Povodom najnovijih pitanja povratnika iz inostranstva u šta da ulažu svoj novac, kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, posle konsultacija sa profesorkom dr Nadom Vidić i pesnikom LJubivojem Ršumovićem, članovima Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, poručuju da pokretanje vodeničarskog posla može da bude isplativ posao.
Vodenice – potočare jesu viševekovni simbol Srbije i vršnjakinje Nemanjićke države. I danase se mnogi vraćaju tim tradicionalnim mlinovima na vodi, u kojima se prerađuje žito i proizvodi integralno brašno posebnog, jedinstvenog kvaliteta. Prema podacima o popisu zemljišta iz 1867. godine, kod nas je bilo 7.125 vodenica. Prema navodima Društva vodeničara Srbije, 1948/49 godine u Srbiji je bilo nešto više od 7.500 vodenica. Danas ne postoje zvanični podaci o broju vodenica – potočara u Srbiji, a procene se kreću od 700 do blizu 1.000.
Ministar Milan Krkobabić posebno naglašava da je obnova i stavljanje u funkciju starih vodenica u Srbiji višestruko koristan projekat:
„Vodenice – potočare kao osoben deo materijalne kulture Srbije, pored egzistencijalnog, imaju i istorijski i socijalno-društveni značaj, jer su se u njima meštani vekovima okupljali radi donošenja važnih životnih odluka. Danas vodenice – potočare mogu da imaju i značajnu ekonomsku dimenziju u okviru seoskog turizma, kojim se u Srbiji bavi oko 1.000 poljoprivrednih gazdinstava. Posebno su poželjne za meljavu žitarica jer ne zagađuju okolinu i ne troše električnu energiju. Valja ih obnavljati tamo gde su bile odvajkada. Vodenice su geostrateški veoma značajne zbog mogućnosti proizvodnje brašna i u vanrednim okolnostima i kriznim situacijama. Zato apelujem na sve lokalne samouprave da pomognu zainteresovanim domaćinima, posebno onima koji su udruženi, u obnavljanju i funkcionalnom aktiviranju vodenica.“
I slavni srpski pesnik LJubivoje Ršumović, član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, pozdravlja i pridružuje se ideji da se revitalizuju vodenice - potočare u selima gde postoji slobodna tekuća voda: „Za razliku od mini hidrocentrala – potočare ničim ne ometaju ekološku funkciju vodotoka, a korisne su za kvalitetnu proizvodnju kukuruznog i brašna od drugih žitarica, pre svega, za turističku ponudu! Potočara je autentična građevina, koja i u rečima, nazivima delova, čuva našu tradiciju: JAZ, iskop za odvojen dovod vode, LAKOMICE, drveno korito preko stenovitog tla, BADANJ, koji prihvata vodu, CIPUN – na dnu badnja, koji formira mlaz vode koji pada na VITLO, koje okreće teški, kameni vodenički točak! UŠUR je deo mliva (svega samlevenog), koji ostaje vodeničaru, a RABOŠ je drvena sprava, čiji jedan deo dobija donosilac mliva, a drugi ostaje uz njegov džak!“
Profesorka dr Nada Vidić, specijalista za seoski turizam kaže da su vodenice građene od drveta ili kamena ili od oba pomenuta prirodna materijala, na potocima (potočare), na rekama (lađarice), a bilo je i onih pokretnih, koje su se mogle seliti. Snaga vode je morala biti izuzetna, a količina postojana. Ovi prizvodni pogoni se nalaze u predelima izvanredne prirodne lepote. Možda je to i jedan od motiva što postoji interes za njima i danas, a sve češće i za eko-proizvodnjom u njima. Vodenice nisu bile samo proizvodni pogoni, niti samo objekti folklorne arhitekture, već su imale i širi društveni značaj. U njima su se sastajali meštani sela i dogovarali se o tome šta i kako u budućnosti.
Postojeće vodenice, kod nas, mogli bismo svrstati u tri grupe: napuštene i zapuštene; delimično aktivirane u turističke svrhe i, na kraju, aktivirane, kao proizvodni pogoni – mlinovi na vodi, a i uključeni u turističku ponudu.
U knjizi Stanka Kostića „Priča o vodenici – od kola do turbine“ (2019), koji je u Galeriji SANU priredio izložbu fotografija o vodenicama „...čudesnim rukotvorinama samoukih neimara“, akademik Svetomir Arsić Basara zabeležio je i sledeće: „ U oskudnim godinama kada rano nestane hrana, a sazri prvi ječam da se umelje – to je bilo pravo slavlje za celo selo. Nestrpljivo se čeka da vodenica umelje prvo brašno da naše majke što pre umese „vruću, taze ječmenicu... Od vodeničarskog ujma (ušura) bila je zahvalna zarada. Zato su vlasnici vodenica uglavnom bili imućniji ljudi (vlastela, veleposednici, crkveni velikodostojnici), a u turska vremena age i begovi...“
Poznati istoričar umetnosti i slikar iz Beograda Milutin Dedić, koji je godinama s ljubavlju obilazio i slikao vodenice širom Srbije (u intervjuu za Politikin „Magazin“ krajem prošlog milenijuma) kaže da je vodenica „izdržala teret vekova“ i poručuje da je od svih ljudskih izuma vodenica „u tehničkom smislu krajnje jednostavna - i može da egzistira još hiljadu godina.“
