prоmеnа, strаtеškоg znаčаја pоlјоprivrеdе, držаvnе pоdrškе, ulаskа vеlikih multinаciоnаlnih kоmpаniја u pоlјоprivrеdu. U prаksi su prisutni rаzličiti mоdеli оsigurаnjа pоlјоprivrеdе: čistо kоmеrciјаlni mоdеl; sistеm pulоvа; držаvnih subvеnciја; držаvnоg-privаtnоg pаrtnеrstvа, itd.

U Srbiјi sе оsigurаvа оkо 12% kоrišćеnе pоlјоprivrеdе pоvršinе; mаli је rаst prеmiје оsigurаnjа; vеlikа su izdvајаnjа držаvе u slučајu nаstupаnjа štеtnih dоgаđаја; i u suštini је nеpоvоlјаn rеzultаt u pоslоvаnju оsigurаvајućih društаvа. Оd 2004. dо 2017. gоdinе, štеtе u оsigurаnju pоlјоprivrеdе bilе su zа 20% vеćе оd prеmiје kоја је bilа prеdviđеnа zа isplаtu štеtа.

Kоmpаniја Dunаv оsigurаnjе, kао nајvеćе društvо zа оsigurаnjе u Srbiјi, učеstvuје sа 38,4% u 2017. gоdini, sа prеmiјоm оd 9,6 miliоnа еvrа i štеtаmа оd 10 miliоnа еvrа u 2017. Sа оvоm prеmiјоm sе pоkrivајu trоškоvi vеzаni zа оsigurаnjе pоlјоprivrеdе kојi iznоsе blizu 30%. Iаkо Kоmpаniја nе оstvаruје prоfit u оvој vrsti biznisа, mi nаstаvlјаmо dа rаdimо nа оvој vrsti оsigurаnjа, јеr pоlјоprivrеdu smаtrаmо strаtеškоm grаnоm nаšе privrеdе. Nаši cilјеvi su dа pоvеćаmо kоrisnа pоlјоprivrеdnа pоvršinа kоја sе оsigurаvајu i timе pоvеćаmо prеmiјu оsigurаnjа. I nаrаvnо, dа rаdimо nа еdukаciјi, ukаzuјući nа znаčај оsigurаnjа, i u tоm kоntеkstu trеbа rаzumеti оvе nаšе еdukаtivnе rаdiоnicе u оkviru prојеktа ŽЕNЕ U АGRОBIZNISU, gdе smо оrgаnizоvаli dirеktnе pоsеtе nаšim оsigurаnicimа, pо sеlimа i mаnjim mеstimа, družili sе i rаzgоvаrаli о stručnim tеmаmа.

Nеоphоdnо је ubudućе dа držаvа i оsigurаvаči prоnаđu оdrživ mоdеl оsigurаnjа, kојi bi pоdržао rаzvој pоlјоprivrеdе. Оvај mоdеl bi mоrао dа оbеzbеdi аdеkvаtnu i pristupаčnu zаštitu pоlјоprivrеdnim prоizvоđаčimа; prihvаtlјiv nivо subvеnciја zа držаvu; vеću pеnеtrаciјu оsigurаnjа kоја оbеzbеđuје vеću dispеrziјu rizikа, i kоnаčnо, stаbilnоst pоslоvаnjа pоlјоprivrеdnih prоizvоđаčа, društаvа zа оsigurаnjе i držаvnih izdvајаnjа.

Zа Kоmpаniјu Dunаv оsigurаnjе, mај је mеsеc pоlјоprivrеdе. Kоmpаniја је dаlа pоpustе 10% nа prеmiјu kоd оsigurаnjа usеvа i plоdоvа, а u isplаti štеtа sаmо u pоslеdnjih nеkоlikо gоdinа pоkаzаlа о kаkvоm sе vеlikоm i znаčајnоm priјаtеlјu i pоslоvnоm pаrtnеru rаdi.

Majska akcija „Dunava“ za poljoprivrednike

Povodom 85. Međunarodnog poljoprivrednog sajma, koji se od 15. do 21. maja održava u Novom Sadu, „Dunav osiguranje“ pokrenulo je kampanju „Maj, mesec poljoprivrede“, koja traje do 31. maja ove godine. „Dunav“ nudi komercijalne popuste pri zaključivanju ugovora o osiguranju useva i plodova i osiguranju životinja.

Pogodnosti se primenjuju na svim prodajnim mestima, kao i putem kanala prodaje, i namenjene su fizičkim i pravnim licima koja zaključuju ugovore za navedene vrste osiguranja i kojima se odobravaju sledeći popusti:

  • 10% na premiju osiguranja useva i plodova
  • 10% na premiju osiguranja životinja.

