Nakon što su rezultati analiza referentne laboratorije iz Madrida potvrdili da se u Srbiji pojavila afrička kuga svinja, Ministarstvo poljoprivrede donelo je rešenje o proglašenju zaraženog područja oko Mladenovca, a nadležne službe preduzele su sve preventivne mere. Na sreću, širenja zaraze za sada nema, ali uz pojačane mere opreze i preventive kako ne bi došlo do širenja tog virusa.
Sve neophodne preventivne mere na snazi su i na severu Banata, posebno imajući u vidu blizinu granice sa Rumunijom i Mađarskom i veći rizik širenja tog virusa. U to se prilikom nedavne posete Kikindi uverio i ministar poljoprivrede, Branislav Nedimović.

"Mi se borimo već dve i po godine sa afričkom kugom svinja koja je u našem okruženju, nama okruženje gori. Rumunija, Bugarska, ne znate gde je situacija gora. Preventivne mere i slušanje nauke, to je jedini lek da se od ove pošasti spasimo", kaže Nedimović. Iako je zbog niskih otkupnih cena uzgajivača svinja u Kikindi i okolini sve manje, malobrojna domaćinstva odlučuju se za tov do 20-tak komada. Da razloga za poseban oprez ima, potvrdio nam je Milan Matović, uzgajivač svinja iz Kikinde.

"Ima razloga za brigu. Nivo bezbednosti smo podigli na najviši nivo, nema tolerancije. Postoje dezo-barijere na ulazima u objekte, kada ulazimo u objekte obavezno se presvlačimo, ne puštamo druge da ulaze u objekte", objašnjava Matović.

Formiranje Regionalnog centra za praćenje afrička kuga svinja, kao i obaveze jedinica lokalnih samouprava u preduzimanju svih preventivnih mera u cilju sprečavanja širenja ove opasne bolesti bile su teme razgovora na sednici Saveta Severnobanatskog Upravnog okruga. Na području srednjeg i severnog Banata nema prijavljenih slučajeva čak ni sumnje na afričku kugu svinja.

"Sve maksimalne mere su na snazi. S obzirom da su karakteristike bolesti, klinički simptomi prilično nespecifični, koristim i ovu priliku za apel svim držaocima svinja da u slučaju da se svinje razbole, obavezno o tome obaveste veterinarsku službu", naglašava Đorđe Janku iz Veterinarskog specijalističkog instituta Zrenjanin.

Kako se i očekivalo, privremene mera zabrane uvoza svinjskog mesa iz Srbije već su relaksirane, a resorno Ministarstvo radi na uvođenju principa regionalizacije.

Pravovremene informacije, jasna uputstva za uzgajivače svinja, lovce, kao i obaveštenja na graničnim prelazima upućeni su na sve adrese. Nadležni još jednom apeluju da se svaki slučaj ili sumnja na pojavu virusa afričke kuge svinja prijavi veterinaru ili veterinarskom inspektoru.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/ostrije-mere-opreza-za-sprecavanje-sirenja-africke-kuge-svinja_1046137.html

Rusija bi mogla da privremeno ograniči uvoz voća iz Srbije u slučaju da se nastavi izvoz zaraženih voćki, saopštio je Nadzorni poljoprivredni organ Rusije.U razgovoru sa direktorom Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede Srbije Nebojšom Milosavljevićem, ruski nadzorni organ preneo je zabrinutost zbog pojave zaraze voća u 12 partija breskvi, nektarina i šljiva, koje su u julu izvezene u Rusiju.

"Ruska strana je tokom razgovora saopštila da ostavlja pravo da uvede privremena ograničenja na uvoz voća iz Srbije u slučaju da se nastavi isporuka zaraženog voća u Rusiju", navedeno je u saopštenju.

Milosavljević je rekao da će njegov resor istražiti sve slučajeve isporuka zaraženog voća, kao i da su u ovom trenutku u okviru programa zaštite bezbednosti proizvoda prilikom izvoza u Rusiju sa spiska ovlašćenih za trgovinske odnose isključena četiri izvoznika i 200 proizvođača voća.

Ruski poljoprivredni nadzorni organ je u avgustu prošle godine obustavio uvoz pojedinog voća iz Srbije zbog slučajeva zaraze. Ograničenja su ukinuta u maju ove godine.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Biznis-i-ekonomija/221307/Rusija-bi-mogla-da-ogranici-uvoz-voca-iz-Srbije.html

Država je pripremila mere za pomoć poljoprivrednicima čiji su usevi letos pretrpeli ogromnu štetu zbog suše, ali ratari koji su od Danasa saznali da mere uopšte postoje, nisu njima oduševljeni jer ih se većina, kako kažu, ne dotiče.

Osim toga i poljoprivrednici i agrarni analitičari smatraju da su mere mogle da budu mnogo konkretnije i usmerenije na one kojima je pomoć najpotrebnija.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je pre nekoliko dana za Danas rekao da je država već počela sa realizacijom pet mera, te da će otkupiti 21.739 tona merkantilnog kukuruza roda 2016. i 2017. po ceni od 23 dinara po kilogramu, sa PDV-om, a da će Republička direkcija za robne rezerve izvršiti naturalnu razmenu do 10.000 tona merkantilnog kukuruza za tovnu stoku i to do 4.000 tone za tovne svinje i 6.000 tona za tovnu junad.