Predsednik Društva vodeničara Srbije (registrovano 2010) Milan Pavlović, koji je na čelu tog Društva od osnivanja, i istovremeno (sa kumom Slavkom Jovanovićem) suvlasnik Kumove vodenice u Markovoj crkvi, opština Lajkovac, navodi da su vodenice apsolutno ekološke tvorevine, savršeni spoj prirode i čovekovog izuma, ljubavi i upornosti da se opstane. Društvo ima međunarodni karakter, jer među 72 člana, tri su iz Republike Srpske i Crne Gore. Pavlović kaže da su vodenice danas, nažalost, postale atrakcija. A one, pored proizvodnje originalnog kvalitetnog brašna od celog zrna žitarica, mogu da budu izazov za duži boravak turista za šta je potrebno u blizini vodenice izgraditi i vajate za turiste sa restoranom.
Među problemima budućih vodeničara navodi imovinsko pravne odnose kod onih vodenica čiji vlasnici odavno nisu među živima, a naslednici nisu zainteresovani da nastave taj posao. Očekuje da će država, poput one do 1990. godine u ime svoje vojske i naroda pomagati rekonstruisanje i rad vodenica zbog njihovog značaja u proizvodnji hrane – brašne i hleba u vanrednim okolnostima. Pavlović navodi da je na početku bitno da se izabere mala reka ili potok koji ima vodu tokom cele godine. Neophodan je jaz, odnosno deo reke koji se skreće od rečnog korita da bi se napravila vodenica, pri čemu je bitno da se ostavi 10 procenata u rečnom koritu zbog održanja biološkog minimuma. Optimalna visina sa koje pada voda je 3-5 metara. Vodenica od oko 60 m2 najčešće ima tri kamena, a svaki kamen može da samelje 20 kg brašna na sat. To znači da tri kamena za deset sati rada mogu da samelju 600 kg brašna ili 18 tona mesečno. Specifičnost vodenica je da ne mogu da melju svakodnevno, a do zastoja dolazi u vreme suša, poplava i veoma niskih temperatura. Kvalitet brašna samlevenog u vodenicama potočarama izuzetno se razlikuje od industrijskog načina proizvodnje: zrno je integralno, celo zrno ulazi između dva kamena i bukvalno se očuvaju svi prirodni sastojci, ne odvaja se ljuska, ne vadi se klica. Brzina mlevenja se reguliše podizanjem i spuštanjem gornjeg kamena i dotokom vode i tako ne dolazi do „sagorevanja“ brašna. Proizvodnja brašna na tradicionalan način može da se odvija uz dve vrste kamena: trstenički kamen (pravi se u okolini Trstenika od više komada koji se zatim sklapaju) i tzv. kosovar iz okoline Peći koji je u jednom komadu. Iskustva vodeničara govore da je za proizvodnju brašna suptilne finoće bolji trstenički kamen.
Milan Pavlović ilustruje da stara vodenica od 60 m2 sa dva ili tri vitla (mesto gde se melje brašno) može da se kupi i kompletno renovira za 10.000-15.000 evra. Vraćanje uloženog novca se može očekivati u narednih 5-10 godina. Za rad vodenice potrebne su posebne dozvole i rešenja nadležnih organa. Vlasnik zgrade vodenice, koja je obično zapuštena, trebalo bi da je kompletno renovira (sredi temelje, zidove, krovnu konstrukciju i, pritom, da sačuva autentičnost izgleda) i da rekonstriuiše mehanizam mlevenja koji se sastoji od 42 dela. Osnovni delovi mehanizma mlevenja su: lakomice (žljebovi od drveta kroz kojih voda pod padom dolazi do vitlova odnosno vodeničkog kola - da bi se preko osovine pokrenuo kamen). Za svaki kamen - meljno mesto potrebna je po jedna lakomica. Lakomice su pola u vodi - pola na suvom i obično se izrađuju od dudovog drveta i belog bora. Od hrastovog drveta izrađuju se svi delovi vodenice koji imaju dodirnih tačaka sa kukuruzom i drugim žitaricama, kao i brašnom: koš (spremište gde se sipa kukuruz), kutlača (koja iz koša prima zrno), čeketalo (deo koji prenosi vibraciju sa kamena na kutlaču – ono nema fiksnu vezu, već vibracijom omogućava da zrno ispada između dva kamena. Svako meljno mesto ima po dva kamena i zrno se melje između ta dva kamena. Postoji fiksni vodenični – donji kamen koji se ne okreće (kad se Srbi podsmevaju kažu: „vredan je kao donji vodenični kamen“) i gornji koji melje okretanjem oko fiksnog kamena. I okoliši (graničnici) su izrađeni od hrasta i imaju funkciju da se samleveno brašno ne rastura levo i desno i usmere ga u mučnjak (drvena kutija - magacin za brašno gde ispada mleveno brašno). Kapacitet zavisi od prečnika kamena i količine vode.
Akademik Dragan Škorić ističe da bi trebalo obnoviti sve stare vodenice potočare u Srbiji u staviti ih u funkciju egzistencije stanovništva i bogatije turističke ponude: „Obećavam da će Akademijski odbor za selo SANU prvom zgodnom prilikom organizovati naučni skup o vodenicama – potočarama sa preporukama za efikasniji i kraći put za osposobljavanje i puštanje u rad novih vodenica – potočara.“