Komercijalni popusti predviđeni ovom kampanjom najveće osiguravajuće kuće u Srbiji ne mogu se sabirati s popustima predviđenim drugim odlukama i ugovorima o poslovnoj saradnji.

Detaljne informacije o ponudi građani mogu se dobiti na više od 600 prodajnih mesta „Dunav osiguranja“ ili besplatnim pozivanjem Kontakt centra Kompanije na broj 0800 386 286, kao i na internet adresi www.dunav.com.

Popusti 25 posto za smeštaj u Odmaralištu „Dunav“ na Zlatiboru

Tokom trajanja Sajma, Kompanija, odnosno „Dunav turist“, nudi i popust na rezervacije smeštaja u Odmaralištu „Dunav“ na Zlatiboru.

O tome govori direktor „Dunav turista“ Duško Kovačević:

  • Kao i ranijih godina, i ovoga puta sajamsku ponudu Kompanije „Dunav“ prati i popust „Dunav turista“, i to 25% za sve rezervacije koje se obave tokom trajanja Sajma poljoprivrede za smeštaj u Odmaralištu „Dunav“ za period od 17. maja do 30. juna 2018. godine. Cena je već od 2.740 dinara dnevno po osobi.

Minimalna usluga je polupansion, a po rečima Kovačevića, za decu do 12 godina boravak je besplatan, kao i ulaznica za „Dino park“ na Zlatiboru.

  • U cenu pansiona ulazi i usluge relaks centra, a popust se može sabirati sa popustima iz standardnog cenovnika – zaključuje direktor „Dunav turista“.

Detaljne informacije o ponudi „Dunav turista“ posetioci Sajma i zainteresovani građani mogu dobiti na štandu „Dunav osiguranja“ na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, pozivanjem Odmarališta „Dunav“ na telefonski broj 031 841 126 i 031 841 181, ili na internet adresi: www.dunavturist.rs

 

Osigurajte svoju proizvodnju pod vedrim nebom – poručuje

Žika Šarenica na štandu „Dunav osiguranja“

 

Prvoj regionalnoj konferenciji „Dunav osiguranja“ na Novosadskom sajmu prisustvovao je i Živorad Nikolić, urednik i voditelj emisije „Žikina šarenica“ na televiziji „Pink“ i zaštitno lice Kompanije, koji je u izjavi medijima istakao:

  • Razumem sve strahove ljudi koji se bave poljoprivredom zbog velikih kiša, grada, nekada suše, ali i poplava. Kampanja „Dunav osiguranja“ promoviše osiguranje kao zaštitu koja je baš u maju i u vreme održavanja Sajma poljoprivrede čak i jeftinija. Preporučujem svim poljoprivrednim proizvođačima i vlasnicima gazdinstava da osiguraju svoju proizvodnju pod vedrim nebom, pošto je to siguran način da svoj trud, rad, imovinu zaštite od elementarnih nepogoda i drugih brojnih rizika – preporučuje poznati voditelj. – Rođen sam u selu i drago mi je što mogu, kada mi obaveze dozvole, da odem tamo. Imam kuću, dvorište, imanje koje sam osigurao u „Dunav osiguranju“.

Prva direktna pomoć iz fondova Evropske unije za razvoj srpske poljoprivrede od 175 miliona trebalo bi da bude zvanično dostupna krajem meseca. Prvi javni pozivi biće pre kraja godine, a isplate početkom naredne, najavljuju u Vladi. Da bismo iskoristili što više novca, kažu, oslonićemo se na iskustvo Poljske, kao najvećeg korisnika fondova Unije.

Pred referendum o pristupanju Evropskoj uniji, Poljska se najviše plašila kako će glasati poljoprivrednici.

"Farmeri su bili najveći protivnici ulaska u Uniju jer su se plašili jeftinije hrane sa Zapada, gde su subvencije velike. Onda se država veoma potrudila da ih informiše o tome šta ih čeka. Evropska unija insistira da se podigne kvalitet hrane i za deset godina samo za poljoprivredu dobili 35 milijardi evra kroz direktna plaćanja", objašnjava bivši načelnik regiona Malopoljska Januš Sepiot. 

Rezultat – hrana je postala najvažniji izvozni proizvod Poljske, a poljoprivrednici, uz subvencije po hektaru, zemlju ne prodaju. Put do evropskih fondova olakšala im je državna Agencija za modernizaciju poljoprivrede. Učili su na iskustvu Španije, a sada nama nude svoje.

