Smanjenje populacije divljih svinja najvažnija je mera u sprečavanju pojave zarazne bolesti afričke kuge kažu stručnjaci i nadležni i napominju da bi naročito manji farmeri trebalo da vode računa o biosigurnosnim merama, odnosno podignu ih na viši nivo.Takođe je važno da se na vreme i pravilno odreaguje na prvu sumnju na ovu bolest kod životinja i da lovovi ne budu grupni.

Na teritoriji Srbije za sada nije registrovana pojava afričke kuge svinja, ali su ipak na snazi preventivne mere budući da za to postoji opasnost jer se radi o vrlo zaraznoj bolesti. Naime, Ministarstvo poljoprivrede donelo je naredbu o odstrelu divljih svinja kako bi se sprečila pojava bolesti, a ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da je plan da se u naredna dva do četiri meseca populacija divljih svinja redukuje za čak 70 odsto.

Nedimović je za Tanjug rekao da higijensko-zdravstveni odstrel neće ugroziti opstanak populacije divljih svinja, te da je ta mera neophodna kako bi se što više redukovao broj eventualnih prenosilaca virusa afričke kuge.

"Nema leka za afričku kugu svinja, takav lek na svetu ne postoji. Gde god se pojavi bolest mora doći do eutanazije", rekao je Nedimović.

Sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije Nenad Budimović rekao je za Tanjug da je jedna od mera da se ova bolest suzbije smanjenje populacije divljih svinja gde se virus održava i brzo mutira.

"Ne postoji vakcina protiv ove bolesti koja je opasna za domaće i divlje svinje, i nanosi veliku ekonomsku štetu, dok po ljude srećom, nije opasna" rekao je Budimović.

Kako kaže, u graničnim područjima, naročito kod zemalja kod kojih je registrovana pojava bolesti, Rumuniji, Mađarskoj, Bugarskoj može da se smanji populacija domaćih svinja otkupom žive stoke, i samim tim i mogućnost da se unese virus.

Kretanje divljih svinja, kaže, ne može da se kontroliše i jedino što ih zaustavlja u daljem kretanju su prirodne prepreke - šume, reke. Za ovu bolest, navodi, specifično je i to da nema pravila gde će se pojaviti.

"Naši farmeri treba da znaju da je bitno da biosigurnosne podignu na viši nivo, da nema kretanja i da se ne dozvoljava da neko uđe u objekte", objašnjava Budimović.

Kako kaže, više su ugrožena manja domaćinstva gde su te mere manje zastupljene, dok je za očekivati da velike farme sigurno sprovode te mere.

"Odstrel divljih svinja jeste možda drastična, ali jedna je od dobrih metoda jer mora da se smanji populacija divljih životinja koji su nosilac i faktor prenosa bolesti", kaže Budimović.

Šef Katedre za zarazne bolesti životinja Veterinarskog fakulteta u Beogradu Miroslav Valčić napominje da je veoma važno kako će se reagovati kad se pojavi prva sumnja i da je bitno da se uzorak što pre odnose do nadležnog instituta kako bi se utvrdilo da li je reč o bolesti afričke kuge ili nekoj drugoj.

"Važna je prva sumnja ali i brzina dijagnostike kako bi se sprovele dalje mere", rekao je profesor Valčić.

Predsednik Lovačkog saveza Srbije Bratislav Ćirković rekao je da se afrička kuga svinja pojavila u svim okolnim zemljama, a da posebno brine pojava u Rumuniji, u graničnim delovima sa Srbijom.

Budući da je najvažnija i najefektivnija mera smanjenje fonda divljih svinja, to ne treba da brine jer, objašnjava, postoje reprocentri za proizvodnju divljih svinja pa da neće biti problema da se matični fondovi kasnije vrate na staro stanje.

"Nije pitanje da li će biti pojave ove bolesti, već kada", kaže Ćirković za Tanjug i dodaje da su se Uprava za veterinu, Uprava za šume, Lovački savez na vreme pripremali za to i lovce edukovali kako da postupe u slučaju da primete uginule jedinke, i da o tome obaveste veterinarske institute.

Lovački savez međutim, preporučuje i da se ne obavljaju grupni odstreli jer može doći do migracije divljih svinja, već da se organizuju pojedinačni lovovi naročito na području Vojvodine.

"Pored toga važna je i edukacija ljudi koji žive na selu i imaju manje ili veće farme svinja", rekao je sagovornik Tanjuga. Takođe dodaje da i oni koji se bave nomadskim čuvanjem posebnih sorti svinja, poput mangulice, treba da obustave to jer i domaće svinje mogu da budu veliki prenosioci ove bolesti.

U cilju suzbijanja i sprečavanja širenja zarazne afričke kuge svinja u Srbiju, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede izdalo je pre dvadesetak dana naredbu o preduzimanju mera koje se prevashodno odnose na strogu kontrolu prometa i uvoza živih svinja i proizvoda svinjskog porekla u zemlji. Među merama je sprečavanje prodora mesa, prerađevina i svega ostalog iz zemalja koje imaju taj problem, a što može ugroziti životinjski svet.

Prema naredbi koju je izdalo resorno ministarstvo, uvozna dozvola može da se izda ako ne postoji rizik po zdravlje životinja što se utvrđuje u skladu sa Zakonom o veterinarstvu i Direktivom Uprave za veterinu kojom je jasno precizirano postupanje po svakom zahtevu.

Naredbom se zabranjuje slobodan uvoz i provoz pošiljaka poreklom iz zemalja ili područja zahvaćenim afričkom kugom svinja, a za svaki konkretan slučaj izdaje se uvozna dozvola.

Afrička kuga svinja je zarazna virusna bolest domaćih i divljih svinja koja se prenosi kontaktom zaraženih sa zdravim svinjama, kontaminiranom hranom i vodom, odećom i obućom, inficiranim predmetima i opremom, prevoznim sredstvima, stajnjakom, glodarima, insektima.

Izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/208571/Nije-pitanje-da-li-ce-se-pojaviti-africka-kuga-svinja-vec-kada.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31