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Ministar u Vladi Republike Srbije zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić posetio je danas banatsku opštinu Žitište gde je u selu Srpski Itebej otvorio „Prvu letnju zadružnu školu“ u organizaciji Zadružnog saveza Vojvodine. Trodnevnu školu sa stručnim predavanjima u zemljoradničkoj zadruzi „Mrkšićevi salaši“ i praktičnim obilascima nekoliko uspešnih zadruga Vojvodine, pohađaće 54 učesnika sa teritorije čitave AP Vojvodine i namenjena je svim članovima zadruga koji žele da svoje znanje obogate praktičnim stručnim savetima.
Krkobabić je, govoreći o razvoju zadrugarstva i nespornom uspehu projekta „500 zadruga u 500 sela“, istakao
„Ovo je put kojim Vojvodina i Srbija treba da idu dalje. Ali odlučno, bez zastajkivanja. To je imperativ vremena i već potvrđeno iskustvo razvijenih zemalja Evrope. Ova uspešna zadruga može da posluži kao dobar primer za svako veće selo. Ovde se vidi, čuje i oseća uspeh. Ništa ne uspeva tako dobro kao uspeh.“

ZZ „Mrkšićevi salaši“ posluje već 28 godina, ima 21 člana, 307 kooperanata i čak 314 zaposlenih. Danas ovo banatsko mesto ima 1900 stanovnika i skoro trećina stanovništva je na neki način ekonomski vezana za zadrugu, a ako se tom broju dodaju i članovi njihovih porodica može se reći da mesto opstaje zahvaljujući zadruzi.

Ministar je istakao da je Vlada Srbije spremna da podrži ulaganja u zadruge, da je uz transfer znanja i tehnologija ovo recept za opstanak seoskih sredina i pozvao povratnike iz inostranstva da razmisle o ulaganjima u poljoprivredu, na osnovu stručnih saveta članova Akademojskog odbora za selo SANU.

Predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov izjavio je da su zadrugama potrebni mladi, stručni ljudi i da oni danas imaju mogućnost da ostaju i zapošljavaju se u svojim sredinama. Jovanov je zahvalio ministru Krkobabiću na zalaganju i istakao da je Vlada Republike Srbije proteklih godina napravila istorijski korak napred u zadružnom sektoru, davanjem bespovratnih podsticajnih sredstava zadrugama.

Podsećamo, za tri godine osnovano je 715 novih zadruga, a država je direktno pomogla rad 152 zadruge sa ukupno 1,7 milijardi dinara za nabavku opreme, mehanizacije, matičnih zasada, osnovnog stada itd.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Ministar bez portfelja Milan Krkobabić ocenio je danas da je poljoprivreda izložena izazovima i da se to ne može kontrolisati ali da država mora da pomogne poljoprivredniku da ima odgovarajuću sigurnost da će svoje prozivode moći da proda po isplativoj ceni.Krkobabić je za TV Prva izjavio da zbog toga podržava zahtev malinara da se utvrdi otkupna cena tog voća od 1,75 evra i to na period od više godina unapred.