Poljaci, kao šampioni u korišćenju sredstava iz fondova EU, kažu da je najvažnije i u fazi pristupanja u kojoj je Srbija da se uspostavi dobra administracija, odnosno sistem savetnika koji će znati da pomognu poljoprivrednicima da se izbore sa procedurama, da ispravno popune zahteve, da bi novac koji je na raspolaganju bio i iskorišćen.

Srbija, kažu u nadležnom ministarstvu, ima stručne i savetodavne službe za pomoć malim proizvođačima, a za one veće – razvojne agencije. Obuke su ubrzane poslednjih nedelja pred odluku Evropske komisije o 175 miliona evra direktne pomoći.

"Očekujemo Evropsku komisiju da za dve nedelje dođe u konačnu reviziju i očekujemo da smo spremni da koristimo ta sredstva za meru jedan i meru tri. Mera jedan su investicije u fizičku imovinu gazdinstva, to su meso, mleko, voće i povrće, unapređenje svih kapaciteta, nabavka opreme i kapaciteta i u meri tri – prerada poljoprivrednih proizvoda. Već nekih 15 miliona od 2015. bi trebalo da isplatimo do kraja sledeće godine, da nam ne bi propali", napominje pomoćnik ministra poljoprivrede Zoran Janjatović. 

Individualna poljoprivredna gazdinstva mogu da dobiju bespovratno do 60 odsto investicije vredne do 700.000 evra, a prerađivači do polovine uloženog.

Pravilo je da se prvo investira, a tek onda podnosi zahtev za refundiranje.

Izvor: www.rts.rs

 

 

Počelo je špekulisanje medija o tome ko će koliko dobiti novca u budžetu za 2018. godinu, ali je i ovom prilikom sve dosta paušalono i nagađanje. Kako Agrobiznis magazin saznaje, od dobro obaveštenog izvora bliskom ministarstvu finansija, za poljoprivredu će naredne godine biti izdvojeno više od 40,5 milijardi dinara, što je značajno povećanje ako se ima u vidu da u tom resoru više nije životna sredina koja je sada posebno Ministarstvo.

Podsećanja radi, kada su dva ministarstva bila u jednom, budžet je bio 43 milijarde dinara, od čega je na poljoprivredu otišlo 38,5, a 4,5 milijarde dinara na životnu sredinu. Tako se može očekivati da poljoprivreda raspolaže sa dodatne dve i po milijarde dinara. Da će za poljoprivredu biti više novca nije teškoko utvrditi, jer ako bude realizovana najava resornog ministra Branislava Nedimovića, da će se već u decembru raspisati prvi pozivi za IPARD sredstva, a već je i aktuelan deo sredstava iz ABU DABI fonda to će značiti da će investicije u poljoprivrednom sektoru biti najveće do sada.

Na ruku resornom ministru ide i činjenica da je kurs evra sve niži, odnosno da raste vrednost dinara, te će se tako lakše kalkulisati oprema i materijali koji dolaze iz uvoza, poput poljoprivredne mehanizacije, sadnog materijala, priplodne stoke i sl.

Ako bismo računali na današnji dan po srednjem kursu NBS koji je 118,7676, budžet poljoprivrede Srbije bi bio 341.000.000 milion evra. Tako da je povećanje vredno više od 21 milion evra.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za poljoprivredno zemljište, zaključilo je ugovore o korišćenju sredstava za uredenje nekategorisanih puteva, i otresišta sa predstavnicima 67 jedinica lokalnih samouprava sa teritorije centralne Srbije.

U saopštenju Ministarstva poljoprivrede, navodi se da je za uredenje nekategorisanih puteva i otresišta, budžetom za ovu godinu predvidela sredstva u iznosu od 851 milion dinara, od čega resorno ministarstvo učestvuje sa više od 249 miliona dinara.

"Ove godine planira se obnova oko 860 kilometara seoskih puteva. Uz komasaciju, uredenje poljskih puteva i otresišta je jedna od najznačajnijih mera, kojom se na komplesan način upravlja zemljištem, i kojom se poboljšavaju uslovi života i rada poljoprivrednika, ali i svih drugih ljudi koji žive u ruralnom području", rekao je državni sekretar, Velimir Stanojević, prilikom potpisivanja ugovora. 

On je rekao da se svake godine povećava broj zainteresovanih lokalnih samouprava, koje konkurišu za ovu meru ministarstva od koje će, kako je istakao, korist imati više hiljada poljoprivrednih proizvođača.