Nedimović je kao meru najavio i produženje roka za podnošenje zahteva za kredite sa subvencionisanom kamatnom stopom, 11,8 hiljada tona semenske pšenice u zamenu za merkantilnu, a jedna od mera je i odlaganje plaćanja naknade za odvodnjavanje koja dospeva u 2017.

Stočara Stojadina Čitakovića iz Mionice gotovo nijedna od pomenutih mera države ne dotiče.

- Jedino što se mene tiče jeste ovo pomeranje roka za podnošenje zahteva za subvencionisane kredite. Rok je bio 1. novembar, pomereno je na 1. decembar, verovatno će ga još pomeriti. Bilo bi bolje da su mere konkretnije, da nam se pomoglo naftom ili da su nam dali subvencije za seno ili koncentrat - kaže Čitaković, koji ima 60 krava i obrađuje 60 hektara, uglavnom soje.

Mere za koje je čuo od nas, kaže, pomažu onima koji imaju neki rod, ali u valjevskom kraju iz kog je on dosta je onih kojima je rod gotovo skroz uništen.

Nedeljkovi iz banatskog sela Botoš su ove godine na 20 jutara imali kukuruz, a u proseku prinos je bio 1.500 kilograma po jutru. Što je, kako kaže LJubica Nedeljkov, daleko manje od prošlogodišnjeg roda kada je bilo u proseku 6.000 kilograma po jutru. Sa državnim merama za pomoć, kaže, nisu upoznati.

- Platili smo porez na imovinu, nije nam još stigao račun za odvodnjavanje, ali pretpostavljam da će stići do kraja godine. Mi smo pšenicu posejali još polovinom oktobra, kada o merama nije bilo reči. Nešto smo semena imali, a nešto smo uzeli na kredit - ističe Nedeljkov.

Agrarni analitičar Žarko Galetin za Danas kaže da mere koje se odnose na naturalnu razmenu kukuruza za tovnu stoku, zatim kupovina nešto više od 21.000 tona kukuruza, kao i paritetna razmena semenske pšenice za merkantilnu spadaju u domen manje-više redovnih godišnjih aktivnosti Republičke direkcije za robne rezerve.

- Ove mere su neselektivne i nisu ciljane na ona područja i na one proizvođače koji su štetu pretrpeli. Najzad količine koje se navode u ovim merama su izuzetno male, tako da je broj poljoprivrednika koji su imali neke benefite od ovih interventnih mera zanemarljivo mali - ističe Galetin.

On napominje da mere kao što su produženje roka za kreditne zahteve sa subvencionisanom kamatom, preporuka lokalnim samoupravama za porez na poljoprivredno zemljište i odlaganje plaćanja naknade za odvodnjavanje imaju prizvuk "opšte, generalne pomoći poljoprivrednim proizvođačima" u smislu ublažavanja posledica od suše. Pitanje je, kako kaže, koliko te mere finansijski mogu da nadoknade velike štete na usevima.

Međutim, Galetin naglašava da država nije isključiva i jedina adresa od koje treba tražiti pomoć.

- Deo odgovornosti treba da preuzmu i sami poljoprivredni proizvođači. Naime, svako ko je reinvestirao svoju zaradu u dobrim poslovnim godinama kao što je bila 2015/16. godina u infrastrukturu kao što su sistemi za navodnjavanje, zaštitne protivgradne mreže, ulaganje u plastenike, dakle u onu opremu koja svakog proizvođača približava proizvodnji u relativno kontrolisanim uslovima, taj nije imao veći problem sa sušom - napominje naš sagovornik.

Galetin ističe da treba podržavati svako pojavljivanje države u podsticajima za investicije jer je jedino to sistemsko i dugoročno rešenje koje će nas "odbraniti" od elementarnih nepogoda, a ne "ad hoc gašenje požara" koje neće dugoročno rešiti problem.

Izvor: www.danas.rs

Zajedničke mere pokrajinske i republičke vlade za pomoć poljoprivrednicima, koji su pretrpeli štetu zbog suše, biće poznate u petak. Kako je rečeno u za RTV u emisiji "Sučeljavanje", neke od mera moći će da se primene već od naredne sedmice.

Kako je rekao ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović, predviđeno je usvajanje šest do sedam mera. Odnose se na na olakšice u vezi sa plaćanjem odvodnjavanja, pomoć kad je reč troškovima za gorivo, seme i tako dalje.

"Deo koji se tiče naknade za odvodnjavanje biće apsolutno regulisan, u skladu sa zahtevima poljoprivrednih organizacija, i mislim da će one biti vrlo zadovoljne onim sa čime ćemo izaći. Ići ćemo još nekoliko koraka dalje koji su vezani za kompenzovanje troškova koji nastaju na osnovu nevraćanja dela, ili potpunog iznosa akcize na dizel gorivo. Ići ćemo i na semensku robu, produžićmo rok za subvencionisane kredite i povećaćemo iznos sredstava za te kredite, kako bi smo regulisali proizvodnju za jesenju i prolećnu setvu", rekao je Nedimović.

Mere koje treba da budu usvojene su dogovarane sa poljoprivrednicima, rekao je pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević. Odgovarajući na pitanje zašto mere nisu usvojene ranije, rekao je da je želja bila da se mere usvoje na osnovu egzaktnih podataka, a ne procena.

"S jedne strane je nezahvalno, ali sa druge strane i neozbiljno i neodgovorno pričati o krajnjim rezultatima ovogodišnje žetve, dok se ona ne završi", rekao je Radojević, dodajući da su rezultati sa terena različiti.

Izvor: www.rtv.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30