„Taj njihov zahtev je utemeljen. Taj poljoprivrednik mora da zna unapred, mora da ima garanciju. Država mora da garantuje tu cenu da bi im garantovala sigurnost, u suprotnom nemaju interesa“, kazao je Krkobabić.

On je rekao da država mora da ima odgovarajuće garancije i za nekoliko desetina strateških poljoprivrednih proizvoda.

Krkobabić je rekao i da je do sada premašen plan 500 zadruga u 500 sela i dodao da je to strateški važno za poljoprivrednike koji su „nemoćni i neprepoznatljivi i pred državom i pred lokalnom samoupravom, ali da je udruživanje u zadrugu kao organizacioni oblik način da se stvari menjaju, da se izbegnu zakupci i da ti ljudi naplate svoj proizvod“.

Prema njegovim rečima poljoprivrednici u Srbiji nemaju naviku da osiguravaju svoj rad zato što su premije osiguranja skupe ali i zbog navoda nekih poljoprivrednika da ljudi iz osiguravajućih kuća na lice mesta dolaze 10-15 dana nakon što je šteta od vremenskih nepogoda načinjena.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/krkobabic-treba-garantovati-cenu-malina-i-strateskih-poljoprivrednih-proizvoda/

Ministar u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić razgovarao je danas s ministrom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske Borisom Pašalićem o saradnji u oblasti zadrugarstva, aktuelnim projektima i strategiji za naredni period za poboljšanje uslova života u selima.Kako je saopšteno iz Krkobabićevog kabineta, ocenjeno je da postojeći model zadrugarstva u Srbiji, a koncipiran u saradnji sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti (SANU), može biti primenjen i u Republici Srpskoj.

Nadamo se da ćemo u drugoj polovini godine krenuti u realizaciju ovog uspešnog modela obnove zadrugarstva i u Republici Srpskoj i finansijski pomoći određen broj poljoprivrednih zadruga, rekao je Krkobabić.

On je istakao da spasavanje sela Republike Srbije i Republike Srpske ozbiljno pitanje koje zahteva neodložne mere, naveo da je dogovoreno zajedničko delovanje po programu koji će predložiti Nacionalni tim za preporod sela Srbije.

Jasno je da mali ne mogu sami. U Srbiji se vidi pomak zahvaljujući primenjenim merama u zadrugarstvu, a i sami smo uvereni da zadrugarstvo predstavlja najbolji model opstanka ljudi na selu, izjavio je ministar poljoprivrede RS Pašalić.

Sastanku su prisustvovali i Dragan Škorić, predsednik Akademijskog odbora za selo SANU, Darko Božić, državni sekretar u ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, Rajko Kulaga, predsed nik zadružnog saveza RS, i Nikola Mihailović, predsednik zadružnog saveza Srbije.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/krkobabic-model-zadrugarstva-srbije-i-u-republici-srpskoj-31-01-2020

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović nedavno je najavio usvajanje mera kojim će država posebno subvencionisati mlade bračne parove koji žele da ostanu na selu i bave se poljoprivredom.Ideja je potekla od ministara bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća Milana Krkobabića.On je ponudio konkretne predloge kako mladim bračnim parovima omogućiti da rade i dobro žive od poljoprivrede.- Naša ideja je da državnu zemlju ustupimo mladim poljoprivrednicima i bračnim parovima. U centru programa Nacionalnog tima za preporod sela Srbije je upravo agrarna i socijalna reforma. Ona je usmerena prvenstveno na mlade ljude, bračne parove koji svoj život vide na selu - kaže Krkobabić i dodaje da je ovo ideja za koju se zdušno zalaže i predsednik Vučić.

- Nema građana prvog i drugog reda. Svi su jednaki, bilo da su iz sela, bilo da su iz grada - naglašava Krkobabić.U Srbiji postoji oko 200.000 hektara neiskorišćenog državnog zemljišta, a u zavisnosti od raspoloživosti oranica, mladi parovi bi mogli da dobiju na korišćenje do 50 hektara bez naknade. Međutim, oni bi morali da ispoštuju uslove koje bi propisale stručne poljoprivredne službe, instituti, Akademijski odbor za selo i da zemlju obrađuju na najsavremeniji način.Osim ove mere, ministar Krkobabić predlaže i da se mladim parovima ustupe neke od čak 150.000 praznih seoskih kuća u kojima više niko ne živi. Čak 50.000 ovih kuća više nema ni vlasnike.- Ideja je da se državnim sredstvima omogući kupovina tih kuća mladim bračnim parovima koji bi svoj život nastavili u seoskim sredinama Srbije - kaže ministar.