Tokom prethodne tri godine, ministarstvo je zajedno sa lokalnim samoupravama, uložilo 2,2 milijarde dinara za uredenje 2.500 kilometara atarskih puteva, navodi se u saopštenju ministarstva.

Izvor: www.dnevnik.rs

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, predao je danas, 30. juna 2017. godine dužnost novom ministru za zaštitu životne sredine Goranu Trivanu, kome je izrazio punu podršku u vođenju novoformiranog ministarstva.

„Povodom formiranja Ministarstva za zaštitu životne sredine kao zasebnog resora, želim da se zahvalim svim akterima u oblasti ekologije na izuzetnoj saradnji, ali i neiscrpnom radu na jačanju kapaciteta koji treba da obezbede zdraviju i čistiju budućnost narednim generacijama“, izjavio je ministar Nedimović.

Važnu ulogu u ostvarenju tog cilja ima i industrija, posebno oni segmenti koji su u prethodnom periodu bili upućeni na nas, dodao je Nedimović.

„Zbog toga želim da iskoristim priliku da se i njima zahvalim na saradnji, kao i pokazanoj kolektivnoj odgovornosti“, istakao je Nedimović.

Ministar Nedimović je naveo da smatra da je od izuzetne važnosti postojanje zasebnog ministarstva za zaštitu životne sredine, zbog čega je kolegi Goranu Trivanu izrazio punu podršku u prevazilaženju izazova koji se ispoljavaju kroz ovaj važan segment društvenog života i poželeo svaku sreću u radu.

 

Zakon o ministarstvima, koji se u Skupštini očekuje do čevrtka, definisaće koja će činiti novu Vladu. Za sada, najviše se govori da će se iz Ministarstva poljoprivrede izdvojiti ekologija. U toj oblasti, prema oceni stručnjaka, ima mnogo problema, a i posla da bi se dostigli kriterijumi Evropske unije. Želje za Ministarstvom za zaštitu životne sredine već su iskazane. Ko će ga i dobiti, kažu analitičari, presudiće pregovarački kapaciteti koalicionih partnera.

Najobimnija i najskuplja reforma na putu ka Briselu Srbiju čeka u oblasti ekologije. Dodatni izazov je to što se ekološki propisi i u samoj Uniji stalno menjaju. Nimalo lak zadatak za ministarstvo koje reformom treba da rukovodi, posebno ako brine i o poljoprivredi.

"Vi znate da postoje problemi u povlačenju sredstava iz IPARD fondova, vi znate da mi nemamo institucionalne kapacitete u dovoljnoj meri razvijene da odgovorimo na sve ono što su standardi i propisi u oblasti poljoprivrede. Mi moramo da razdvojimo ova dva resora kako bismo imali punu pažnju i političku pažnju usmerenu na ove dve oblasti", rekla je Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU.

To što od 2008. nema zasebnog ministarstva zaštite životne sredine, za neke stručnjake je razlog da na njegovo čelo dođe jaka politička ličnost. Struka, kažu, ne mora da trpi.

"To se rešava na taj način što je pre svega državni sekretar ličnost koja je izuzetno stručna, savetnici ministra su takođe izuzetno stručni, dok je ministar tu jedna figura koja svojom političkom težinom pre svega donosi odluke, kažem, insistira na što većem budžetu i prosto svoje ministarstvo stavlja u jedan korpus najbitnijih ministarstava u okviru saziva Vlade", ističe Marko Vujić iz Centra za ekološku politiku Fakulteta političkih nauka.

Zainteresovanost za ministarstvo zaštite životne sredine socijalsti su već iskazali. Ipak, analitičari veruju da je ono, zbog značajnih sredstava kojima će raspolagati, mnogima primamljivo.

"Ne možete imati projekciju šta ćete tražiti, nego u toku samih pregovora vam iskrsne šansa da dobijete kao utešnu nagradu ili kompenzaciju neko ministarstvo koje niste sanjali da ćete dobiti. Ovoga puta je nešto drugačija stvar, zaista je potrebno imati posebno ministatstvo za ekologiju. I to je ona druga priča. Ali hajde, pogledajte da li sa sigurnošću znate ko će koje ministarstvo dobiti. To je taj proces cenjkanja između koalicionih partnera", kaže prof. Zoran Stojiljković sa Fakulteta političkih nauka.

Ministarstvo koje se bavi samo ekologijom ne bi bila novost. Ipak, ekologija se često povezivala sa drugim resorima, pa je bila deo zdravstva, poljoprivrede, prostornog planiranja, pa čak i rudarstva. Poslednji put, samostalno je takvo ministarstvo bilo u drugoj Vladi Vojislava Koštunice.

Izvor: www.rts.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31