Uz rad na sopstvenom poljoprivrednom gazdinstvu, udruženi u zadruge, uz adekvatnu infrastrukturu, porodice na selu imale bi kvalitet života koji postoji u velikim gradskim centrima. Ovakva agrarno-socijalna reforma neophodna je kako bi se zaustavio odlazak mladih ljudi i propadanje srpskih sela.Većina poljoprivrednika se žali na problem sa otkupom, ali i za to postoji rešenje. Ministar Krkobabić predlaže i formiranje garantnog fonda iz kog bi se poljoprivrednicima nadoknadila razlika između trenutne tržišne cene i one koja će im biti garantovana kako bi im račun bio čist, a oni bili zainteresovani da i dalje rade.U savremenoj poljoprivredi Zadruge su preduslov održivosti gazdinstava sa malim posedima, kojih je u Srbiji najviše. Udruživanje omogužava malim proizvođačima jeftiniju nabavku reporo materijala, ali i lakši i brži plasman robe na tržište. Akcijom "500 zadruga u 500 sela" premašena su sva očekivanja i do danas je formirano 641 novih zadruga. Subvencijama je pomognut rad 152 zadruge u ukupnom iznosu od 1,7 milijardi dinara. Ove godine još oko 60 zadruga dobiće takve podsticaje.Najteža situacija je u brdsko - planinskim predelima gde u selima jedva da neko živi. Mahom su to stari ljudi dok su im deca otišla bez namere da se vrate u selo. Ministar Krkobabić predlaže da se smanji ili potpuno ukidne PDV i sve ostale takse i nameta za one koji se bave poljoprivredom u rubnim i brdskoplaninskim područjima.

Izvor:https://www.republika.rs/vesti/drustvo/183150/plan-preporod-sela-drzavnu-zemlju-ustupiti-mladima

Zadruga, 500. po redu, formirana je juče u Ražnju. Ministar zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić rekao je da su zadruge formirali domaćini, pomogla je Vlada Srbije bespovratnim novcem, a podršku su pružili i Zadružni savez i Odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti.

Istakao je da se rad zadruga prati i da su analize pokazale da je njihova dobit u prošloj godini uvećana za više od 396%.

- Nameravamo da ovaj deo Srbije, opštinu Ražanj i sve opštine u pet okruga na jugu Srbije, pomognemo na pravi način, otvaranjem zadruge, da objedinimo domaćine i da ih učinimo robnim proizvođačima, jer prosečno gazdinstvo nema ni četiri hektara, a parcele su oko 30 ari - rekao je Krkobabić.

Istakao je da su dve zadruge u Ražnju, "Bukovik" i "Zapis 2012", dobile 17 miliona dinara za nabavku opreme i steonih junica.

- Obe zadruge imaju direktorke i to visokoobrazovane. Ovde u Ražnju vidimo žene koje žele da se bave organskom proizvodnjom. To je nešto što raduje i obećava. Ovo je dobar primer i nadamo se da predstavlja znak da ćemo sačuvati srpska sela, a onda i Srbiju - naveo je Krkobabić.

Pomoćnik predsednika opštine Ražanj Dragiša Todorović izjavio je da ta Opština jedinu šansu vidi u razvoju poljoprivrede:

- Mi na birou nemamo kadrove koji bi mogli da "ponesu" industriju, koja bi uposlila 500 ili 1.000 radnika. Naša šansa je poljoprivreda i formiranje jednog zajedničkog prostora sa opštinama Aleksinac, Ćićevac i Varvarin, kako bi zajednički mogli da realizujemo programe iz oblasti poljoprivrede.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2588382/500-zadruga-formirana-u-raznju-bukovik-i-zapis-2012-dobile-17-miliona

Ministar zadužen za regionalni razvoj Srbije Milan Krkobabić prilikom posete opštini Gornji Milanovac najavio je sastanak sa trgovinskim lancima i izvoznim firmama o prodaji robe koju proizvode zemljoradničke zadruge.

- Širom Srbije do sada su formirane 492 zadruge - izjavio je dan Milan Krkobabić, istakavši da je u Gornjem Milanovcu podsticajne sredstva dodeljeno za sedam zadruga.

Krkobabić je u Gornjem Milanovcu razgovarao sa predsednikom opštine kao i predstavncima lokalne samouprave povodom raspisanog konkursa za dodelu bespovratnih sredstva zadrugama za ovu godinu i realizaciji pomoći koju je osam zadruga iz tog područja dobilo od države i lokalne samouprave.

- Ideja nam je da udružimo ljude kako bi se ukrupnili mali posedi a poljoprivednici postali robni proizvođači koji će moći da garantuju kontinuitet proizvodnje, kvalitet i obim proizvedene robe - rekao je Krkobabić, prenosi portal gminfo.rs.

Prema njegovim rečima, vlada čini sve da reši problem sa voćem, dodajući da je neophodan sistemski pristup. On je rekao da u Srbiji postoji 580.000 poljoprivrednih gazdinstava, odnosno da više od 1.500.000 ljudi živi od poljoprivrede.

- Plan je da sada počnemo da formiramo specijalizovane zadruge koje će se baviti intenzivnom proizvodnjom, primenjivati sve agrotehničke mere i usvajati savremena znanja - istakao je Krkobabić.

Krkobabić je ocenio da u lancu od proizvodnje do prodaje robe svi moraju da zarade, a da je do sada uglavnom "stradao" proizvođač. Založio se za osnivanje fonda koji će garantovani cene i isplativost proizvodnje.

Realizacija projekta "500 zadruga u 500 sela" moguća je, kako je kazao ministar, u saradnji sa lokalnom samoupravom i uz podršku Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2585797/u-planu-osnivanje-specijalizovanih-zadruga-u-srbiji

Ministar zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić razgovarao je danas sa predstavnicima Razvojne agencije Srbije i 16 regionalnih razvojnih agencija iz cele zemlje, koje, kako je rekao, budući da su na terenu i poznaju specifičnosti na lokalu, mogu da pomognu u preporodu srpskog sela.

Krkobabić je istakao da je projekat preporoda sela od nacionalnog, ekonomskog i bezbednosnog značaja za zemlju.

"Od vas, iz regionalnih razvojnih agencija, pre svega, očekujemo analizu stanja u vašem regionu, a zatim sažet predlog mera šta nam je zajednički činiti da usporimo pražnjenje sela u Srbiji", rekao je Krkobabić, a navodi se u saopštenju iz njegovog kabineta.

On je naveo i da je od velikog značaja podrška predsednika Srbije Aleksandra Vučića i patrijarha Irineja tom nacionalnom projektu.

Potpredsednik Odbora za selo SANU Milovan Mitrović je ukazao da se ne mogu zaustaviti globalizacijski procesi, ali se mogu usmeravati uz podršku i inicijativu ljudi koji poseduju znanje, umeće i moć da realizuju projekte.I politički analitičar Vladimir Goati je podržao saradnju regionalnih razvojnih agencija, uvažavajući njihovu različitu vlasničku strukturu, i u prvi plan stavio njihovu spremnost da pomognu preporod sela Srbije.

On se takođe založio za promenu zakonske regulative, koja će, kako je rekao, sprečiti dalje usitnjavanje ionako malog poseda u Srbiji.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/krkobabic-o-selu-u-borbu-za-preporod-sela-sa-razvojnim-agencijama/wgvdlsk

Zlatiborski okrug podržaće program oživljavanja zadrugarstva u tom delu Srbije, rečeno je danas priliko susreta Milana Krkobabića i rukovodstva opštine Priboj, a u okviru projekta "500 zadruga u 500 sela".

Predstavljen je ovogodišnji Program Vlade za oživljavanje zadrugarstva i razmatrani su konkretni podsticaji koje daju i republička i lokalna samouprava. Predsednik opštine Priboj Lazar Rvović rekao je da su oni spremni da iz budžeta opštine godinu dana finansiraju kompletan rad jedne specijalizovane zadruge na teritoriji Priboja, od prostora do direktora i stručnjaka koji će je voditi. Rvović i rekao da je 1196 proizvođača maline spremno da se udružuje u zadruge kako bi opstali, plasirali svoje proizvode i počeli i sa višim fazama prerade proizvoda.

Ministar zadužen za regionalni razvoj govorio je o je značaju udruživanja i zadruge kao privredne okosnice opstanka i razvoja sela i pohvalio inicijativu ove lokalne samouprave da konkretno podrži poljoprivredne proizvođače svoje opštine: "Priboj se pokazao kao pravi domaćin za prave investicije. Očekujem da će ove zadruge zaživeti i to treba da bude pravo ohrabrenje za ljude koji ovde žive da ostanu, vrate se i ponovo vide svoju budućnost ovde". Naglasio je kako je ovo pravi put i konkretna inicijativa jedne opštine koju treba da slede i druge lokalne samouprave u Srbiji.

Akademik Dragan Škorić naveo je kako je SANU iza sebe imala 50 godina neuspelih pokušaja da skrene pažnju javnosti i državi o propadanju srpskog sela, ali da se tek inicijativom ministra Krkobabića pristupilo rešavanju ovog problema: "Napokon smo na pravom smo putu da stručnjake i znanje ujedinimo sa srpskim seljakom na očiglednu dobrobit svih. Ovaj kraj se pokazao pogodnim za malinarstvo, ali i pčelarstvo, gajenje lekovitog bilja... Hajde da stignemo zajedno do finalnih proizvoda i usmerimo se ka izvozu".

Nakon sastanka ministar se sa rukovodstvom opštine Priboj i svojim saradnicima sastao sa poljoprivrednim proizvođačima Priboja i okoline i razgovarao o udruživanju i konkretnim podsticajima koje država i lokalna samouprava nude za sve one koji su spemni da rade i pokažu inicijativu, od stručnih službi i transfera znanja i novih tehnologija, do načina za plasman na tržište i viših faza prerade proizvoda. U saopštenju ministarstva navodi se da je u Srbiji za dve i po godine, koliko traje projekat Vlade, osnovano gotovo četiri stotine zadruga, a ugašenih gotovo da i nema, dok je pre Projekta samo oko stotinu zadruga godišnje nestajalo.

Krkobabić je najavio novih 700 miliona dinara, koje će država ove godine izdvojiti za 70 starih, novoosnovanih i složenih zadruga, a konkurs za dodelu tih sredstava se očekuje u narednih mesec i po dana. Ovo govori da je Vlada Srbije u veoma kratkom periodu opredelila gotovo 1,7 milijardi dinara za zadrugarstvo, čime će, osim vraćanja preko potrebnog duha udruživanja Srbiji, biti konkretno pospešen rad preko 160 zadruga, navedeno je u saopštenju.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/krkobabic-priboj-je-pravi-domacin-za-prave-investicije/f7t97wt

Kako bi se stalo na put pražnjenju seoskih sredina, uskoro će biti formiran nacionalni tim za spas sela. To je za „Politiku” izjavio Milan Krkobabić, ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća. Prema njegovim rečima, u toku je formiranje ovog tela, čije se prve aktivnosti očekuju već od marta.

Činiće ga predstavnici Vlade Srbije, lokalnih samouprava, Akademijskog odbora za selo SANU i zadružnih saveza Srbije i Vojvodine. Uz njih, u timu će biti i najeminentniji pregaoci iz oblasti nauke, obrazovanja, kulture, zdravstva, sporta i svi koji na očuvanje sela gledaju kao na prvorazredni patriotski zadatak, kaže Krkobabić.

„Nacionalni tim za spas sela ima zadatak da evidentira postojeće stanje na terenu s akcentom na rubna i brdsko-planinska područja, u cilju osmišljavanja što svrsishodnije politike za tretiranje tih krajeva naše zemlje i adekvatnih zakonskih mera. A sve s jednim ciljem – da se konačno stane na put pražnjenju seoskih sredina stvaranjem adekvatnih uslova za život njihovih stanovnika”, navodi Krkobabić.

Ističući da Srbija ima sve prirodne preduslove kao Italija, Francuska i Austrija za kvalitetan život u svojim selima, ministar navodi da je dosezanje njihovih uslova moguće samo uz dobro osmišljenu i u celini i do detalja isplaniranu politiku.

„Sela moramo da sačuvamo da bismo sačuvali Srbiju. Ali ne sela kao deo naše usputne nostalgije već kao savremena evropska sela, primerena 21. veku. Ne smemo da mislimo isključivo o profitu jer ključne stvari u životu nemaju cenu”, rekao je ministar.

Predstavnici stručne ali i šire javnosti podržavaju ovu zamisao. Tako akademik Dragan Škorić, predsednik Akademijskog odbora za selo SANU, kaže da je neophodno animirati društvenu zajednicu kako bi se ubrzano moglo zaustaviti propadanje naših sela i odlazak mladih. A to će se, dodaje on, moći uraditi samo stvaranjem ovakvog nacionalnog tima, u koji „treba da uđu najpoznatiji profesori, naučni, javni i kulturni radnici, sociolozi i svi kojima je stalo do spasa naših sela”.

Među inicijatorima ove ideje je i Branislav Gulan, član Akademijskog odbora i Naučnog društva ekonomista Srbije. Za njega, formiranje tima je svojevrsni nastavak poduhvata „500 zadruga u 500 sela” kojim je, zajedničkim trudom kabineta ministra Krkobabića i Akademijskog odbora, revitalizovano zadrugarstvo u Srbiji. I to – posle čitavih sedam decenija.

„Od kada je sredinom 2017. pokrenut projekat, do početka 2019. je osnovano 340 novih zadruga, a Srbija je do tada bila zemlja u kojoj se godišnje gasilo njih sto. Zadruge pritom ne osnivamo mi već zainteresovani u selima”, objašnjava Gulan, dodajući da je ovim poduhvatom započeta promena zadružne mape Srbije.

U sklopu projekta, bespovratno je dodeljeno ukupno milijardu dinara za 95 starih i novoosnovanih zadruga.

„Samo u 2017. država je u 22 zadruge uložila 197 miliona dinara, a u 2018. je za njih 73 dodeljeno 800 miliona dinara. Tako je ukupno podignuto 95 malih zadružnih seoskih preduzeća. Formirane su i dve složene voćarske zadruge, nalik nekadašnjim kombinatima, u Arilju i Starom Slankamenu, koje su dobile po 500.000 evra. Sav novac je dat bespovratno, čime se direktno utiče na život 4.600 domaćinstava”, ističe Gulan.

Pri dodeli sredstava, dodaje on, vodilo se računa i o suzbijanju neujednačenog regionalnog razvoja.

„Samo četiri zadruge koje su dobile novac u prvoj godini sprovođenja projekta bile su iz Vojvodine, a u drugoj svega 19. S druge strane, obilno je potpomognuto pet najsiromašnijih okruga na jugu Srbije, gde su se sela uveliko praznila. A s nestajanjem sela nestaje i Srbija”, objašnjava Gulan, dodajući da se za ovu godinu planira 700 miliona dinara za još 70 zadruga.

Da između poduhvata obnove zadrugarstva i delatnosti predstojećeg tima postoji veza potvrđuje i akademik Škorić. Govoreći o svom doprinosu timu, on navodi da će radom u Akademijskom odboru biti detektovani problemi i data rešenja, uključujući i aktivnosti iz projekta „500 zadruga u 500 sela”.

„Takođe, pokrenućemo udruživanje naših seljana kako bi na malom posedu postali robni proizvođači. Posebno ću se zalagati da obezbedimo da Skupština Srbije posveti celokupno jedno zasedanje problemima sela. Dokumenta za raspravu treba da predloži nacionalni tim za spas sela i da se na kraju donese deklaracija sa zaduženjima vlade, pokrajine, okruga, lokalnih zajednica i, naravno, sistem praćenja izvršenja obaveza”, navodi akademik Škorić.Upozoravajući na probleme seoskih sredina, on ukazuje da u Srbiji postoji 4.709 naselja a da u 86 odsto njih opada broj stanovnika.

„U fazi nestajanja su 1.034 sela koja broje manje od sto žitelja, u 550 sela ima manje od 50 stanovnika, a 200 je potpuno prazno. U selima Srbije ima preko 50.000 praznih kuća, a ovome treba pridodati i 500.000 hektara zapuštenih njiva, uz velike površine pod pašnjacima i livadama koje se ne koriste”, ističe akademik Škorić.

Očekuje se da u timu bude angažovan i glumac Nenad Jezdić, dugogodišnji samostalni poljoprivredni proizvođač, poznat u Srbiji i po pravljenju rakije. On kaže da želi da se iz tog delovanja iznedri nešto istinski plemenito, dobronamerno i angažovano, kako bi se održao život na selu.

„Stvar je naravno mnogo ozbiljna, ali je prvi korak jako važan. Jer, šta god da se i u selu započinje, započinje se od prve brazde. Ovo je veliki posao koji predstoji celom narodu i državi i ne može da se obavi bez neke stvarne inicijative i to ovakvog tipa. Ja nisam političar i ne mogu na to da politički utičem, ali savetodavno mogu da ukažem na propuste kroz koje sam ja prošao. Najzad, ovo nema veze s politikom, jer je selo zasebna stranka i zasebna politika i tako bi trebalo da ga tretira čitavo društvo”, ističe Jezdić.

Na svom primeru on svedoči da selu treba samo davati.

„Ja sam pre 20 godina počeo da dajem svome selu. Ali meni je možda bilo lako da izguram tu priču jer sam imao mnogostrukost u poslu i zaradi koju sam uložio. A opet, shvatam da nisam ja taj koji će održati selo, već to treba da urade seljaci kojima je potrebna podrška da bi bili u snazi da to učine. Jedan od osnovnih zadataka je povratiti njihovo poverenje i vratiti im veru i dostojanstvo”, navodi Jezdić.

Izvor: http://www.politika.rs/sr/clanak/422420/Nacionalni-tim-za-spas-sela

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31